U stihovima je spas

23/06/2025

🥰🥰🥰

Кратка прича о епској љубави

21/06/2025

SVI PUTEVI VODE KA TEBI

Svi putevi vode ka tebi,
Nikoga radije voljela ne bi',
I da se opet rodim,
Prema tebi bi' da hodim.

Kad umiješa se đavo,
Da pomrsi konce.
Ti odmah šalješ na njega lovce.
Jer ti si vitez srca moga,
čuvar mojih snova.

Svi putevi vode ka tebi.
Moja duša uvijek tebi lebdi.
Svi putevi su nam
kao isprepletene niti.
Samo uz tebe zauvijek želim biti.

Gdje god da krenem,
Prema tebi idem,
Zbog tebe ću ako treba,
I da pobjeđujem i da ginem.

Tekst: Jovana Hrnić 🤍
Foto: Tomas Damjanovic / Tomas Damjanović

21/06/2025

GRIMIZNA ZORA

Sunce rano jutros iza brijega plače,
kao da ne želi da svane.
Đavo se poigrava sa mojim umom,
obuzeo mi tijelo tugom.

Htjela bih ustati al' tijelo ne sluša,
na sve što me tamo vani čeka, razum se gnuša.
Grimizno jutro na dobro ne sluti,
u vazi stoje uveli narcisi žuti.

Pismo na stolu neotvoreno još,
znam da ostaviće u duši pustoš.
Ležim u krevetu i gledam kroz prozor,
posmatram grimiznu zoru prelijep prizor.

Ko bi rekao da ljepota toliko tuge nosi,
jutro kad tvoje srce drugu prosi.
Osjećam dušu kako napušta tijelo,
srce koje je samo tvoju ljubav htjelo.

Neka te ona učini srećnim kad nisam mogla ja,
na dan tvoje svadbe biće sahrana moja.
Jer bez tebe moj život ništa ne vrijedi,
a sjećanje na mene će da izblijedi.

Grimizna zora biće pozdrav poslednji,
zauvijek ostaćeš moj voljeni.
Narcis žuti nek mi vječnu kuću krasi,
kapi grimizne zore neka mu latice kvasi.

Jovana Hrnić 🤍

21/06/2025

DA SU SUZE BISERI

Da su suze biseri, stvorila bih od njih
najljepšu ogrlicu za moj vrat,
možda bi tada prestao rat.
Rat između srca i duše,
u kojem se sve moje lađe ruše.

Rat koji vodi moja nutrina,
koja je životna suština.
Moja stara lađa bespućem plovi,
pitam se gdje nas sudbina vodi.

Možda mi moji biseri pokažu put,
pa mi srce prestane gorjeti kao barut.
Moja lađa ne podnosi borbe,
sa sobom nosim bisere, stanu u dvije torbe.

Kad bi suze biseri bile,
pretvorila bih ih u platno svile.
Sašila bih haljinu samo za tvoje oči,
u nadi da ćeš mi doći.

Mene bi krasili biseri satkani od suza,
svi koji su stvoreni dok trajala je bura.
I haljina bijela od svile,
ostvarilo bi se sve što su moje oči snile.

Jovana Hrnić 🤍

09/06/2025

Svaki dan isti, ustani, kafu skuvaj,
malo se po kući muvaj.
Odvezi u školu jedno dijete,
drugo, treće, četvrto da te ne primjete.

Ako te slučajno primjete
malo se nasmiješi,
"prebaci" koju riječ,
pogledaš na sat i podne je već.

Ručak skuvaj, operi veš,
krenuo klinac u grad "daj kevo keš".
Otvoriš novčanik a tamo paučina se skupila, kažeš "nema, da si mu igricu kupila".

Odmahuje rukom pa ode dalje,
gledaš u noge narasle malje.
U kupatilo da stigneš ne možeš nikad, jer se tamo jedno od djece za portret slika.

Dok vičeš po kući "sve ću vas prodati", ne možeš više od umora hodati.
Ručak na stolu se hladi, dok ih zoveš cuješ iz sobe "kevo de malo 'oladi".

Suđe se samo u sudoperi pere,
a ti se po vazdan po kući dereš.
Veče pada u krevet treba ići
a ti razmišljaš kako sutra sve stići.

Hvala Bogu pa kod mene red se zna
iako se derem i ja po vazdan.
Moja djeca znaju za poštovanje,
ne samo kod kuće
već i kad je negdje gostovanje.

