Меморијални центар Републике Српске

05/12/2025

„ДА НИСУ ОНИ УБИЛИ ЊЕГА, УБИО БИ ОН ЊИХ, ПА БИ И ЊИХОВА МАЈКА ИСТО ТАКО ПЛАКАЛА КАО И ЈА ШТО ПЛАЧЕМ“: ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧАНСТВО ЗОРЕ ЧАВИЋ О ПОГИБИЈИ СИНА ЗОРАНА

Зора Чавић из Бањалуке, свједочила је о трагичној погибији сина Зорана (1972), припадника Војске Републике Српске, који је живот изгубио 24. фебруара 1994. године на Путниковом Брду код Добоја. Њена прича доноси универзалну антиратну поруку о трагедији народа захваћеног ратом. Када говори о погибији сина, она наглашава: „Да нису они убили њега, убио би он њих, па би и њихова мајка исто тако плакала као и ја што плачем.“ Ово је свједочанство о страдању српског народа али и о универзалној патњи мајке, у којој рат не бира стране, већ узима оно највриједније, дијете.

“Меморијални центар Републике Српске трајно чува свједочанство Зоре Чавић као подсјетник на страдање, али и на непоколебљиву снагу и истрајност српског народа. Ово, као и стотине других аудио-визуелних свједочанстава биће дио највеће дигиталне базе о страдању српског народа током двадесетог вијека. Позивамо све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије”, истакао је директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић.

Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или на број телефона: 051/222-999.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

02/12/2025

Меморијални центар Републике Српске забиљежио је потресно свједочанство Остоје Јаковљевића из Српца, оца, чији је син Далибор Јаковљевић (1976) са свега 19 година, погинуо као припадник Војске Републике Српске, приликом одбране Мркоњић Града, 26.09.1995. године.

Далибор је волио да пише. Запажао је ствари око себе, и биљежио их је у лични дневник, који представља драгоцјено свједочанство живота младог војника у тешком и бурном времену.

“Меморијални центар Републике Српске трајно чува свједочанство Остоје Јаковљевића као подсјетник на страдање, али и на непоколебиву снагу и истрајност српског народа. Ово, као и стотине других аудио-визуелних свједочанстава биће дио највеће дигиталне базе о страдању српског народа током двадесетог вијека. Позивамо све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије”, истакао је директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић.

Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или на број телефона: 051/222-999.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

27/11/2025

“НЕСТАЛО МЕ ЈЕ, ДАН И НОЋ ПЛАЧЕМ”: ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧАНСТВО МАЈКЕ МИТРЕ ЧИЈИ ЈЕ СИН ПОГИНУО У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

Меморијални центар Републике Српске забиљежио је потресно свједочанство Митре Драгојевић, мајке, чији је син Драгомир Драгојевић (1973) погинуо као припадник Војске Републике Српске, на возућком ратишту, 10. септембра 1995. године. Драгомирово тијело сахрањено је без главе. У свом свједочанству, Митра говори о непресушној мајчинској тузи, која је никада није напустила. Драгомир је, како каже, био њена највећа радост и ослонац.

“Свједочанство Митре Драгојевић дио је колективне исповијести страдања српског народа који је за своју слободу платио огромну цијену. Ово, као и стотине других аудио-видео свједочанстава, дио су архиве Меморијалног центра Републике Српске, који наставља да биљежи личне приче и страдања породица са свих простора гдје је страдао српски народ током Одбрамбено-отаџбинског рата, са циљем да се очува историјска истина и сјећање на жртве. Кроз дигиталну архиву, читав свијет ће имати прилику да се упозна са српским страдањем“, истакао је директор центра, Денис Бојић.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, како бисмо заједно сачували истину и сјећање на оне који су дали живот за своју отаџбину. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или на број телефона: 051/222-999.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

26/11/2025

Министар просвјете и културе Републике Српске, господин Боривоје Голубовић, посјетио је јуче Меморијални центар Републике Српске, гдје је са директором Денисом Бојићем разговарао о тренутним активностима Центра и приоритетима у наредном периоду.

