Меморијални центар Републике Српске, Trg Republike Srpske 1, Banja Luka (2025)

11/08/2025

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ВЕТЕРАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ

Потпредсједник Скупштине Удружења „Ветерани Републике Српске“ Владимир Грујић и директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић потписали су данас у Бањалуци Меморандум о сарадњи, с циљем очувања истине и спречавања прекрајања историје српског народа.
Бојић је истакао да ће сарадња са Ветеранима Републике Српске допринијети заједничком дјеловању у заштити историјске истине и Републике Српске, те да ће овај споразум бити један од бедема очувања идентитета и сјећања. „Мисија нам је да снимимо сва доступна свједочанства о страдању српског народа на територији Републике Српске, али и шире“, нагласио је он.
Према његовим ријечима, Ветерани Републике Српске ће својим капацитетима, искуством и логистичком подршком дати значајан допринос реализацији мисије Меморијалног центра Републике Српске, чија база већ сад садржи највећи број снимљених свједочанстава из прве руке, првенствено родитеља погинулих бораца и других који свједоче о српском страдању.
Бојић је најавио да ће ова база свједочанстава бити званично доступна јавности до 9. јануара - Дана Републике, као дио будућег Мултимедијалног музеја посвећеног стварању Републике Српске.
Потпредсједник Удружења „Ветерани Републике Српске“ Владимир Грујић истакао је да је заједнички интерес и стратешки циљ да се сачува сјећање на страдале борце и цивиле, те да се истина пренесе садашњим и будућим генерацијама. „Обезбиједићемо да се наша дјеца школују и изучавају како је заиста било“, рекао је Грујић, додајући да ће сви капацитети удружења бити стављени у службу реализације пројеката Меморијалног центра.
Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић изјавио је и да је неопходно стати у одбрану институција Српске и предсједника Републике Милорада Додика. „Политички монтирани процес против предсједника значи да сви заједно морамо да бранимо предсједника Републике и институцију коју предводи. Једноставно, то нам тренутак налаже“, поручио је Бојић.
Он је подсјетио на слоган из деведесетих: „На бранику отаџбине“, нагласивши да је та порука и данас актуелна и потребна више него икад.

04/08/2025

Владо Шашо свједочио је о страдању својих родитеља, Петра (1928) и Љубице (1925), који су убијени 7. августа 1995. године током хрватске војне операције „Олуја“. Двоје стараца, који су читав живот провели у селу Љесковац, општина Двор на Уни, тог кобног дана рано ујутру кренули су у избјегличкој колони заједно са осталим мјештанима.
Колона је споро напредовала, цијели дан су путовали да би, након више од десет сати, прешли свега 15 километара и стигли до Двора у 18 часова. У том тренутку, хрватска војска је пресјекла колону и заробила 64 лица српске националности, међу којима су били и Владини родитељи. Како свједочи, његови отац и мајка су тада пописани и изјаснили су се да желе да се врате на своја вјековна огњишта, а од тог тренутка губи им се сваки траг.
Владо и његова породица годинама су трагали за истином о родитељима. Постао је члан Удружења несталих и погинулих лица из Крајине, учествовао у бројним активностима, тражећи било какав траг. Преломни тренутак догодио се 2013. године, када је дао крв хрватским властима за ДНК анализу. Већ наредне године, идентификовани су посмртни остаци његових родитеља, на којима су још увијек били видљиви трагови сурове ликвидације. Заједно са породицом је успио да пренесе посмртне остатке родитеља и да их достојно сахрани на гробљу Орловаче у Београду.