Mnogo smo se ulijenili brate,
jer svi tuđi život prate.
Meni dosta života moga,
nemam ništa bez dragoga Boga.

Bogu se molim da mi čuva moje, a i ja ću, ne dam da me "obrazovani" slome.
Majka sam, supruga i domaćica pa šta, stignem ja da budem i žena poslovna.

Volim svoj život
i ne bih u njemu mijenjala ništa,
jer znam da ću šta god se desi ostati ista.
Svi mi imamo obaveza "trista"

Najljepše mi kad zaspu djeca,
ja iz rukava izvadim keca.
Pa sa mužem lagano kaficu "tučem", uživam sa svojim mužem.

Kad uspavam muža
onda se u krevet bacim i ja,
zahvalna i srećna.
Mirno zaspim novo jutro sanjam
dok neke papire u opstini "ganjam".

Taman kad mi šalteruša reče
"fali ti papir jedan"
tad me budi dijete
"mama ja sam žedan"

Novi dan nova nafaka,
sve se stigne pa i na brzaka.
Hvala Bogu na svemu što imam, i da se pohvalim dobro u brzacima plivam😃

Jovana Hrnić 🤍

11/05/2025

ČAŠA VINA SA TOBOM ISPIJENA

Vinska čaša, prazna, na stolu mome,
dok me strasti pod tvojim rukama lome.
Usnama dodiruješ mi vrat,
dok glasno ponoć otkucava sad.

Iz iste čaše oboje smo pili,
kraj kamina se prvi put poljubili.
Dok tijelo drhti pod rukama tvojim,
od vatrenog plamena ja gorim.

Adrenalin me nosi kao vjetar lišće,
dok se tijelo pod tvojim tijelom stišće.
Usne tvoje s ukusom vina,
prstima me oblikuj kao da sam glina.

Napravi od mene svoje remek djelo,
ti si mi prvi predivno kosu spleo.
Čaša vina sa tobom ispijena,
ljubav naša srećom zalivena.

Volim sa tobom vino piti,
najljepše snove kraj tebe sniti.
Obećaj da ćeš ispod krila svojih da me skriješ,
iz iste čaše samnom zauvijek da piješ.

Jovana Hrnić
11.05.2025.

11/05/2025

И ВЕЋ ЈЕ МАЈ

Пољем се шири мирис липе,
а моје срце за тебе пише.
Природа се увелико зелени,
цвијећем пркоси тужној јесени.

И већ је мај, црквена звона звоне,
вријеме кад се састају душе сродне.
И већ је мај, вријеме за почетке нове,
вријеме кад Бог испуњава снове.

Радујем се душо сваком мају,
тад сам љубав пронашла нека сви знају.
Једанаестог дана мјесеца маја,
поносно стадох уз свога краља.

Стајаћу док је свијета и вијека,
све док има мајева.
Чуваћу ти славу и част,
за свједока бирам стари храст.

Све док живим и дишем,
о љубави ћу да пишем.
Ал' кад стигне мај,
пјесму вјетрова слушај.

Вјетар ће ти рећи колико те волим,
и сваки мај осјети ногама босим.
Нека ти земља љуби стопала топла,
нека ти исприча шта сам са тобом прошла.

Сваког маја писаћу ти пјесме
и то ми нико узети не см'је.
А последњег маја у свом животу,
посветићу ти последњу оду.

Јована Хрнић
11.05.2025.

11/05/2025

PISMO KOJE ŠALJE DUŠA

Osjećam da moram da ti napišem nešto,
ne znam da li ću to uraditi vješto.
Ali potrudiću se sve u ovom pismu da ti kažem,
ne mogu i neću da te lažem.

Zasadio si sjeme od kojeg je sazdana duša moja,
ja sam oče najmlađa ćerka tvoja.
Nisam ti u životu tražila darove, već
samo da spustim glavu na tvoje dlanove.

Al' dlanovi tvoji od kamena su tvrđi,
zašto si dopustio srcu mom da te mrzi.
Zar nije trebalo da te volim do neba,
da te prvog zovem kad mi utjeha treba.

Zar nije trebalo ti da me štitiš,
zbog uspjeha moga mnome da se dičiš.
Trudila sam se dobra kćer da ti budem,
a sad te zbog svega kunem.