Током разговора, посебан акценат је стављен на документовање страдања у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. У оквиру његовања културе сјећања, Меморијални центар Републике Српске интензивно ради на стварању највеће базе аудио-видео свједочанстава о страдању српског народа. Овај материјал, по завршетку, биће похрањен и доступан широј јавности као значајан извор за едукацију и очување историјске истине.

Министар Голубовић истакао је важност Меморијалног центра Републике Српске као институције која прикупља и чува вриједна свједочанства о историјским догађајима Републике Српске и нагласио да њен рад има посебан значај у очувању културе сјећања за будуће генерације.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

20/11/2025

„УБИЛИ СУ МИ ТРИ СИНА И МУЖА ПРЕД МОЈИМ ОЧИМА“: ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧАНСТВО МИЉЕ ЗЕЧЕВИЋ

Меморијални центар Републике Српске забиљежио је потресно свједочанство Миље Зечевић из Сијековца, жене која је у Одбрамбено-отаџбинском рату изгубила мужа и три сина. Њена исповијест представља једну од најтежих личних трагедија једне српске породице, трагедију коју је гледала својим очима.

26.03.1992. године, група људи са чарапама преко лица, ушла је у двориште породице Зечевић. Миљиног мужа Јову (1920) и тројицу синова Милана (1950), Петра (1953) и Васу (1958), нападачи су редом тукли и на крају погубили. Како наглашава Миља, све се догодило пред њеним очима, немоћна да ишта учини. У свом свједочењу, она говори о неизрецивој боли, о тренутку када је, како каже, гледала како гину њена дјеца, и о несхватљивој снази која је била потребна да преживи.

“Ово, као и стотине других аудио-видео свједочанстава, дио су архиве Меморијалног центра Републике Српске, који наставља да биљежи личне приче и страдања породица са свих простора гдје је страдао српски народ током Одбрамбено-отаџбинског рата, са циљем да се очува историјска истина и сјећање на жртве. Кроз дигиталну архиву, читав свијет ће имати прилику да се упозна са српским страдањем”, истакао је директор центра, Денис Бојић.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, како бисмо заједно сачували истину и сјећање на оне који су дали живот за своју отаџбину. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или на број телефона: 051/222-999.

Линк до аудио-видео свједочанства:
https://www.youtube.com/watch?v=c87YDvlOML8

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

14/11/2025

У ШВЕДСКОЈ И НОРВЕШКОЈ ПРЕДСТАВЉЕН РАД МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

У оквиру других „Шведско-норвешко-српских књижевних вечери“, у организацији Савеза Срба у Шведској и Савеза српских стваралаца Скандинавије, у градовима Стокхолм, Осло, Гетеборг, Малме, Вестерос и Халмстад, представљен је историјски пројекат Меморијалног центра Републике Српске, посвећен систематичном снимању и архивирању свих доступних свједочанстава о страдању српског народа.

Директор Меморијалног центра, Денис Бојић, упознао је у свим градовима присутне са мисијом и значајем Меморијалног центра Републике Српске и нагласио да је представљање српског страдања широм свијета од изузетне важности не само ради упознавања генерација које одрастају у дијаспори, већ и ради успостављања могућности равноправног презентовања истине о страдању Срба у оквиру европског и свјетског медијског простора. Он је истакао да свједочанства која Меморијални центар прикупља имају универзалну вриједност - као документ борбе за истину, правду и достојанство сваке жртве.

Представници Савеза Срба у Шведској и Савеза српских стваралаца Скандинавије изразили су захвалност што ће један овако аргументован и документован приказ страдања Срба бити доступан и нашим људима у Скандинавији, као трајно свједочанство истине и опомене.

Домаћини сусрета били су Јелена Мила (Савез Срба Шведске) и Бранко Димовић Димески (Савез српских стваралаца Скандинавије). Догађај се реализовао у сарадњи Савеза Срба у Шведској и Савеза српских стваралаца Скандинавије, уз подршку Српске православне цркве, Амбасаде Републике Србије у Шведској и Норвешкој, те бројних културних институција и медија.

