Меморијални центар Републике Српске, Trg Republike Srpske 1, Banja Luka (2025)

11/09/2025

У општини Челинац настављен је пројекат прикупљања свједочанстава породица погинулих бораца Војске Републике Српске, у оквиру активности Меморијалног центра Републике Српске. До сада је забиљежено 20 животних прича које свједоче о огромној жртви коју је ова мала локална заједница поднијела у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Циљ пројекта је очување колективног памћења и прикупљање аутентичних свједочанстава као трајног историјског извора.

Начелник општине Челинац Владо Глигорић истакао је да је ова иницијатива од изузетног значаја, посебно имајући у виду да је 220 бораца из ове општине изгубило живот у протеклом одбрамбено отаџбинском рату. "То је огроман број за нашу малу општину. Наша је обавеза да његујемо културу сјећања на те људе који су у темеље Републике Српске уградили своје животе. Општина Челинац стоји уз овај пројекат и бићемо поуздан партнер Меморијалном центру", поручио је Глигорић.

Предсједник Општинске борачке организације Далибор Вујичић нагласио је важност његовања историјског памћења и преношења истине на млађе генерације. "Српски народ никада није водио освајачке ратове, већ искључиво ослободилачке. Зато морамо да чувамо истину о нашим борцима. Разговори с породицама нису лаки, али су потребни. Кроз те приче се чува сјећање и преноси дух борбе за слободу", рекао је Вујичић, позвавши све друге општине и борачке организације да се укључе у пројекат.

Представник Меморијалног центра Републике Српске Љубомир Тешинић захвалио је општинском руководству и Борачкој организацији на брзој и конкретној сарадњи. "Челинац је примјер одговорног односа према култури сјећања. До сада смо снимили око 20 свједочанстава и настављамо даље. Наш циљ је да се ниједна прича не заборави", поручио је Тешинић. Пројекат има истраживачко-документарни карактер и реализује се широм Републике Српске, с циљем очувања истине о страдању српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату.

https://youtu.be/kCQFiouly5o

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

09/09/2025

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И УДРУЖЕЊЕ БОРАЦА И ПОТОМАКА 43. МОТОРИЗОВАНЕ ПРИЈЕДОРСКЕ БРИГАДЕ ПОТПИСАЛИ СУ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ

Меморијални центар Републике Српске и Удружење бораца и потомака 43. моторизоване приједорске бригаде потписали су данас Меморандум о сарадњи с циљем систематског снимања свједочанстава о страдању српског народа.

Предсједник Удружења, Бранко Василић, изјавио је да је мисија организације очување и архивирање сјећања цјелокупног пута бригаде али да посебан акценат стављају на биљежење и чување свједочанстава о страдалим борцима. „Сарадња са Меморијалним центром Републике Српске је част и прилика да заједничким снагама остваримо национални циљ; да потомцима оставимо емоције и чињенице о српском страдању “, рекао је Василић.

Директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић, најавио је да ће прва снимања у Приједору почети у октобру. „Још једном позивам све чланове породица погинулих и несталих да оставе своје непроцјењиво свједочанство о часној и крвавој историји српског народа“, поручио је Бојић.

43. приједорска моторизована бригада била је једна од најјачих јединица 1. крајишког корпуса Војске Републике Српске и насљедница 343. моторизоване бригаде ЈНА. На ратни пут кренула је 1991. године, а кроз њене редове је прошло више од 10.000 бораца. Бригада је учествовала у најзначајнијим биткама; од западнославонског ратишта и одбране Приједора 1992., преко пробоја Коридора у Посавини, па све до завршних борби у операцији „Вагањ 95“.

У њеном саставу били су елитни батаљони - оклопни, „Гвоздени“, тенковски и јуришни - као и артиљерија, војна полиција и извиђачко-диверзантски одред „Брзи“. За храброст и заслуге, бригада је одликована највишим признањима, укључујући Орден Немањића. Током рата поднијела је огромне жртве, али је остала симбол отпора и снаге Поткозарја.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

https://youtu.be/HEFi4SW74es

04/09/2025

У Невесињу је, у склопу активности Меморијалног центра Републике Српске, основан осми регионални студијски центар за снимање аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата. Прво свједочанство оставила је Аљонка Џелетовић, предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, која је говорила о животу и трагичној судбини свог брата Миленка Миловића, који је нестао 1992. године у Мостару.

