29/07/2025
Зоран Аврамовић: "Запис из Фоче..."
Јутро 28. 7. 2025. године ... Било би тачно, али свакако претендециозно истаћи у наслову „Трофеј Фудбал френдс за Будућност“, па нек буде званично : Кадети подгоричке Будућности победници су 19. Међународног омладинског турнира Фудбал френдс у Фочи на којем је учествовало осам екипа из шест земаља Европе. У финалној утакмици савладали су сарајевски Жељезничар са резултатом 2:1. Лудогорец из бугарског Разграда је „на пенале“ победио румунску Универзитатеу из Клужа, Сутјеска је победила Вардар, Војводина Црвену Звезду...
Тако би језиком данашњег доба изгледао „твит“ о резултатском исходу овог турнира. Без неке посебне приче о победи пријатељства, о игри, о гостопримству, о посебној свечарској атмосфери на улицама Фоче, употпуњеној и манифестацијом „Коло пријатељатва“ – фестивалу на којем су, уз домаће фолклораше, наступили чланови културо-уметничких друштава из Србије, Словеније, Македоније и Републике Српске.
А јутро у Фочи, 28. јула „пуно је приче“ о вечери, која је већ иза нас и сва та препричавања дају тек завршеном турниру неку додатну димензију, сасвим личну и некако са намером, да баш кроз те приче турнир бар још који дан потраје...
Таква је и ова прича – Запис из Фоче, потпуно лична овог јутра, у којем и нема баш пуно времена нити за анализе, нити за рационално поимање, виђеног и доживљеног у претходна три дана...
Свака земља и сваки град су попут људске душе. Сачињени су од бројних тренутака и осећаја, безброј комадића јединственог мозаика који се склапају у неописиво прелепу слику, мењајући се из трена у трен. Истинска лепота се огледа у комплетној слици, онолико колико је видимо и у њеним најситнијим детаљима.
Зато, понекад, умемо да станемо крај пута и ухватимо дах свежег ваздуха, из даљине опчињени планинама Зеленгоре, Маглића, Волујка, Биоча, Вучева, Љубишње... и њиховим крајолицима, не размишљајући да свака кап росе на њиховим падинама представља по један засебан, неоткривени свет лепоте.
Откривајући тај свет и сваки од тих светова, као да се „преврће“ сваки речни камен од 17 река, које својим током пресецају територију општине Фоча, окреће сваки лист у буковим шумама Националног парка "Сутјеска", Перућице или Пјешчаних пирамида и ослушкује шта нам то поручује хук планинског ветра, звук зрикаваца у летњој ноћи или граја у старој фочанској кафани.
Ако се измакнемо корак даље, или пак приђемо корак ближе, сетићемо се вечне истине: Природа и људска душа, одвајкада знају за геометрију космоса, без обзира на простор и време. Таква је и Фоча, сачињена од ватре, воде, земље и ваздуха. Такво је њено тело (њена природа) и њена душа (тј. њена култура). ВАТРЕНА је попут сунца и магме, тог авантуристичхог духа који пробија границе познатог, попут страсти за песмом, игром и уживањем у локалним кулинарским специјалитетима и добром вину.
Њена душа долази из ЗЕМЉЕ, стамена је као њене планине и плодна попут њених њива и лугова, занимљива је и неукротива као њена прашума, а лепа као брдовити крајолици обрасли у храст и букву.
Она је, такође, као перо лака и попут ВАЗДУХА неухватљива, ношена ружом ветрова је усковитлана и препуна разноврсних мириса, који долазе са свих страна Балкана и над њом се сударају.
Фоча је као ВОДА, вода из кањона Таре, - сузе Европе, освежавајућа и живота препуна, попут њених брзака дивља и неукротива, а чистог је срца, као бистра и ледена вода са планинских извора. Или горских очију на краљици планини Зеленгори.
Ову симболику можемо пренети на њене људе, на њена језера и реке, планине и долове, на ситне животне ритуале и њене обичаје, на шуме, који покривају 71 одсто теиторије општине и град са свим оним местима око града.
Зато нико за живота не може открити све чари и тренутке које у себи скрива један, условно речено, мали град попут Фоче. Њена лепота је неухватљива пером или оком фото-апарата. Она се гледа срцем и осећа душом. Овде у срцу дивље романтике. И ми такви – какви смо - срчани , знамо и кажемо - остаће вам непознато туђе срце, ако не откријете своје .
Ипак, ако бисмо овај неописиви мозаик разбили на безбројне фрагменте доживљаја и незаборавних тренутака, појавиће нам се неке од следећих живописних слика... Поглед са пропланка на бескрајну прашуму у коју је мало која људска нога крочила, а приче о локалном фолклору и даље одзвањају у твојим мислима, попут накита, који су ковале чувене фочанске кујунџије.
Сакрални моменат необјашњивог дивљења, док се јутарње сунце пробија кроз витраж и дим тамјана, бојећи вековима старе ликове светаца. Тренутак, када за мало избегне судар чамца са стеном током рафтинга, не знајући шта доноси брзак иза следеће окуке, а сви око тебе вриште луди од среће и адреналина. Срце бије тако јако да искочи из груди, са охрабрењем да сила срцу ништа не може . И знаш и осећаш да је Ваздух – Слобода ; Земља – Припадност ; Вода – Живот ; Ватра – Страст.
Таква Фоча је дочекала учеснике 19. Фудбал френдса, заједно са пријатељима, са којима су се први пут руковали на терену, закорачивши мостовима који попут руковања са терена спајају светове и векове један мали фудбалски свет пријатељства, а опет препун великих тренутака у којима људско срце нема физичку запремину. Укључене емоције које теже универзалном циљу пријатељства, једнакости, праведности, здравља, мира, преданости и наде .
Свако трајање је веза између генерација и времена. Па и Фудбал Френдс – прича, која траје и причама које се испусују, овде на терену и у причама, које се препричавају... Прича о томе "... колико су важне и модре ријеке, али и ћуприје... "
Фудбал френдс – мост између генерација и времена, фудбалски мост изграђен и пружањем руке, цементом доброте и осмехом широкогрудог гостопримства људи овог града, у коме се и са кафом наздравља. Љубазна реч држи човека топлим три зиме, стара је пословица и драги гости својим доласком постају део те топлине, јер иако долазе из великог света постају и сами „некако наши“.
Може ли фудбал превазићи ограничења свог игралишта, своје границе које у свету фудбала постају само успутне станице ка исконској човековој тежњи да кроз игру досегне оно што нису само речи, већ неко дубље значење?
Није баш лак тај пут, али понекад је једини пут – онај најтежи! Пут доброг осећаја, да је вредело и вреди . Фудбал френдс за будућност !!!
Зоран С. Аврамовић