У програму су учествовали Весна Пешић, Коста Косовац, Јорн Улсен, Драган Јованов, Том Лусбок, Михајло Бувач, Љиљана Булајић, Часлав Симић, Бранко Димовић Димески, Јелена Мила, те бројни српски, шведски и норвешки ствараоци из различитих области. Између осталог, гости су били амбасадор Србије у Норвешкој др Јасмина Митровић Марић и представник Министарства културе Норвешке Хокон Виње.

Током програма у свим градовима приказан је и документарни филм „Свједок“, који тематизује страдање Срба на простору бивше Југославије и заснива се на раду покојног професора др Зорана Станковића. Филм је реализован у копродукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, као значајан аутентичан допринос култури сјећања и очувању историјске истине.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

13/11/2025

За Меморијални центар Републике Српске, у студијском центру у Фочи, свједочила је Госпава Чолаковић о погибији оца и брата у Одбрамбено-отаџбинском рату. Госпава је рођена 3. јануара 1979. године у селу Бахово, општина Горажде. Одрасла је у селу Казићи у бројној породици са родитељима и петоро браће и сестара. „Живјели смо скромно, али у слози и љубави. Родитељи су нас учили да поштујемо сваког човјека, без обзира на вјеру или нацију,“ каже Госпава.

Дјетињство јој је прекинуо рат. „Једног дана у Иловачи су ми рекли да више нисам добродошла. Тада сам схватила да ништа више неће бити исто.“ Убрзо су почели напади и паљења српских села, а породица је била приморана да напусти свој дом. У мају 1992. године Госпава је изгубила брата Драгослава, а неколико година касније и оца, који је подлегао од посљедица рањавања.

„Мајка никада није пребољела братову смрт. Отац је живот дао за Републику Српску. Ми смо преживјели, али су ожиљци остали,“ присјећа се Госпава.

Послије рата, уз помоћ Борачке организације и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, породица је добила кров над главом. Госпава је марта 1996. године родила сина Николу, а касније се удала за Жељка Чолаковића и добила још два сина. Данас заједно са породицом живи у Фочи. „Поносна сам на своју породицу и што данас живим у миру. Моји најближи су дали животе за слободу, а ја сам захвална што је имамо.“

ЛИНК ДО АУДИО-ВИДЕО СВЈЕДОЧАНСТВА:
https://youtu.be/vT4keynWNGQ

Меморијални центар Републике Српске наставља да чува оваква свједочанства како би сјећање на страдања и жртве српског народа остало трајно записано. Директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић, позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење из општине Фоча, могу се обратити канцеларији за борачко-инвалидску заштиту на број телефона: 058 213 302, или Организацији породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Фоча, на број телефона: 058 214 070 (контакт особа: Душанка).
Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

07/11/2025

Денис Бојић, директор Меморијалног центра Републике Српске, говорио је за Russia Today о важности оснивања институције попут меморијалног центра, очувању културе сјећања, као и о будућим плановима.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или коришћење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

06/11/2025

За емисију Стил, директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић, говорио је о важности очувања културе сјећања, пројектима који свједоче о страдању и херојству српског народа, те о улози Центра у едукацији будућих генерација.

https://www.youtube.com/watch?v=ljgHRgInvvo&feature=youtu.be

Напомена: Свако преузимање, умножавање или коришћење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

U ekskluzivnom razgovoru sa Denisom Bojićem, direktorom Memorijalnog centra Republike Srpske, govorimo o važnosti očuvanja kulture sjećanja, projektima koji ...

03/11/2025

Миодраг Батиница свједочио је за Меморијални центар Републике Српске о страдању свог четрнаестогодишњег сина Ненада, који је погинуо 7. септембра 1992. године током гранатирања Мркоњић Града. Миодраг је рођен у селу Шеховцима, општина Мркоњић Град, гдје је провео дјетињство и завршио основну школу.

Када је почео рат, Миодраг је са супругом и синовима Ненадом и Недељком из Јајца избјегао у Мркоњић Град, гдје су се настанили у мјесту Збориште. Ненад је тада требало да крене у осми разред, а млађи син Недељко у трећи.

