Vranje - Врање

07/05/2025

U duhu tradicije i sa razumevanjem potrebe za dostojanstvenim oproštajem, „Čitulje Vranje“ (www.cituljevranje.rs) vam nudi moderan i jednostavan način za objavu sećanja na vaše najmilije u Vranju i okolini. Naš specijalizovani portal posvećen je čuvanju uspomene kroz digitalno doba. Naš...

09/01/2025

Sjajna prilika za kupovinu nekretine u Vranje - Врање

Prodaje se dvosoban stan površine 47 metara kvadratnih u širem centru grada. Nekretnina se nalazi u zgradi „Tekija“ u Vranju. Pored fantastične lokacije, ova stan pruža i prelep pogled na grad. Uz stan se prodaje i podrum. Više informacija na telefon:+381 64 6105449 Pratite InfoVranjske.rs ...

04/06/2024

https://www.facebook.com/share/v/euHbeoDX8yfuQS3C/?mibextid=oFDknk

31/05/2024

26/05/2024

Početkom 20. veka, Vranje je imalo oko 12.000 stanovnika. Kao pogranični grad Kneževine/Kraljevine Srbije, služio je kao polazno mesto za četnike (komite) u Staru Srbiju. U to vreme, u gradu se nalazio i konzulat Osmanskog carstva.

U Balkanskim i dva svetska rata, Vranje i ovaj kraj ponovo su bili na meti osvajača. U Prvom balkanskom ratu, 1912. godine operacijama protiv Turaka, odavde su lično komandovali kralj Petar I Karađorđević, predsednik vlade Nikola Pašić, sa više ministara i generalštab sa načelnikom štaba Vrhovne komande vojvodom Radomirom Putnikom.

No, ovi prostori su, posebno u novoj istoriji, bili česta meta bugarskih osvajača koji su ovde počinili nečuvene zločine. U Prvom svetskom ratu, Bugari su okupirali Vranje 16/17. oktobra 1915. godine. Sloboda je tada plaćena sa 514 života na frontu i 335 nedužno streljanih.

U Drugom svetskom ratu, Nemci su u ovaj grad ušli 9. aprila 1941. godine, da bi ga 22. aprila predali u ruke bugarskim fašistima. Oni su u Vranju, za četiri godine, napravili prava zverstva - streljali su oko 700, a internirali 4.000 rodoljuba. U borbama je učestvovalo oko 12.000 boraca, od kojih 956 nije dočekalo slobodu 7. septembra 1944. godine.

Izvor: Grad Vranje

16/05/2024

Najbolje iz Vranja: Ivana Tasić, čuvar vranjskog melosa

Ivana Tasić, rođena je Vranjanka. U rodnom gradu završila je osnovnu školu, Gimnaziju i Učiteljski fakultet, na kome je 2018. odbranila i doktorsku disertaciju i postala doktor nauka metodike razredne nastave. U ovoj visokoškolskoj ustanovi, sada Pedagoškom fakultetu, Ivana je zaposlena kao docent na predmetima iz naučne oblasti Metodika nastave srpskog jezika i književnosti.

Međutim, ovo nije priča o Ivani Tasić docentkinji. Ovo je priča o Ivani Tasić vokalnoj solistkinji i čuvaru vranjskog melosa i izvorne narodne muzike. Solistkinja je Radio Beograda, a pre svega članica i vokal vranjske grupe ,,Izvor''.

Muzikom je počela da se bavi veoma rano i ona je prati celog života. ,,Potičem iz veoma muzikalne porodice i to me je, u izvesnom smislu, od najranijeg detinjstva opredelilo za ovu vrstu umetnosti. Prvi javni nastup imala sam na školskoj priredbi sa osam godina i već tada sam osećala da je muzika neodvojivi deo moje ličnosti. Učestvovala sam na brojnim manifestacijama i festivalima, a dobitnik sam i nekoliko značajnih nagrada i priznanja, od kojih posebno izdvajam osvojeno prvo mesto na festivalu ,,Carevčevi dani’’ u Velikom Gradištu. Ozbiljno muzičko usavršavanje započelo je poznanstvom i radom sa vrhunskim umetnikom i doajenom vranjske pesme, Slobodanom Jovanovićem.

Od njega sam puno naučila o tehnici pevanja, a naročito o tome kako na pravi način doživeti pesmu i preneti je publici'', priča Ivana o svojoj velikoj ljubavi – pevanju i muzici. Na pitanje zašto se opredelila za izvornu i etno muziku Ivana odgovara: ,,U mojoj porodici se izvorna pesma dugo neguje.