Оваква свједочења су кључна за очување историјске истине. Меморијални центар Републике Српске интензивно ради на прикупљању и евидентирању свих доступних свједочанстава која говоре о страдању српског народа, с циљем стварања највеће обједињене базе аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Линк дијела аудио-видео свједочанства:
https://youtu.be/_bMXM5s25iw

Позивамо све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одмрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

04/08/2025

Невенка Добрић свједочила је за Меморијални центар Републике Српске о страдању дванаестогодишњег сина Синише и свекра, који су убијени 4. августа 1995. године током хрватске војне операције „Олуја“. Невенка је живјела у селу Црквени Бок, општина Сисак, са мужем Милетом Добрићем и синовима Сашом и Синишом. Породица се бавила пољопривредом и живјела складно.
Када је почело гранатирање села 4. августа, Невенка је одлучила да се заједно са млађим сином Синишом повуче трактором и приколицом према Босни. Њен муж Миле и старији син Саша остали су да чувају положај и бране село. У тренутку поласка, Невенка је сјела у приколицу, а Синиша је хтио бити уз њу, али га је она убједила да сједне у кабину трактора са својим дједом, вјерујући да је тако безбједније.
Кренули су у избјегличкој колони заједно са рођацима и пријатељима. У једном тренутку, отворена је ватра на колону. Хрватска војска пуцала је на цивиле, и то у главе. Том приликом убијени су Невенкин свекар који је управљао трактором и њен 12-годишњи син Синиша. Након убиства возача, трактор је скренуо с пута, приколица се преврнула и прегњечила Невенку преко стомака.
Синиша је сахрањен у Босанској Костајници. Невенка је након рата, заједно са мужем и преживјелим сином Сашом, преселила у Сремску Каменицу. Свједочи да нико у колони није био наоружан, сви су били цивили који су бјежали од рата, тражећи спас.

Линк дијела аудио-видео свједочанства:
https://youtu.be/eme5WIa5sP8

Денис Бојић, директор Меморијалног центра Републике Српске, наглашава да су оваква свједочења темељ очувања историјске истине. Центар интензивно ради на прикупљању и евидентирању свих доступних свједочанстава која говоре о страдању српског народа, с циљем стварања највеће обједињене базе аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999.

03/08/2025

Нада Бодирога свједочила је за Меморијални центар Републике Српске о судбини својих родитеља Теодора (1919) и Данице (1924) Самарџија, који су убијени 7. августа 1995. у операцији “Олуја”. Теодор и Даница су живјели у Славском Пољу код Вргинмоста. Теодор је у Другом свјетском рату био логораш у Њемачкој гдје је провео четири године, те је једном приликом изјавио да ако је могао у Њемачкој да преживи логор, може и у Хрватској.
Када је почела операција “Олуја”, цијело Славско Поље се 6. августа придружило избјегличкој колони. Теодор и Даница су спаковали своје ствари и спремили се да крену, када је Теодор преко малог транзистора чуо проглас предсједника Републике Хрватске Фрање Туђмана у којем је гарантована сигурност свима онима који нису чинили ратне злочине. Теодор, који није имао мушке дјеце и коме нико није учествовао у рату нити био припадник Српске Војске Крајине, одлучио је тада да неће кренути у избјегличку колону, већ да ће остати код куће.
Тада почиње Надина агонија у потрази за информацијама, да ли су њени родитељи и даље живи, да ли су се можда у неком тренутку прикључили некој избјегличкој колони или не. Добила је након неколико дана информације да су јој родитељи остали у селу, али и даље није имала контакт са њима. Онда је једном приликом у дневном листу “Политика” прочитала извјештај Хрватског хелсиншког одбора, да су припадници хрватске војске, када су ушли у село Славско Поље, затекли Теодора и Даницу Самарџију на свом кућном прагу, запалили њихову кућу и њих живе гурнули у ватру.
Затим креће Надина борба да дође до посмртних остатака родитеља, да би их сахранила достојанствено. Та борба траје до данас.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999.
Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

