16/11/2025
Da vam kazem nesto, godine donose bore i sede i ja sam prva šizela kad sam videla prve znake starenja, ali godine…wooow, donose s druge strane novu dimenziju zivota, svi imamo probleme, konstantno kroz zivot, ali nacin na koji ih nosim danas-i nekada, nemaju veze jedan sa drugim, danas i pored obaveza i sto muka koje me tište (sto moj mozak, sto moju dusu/srce) ne dam da mi propadne ni jedan dan, ne zatvaram se danima i ne povlacim dok muke ne prodju-jer nikad ne prodju, neke nove dodju, u potpunosti sam svesna prolaznosti i da mozda vec sutra necu biti tu, naucila sam da kad krenem u grad-kao na dugme iskljucim sve sto me muci, i presecem anksioznost i samo uzivam celim bicem u veceri, muzici, drustvu prijatelja, naucila sam da i kad me bas mrzi ne odbijam pozive na provod, na neko predavanje, bilo sta sto moze da me oraspolozi, gde cu da naucim nesto novo, prezahvalna sam Bogu na svemu, i kada krenu problemi-a sad mi ie period npr.klimav, da kazem Slava Bogu za sve i to stvarno mislim, ne histerisem, nisam ljuta, “a sto sad ovo, sto bas sad, zasto meni opet i sl” zahvalna sam jer oooodlicno znam sada, da je to sve za moje dobro i da cu posle kad sve prodje (jer sve prodje) biti pametnija, mudrija, i promenicu se na bolje. Zivot je predivan. Niko-NIKO ne zivi, a da nema problem, muku, to se zove krst. Svi nosimo svoj, ja ucim da nosim svoj i da ne ropćem, i onda Bog daje snagu i radost. Da su mi deca (i moja i svacija) ziva i zdrava, nema tog ponora iz kog covek nece izaci. Isplivati!