На подручју Херцеговине смртно је страдало више од 1.570 жртава српске националности, од чега је најмање 1.170 било војника, а преко 400 цивила. Херцеговина је, нарочито након пада долине Неретве и града Мостара у јуну 1992. године, била премрежена локалним стратиштима и логорима за Србе, који су са ових подручја одвођени и у логоре у Хрватској.

Невесињско–мостарско ратиште било је један од два кључна одбрамбена правца Источне Херцеговине у току Одбрамбено-отаџбинског рата, а Невесиње уточиште и нови дом за многе Србе. Невесиње, мјесто ратничке и устаничке традиције Срба, као средиште 8. моторизоване бригаде Херцеговачког корпуса ВРС, постало је центар одбране Херцеговине и поприште многих битака, од којих су најчувеније двије Митровданске офанзиве 1992. и 1994. године.

Такође, невесињско ратиште било је уско повезано са ратним дешавањима и одбраном у Српској општини Коњиц. За подручје Невесиња карактеристични су и злочини над цивилним становништвом српске националности, попут оних у Заборанима на Видовдан 1992. године и у Жуберину и Рабини на Митровдан 1994. године, које су починиле муслиманске снаге.

Општинска борачка организација Невесиње и породице погинулих бораца чувају успомену на 476 погинулих бораца из Невесиња, Мостара и долине Неретве, као и из других дијелова Источне Херцеговине, који су дали своје животе за стварање и одбрану Републике Српске.

Меморијални центар Републике Српске интензивно ради на стварању највеће базе аудио-видео свједочанстава о страдању српског народа. Директор Меморијалног центра, Денис Бојић, позвао је све чланове породица погинулих и несталих те све оне који својом судбином свједоче о страдању српског народа, да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије.
Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

Линк до аудио-видео свједочења Аљонке Џелетовић
https://youtu.be/8X-UUJPsYdA

03/09/2025

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ОРГАНИЗАЦИЈА СТАРЈЕШИНА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПОТПИСАЛИ СУ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ

Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић и предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске Слободан Жупљанин, потписали су данас Меморандум о сарадњи, којим је формализован заједнички рад на очувању културе сјећања и прикупљању свједочанстава о страдању српског народа.
„Наш задатак је да у што скорије вријеме забиљежимо сјећања родитеља погинулих и несталих цивила и војника која ће бити архивирана у Меморијалном центру Републике Српске. Позивамо све оне који свједоче о српском страдању да смогну храбрости и испричају оно што се мора испричати како би наша дјеца имала историју забиљежену из првог лица, а не да неко други прича умјесто нас“, истакао је директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић.

Предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске Слободан Жупљанин истакао је значај ове сарадње за очување истине о жртвама и борцима који су дали животе за Републику Српску, те је нагласио да Меморијални центар Републике Српске активно ради на очувању сјећања и документовању страдања српског народа у протеклим ратовима. “Чланови породица страдалих - очеви, мајке, сестре, браћа, супруге, дјеца, морају оставити своја свједочења како бисмо их пренијели будућим генерацијама, не ради тога да ширимо и продубљујемо мржњу, већ да бисмо његујући културу сјећања утицали на то да се слични догађаји никада више никоме не понове.”-навео је Жупљанин.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999.
Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

13/08/2025

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ОПШТИНА НЕВЕСИЊЕ ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ

Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић и начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић потписали су Меморандум о сарадњи, којим се озваничио заједнички рад на очувању културе сјећања и прикупљању свједочанстава о страдању српског народа. Овај Меморандум подразумијева формирање стручног тима који ће радити на снимању свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника, као и свих оних чије приче свједоче о страдањима у Одбрамбено-отаџбинском рату.

„Наш задатак је да у што скорије вријеме забиљежимо сјећања родитеља погинулих и несталих цивила и војника и да све то похранимо у Меморијални центар РС“, истакао је директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић. Он је нагласио да је Невесиње међу општинама које су поднијеле највећу жртву у рату, због чега заслужује посебну пажњу у овом пројекту. „Позивамо све оне који свједоче о српском страдању да смогну храбрости и испричају оно што се мора испричати како би наша дјеца имала историју забиљежену из првог лица, а не да неко други прича умјесто нас“.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић је додао да ће општина, уз подршку организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата помоћи да се прикупе аутентични аудио и видео материјали о ратним страдњима. Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац истакао је значај овог пројекта за очување истине о жртвама и борцима који су положили животе за Републику Српску. Он је подсјетио да је током рата страдало 476 бораца Невесињске бригаде и 212 бораца Друге лаке бригаде Војске РС.

