04/03/2025
ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ
ВРЕМЕ ПРИНУДНОГ ОТКУПА
Све су нам однели
Ђорђе Санадер из Чортановаца говори о времену „чупања бркова", а и о њивама
које ако се врате неће бити у парлогу....
Послератно време принудног откупа пољопривредних производа ових дана постаје поново актуелно а због најављеног издавања незаконито конфисковане земље. У Чортановцима живи и ради земљорадник Ђорђе Санадер , који добро памти време конфикације и принудног откупа.
Пре рата отац брат и ја смо имали 100 јутара земље. После ослобођења одузели нам 30 јутара због максимума,а 1953. године још 22 јутра. У јесен 1949, скоро сви имућнији сељци су ушли у сељачку задругу, јер су морали. Неки су чак поклонила земљу задрузи, а нису ни ушли у њу каже Ђорђе Санадер.
Почетком 1949, партијски активисти су попсивали имовину.Редар Драга Пејчић је рекао оцу да није све пописано, па су нам запленили сву стоку. Куд су са телетом стеоне краве и четири јунице су отишле у кланицу у Карловце. Не знам због чега је то урађено, када смо увек обавезе измиривали. Јер је те године после вршидбе остало - нам је жита. То је видео повереник Миленко Шијак, па смо жито
морали однети на млин у Бешку.
У Земљорадничку задругу ушао сам 1949. са земљом јер би је иначе кофисковали. Унео сам коње. Машине и трактор смо још то раније продали. Када се 1953. задруга расфомирала добио сам назад коња и плуг. Живели смо скромно и вредно радили. Сада имам 12 јутара које сам обрађујем. Био сам 1941. године три месеца у за робљеништву, у партизанима 1944. био сам рањен. Председник задруге Цвеја Радосављевић је био бот и батина у селу. Имдо је 40 јутара земље, а ниједну војску није служно. За одузету зезуљу сам добио бонове на отплату од 20 година. Тако је 1973, од бонова замље прича Санадер могао купи ти само кутију цигарета. Ако вра те земљу, ми ћемо радити јер никад није било необрађене земљу у нас. Син Кузман ће наследити зе-мљу, неће је бити у парлогу.
Његова породица је пре рата имала ергелу од 60 коња у риту, рибњак у закупу, у кући пекара и месара. Његов син је професор историје у Жабљу, каже није био подобан, да би се стално запослио у Чортановцима.
У овом месту сељаци су још и добро прошли, јер је негде било насилничког понашања, терања у логор и претњи смрћу.
Кајица Красојевић је пре рата имао 70 јутара земље, а његов брат од стрица 150 јутара. Ни сами сељаци не знају како је све то отишло. У Сланкамену и Сасама је било примера да су сељаци који ни су били у задрузи остајали без ичега. Тужна је судбина породине Јоце Умрлића где је на казну затвора осуђена и осмомесечна беба они су две године становали у магацину. То су сада напредни привредници, а од државе хоће земљу. Очекују, а не верују да ће то доживети.