Дана 7. септембра 1992. године, Ненад је изашао да се провоза бициклом. Застао је у друштву комшинице Јадранке Томић, двадесетогодишње дјевојке која је живјела у комшилуку. У једном тренутку, из правца Јајца је испаљена граната која је погодила шахт у близини и одбила се према њима. Експлозија је усмртила Ненада на лицу мјеста, док је Јадранка тешко рањена и преминула на путу ка Бањалуци.

Када је Миодраг стигао кући након што је обавијештен о трагедији, затекао је страшан призор. Његов син је био смртно страдао, а супруга рањена - гелер јој је погодио кичму. Иако је преживјела, посљедице повреде и стреса остале су трајне, те је данас непокретна.

Миодраг свједочи да му је губитак сина Ненада најтежи тренутак у животу и да се на то сјећање човјек никада не може навикнути. Ненад је, како каже, био ведро и послушно дијете, добар ученик и велики љубитељ спорта. Погинуо је возећи бицикл који му је отац раније купио у Јајцу. Миодраг наглашава да је Ненад, заједно са Јадранком, био међу првим цивилним жртвама у Мркоњић Граду и да је њихову погибију потребно достојно обиљежити, како се невине жртве никада не би заборавиле.

Линк до аудио-видео свједочанства:
https://youtu.be/j9sVMaNmDXc

Денис Бојић, директор Меморијалног центра Републике Српске, истиче да су оваква свједочења темељ очувања историјске истине. Центар систематски ради на прикупљању и документовању свих доступних свједочанстава која говоре о страдању српског народа, с циљем стварања највеће обједињене архиве аудио-видео исказа чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своја свједочанства и на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе [email protected] или путем броја телефона 051/222-999.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или коришћење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

24/10/2025

УДРУЖЕЊА РАТНИХ ЈЕДИНИЦА ПРУЖИЛА ПОДРШКУ РАДУ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Представници више удружења ратних јединица Војске Републике Српске посјетили су данас Меморијални центар Републике Српске и пружили подршку његовом раду и мисији очувања истине о страдању и борби српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Делегације су чинили представници Удружења грађана „1. батаљон војне полиције 1. Крајишког корпуса“ на челу са Владом Палачковићем, предсједником управног одбора, затим Удружења бораца 16. крајишке моторизоване бригаде „Клуб 16“ Бања Лука, које су представљали Недељко Маџар, предсједник удружења, и Миомир Шакић, предсједник управног одбора.
Своју подршку раду Меморијалног центра дали су и Удружење 1. оклопне бригаде, које је предводио Небојша Кесер, предсједник удружења, као и Удружење бораца 43. приједорске моторизоване бригаде и њихових потомака, чији су представници били Бранко Василић, предсједник удружења, Драшко Вујић, предсједник скупштине, и Чедо Шиповац, секретар удружења.
Подршку је изразило и Удружење бораца 2. крајишке бригаде, на чијем челу је Горан Арамбашић.

Представници ових удружења истакли су да ће уложити додатне напоре како би се у наредном периоду систематски прикупљала и снимала свједочанства свих који својом судбином свједоче о страдању и борби српског народа, наглашавајући да је чување личних прича и сјећања темељ будуће истине и националног памћења.

Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић захвалио је представницима удружења на подршци и нагласио да је заједнички задатак институција и организација да свједочанства о страдању српског народа буду прикупљена, сачувана и представљена будућим генерацијама.

„Ова подршка има дубок морални и историјски значај. Она показује да постоји јединство у разумијевању да истина мора бити снимаљена, испричана и сачувана. Свако свједочанство дио је наше историје. Заједно радимо да тај мозаик остане цјеловит и истинит, јер без сјећања нема ни будућности,“ изјавио је Бојић.

Меморијални центар Републике Српске изразио је захвалност удружењима на подршци и разумијевању значаја овог пројекта, истичући да је ријеч о заједничкој мисији цијелог народа - да се глас истине, правде и жртве Српске сачува за будуће генерације.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.