Потписивању Меморандума су присуствовали и Исидора Граорац, предсједница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, као и представници Меморијалног центра Републике Српске, Борачке организације Невесиње и локалних удружења.
Меморијални центар Републике Српске ће за потребе снимања свједочанстава студијском центру у Невесињу уступити аудио-визуелну опрему.

12/08/2025

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ОПШТИНА ФОЧА ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ

Вршилац дужности директора Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић потписао је данас са начелником Фоче Миланом Вукадиновићем Меморандум о сарадњи, чиме је ова општина постала осма локална заједница у Српској гдје је формиран студијски центар у којем ће бити прикупљана свједочења о страдању српског народа.

Бојић је рекао да је ће свједочења чланова породица страдалих српских цивила из посљедњег рата у БиХ, која ће се чувати у Меморијалном центру Републике Српске, бити доступна цијелом човјечанству и служиће као бедем прекрајању историје.
- Задатак Меморијалног центра Републике Српске је да сва та свједочанства обради на историјски темељан начин, да сва та жива сјећања буду дио наше базе података и буду доступни не само српском народу, него читавом човјечанству и да служе као подршка и образовном систему, али, прије свега, као врста бедема историјском ревизионизму, који је свеприсутан - нагласио је Бојић.

Вукадиновић је рекао да је српски народ поднио огромну жртву бранећи Републику Српску, те да је ово начин да се млађим покољењима приближи истина из посљедњег рата - да српски народ није био агресорски, већ да је бранио вијековна огњишта.
- Општина је преузела обавезу да формира одговарајуће стручне тимове, логистику на терену, техничке екипе које ће бити задужене да узимају изјаве на терену. Такође, за неке ствари које додатну буду неопходне у овом процесу, општина ће бити на располагању - истакао је Вукадиновић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац нагласила је да је ово веома важна мисија не само због историје, већ више због будућности и генерација које долазе.
Потписивању Меморандума присуствовали су и представници општинских организација проистеклих из посљедњег рата.

11/08/2025

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ВЕТЕРАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ

Потпредсједник Скупштине Удружења „Ветерани Републике Српске“ Владимир Грујић и директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић потписали су данас у Бањалуци Меморандум о сарадњи, с циљем очувања истине и спречавања прекрајања историје српског народа.
Бојић је истакао да ће сарадња са Ветеранима Републике Српске допринијети заједничком дјеловању у заштити историјске истине и Републике Српске, те да ће овај споразум бити један од бедема очувања идентитета и сјећања. „Мисија нам је да снимимо сва доступна свједочанства о страдању српског народа на територији Републике Српске, али и шире“, нагласио је он.
Према његовим ријечима, Ветерани Републике Српске ће својим капацитетима, искуством и логистичком подршком дати значајан допринос реализацији мисије Меморијалног центра Републике Српске, чија база већ сад садржи највећи број снимљених свједочанстава из прве руке, првенствено родитеља погинулих бораца и других који свједоче о српском страдању.
Бојић је најавио да ће ова база свједочанстава бити званично доступна јавности до 9. јануара - Дана Републике, као дио будућег Мултимедијалног музеја посвећеног стварању Републике Српске.
Потпредсједник Удружења „Ветерани Републике Српске“ Владимир Грујић истакао је да је заједнички интерес и стратешки циљ да се сачува сјећање на страдале борце и цивиле, те да се истина пренесе садашњим и будућим генерацијама. „Обезбиједићемо да се наша дјеца школују и изучавају како је заиста било“, рекао је Грујић, додајући да ће сви капацитети удружења бити стављени у службу реализације пројеката Меморијалног центра.
Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић изјавио је и да је неопходно стати у одбрану институција Српске и предсједника Републике Милорада Додика. „Политички монтирани процес против предсједника значи да сви заједно морамо да бранимо предсједника Републике и институцију коју предводи. Једноставно, то нам тренутак налаже“, поручио је Бојић.
Он је подсјетио на слоган из деведесетих: „На бранику отаџбине“, нагласивши да је та порука и данас актуелна и потребна више него икад.