Nije mi lako duša me boli,
dok oprost zbog ovog pisma od Boga molim.
Htjela sam biti ruža tvoja najljepša u vrtu,
dok ti pišem steže se knedla u grlu.

Opraštam ti oče sva tvoja djela,
ja sam samo ljubav tvoju htjela.
Nadam se u sledećem životu ćeš bolji otac biti,
i da ćeš kćeri svoje od svakog zla skriti.

Jovana Hrnić
11.05.2025.

30/04/2025

#краткаприча

ТАМО ГДЈЕ СЕ ДУШЕ ПРЕПОЗНАЈУ

У ситне сате кад свијет спава, а звијезде играју свој савршени плес обасјане мјесечевим сјајем, падала сам у понор живота, амбис постојања. Очај се играо са мојим разумом као да је нека играчка која је лако ломљива. Осјећала сам се изданом, мртвом, мој свијет се срушио као кула од карата. Све што сам годинама градила, углед, част, све је пало за трен ока и нашла сам се на самом дну гдје се и сам враг плаши своје сјене.Око мене су играле тамне сјенке, радовале се новој жртви, наздрављале су једна другој из пехара скованог од невиних душа, ликовале над мојим беживотним тијелом као да нисам никада постојала. Омамљена тугом, без воље и снаге да се борим, обузимала ме тама тргајући моје тијело у парампарчад.
Помислих да је крај и таман да пустим последњи дах да одлети као птица и јави свијету да ме више нема, нешто ме јако зграбило за руку вукући ме према врху. То је био Анђео свјетлости, једини који се смије супроставити тами. Његова свјетлост је била толико јака да се бесконачна тама претворила у свјетлост наде и живота.Пулс је нагло почео да расте, као да ће срце да експлодира од толике количине блаженства којим ме дотакла рука мог спасиоца, светог ратника и Анђела свјетлости. Његова душа је старија од постанка свијета. Као да је сам Бог сишао са небеса ради мене, обичног смртника. Дотакавши ме мој ум се разбистри, вратио се и сјај у моје очи, видјевши ту љепоту срце заигра као да никада није било на рубу исцрпљености. Тад сам схватила да сам васкрснула због љубави. Испоставило се да мој мистериозни спасилац је мој суђени, моја душа је за њега створена, поново ми је удахнуо живот, поново ме створио од свог ребра. Али не само то, поклонио ми је престо свог срца, именовао ме за своју краљицу, учинио је да ми се цијели свијет поклони. Учинио је да звијезде на небу играју свој плес само за мене, а ону најсјајнију је спустио на моје раме да ме прати као заштитник и обасјава тамне ноћи тако да ми тама више никада не може ни близу прићи. Заштитио ме као невино тек рођено биће које спознаје свијет око себе.
Чак и најтамније мјесто може бити мјесто на коме се душе препознају, познао је моју душу миљама далеко и знао је да сам ја та коју је сањао цијели свој живот. А нас двоје смо свједоци да се снови заиста испуњавају. Јер сањала сам и ја њега, а ти снови су остаци прошлих живота. Ми смо доказ да суђени заиста постоје, доказ да права љубав ће пронаћи пут до наших срца колико год далеко били једно од другог и у сваком животу десиће се исто.

Јована Хрнић/Jovana Hrnić

29/04/2025

NA KRILIMA MAŠTE

Jedna mala djevojčica voli
mnogo da mašta.
Prepuna je cvijeća raznog
njena zamišljena bašta.

Nekad leti krilima male vile,
princeze iz zemlje Nedođije.
A nekad pijuče kao malo pile,
stalno izmišlja neke đakonije.

Često po kući skače i trči
kao jednorog krasni.
Pa onda odluči da bljuje vatru
kao neki zmaj strašni.

Sve u svemu bujna joj mašta
lako se pretvori u svašta.
Njena duša neiskvarena i čista
kad se nasmije lice joj zablista.

Jovana Hrnić

26/03/2024

-Da li te ona voli?
-Da.

-Je li ti rekla to?
-Ne.

-Pa kako znaš da te voli?
-Znam, jer svaki put kada mi vrati moje knjige, unutra leži cvijet.

-Je li i ona želi da spasi ovaj svijet?
-Da.

-Kako znaš?
-Znam po rečenicama koje podvlači.

Autor nepoznat 🌻