Centar Srpska

22/07/2025

22/07/2025

У Федерацији БиХ је живјело 542.889 Срба, и били су већински народ на 32,2% територије Федерације БиХ. У Федерацији БиХ тренутно раде на уједначавању земљишне књиге (грунтовнице) и катастра. У том поступку Срби могу остати без имовине јер се не поклапају подаци грунтовнице и катастра. Такође постоји могућност да Срби остану без земље уколико неко други користи њихову земљу преко 20 година, а они нису дали сагласност за кориштење њихове земље.
#ОБНОВА

22/07/2025

Преподобни новомученик Мирослав Имотски имао је 33 године када га је задесила ужасна смрт.

Док је заливао кромпир на својој њиви код Имотског у Далмацији бива отет од стране својих сусједа хрвата и одведен у непознатом правцу. Његова мајка је пронашла само једну ципелу и комад хљеба на мјесту гдје је био отет. Наредног дана док је изгонила краве једна од њих је самовољно скренула ка кршу, тамо се зауставила и почела да муче. Мирослављева мајка је дотрчала до краве и угледала сабласан призор - свог сина разапетог на крсту баш попут самог Господа.

На основу каснијих свједочења утврђено је да су Мирослава мучили сваком муком и тјерали га да пљуне на православни крст што је он одбијао до самог краја. Управо због тако мученичке смрти и досљедности у вјери као и због чудесног открића његовог мјеста погубљења проказаног кроз животињу Српска православна црква је одлучила да га уврсти у ред преподобних новомученика српских а његова канонизација уједно треба да обухвати и све српске страдалнике из Имотске крајине.

Стојан Јанковић 🏘️

21/07/2025

Mira Komljen iz Banjaluke usvojila je blizance sa daunovim sindromom. Dečaci Dalibor i Dragan su ostali bez oca, a majka ih je napustila. Jedan period su proveli u domu za nezbrinutu decu, a onda je u njihov život ušla Mira Komljen i primila ih u svoj dom i porodicu. Pored njih ima još troje dece.

Oni žive kod nje već 9 godina.

Svaka vam čast poštovana gospođa Miro!

Izvor fotografije: Mira Komljen/FB.

21/07/2025

Српска мајка мученица Божана из Горажда дала је за Републику Српску све што је имала.

Вечна слава

21/07/2025

МОЈ ДЕДА НИЈЕ ЕНГЛЕСКИ ЗНАО

Мој деда није енглески знао,
и није знао за факултете.
Али је знао да воли људе,
да буде човек, васпита дете.

Мој деда није имао новце,
ни скупа кола, нити гаражу.
Али је знао да слуша птице,
и да преведе, шта оне кажу
Мој деда није љубио злато.
Не беше новца да срце прода.
Ал' увек беше захвалан Небу,
знајући кол'ко вреди слобода.

Мој деда није ишао нигде,
ван родног села и родних њива.
Али је знао да буде срећан.
Смеје се, пева. И да ужива.

Мој деда није видео света,
улице светле, земље далеке.
Али је умро с песмом у оку,
грлећи бразде, ливаде, реке.

Мoj деда није умео ништа,
што данас људи знају и могу.
Ал' ником није дугов'о зеру,
'сем српску душу, Господу Богу
Слава Богу.

Аутор: Марко Марковић

"Мој деда није енглески знао": Песма о читавој генерацији наших предака - њихова школа биле су њиве, њихова наука била је мудрост живота

У времену када се успех мери дипломама, новцем и престижним адресама, песма Марка С. Марковића нас враћа оним вредностима које су некада биле темељ сваке куће – поштење, љубав, слобода и мир са собом.

Ова песма није само о једном деди – она је о читавој једној генерацији наших предака, људима који можда нису говорили стране језике, али су савршено разумели говор природе и душе. Њихова школа биле су њиве, њихова наука била је мудрост живота, а њихова највећа титула – Човек.

Данас, док трчимо за материјалним богатством, можда је време да застанемо и запитамо се: шта је заиста важно? Јер они који су знали да се радују сунцу, песми птица и слободи, знали су више него што можемо и да замислимо.

https://www.youtube.com/watch?v=5tLe6faHi5Q

20/07/2025

"У новој Југославији, биће смртна казна за оне који краду државу"
Чича Дража

20/07/2025

Наше куће су све веће, а наше породице све мање. Имамо више погодности, а мање времена.

Више степене образовања, а мање здрав разум.

Више знања, али мање способности за трезвено просуђивање.

Више стручњака, али још више проблема.

Више лекова, али мање здравља.

Прошли смо дуг пут до Месеца и назад, али тешко нам је да пређемо улицу да бисмо срели новог суседа.

Направили смо много рачунара за чување и копирање огромних количина информација, али почели смо мање комуницирати једни са другима.

Победили смо у количини, а изгубили смо на квалитету.
____
📝 Митрополит Николај Хаџиниколау

📸 Жељко Стевановић. Село Љубичевац.

19/07/2025

Boriša Simanić poslao jaku poruku Srbiji!

Da li je Boriša Simanić ovo zaslužio?

18/07/2025

Љето у Власеници ❤️

17/07/2025

``У строго поверљивим документима Државне безбедности који су изазвали буру последњих дана у Србији налазе се и извештаји о убиству Драгољуба Драже Михаиловића.

"Дража Михаиловић убијен је 17. јула, дан када су Лењинови бољшевици побили царску породицу Романов. Након пресуде 15. јула 1946. године, на 30 метара од Дома гарде на Топчидеру, гдје је одржавано суђење, у подземном склоништу, у поноћ 17. јула, секиром су искасапили генерала, ударајући га бесомучно, а потом су му одсекли и леву руку. На шаторском крилу су изнели тело на горњу страну дворског комплекса и покопали у земљу близу цркве", стоји у документу којег су објавили београдски медији.

- Међутим, и поред фотографије мртвог Михаиловића на којој се види одечена рука и поред мапе мјеста његовог гроба која је руком исцртана, дуго се тврдило да је Дража стрељан и сахрањен на Ади Циганлији – додају извори, наводећи да у архивама нема информација да ли јесамо привремено покопан на том месту, односно да ли је тијело вађено и премештено или можда потпуно уништено касније.

Ове информације потврђује историчар и књижевник Милослав Самарџић, познавалац околности које су пратиле Дражино убиство, човек који се деценијама бави овом тематиком и који је снимио документарац о Михаиловићу:

- Фотографија мртвог Драже је израђена у три примерка за Александра Ранковића, Слободана Пенезића Крцуна и Светислава Стефановића. Направљена је да би постојао доказ о извршеном задатку, а фотографија искасапљеног генерала први пут је објављена у италијанској штампи, два или три месеца након убиства, после чега је Тито наредио истрагу како се то догодило. Ова украдена фотографија у Србију се вратила 1992. године, када ју је бивши обавештајац Загорка Васић донела из Калифорније, а пуковник Титове гарде у пензији потврдио да је аутентична.

Комисија за истраживање његове смрти никада није завршила посао, иако је као једна од могућих локација помињан и Бијели двор, а не само Ада.

- Из више информација ми је потврђено да је Дража сахрањен на Топчидеру, што се прецизно види и на мапи, а ту информацију сам дао Драгану Влаховићу, у то вријеме члану комисије. Међутим, Влаховић је у међувремену умро и цијела истрага је стала. Касније сам контактирао његову породицу да покушају да се нађу те информације и слике мртвог Драже. Много кутија са документацијом је Влаховић држао, али тога, нажалост, није било. То је оригинална фотографија, док је Ранковић тражио да се уништи негатив – тврди Самарџић.``