04/08/2025

Владо Шашо свједочио је о страдању својих родитеља, Петра (1928) и Љубице (1925), који су убијени 7. августа 1995. године током хрватске војне операције „Олуја“. Двоје стараца, који су читав живот провели у селу Љесковац, општина Двор на Уни, тог кобног дана рано ујутру кренули су у избјегличкој колони заједно са осталим мјештанима.
Колона је споро напредовала, цијели дан су путовали да би, након више од десет сати, прешли свега 15 километара и стигли до Двора у 18 часова. У том тренутку, хрватска војска је пресјекла колону и заробила 64 лица српске националности, међу којима су били и Владини родитељи. Како свједочи, његови отац и мајка су тада пописани и изјаснили су се да желе да се врате на своја вјековна огњишта, а од тог тренутка губи им се сваки траг.
Владо и његова породица годинама су трагали за истином о родитељима. Постао је члан Удружења несталих и погинулих лица из Крајине, учествовао у бројним активностима, тражећи било какав траг. Преломни тренутак догодио се 2013. године, када је дао крв хрватским властима за ДНК анализу. Већ наредне године, идентификовани су посмртни остаци његових родитеља, на којима су још увијек били видљиви трагови сурове ликвидације. Заједно са породицом је успио да пренесе посмртне остатке родитеља и да их достојно сахрани на гробљу Орловаче у Београду.

Оваква свједочења су кључна за очување историјске истине. Меморијални центар Републике Српске интензивно ради на прикупљању и евидентирању свих доступних свједочанстава која говоре о страдању српског народа, с циљем стварања највеће обједињене базе аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Линк дијела аудио-видео свједочанства:
https://youtu.be/_bMXM5s25iw

Позивамо све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одмрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

04/08/2025

Невенка Добрић свједочила је за Меморијални центар Републике Српске о страдању дванаестогодишњег сина Синише и свекра, који су убијени 4. августа 1995. године током хрватске војне операције „Олуја“. Невенка је живјела у селу Црквени Бок, општина Сисак, са мужем Милетом Добрићем и синовима Сашом и Синишом. Породица се бавила пољопривредом и живјела складно.
Када је почело гранатирање села 4. августа, Невенка је одлучила да се заједно са млађим сином Синишом повуче трактором и приколицом према Босни. Њен муж Миле и старији син Саша остали су да чувају положај и бране село. У тренутку поласка, Невенка је сјела у приколицу, а Синиша је хтио бити уз њу, али га је она убједила да сједне у кабину трактора са својим дједом, вјерујући да је тако безбједније.
Кренули су у избјегличкој колони заједно са рођацима и пријатељима. У једном тренутку, отворена је ватра на колону. Хрватска војска пуцала је на цивиле, и то у главе. Том приликом убијени су Невенкин свекар који је управљао трактором и њен 12-годишњи син Синиша. Након убиства возача, трактор је скренуо с пута, приколица се преврнула и прегњечила Невенку преко стомака.
Синиша је сахрањен у Босанској Костајници. Невенка је након рата, заједно са мужем и преживјелим сином Сашом, преселила у Сремску Каменицу. Свједочи да нико у колони није био наоружан, сви су били цивили који су бјежали од рата, тражећи спас.

Линк дијела аудио-видео свједочанства:
https://youtu.be/eme5WIa5sP8

Денис Бојић, директор Меморијалног центра Републике Српске, наглашава да су оваква свједочења темељ очувања историјске истине. Центар интензивно ради на прикупљању и евидентирању свих доступних свједочанстава која говоре о страдању српског народа, с циљем стварања највеће обједињене базе аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999.

