Agencija za lekturu

10/11/2014

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kompjuter-je-dobar-sluga-a-los-gospodar.sr.html

Вук је писао: „Сви Срби, као штокавци, говоре једним језиком, али се по закону (религији) деле на троје: Србе закона грчкога, Србе закона римскога и Србе закона турскога”, чуло се на округлом столу...

09/09/2014

http://mondo.rs/a725565/Magazin/Lifestyle/Procitaj-ovo-nece-nista-da-ti-HVali.html

Danas je Međunarodni dan pismenosti i tim povodom, prisetili smo se nekoliko najčešćih pravopisnih i gramatičkih...

05/04/2014

Честа недоумица: компаратив придјева лош је ... ?

У питању је суплетивна компарација. Компаратив придјева лош може бити и лошији и гори.

Као што више није компаратив само од много, већ од цијелог синонимског низа доста, пуно и сл. тако и компаратив гори може се односити и на придјев лош и на придјев зао. Очити су примјери који доказују да гори мора бити компаратив од лош (Код вас су путеви гори него код нас — ово свакако не значи да су путеви зли).

05/04/2014

Легни, лези или лежи?

Свршени глагол лѐћи-ле̏гне̄м има два облика императива: по регуларним фонетским законима: ле̏зи (као помози, пеци, реци) и, с уметнутим -н-, ле̏гни (као побјегни, утакни). Тада је, наравно, значење свршено (’изврши радњу одједанпут’).

Дуративну пак глагол лѐжати-лѐжӣм императив гради нормално, додавањем -и на окрњену основу, па тако имамо само лѐжи, лѐжимо, лѐжите (као бјежи, држи и сл.) — и тада је значење несвршено, означава радњу која траје (’врши ту радњу неко вријеме’), на примјер:
Иди тамо и лежи у кревету док ти не кажем да устанеш.
У овом значењу често чује и лези, што је сасвим неправилно.

17/03/2014

Ми би или Ми бисмо?

БИХ је једини исправан облик за 1. лице једнине глагола БИТИ у потенцијалу:
Ја бих волио, а не Ја би волио.

БИСМО је једини исправан облик за 1. лице множине глагола БИТИ овог глаголског облика:
Ми бисмо жељели, а не Ми би жељели.

У 2. лицу множине глагол БИТИ гласи БИСТЕ (а НЕ би)
Ви бисте дошли 22. августа, а не Ви би дошли 22. августа.

Ради поређења, ово су грешке истог типа као кад бисмо рекли:
Ми ће да дођемо код вас, уместо Ми ћемо да дођемо код вас.

17/03/2014

Низашта и ни за шта

Спојено, низашта је прилог који значи ’узалуд, улудо, будзашто’:
Продао сам кућу низашта.

Раздвојено, синтагма ни за шта користи се у одричним реченицама, у основном значењу заменице ништа:
Не бих продао ову кућу ни за шта.

11/02/2014

Момо Капор

15/01/2014

волио или вољео?

У ијекавици облик једнине мушког рода радног придјева глагола VI врсте (-(ј)ети/-им) завршава се на -ио, а не на -ео. Нпр.:

вољети — волио, НЕ вољео
жељети — желио, НЕ жељео
видјети — видио, НЕ видјео
летјети — летио, НЕ летјео
сједети — сједио, НЕ сједјео

Познато је да рефлекси гласа јат нису сасвим уједначени, па и у екавским говорима има појединачних јекавизама и икавизама, а у ијекавским екавизама и икавизама. (Екавизми, јекавизми, икавизми не значе нужно да су то облици преузети из екавских, ијекавских, икавских дијалеката, већ само да одступају од уобичајене замјене јата у том дијалекту.)

Проблем са глаголима VI врсте (видјети, летјети, сједети…) јесте што постоји неуравнотеженост између облика једнине мушког рода радног придјева (видио), с једне стране, и инфинитива (видјети) и осталих облика радног придјева (видјела, видјели), са друге. Пошто су основе инфинитива и глаголских придјева код свих других глагола исте, систем врши притисак да се и овдје изврши поравнавање облика (према облику мушког рода, јер је он сигурно много чешћи од инфинитива, а изгледа као да је чешћи и од свих других облика партиципа заједно), па се зато разговорно среће летити, летила, летили; сједити, сједила, сједили.

Разлика је настала тако што је јат пред /о/ (као и јат иза /р/) имао другачији развој него у другим контекстима (било да је развој ишао директно ѣо > ио или индиректно ѣо > иео > ио, док је у другим контекстима ишло ѣ > ие > је/ије).

24/12/2013

Rukopis naslovne strane i početka romana "Na Drini ćuprija".

19/12/2013

ТЕЛЕВИЗИЈА

Ријеч телевизија се најчешће изговара с дугосилазним акцентом на трећем слогу од краја (исто као визија) — телеви̑зија. По правилу новоштокавске и српске стандардне акцентуације, силазни нагласци не стоје на унутрашњим слоговима, па се примјери (најчешће страних ријечи) као што је овај морају саобразити постојећим правилима.
Најчешће се прописује преношење тог акцента за слог уназад, што је типично за новоштокавске говоре: телеви̑зија → телѐвӣзија (као прови̑зија → про̀вӣзија, дјево̑јка → дјѐво̄јка). Друга могућност је задржавање мјеста акцента, уз мијењање квалитета тона (силазни → узлазни): телеви́зија (као ауди́ција, револу́ција, спекула́ција).

Наши рјечници су, а за њима и говорници у медијима, безразложно промовисали само акценат телѐвӣзија, иако је он сасвим неприродан данашњем образованом говорнику стандардног језика за тај акценатски тип (нарочито ако га спикер изговори извјештачено и без дужине на и), стављајући украј једнако легитимни облик телеви́зија, чију правилност потврђује серија именица тог акценатског типа и понеки рјечник.

Дакле, када се користи стандардни језик, требало би избјегавати телеви̑зија и користити телеви́зија (или, ако више волите, телѐвӣзија).

18/12/2013

Срећни Вам празници!