03/08/2025

За Меморијални центар Републике Српске, Мара Беадер је свједочила о свом животу и трагедији која је задесила њену породицу током хрватске војне операције „Олуја“. Са супругом Милорадом Беадером (1954) живјела је складан живот и подигла двоје дјеце. Како каже, прије рата се живјело лијепо, није се гледало ко је Србин, а ко Хрват.
Када је почела операција „Олуја“, кренули су у избјегличкој колони: она, супруг, њихово двоје дјеце, њена сестра и отац Петар Милета (1936). У хаосу избјегличке колоне, покварио им се аутомобил. Мара је, ради безбједности дјеце, успјела да заустави други превоз и крене даље са сестром и дјецом, док су супруг Милорад и њен отац остали да покушају поправити возило или пронаћи помоћ. Пут спасавања водио ју је преко Босанског Петровца до Бањалуке, затим у Београд, Краљево, Беочин и најзад у Бановце, гдје је 1996. пронашла нови дом.
Неизвјесност о судбини њеног супруга и оца трајала је годинама. Потрага коју је покренула пролазила је кроз дуге периоде тишине, без одговора, без трага, без наде. Прва нада појавила се 2001. године, када су започеле ексхумације на книнском гробљу. Три године касније, 2004. године, идентификовани су посмртни остаци њеног супруга Милорада, а већ наредне године и њеног оца Петра. Мара и њена породица су коначно добили прилику да их достојно сахране и тако окончају дугогодишњу агонију неизвјесности.

Линк дијела аудио-видео свједочења:
https://youtu.be/cd7O0z82bYA

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одмрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

01/08/2025

Меморијални центар Републике Српске и Удружење породица несталих и погинулих лица "Суза" из Београда потписали су данас Меморандум о сарадњи, чиме су озваничили заједнички рад на снимању и архивирању свједочанстава о страдању Срба из Хрватске током ратних сукоба деведесетих година.

Пројекат предвиђа прикупљање аутентичних свједочења чланова породица погинулих, несталих и прогнаних, са циљем очувања истине и стварања трајне архиве усмене историје српског народа.
Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић изјавио је да партнерство са Удружењем "Суза" представља важан корак у реализацији мисије Центра.
– "Удружење 'Suza' окупља оне који су најдиректније погођени трагедијом и који носе најтежи терет породичног страдања. Њихове приче морају бити документоване и сачуване у изворном облику," рекао је Бојић.
Предсједница Удружења "Суза", Драгана Ђукић, истакла је значај сарадње са Меморијалним центром у погледу институционалне подршке и професионалне реализације снимања свједочанстава.
– "Наша удружења дјелују из потребе да се истина о страдању Срба из Хрватске чује. Овај Меморандум даје нам снагу и осјећај да нисмо сами у тој борби. Свака породица чија је судбина забиљежена постаје дио заједничког памћења," изјавила је Ђукић.

Меморандум предвиђа теренски рад у Републици Српској, Србији и дијаспори, снимање свједочења, изградњу архивског фонда и реализацију документарних садржаја темељених на истинитим и личним искуствима жртава и њихових породица.
Ова сарадња потврђује заједничку посвећеност очувању свједочанстава и стварању темеља за трајно памћење историјских искустава српског народа.

31/07/2025

За Меморијални центар Републике Српске свједочила је Славка Иванић, мајка погинулог борца Дарка Иванића, који је као добровољац приступио Војсци Републике Српске и живот изгубио 4. новембра 1993. године у Човић Пољу.

Дарко је непосредно пред почетак ратних сукоба у бившој Југославији, још 1989. године, отишао у Италију, у потрази за послом и бољим условима живота. Ипак, упркос могућности да остане у иностранству, одлучио је да се врати. "Нећу да будем кукавица и да издам своје другове," рекао је породици, одлучно изражавајући намјеру да стане уз свој народ и брани оно што сматра својим.

Дарко је планирао да се ожени и започне градњу куће. Након његове погибије, Славка Иванић уснила је Дарка како долазио по грађевински материјал, који је, по његовим ријечима, "ионако био његов", те га је одвезао на гробље. Управо тај сан утицао је на одлуку породице да на мјесту његовог вјечног почивалишта изгради капелу.
Послије рата, Славка је претрпјела још двије велике животне трагедије; 2014. године изгубила је супруга Драгутина, а недуго потом и другог сина Душка, након чега је остала потпуно сама.

