Синдикалне новине “Рад” први пут су штампане 25. јануара 1945. године, по завршетку тродневне Опште земаљске синдикалне конференције радника и намештеника Југославије. У тачки 5. Резолуције о културно-просветном раду и синдикалној штампи донета је одлука о излажењу синдикалних новина покретањем централног синдикалног листа, недељника који би касније прерастао у дневни лист.
Орган јединствених син
диката радника и намештеника Југославије, како пише у заглављу “Рада” штампала је Државна штампарија у Београду. Редакција се налазила у краља Милана 21, лист је стајао 10 динара. Већ у наредном броју објављена је вест о међународној конференцији радничких синдиката у Лондону, којој је присуствовала и југословенска делегација с Ђуром Салајем, председником синдиката на челу.
Редакција листа “Рад” све до 1959. године била је у саставу радне заједнице Централног већа СС Југославије да би те године њеним издвајањем у посебно предузеће настала “Радничка штампа”. Све до распада Југославије, као новине из такозване породице југословенских листова у које су спадали “Борба” (орган ССРНЈ), “Комунист” (СКЈ), “Младост” (ССОЈ) и “4 јул” (СУБНОР) само је “Рад” преживео и траје без прекида до данас. Пуних 65 година “Радничка штампа” је једино новинско-издавачко предузеће које се бави синдикалном проблематиком у својим новинама, специјалним издањима, брошурамаи књигама. Корисници наших издања нису само синдикати него и послодавци, људи из државне администрације, стручњаци и научници многих профила.
