Vredno priče -

16/04/2026

Dobro veče i dobro došli u novu epizodu podkasta „Vredno priče“. Večeras imamo čast da ugostimo jednog od najistaknutijih savremenih srpskih intelektualaca. Milo Lompar je redovni profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje Srpsku književnost 18. i 19. veka i Kulturnu istoriju Srba. Njegov akademski rad obeležen je dubokim istraživanjem srpskog kulturnog obrasca, a kao predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog i autor kapitalnih dela poput „Moralističkih fragmenata“ i „Duha samoporicanja“, postao je nezaobilazan glas u tumačenju naše književne i duhovne baštine. Njegova stručnost u analizi složenih veza između politike, istorije i estetike pružiće nam dragocen uvid u današnju temu.

Danas se posvećujemo dramskom spevu „Lažni car Šćepan Mali“, poslednjem velikom delu Petra II Petrovića Njegoša, objavljenom 1851. godine. Dok su „Luča mikrokozma“ i „Gorski vijenac“ usmereni na metafizička i herojska pitanja, Njegoš se u ovom delu okreće istorijskom fenomenu – pojavi zagonetnog došljaka koji je u 18. veku ubedio Crnogorce da je on r***i car Petar III. Kroz priču o Šćepanu, Njegoš ne slika samo jedan bizaran istorijski događaj, već postavlja duboka pitanja o prirodi vlasti, narodnoj lakovernosti i sudbini male zajednice pritisnute između velikih sila. To je delo o sudaru mita i realnosti, ironije i tragike, koje i danas, više od veka i po kasnije, odzvanja neverovatnom aktuelnošću.

Pred nama je razgovor koji pokušava da osvetli slojeve ovog, često nepravedno zapostavljenog, Njegoševog remek-dela. Uz stručno vođstvo profesora Lompara, analiziraćemo zašto je Šćepan Mali i danas ključ za razumevanje našeg mentaliteta i političke istorije.

Ostanite uz nas i poslušajte analizu koja je, verujemo, vredna priče.

13/04/2026

Vredno priče 72 - Doktor Živago / Boris Pasternak (gost: Tomislav Brlek)

09/04/2026

Srdačan pozdrav svim gledaocima i slušaocima podkasta „Vredno priče”. Danas imamo čast da u studiju ugostimo dr Gorana Korunovića, vanrednog profesora na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Profesor Korunović je istaknuti proučavalac književnosti, esejista i pesnik, čiji istraživački rad obuhvata širok dijapazon od epohe modernizma do savremenih književnih tokova. Autor je zapaženih naučnih monografija, među kojima se ističu „Literatura i opsena” i „Mreža i svetiljka”, a njegovo duboko poznavanje poetike srpske proze XX veka čini ga idealnim sagovornikom za razumevanje složenih narativnih struktura o kojima ćemo danas govoriti. Pored akademskog rada, Korunović je i jedan od najznačajnijih glasova savremene srpske poezije, što njegovom tumačenju literature daje specifičnu estetsku i senzibilnu dubinu.

Tema današnjeg razgovora je remek-delo savremene srpske književnosti – roman „Petrijin venac” Dragoslava Mihailovića. Objavljen 1975. godine, ovaj roman predstavlja jedan od vrhunaca „proze novog stila” i kritičkog realizma. Kroz autentičan dijalekat i potresnu ispovest junakinje Petrije Đorđević, Mihailović je uspeo da uobliči univerzalnu priču o ljudskom stradanju, dostojanstvu i neuništivoj vitalnosti duha usred surove provincijske svakodnevice i istorijskih potresa. Dragoslav Mihailović, kao jedan od najznačajnijih srpskih pisaca druge polovine XX veka, u ovom delu majstorski koristi formu monologa kako bi oživeo marginalizovane slojeve društva i pružio nam uvid u unutrašnji svet žene koja, uprkos gubicima i nedaćama, „plete svoj venac” života.

U narednih sat vremena pokušaćemo da odgonetnemo zašto je Petrija i danas, decenijama nakon nastanka, lik koji nas suštinski pomera, te na koji način Mihailovićev jezik transformiše lokalno iskustvo u vrhunsku umetnost. Pozivam vas da ostanete uz nas i ispratite ovu analizu koja nam donosi nove slojeve čitanja jednog od naših najvažnijih romana.

