Dereta knjižara

Dereta knjižara Kultna institucija i sinonim knjižarstva u Beogradu. Za ljubitelje onlajn kupovine tu je i onlajn knjižara www.dereta.rs.

Kontakt za izdavaštvo i uredništvo: [email protected]

https://twitter.com/DeretaIP

NOVO IZ DERETE“Poslednja slika Sare de Vos” Dominik Smit Tri epohe, tri kontinenta, tri sudbine povezane snagom umetnost...
10/05/2026

NOVO IZ DERETE

“Poslednja slika Sare de Vos” Dominik Smit

Tri epohe, tri kontinenta, tri sudbine povezane snagom umetnosti
 
 
Amsterdam, 1631. Sara de Vos postaje prva žena primljena u slikarsku Gildu Svetog Luke. U vremenu u kojem je ženama dopušteno jedino da slikaju enterijere i mrtvu prirodu, Saru opseda vizija zimskog pejzaža. Suprotstavljajući se pravilima i očekivanjima epohe, vođena samo svojim srcem, odlučuje da ga pretoči u sliku.
 
Njujork, 1957. Jedino poznato sačuvano delo Sare de Vos, Na rubu šume, deo je umetničke kolekcije bogatog advokata Martija de Grota, potomka prvobitnog vlasnika. Kada mlada doktorantkinja istorije umetnosti Eli Šipli pristane da za sumnjivog trgovca umetninama izradi falsifikat tog remek-dela, biće uvučena u splet odnosa i posledica koje niko nije mogao ni da nasluti.
 
Sidnej, 2000. Eli Šipli, sada ugledna istoričarka umetnosti i kustoskinja, priprema veliku izložbu posvećenu slikarkama holandskog Zlatnog doba. Upravo na toj izložbi, decenijama kasnije, originalna slika Na rubu šume i kopija koju je nekada naslikala naći će se jedna naspram druge – a s njima i njihove tajne. Falsifikatorka i advokat ponovo se susreću, suočeni s prošlošću koja nikada nije do kraja utihnula.
Vešto klizeći od siromašnog Bruklina pedesetih godina, preko prozračnih enterijera Holandije Zlatnog doba do ulica savremenog Sidneja, roman ispreda napetu priču o ljubavi i tragediji, o autentičnosti i moralnim senkama. U središtu je umetnost kao alhemija – sposobnost da se tuga preobrazi u lepotu – dok potraga za tajanstvenom slikom razotkriva složenu mrežu odnosa, identiteta i istine.
Roman „Poslednja slika Sare de Vos” objavljen je u Australiji 2016, a sledeće, 2017. godine osvojio je dve nagrade: Indie Book Awards – Fiction i Australian Book Industry Awards (ABIA) – Literary Fiction Book of the Year.
 
Prevod sa engleskog: Danko Ješić
 
***
 
„Prelepa meditacija o ljubavi, gubitku i umetnosti, blistava poput Vermerove slike.“ People

PROMO CENA do 13. maja u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46 i na www.dereta.rs

Slatke šoljice i dobre knjige koje se „slažu” sa šoljicama 📖🌸Dostupno u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46
08/05/2026

Slatke šoljice i dobre knjige koje se „slažu” sa šoljicama 📖🌸

Dostupno u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46

„Sunčano mesto za sumorne ljude” Marijana EnrikesU napuštenim predgrađima Buenos Ajresa, Enrikesova otkriva svet u kojem...
05/05/2026

„Sunčano mesto za sumorne ljude” Marijana Enrikes

U napuštenim predgrađima Buenos Ajresa, Enrikesova otkriva svet u kojem prošlost šapuće kroz prazne ulice, a svakodnevica se izopačuje u jezivu fantazmu koja čeka da nas proguta.

Horor Marijane Enrikes ne izvire iz mraka, već iz svakodnevice – iz potisnutih strahova, nasleđenih trauma i narušenih odnosa, ali i iz društvene nestabilnosti i apatije, ekonomskih kriza, ksenofobije i mizoginije. U njenoj poetici, ove pojave preobražavaju se u natprirodno, sve dok njihova jeziva prisutnost ne ostane čvrsto utkana u tkivo stvarnosti.
Prožete magijom, fantastikom i religijom, ove priče promišljaju odnos sećanja i zaborava, kao i transgeneracijskih trauma. Istovremeno, razotkrivaju pukotine savremenog argentinskog društva i njegov moralni i politički kolaps, uključujući femicid, korupciju, raspad urbanog tkiva i iskustva marginalizovanih.
Ne zazirući od sirovog, telesnog horora, a oslanjajući se na urbane legende, folklor i nasleđe vojne diktature, Enrikesova oblikuje svet u kojem Buenos Ajres i njegova predgrađa nisu tek kulise, već živi organizmi straha, svakodnevni prostori – napuštene zgrade, a ulice i domovi postaju pejzaži unutrašnjih i društvenih raslojavanja.
U ovim pričama, sablasno i stvarno se neprestano dodiruju a svakodnevica izobličava sve dok noćna mora ne postane njen sastavni deo. Autorka ne pruža utehu; do poslednje stranice vodi nas kroz vrtlog nelagode i straha, koji nas uznemirava i opominje da strah ne boravi gde ga očekujemo – već tamo gde se najviše plašimo da pogledamo.