Свједочење Славке Иванић представља важан допринос очувању колективног памћења о страдању и жртви у Одбрамбено-отаџбинском рату. У сарадњи са Општином Челинац и Борачком организацијом Челинац, Меморијални центар Републике Српске започиње снимање свједочанстава и на подручју ове општине.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

30/07/2025

Директори Музеја жртава геноцида из Београда и Меморијалног центра Републике Српске потписали су Меморандум о сарадњи. Музеј жртава геноцида у Београду и Меморијални центар Републике Српске, које представљају директори Бојан Арбутина и Денис Бојић препознајући значај заједничког дјеловања на очувању сјећања на жртве геноцида, ратних злочина и свих облика страдања српског народа у XX и почетком XXI вијека , као и на промоцији истине о овим догађајима, потписивањем Меморандума изразили су спремност за успостављање и развој свеобухватне сарадње.

Сврха Меморандума је дефинисање оквира за међусобну сарадњу у циљу:
• Прикупљања, обраде и архивирања грађе, докумената и свједочења везаних за страдање српског народа;
• Промоције истине о историјским догађајима, посебно онима који се односе на страдања српског народа;
• Едукације јавности, посебно млађих генерација, о значају културе сјећања и превенцији понављања злочина;
• Сузбијања ревизионизма и фалсификовања историјских чињеница.

Након потписивања одржаног у кабинету Музеја жртава геноцида, Арбутина је изјавио за да су ове двије установе изузетно комплементарне, јер се баве темом страдања српског народа у различитим историјским периодима, те да их у наредном периоду очекује интензивна заједничка сарадња.
Директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић, нагласио је значај рада на заједничким пројектима чији је циљ едукација млађих генерација, те опште развијање културе сјећања и памћења у српском народу.

30/07/2025

“Прије тачно 30 година, на Огњену Марију, 30. јула 1995. године, мој отац је отишао да сачува наше животе, да брани српска вјековна огњишта, нестао, а онда прије 20 година, опет на Огњену Марију, 30. јула 2005. године нам се вратио. Идентификован након 10 година неизвјесности, туге, бола, незнања и достојно сахрањен”, ријечи су Исидоре Граорац, кћерке погинулог борца Војске Републике Српске, уједно и предсједнице Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске.
Тих 30 година је прошло као трен, али рана која је остала и данас крвари и боли истим интензитетом и неће никада престати. Живјети са тим једино је што преостаје и њој и њеној породици, као и свим осталим породицама које су изгубиле своје најближе.
Сјећајући га се, причајући шта је волио, ко је био, остала је трајно уписана животна, а потом и ратна судбина једног Србина, човјека прије свега, који је животом платио цијену слободе.
“Памтим да никада није био националиста, да је људе волио без обзира ко су, да и данас када неко о њему говори, говори да је био добар човјек, друг, да мрава никада није згазио. Сви који га спомену, спомену га са осмијехом. Такав и јесте био мој отац. Поносна сам на њега, и ја и моја сестра Славица и наша мајка Грозда”, каже Исидора и додаје да успомену на њега преносе својој дјеци, са намјером да га бар овако упознају, да сутра буду поносни на њега и да са поштовањем говоре да је њихов деда дао живот за Републику Српску.
Данас, сјећајући се тог дана 1995. године, каже, памти и никада га заборавити неће, кренуо је на пут са ког се жив није вратио, али подједнако је бољело и то што су његове посмртне остатке тражили 10 година, ишчекујући сваки дан позив, глас, поруку да је пронађен. И као да није било тих 10 година, бољело је исто, било је претешко и претужно схватити да оца, супруга, брата, пријатеља Стеве Граорца нема. Дао је свој живот за Републику Српску, за живот у миру, на својим вјековним огњиштима, дао је живот да бисмо данас били слободни и своји.
“Зато данас сви ми дугујемо њима, подједнако као и нашим потомцима да истина о страдању Срба на овим просторима буде записана, документована кроз један дигитални запис, кроз наше сјећање и свједочење и зато позивам све да испричају истину о судбини своје породице. Ми причамо данас, да би нас слушали наши потомци, да би из наше судбине извлачили поуке и никада више не дозволили да се овако нешто икоме икада догоди”, казала је Исидора Граорац, остављајући трајно свједочанство о страдању свог оца.
Ране су ту, оне боле као да године не пролазе, али ране нас и опомињу да никада не заборавимо ко смо и шта смо. Морамо цијенити жртву коју смо као народ поднијели, да нас будућност не би “подсјећала” неким новим страдањем. Прошлост је подједнако важна као и будућност и зато оставите траг о свом страдању за будућност нас и наше дјеце.
“Ја сам поносна кћерка свог оца и знам да би и он био поносан на нас јер не дозвољавамо да његова смрт остане незабиљежена, да се не зна шта се десило тих ратних година, да су људи убијани, да су нестајали, да и данас још увијек се “својој кући” није вратило 1617 особа са списка несталих из Републике Српске. Због њих и због свих 24000 погинулих и укупно 35000 страдалих Срба не смијемо ћутати. Нико не смије ћутати. Гробови нас опомињу, гробови нас подсјећају да о њима причамо, записујемо, снимамо свједочанства, за историју, за будућност”, подвукла је Исидора Граорац, која је данас за Меморијални центар Републике Српске, оставила трајно свједочанство о страдању свог оца, о судбини своје породице.