03/08/2025

Нада Бодирога свједочила је за Меморијални центар Републике Српске о судбини својих родитеља Теодора (1919) и Данице (1924) Самарџија, који су убијени 7. августа 1995. у операцији “Олуја”. Теодор и Даница су живјели у Славском Пољу код Вргинмоста. Теодор је у Другом свјетском рату био логораш у Њемачкој гдје је провео четири године, те је једном приликом изјавио да ако је могао у Њемачкој да преживи логор, може и у Хрватској.
Када је почела операција “Олуја”, цијело Славско Поље се 6. августа придружило избјегличкој колони. Теодор и Даница су спаковали своје ствари и спремили се да крену, када је Теодор преко малог транзистора чуо проглас предсједника Републике Хрватске Фрање Туђмана у којем је гарантована сигурност свима онима који нису чинили ратне злочине. Теодор, који није имао мушке дјеце и коме нико није учествовао у рату нити био припадник Српске Војске Крајине, одлучио је тада да неће кренути у избјегличку колону, већ да ће остати код куће.
Тада почиње Надина агонија у потрази за информацијама, да ли су њени родитељи и даље живи, да ли су се можда у неком тренутку прикључили некој избјегличкој колони или не. Добила је након неколико дана информације да су јој родитељи остали у селу, али и даље није имала контакт са њима. Онда је једном приликом у дневном листу “Политика” прочитала извјештај Хрватског хелсиншког одбора, да су припадници хрватске војске, када су ушли у село Славско Поље, затекли Теодора и Даницу Самарџију на свом кућном прагу, запалили њихову кућу и њих живе гурнули у ватру.
Затим креће Надина борба да дође до посмртних остатака родитеља, да би их сахранила достојанствено. Та борба траје до данас.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999.
Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

03/08/2025

За Меморијални центар Републике Српске, Мара Беадер је свједочила о свом животу и трагедији која је задесила њену породицу током хрватске војне операције „Олуја“. Са супругом Милорадом Беадером (1954) живјела је складан живот и подигла двоје дјеце. Како каже, прије рата се живјело лијепо, није се гледало ко је Србин, а ко Хрват.
Када је почела операција „Олуја“, кренули су у избјегличкој колони: она, супруг, њихово двоје дјеце, њена сестра и отац Петар Милета (1936). У хаосу избјегличке колоне, покварио им се аутомобил. Мара је, ради безбједности дјеце, успјела да заустави други превоз и крене даље са сестром и дјецом, док су супруг Милорад и њен отац остали да покушају поправити возило или пронаћи помоћ. Пут спасавања водио ју је преко Босанског Петровца до Бањалуке, затим у Београд, Краљево, Беочин и најзад у Бановце, гдје је 1996. пронашла нови дом.
Неизвјесност о судбини њеног супруга и оца трајала је годинама. Потрага коју је покренула пролазила је кроз дуге периоде тишине, без одговора, без трага, без наде. Прва нада појавила се 2001. године, када су започеле ексхумације на книнском гробљу. Три године касније, 2004. године, идентификовани су посмртни остаци њеног супруга Милорада, а већ наредне године и њеног оца Петра. Мара и њена породица су коначно добили прилику да их достојно сахране и тако окончају дугогодишњу агонију неизвјесности.

Линк дијела аудио-видео свједочења:
https://youtu.be/cd7O0z82bYA

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одмрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

01/08/2025

Меморијални центар Републике Српске и Удружење породица несталих и погинулих лица "Суза" из Београда потписали су данас Меморандум о сарадњи, чиме су озваничили заједнички рад на снимању и архивирању свједочанстава о страдању Срба из Хрватске током ратних сукоба деведесетих година.

Пројекат предвиђа прикупљање аутентичних свједочења чланова породица погинулих, несталих и прогнаних, са циљем очувања истине и стварања трајне архиве усмене историје српског народа.
Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић изјавио је да партнерство са Удружењем "Суза" представља важан корак у реализацији мисије Центра.
– "Удружење 'Suza' окупља оне који су најдиректније погођени трагедијом и који носе најтежи терет породичног страдања. Њихове приче морају бити документоване и сачуване у изворном облику," рекао је Бојић.
Предсједница Удружења "Суза", Драгана Ђукић, истакла је значај сарадње са Меморијалним центром у погледу институционалне подршке и професионалне реализације снимања свједочанстава.
– "Наша удружења дјелују из потребе да се истина о страдању Срба из Хрватске чује. Овај Меморандум даје нам снагу и осјећај да нисмо сами у тој борби. Свака породица чија је судбина забиљежена постаје дио заједничког памћења," изјавила је Ђукић.

Меморандум предвиђа теренски рад у Републици Српској, Србији и дијаспори, снимање свједочења, изградњу архивског фонда и реализацију документарних садржаја темељених на истинитим и личним искуствима жртава и њихових породица.
Ова сарадња потврђује заједничку посвећеност очувању свједочанстава и стварању темеља за трајно памћење историјских искустава српског народа.

Меморијални центар Републике Српске

11/09/2025

09/09/2025

04/09/2025

03/09/2025

13/08/2025

12/08/2025

11/08/2025

04/08/2025

04/08/2025

03/08/2025

03/08/2025

01/08/2025

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category