Prevod sa španskog: Bojana Kovačević Petrović

„Zlokobna, majstorski napisana zbirka priča s bolno stvarnim likovima, čiji se životi prepliću s duhovima, mitskim bićima i makabričnim svetom – iz pera čarobnice horora iz Buenos Ajresa.”  – Samanta Šveblin 

PROMO CENA do 13. maja u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46 i na www.dereta.rs

NOVO IZ DERETE„Sunčano mesto za sumorne ljude” Marijana EnrikesU napuštenim predgrađima Buenos Ajresa, Enrikesova otkriv...
01/05/2026

NOVO IZ DERETE

„Sunčano mesto za sumorne ljude” Marijana Enrikes

U napuštenim predgrađima Buenos Ajresa, Enrikesova otkriva svet u kojem prošlost šapuće kroz prazne ulice, a svakodnevica se izopačuje u jezivu fantazmu koja čeka da nas proguta.

Horor Marijane Enrikes ne izvire iz mraka, već iz svakodnevice – iz potisnutih strahova, nasleđenih trauma i narušenih odnosa, ali i iz društvene nestabilnosti i apatije, ekonomskih kriza, ksenofobije i mizoginije. U njenoj poetici, ove pojave preobražavaju se u natprirodno, sve dok njihova jeziva prisutnost ne ostane čvrsto utkana u tkivo stvarnosti.
Prožete magijom, fantastikom i religijom, ove priče promišljaju odnos sećanja i zaborava, kao i transgeneracijskih trauma. Istovremeno, razotkrivaju pukotine savremenog argentinskog društva i njegov moralni i politički kolaps, uključujući femicid, korupciju, raspad urbanog tkiva i iskustva marginalizovanih.
Ne zazirući od sirovog, telesnog horora, a oslanjajući se na urbane legende, folklor i nasleđe vojne diktature, Enrikesova oblikuje svet u kojem Buenos Ajres i njegova predgrađa nisu tek kulise, već živi organizmi straha, svakodnevni prostori – napuštene zgrade, a ulice i domovi postaju pejzaži unutrašnjih i društvenih raslojavanja.
U ovim pričama, sablasno i stvarno se neprestano dodiruju a svakodnevica izobličava sve dok noćna mora ne postane njen sastavni deo. Autorka ne pruža utehu; do poslednje stranice vodi nas kroz vrtlog nelagode i straha, koji nas uznemirava i opominje da strah ne boravi gde ga očekujemo – već tamo gde se najviše plašimo da pogledamo.

Prevod sa španskog: Bojana Kovačević Petrović

„Zlokobna, majstorski napisana zbirka priča s bolno stvarnim likovima, čiji se životi prepliću s duhovima, mitskim bićima i makabričnim svetom – iz pera čarobnice horora iz Buenos Ajresa.” – Samanta Šveblin

PROMO CENA do 13. maja u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46 i na www.dereta.rs

NOVO IZ DERETE“Poslednja slika Sare de Vos” Dominik Smit Tri epohe, tri kontinenta, tri sudbine povezane snagom umetnost...
01/05/2026

NOVO IZ DERETE

“Poslednja slika Sare de Vos” Dominik Smit

Tri epohe, tri kontinenta, tri sudbine povezane snagom umetnosti


Amsterdam, 1631. Sara de Vos postaje prva žena primljena u slikarsku Gildu Svetog Luke. U vremenu u kojem je ženama dopušteno jedino da slikaju enterijere i mrtvu prirodu, Saru opseda vizija zimskog pejzaža. Suprotstavljajući se pravilima i očekivanjima epohe, vođena samo svojim srcem, odlučuje da ga pretoči u sliku.

Njujork, 1957. Jedino poznato sačuvano delo Sare de Vos, Na rubu šume, deo je umetničke kolekcije bogatog advokata Martija de Grota, potomka prvobitnog vlasnika. Kada mlada doktorantkinja istorije umetnosti Eli Šipli pristane da za sumnjivog trgovca umetninama izradi falsifikat tog remek-dela, biće uvučena u splet odnosa i posledica koje niko nije mogao ni da nasluti.