06/04/2026

Vredno priče 71 - Ilijada / Homer (gošća: Jelena Pilipović)

05/04/2026

02/04/2026

Dobar dan i dobro došli u novu epizodu podkasta „Vredno priče“. Naša današnja tema je delo koje stoji kao jedan od najznačajnijih stubova svetske književnosti dvadesetog veka, a o njemu razgovaramo sa stručnjakom koji na akademskom nivou godinama dešifruje složene kodove literarnog modernizma. Naš današnji gost je Tomislav Brlek, vanredni profesor na Katedri za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Profesor Brlek je jedan od vodećih regionalnih stručnjaka u oblastima teorije književnosti, istorije svetske književnosti i filmskih studija. Diplomirao je engleski i francuski jezik i književnost, a doktorirao radom koji dubinski istražuje odnos kritike i teorije. Njegov naučni rad fokusiran je na autore poput T. S. Eliota i modernističku tradiciju, a poznat je po izuzetnoj erudiciji i sposobnosti da književni tekst postavi u širi filozofski i društveni kontekst. Autor je brojnih naučnih radova i knjige „Lekcije: Studije o modernoj književnosti“.

U fokusu današnjeg razgovora je monumentalni roman „Doktor Živago“, autora Borisa Pasternaka. Pasternak, prevashodno pesnik lirske snage, u ovaj roman je utkao tri decenije rada, stvarajući fresku ruske istorije kroz sudbinu intelektualca i lekara Jurija Živaga. Roman je postao simbol otpora umetničke slobode spram političkih pritisaka, a Pasternaku je 1958. godine doneo Nobelovu nagradu za književnost, koju je pod pritiskom sovjetskih vlasti morao da odbije. Kroz lik Živaga i njegovu sudbinu, Pasternak postavlja večna pitanja o odnosu pojedinca i revolucije, o prirodi ljubavi i hrišćanske etike u svetu koji se nepovratno menja.

Danas nećemo govoriti samo o istorijskim okolnostima, već ćemo pokušati da proniknemo u samu strukturu i poetiku ovog dela. Pozivam vas da pažljivo ispratite razgovor koji sledi, jer je pred nama dubinska analiza teksta koji je obeležio epohu. Uživajte u novoj epizodi.

26/03/2026

Dobro došli u novu epizodu podkasta „Vredno priče“, u kojoj nastavljamo istraživanje najvažnijih međaša svetske književnosti. Naša današnja gošća je dr Bojana Kovačević Petrović, vanredna profesorka na Odseku za italijanske i iberoameričke studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Profesorka Kovačević Petrović je jedan od vodećih stručnjaka za hispanoameričku književnost i kulturu na našim prostorima. Pored pedagoškog rada, istakla se kao plodan prevodilac sa španskog jezika, ali i kao autorka brojnih naučnih radova koji osvetljavaju kompleksne veze između istorije, mita i savremene proze Latinske Amerike. Njen naučni doprinos posebno je značajan u domenu recepcije hispanske književnosti u srpskoj kulturi, zbog čega je idealna sagovornica za razgovor o autoru koji je redefinisao pojam modernog romana.

Danas govorimo o Huliu Kortasaru, argentinskom magu reči, i njegovom kapitalnom ostvarenju iz 1963. godine – romanu „Školice“ (Rayuela). Ovo delo nije samo vrhunac „latinoameričkog buma“, već i radikalni eksperiment koji je zauvek promenio odnos pisca i čitaoca. „Školice“ su antipartitura, roman-lavirint koji nudi više puteva čitanja, prateći sudbinu Horasija Oliveire između Pariza i Buenos Ajresa. Kroz potragu za smislom, džez, intelektualne rasprave i metafizičku igru, Kortasar nas poziva da prestanemo biti pasivni posmatrači i postanemo „čitaoci-saučesnici“. To je knjiga koja postavlja suštinsko pitanje: možemo li ikada dosegnuti „centar“ sopstvenog postojanja?

U narednih sat vremena pokušaćemo da dešifrujemo Kortasarovu arhitekturu i razumemo zašto su „Školice“ i danas, decenijama nakon objavljivanja, jednako provokativne i aktuelne. Pozivam vas da nam se pridružite u ovoj analizi.