Линк дијела аудио-видео свједочанства:
https://youtu.be/RK2NjbzoyME

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

25/07/2025

За Меморијални центар Републике Српске свједочио је Радомир Ђурђевић, брат погинулог борца Војске Републике Српске, Милана Ђурђевића, који је живот изгубио 8. новембра 1992. године у Човића пољу, на Орашком ратишту.

Милан је погинуо као млад човјек, оставивши иза себе четворо дјеце. Био је ветеринарски техничар, поштован и цијењен у свом крају. „Био је то честит, вјерујући човјек“, свједочи његов брат Радомир. Након братове погибије, Радомир преузима бригу о његовој дјеци, трудећи се да их изведе на прави пут.

Меморијални центар Републике Српске активно прикупља и евидентира свједочанства чланова породица погинулих и несталих цивила и војника, са циљем стварања највеће обједињене базе аудио-видео материјала о страдању српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

22/07/2025

За Меморијални центар Републике Српске свједочио је Младен Томић, син погинулог борца Војске Републике Српске, Горана Томића, који је живот изгубио 14. септембра 1995. године на Оштрељу. Младен је оца изгубио као беба од само дванаест мјесеци. Његово одрастање било је обиљежено борбом и одсуством очеве заштите, али и дубоким поштовањем према ономе што је његов отац бранио и за шта је дао живот.

Почетком 1990-их, његов отац Горан Томић, прикључује се Новосадском корпусу, а потом и јединици „Вукови са Дрине“. Погинуо је од ударног таласа гранате испаљене са територије под контролом ХВО-а. Младенова мајка је преузела је улогу и мајке и оца, одгајајући сина у духу поштења и људскости. „Важно је да учимо дјецу да не мрзе“, каже Младен, истичући да Републику Српску доживљава као симбол слободе, правде и борбе за опстанак.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, како бисмо заједно сачували истину и сјећање на оне који су дали живот за своју отаџбину.Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: [email protected] или путем броја телефона: 051/222-999

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

21/07/2025

Директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић, био је гост централног дневника АТВ-а у недјељу, 20. јула.

Меморијални центар Републике Српске

11/08/2025

04/08/2025

04/08/2025

03/08/2025

03/08/2025

01/08/2025

31/07/2025

30/07/2025

30/07/2025

25/07/2025

22/07/2025

21/07/2025

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category