Sidnej, 2000. Eli Šipli, sada ugledna istoričarka umetnosti i kustoskinja, priprema veliku izložbu posvećenu slikarkama holandskog Zlatnog doba. Upravo na toj izložbi, decenijama kasnije, originalna slika Na rubu šume i kopija koju je nekada naslikala naći će se jedna naspram druge – a s njima i njihove tajne. Falsifikatorka i advokat ponovo se susreću, suočeni s prošlošću koja nikada nije do kraja utihnula.
Vešto klizeći od siromašnog Bruklina pedesetih godina, preko prozračnih enterijera Holandije Zlatnog doba do ulica savremenog Sidneja, roman ispreda napetu priču o ljubavi i tragediji, o autentičnosti i moralnim senkama. U središtu je umetnost kao alhemija – sposobnost da se tuga preobrazi u lepotu – dok potraga za tajanstvenom slikom razotkriva složenu mrežu odnosa, identiteta i istine.
Roman „Poslednja slika Sare de Vos” objavljen je u Australiji 2016, a sledeće, 2017. godine osvojio je dve nagrade: Indie Book Awards – Fiction i Australian Book Industry Awards (ABIA) – Literary Fiction Book of the Year.

Prevod sa engleskog: Danko Ješić

***

„Prelepa meditacija o ljubavi, gubitku i umetnosti, blistava poput Vermerove slike.“ People

PROMO CENA do 13. maja u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46 i na www.dereta.rs

„Uporedna istorija evropskih naroda” Šarl SenjobosPred vama je jedna od onih knjiga kojoj godine samo potvrđuju njenu vr...
28/04/2026

„Uporedna istorija evropskih naroda” Šarl Senjobos

Pred vama je jedna od onih knjiga kojoj godine samo potvrđuju njenu vrednost, jer svaka nova generacija u njoj nalazi velike pou­ke istorijskih dijalektičkih procesa koji su neumitno menjali lice evropskog kontinenta. Senjobos je vrlo dobro znao da izučavanje istorije predstavlja jedan od najvažnijih vidova političkog obra­zovanja. Zato se trudio da istorijskoj nauci dâ najkonkretniju moguću primenu u svakodnevnom životu. On je jedan od ute­meljivača francuske L’École méthodique, škole koja je u naj­boljem pozitivističkom maniru nastojala da dostigne apsolutnu istoriografsku objektivnost.
Uporedna istorija evropskih naroda obrađuje najrelevantnije isto­rijske epohe i civilizacije Starog kontinenta, od grčke i rimske, pre­ko vizantijske, pa sve do Prvog svetskog rata. Autor analizira sve­štenstvo i religiju, srednjovekovno feudalno uređenje, fenomen re­ne­sanse, gradove, zanate i trgovinu, velike ratove i politička previ­ranja. U tom lucidnom preseku velikih zbivanja i turbulencija kojima je naš kontinent bio bogatiji od drugih, naći ćemo odgo­vore na uzroke mnogih savremenih kulturno-političkih pojava ili bar precizno postavljena pitanja na koja društvene nauke, a posebno istorija, tek treba da odgovore.

Prevod sa francuskog: Jelisaveta Marković

„Operacija Frojd” Endru NagorskiDok su nacističke trupe marširale kroz grad, osamdesetjednogodišnji Frojd, bolestan i is...
24/04/2026

„Operacija Frojd” Endru Nagorski

Dok su nacističke trupe marširale kroz grad, osamdesetjednogodišnji Frojd, bolestan i iscrpljen, odbijao je da napusti dom. Nekolicina prijatelja — među kojima velški lekar, američki ambasador, Napoleonova praunuka i njegova ćerka Ana — pokreću tajnu misiju kako bi ga izbavili iz Austrije.

Ovo je priča o Beču koji je istovremeno bio prestonica kulture i laboratorija apokalipse, gradu koji je oblikovao i Frojda i Hitlera. U njoj upoznajemo čoveka koji je razotkrivao najmračnije tajne ljudske psihe, ali nije mogao da poveruje u razmere ljudskog zla koje se uzdizalo pred njegovim očima.

„Svako ko želi da vodi pun, smislen život mora da prihvati realnost smrti.”

