18/01/2022
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 17. до 23. јануара 2022. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.
Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ шеснаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.
Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавити превентивни преглед.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од ове малигне локализације.
На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система (ЕЦИС), жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000, налазе на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака глића материце је 8,8 на 100.000 жена.
Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.
У складу са Програмом обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је препоручена имунизација против обољења изазваних ХПВ. Препорука је да вакцину примарно приме деца оба пола старија од 9 година пре првих сексуалних односа, а првенствено деца шестих разреда основних школа. Имунизацију ће реализовати изабрани лекари у домовима здравља који спроводе примарну здравствену заштиту школске деце. Активна имунизација се спроводи са потребним бројем доза (две или три), зависно од врсте вакцине (ХПВ2, ХПВ4, ХПВ9) и узраста у којем се даје.
Током 2022. године биће разматрана могућност за спровођење препоручене вакцинације девојчица и дечака против хуманог папилома вируса о трошку државе.
На основу резултата истраживања које је Институт за јавно здравље Србије, уз подршку Министарства здравља и Канцеларије популационог фонда Уједињених нација за Србију, спровео у циљу процене утицаја кризе изазване пандемијом ЦОВИД-19 на сексуално и репродуктивно здравље, око три четвртине жена је навело да од увођења ЦОВИД-19 мера нису имале заказан скрининг преглед за рак грлића материце. С друге стране, скоро петина је самостално одлучила да одложи овај преглед, док свака десета жена наводи да је преглед био отказан од стране медицинског особља.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Канцеларија за скриниг рака заједно са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Едукативно-промотивне активности ће се организовати уз поштовање свих превентивних мера које се односе на спречавање ширења заразне болести ЦОВИД-19 изазване вирусом САРС-ЦоВ-2.
У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљени важни објекти у Београду, попут куполе Народне скупштине Републике Србије, Бранковог и моста на Ади, Палате Албанија, као и фонтане на Славији.