Frojd

Dostupno u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46 i na www.dereta.rs

„Istočnjačke religije u rimskom paganstvu” Franc KimonU drugom veku posle Hrista porastao je uticaj istočnih kultova – e...
21/04/2026

„Istočnjačke religije u rimskom paganstvu” Franc Kimon

U drugom veku posle Hrista porastao je uticaj istočnih kultova – egipatskih, semitskih, iranskih – na latinske provincije Rimskog carstva. Misterije Iside, Serapisa, Kibele i Atisa, sirijskih Baala, Sabazija i Mitre, potisnule su bogove grčko-rimskog panteona, potapajući obrede i pojmove strogog „civilnog“ rimskog religijskog sistema u emotivnu i scenski raskošnu bujicu svečanih i inicijacijskih ceremonija fantastičnih mitoloških sadržaja. Koji su razlozi doveli do ovog duhovnog preokreta, kakve su okolnosti omogućile takvu promenu, čiji je ishod bio trijumf hrišćanstva? Ovo pitanje, od suštinskog značaja za istoriju religija i za precizno određivanje porekla zapadne civilizacije, nalazi se u središtu ovog danas već klasičnog dela Franca Kimona.
Kimon ilustruje značajan uticaj Istoka na Rim u različitim oblastima, ali posebno u sferi vere, sa širenjem kultova koji potiču iz Male Azije, Sirije, Egipta i Persije. Oni su, prema njegovom mišljenju, nosili novu duhovnost, koja je transformisala staru rimsku javnu religiju u neku vrstu henoteizma, otvarajući prolaz hrišćanstvu putevima koji se prepliću s magijom: mističnim tokovima platonizma, zagonetkama o sudbini i usamljenom figurom „nepoznatog“ Boga Jevreja i hrišćana.

Prevod: Milan Miletić

Dostupno u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46 i na www.dereta.rs

„Jaguarov san” Migel BonfoaRoman prati siroče Antonija, njegov uspon od siromašnog dečaka do uglednog hirurga, ali i sud...
18/04/2026

„Jaguarov san” Migel Bonfoa

Roman prati siroče Antonija, njegov uspon od siromašnog dečaka do uglednog hirurga, ali i sudbine njegovih potomaka, ispisujući porodičnu sagu paralelnu s istorijom Venecuele.

Očaravajuća porodična saga u duhu romana „Sto godina samoće”, ovaj nagrađivani roman osvetljava istoriju Venecuele kroz živote svojih nezaboravnih likova.

Kada nema prosjakinja iz Marakaiba u Venecueli prihvati novorođenče ostavljeno na stepenicama crkve, nema pojma kakva izuzetna sudbina čeka to napušteno dete. Odrastajući u siromaštvu, Antonio će postati prodavac cigareta, lučki nosač, sluga u bordelu, da bi potom, zahvaljujući svojoj neiscrpnoj energiji, postao jedan od najslavnijih hirurga u zemlji. Uz njega će biti Ana Marija, izuzetna partnerka i prva lekarka u regiji. Zajedno će dobiti kćerku, kojoj će dati ime po svojoj zemlji: Venecuela, ali će ona ipak sanjati samo o Parizu. Upravo će u beležnici njenog sina Kristobala, priče o ovoj zadivljujućoj lozi dobiti svoj konačni oblik. U ovoj živopisnoj sagi punoj nezaboravnih likova, Migel Bonfoa, nadahnut sopstvenim precima, oslikava sudbinu izuzetne porodice čiji je život neraskidivo isprepleten s istorijom Venecuele.

U duhu Gabrijela Garsije Markesa i Isabel Aljende.

— The Bookseller

Blistava i sanjarska proza, s dodirima magijskog realizma, koja uzor pronalazi u Gabrijelu Garsiji Markesu, ali zadržava sopstvenu originalnost.

— Shelf Awareness

Roman koji prati poreklo izuzetne porodice čija je prošlost neraskidivo povezana s Venecuelom… priča istovremeno trajna i intimna-

— Book Riot

Dostupno u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46 i na www.dereta.rs

AKCIJA TRAJE JOŠ DVA DANA!📚🌿 Počela je sezona čitanja u parkovima, pored obala reka i u kafićima. Zaronite u proleće sa ...
17/04/2026

AKCIJA TRAJE JOŠ DVA DANA!

📚🌿 Počela je sezona čitanja u parkovima, pored obala reka i u kafićima. Zaronite u proleće sa knjigom u ruci! 🌿📚

🌷 Zato je u toku VELIKA PROLEĆNA AKCIJA do 20. aprila🌷

🌸Na sva Deretina izdanja očekuje vas popust -35% 🌸

Akcija važi u knjižari Dereta, Knez Mihailova 46 i na www.dereta.rs

Address

Knez Mihailova 46
Belgrade
11000

Opening Hours

Monday 09:00 - 21:00
Tuesday 09:00 - 21:00
Wednesday 09:00 - 21:00
Thursday 09:00 - 21:00
Friday 09:00 - 21:00
Saturday 09:00 - 21:00
Sunday 12:00 - 20:00

Telephone

+381 11 2627 934

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Dereta knjižara posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Dereta knjižara:

Shortcuts

Share

Category