Moj tata je i sam javno nastupao i osvajao nagrade na takmičenjima u izvornom pevanju. Slušajući gotovo svakodnevno pesme iz ovog opusa, zavolela sam ih i prisvojila. Dok sam odrastala, uz svoje vršnjake sam slušala i pevala neke druge popularne muzičke žanrove, ali sam uvek najviše volela i cenila našu tradicionalnu muziku. Još kao devojčica sam bila svesna njene vrednosti i značaja, a kako sam sazrevala, taj osećaj i spoznaja bivali su sve jači. Izvorna muzika za mene predstavlja neprocenjivu dragocenost koja zavređuje duboko poštovanje i posvećenost, kako bi se sačuvala od zaborava i ostavila u nasleđe generacijama koje dolaze. Smatram da je to veoma važno ako želimo da opstanemo kao narod, da znamo kakvi su nam koreni, a izvorna muzika je jedan od elemenata koji oblikuju naše nacionalno biće''.

S toga i ne čudi činjenica da je Ivana Tasić od samog početka i osnivanja članica grupa ,,Izvor'', oformljene 2004. godine sa ciljem da neguje i izvodi tradicionalnu muziku Balkana, a posebno bogato muzičko nasleđe Juga Srbije i Kosova i Metohije. ,,Za nepunih dvadeset godina postojanja i predanog rada na sakupljanju i obradi terenskih audio snimaka iz Vranja i okoline, ali i od ranije poznatih narodnih melodija, ovaj vokalno-instrumentalni sastav održao je preko trista koncerata i nastupa u našoj zemlji i inostranstvu (Španija, Francuska, Slovenija, Grčka, ...). Izdali smo i album ,,Ogrejala mesečina’’, koji je dobio izvanredne kritike stručnih ljudi i šire javnosti. Takođe, neke od naših pesama našle su se na nekoliko značajnih međunarodnih kompilacija'', naglašava Ivana Tasić.

Ona, takođe, kaže da je veoma ponosna na činjenicu da je u javnosti prepoznaju kao nekoga ko neguje i promoviše vranjsku gradsku pesmu, koja predstavlja neprocenjivo muzičko i kulturno blago ne samo našeg kraja, već i cele Srbije. ,,Samo saznanje da je stavljena na nacionalnu listu nematerijalne kulturne baštine, govori o njenom značaju, a to povlači i potrebu za njenim očuvanjem. Kao rođena Vranjanka osećam vranjsku pesmu celim svojim bićem i istinski uživam u njenoj interpretaciji. Pri svakom izvođenju nastojim da što vernije dočaram publici autentične ličnosti i događaje opevane u ovim izuzetno zahtevnim pesmama. Za Zvučni arhiv Radio Beograda snimila sam neke od najlepših vranjskih pesama kao trajne zapise koji će ostati budućim pokolenjima u nasleđe, što me čini veoma ponosnom i srećnom''.

Ivana Tasić je još kao petnaestogodišnjakinja ostvarila saradnju sa Narodnim orkestrom RTS –a i ta saradnja traje do današnjih dana. Najpre je za Zvučni arhiv Radio Beograda snimila vranjsku pesmu ,,Zemi me, zemi’’. ,,Poznanstvo sa sadašnjim umetničkim rukovodiocem Narodnog orkestra, Vladom Panovićem, doprinelo je još uspešnijoj saradnji u smislu pravljenja novih trajnih snimaka izvornih pesama i učešća u brojnim televizijskim emisijama i na koncertima u organizaciji Muzičke produkcije RTS-a. Ovu sliku upotpunila je i dugogodišnja saradnja sa muzičkim urednikom i etnomuzikologom, Mirjanom Drobac, čija podrška mi puno znači'', priča Ivana o svojoj karijeri vokalne solistkinje. Početkom godine objavljen je njen prvi solistički album pod nazivom ,,Zaplakala Šar-planina’’ u izdanju PGP-RTS-a, što smatra velikim uspehom. Na njemu se nalazi sedamnaest numera u pratnji Narodnog orkestra RTS-a, među kojima su petnaest izvornih pesama i dve autorske kompozicije. Pesme su sa prostora Juga Srbije, tačnije iz Vranja, sa Kosova i Metohije, a na albumu se našlo i nekoliko makedonskih tradicionalnih pesama. Što se autorskih kompozicija tiče, za naslovnu numeru ,,Zaplakala Šar-planina’’ tekst je napisala sama Ivana, dok je muziku i aranžman sjajno uradio šef Narodnog orkestra, Vlada Panović. On je autor i druge kompozicije ,,Pod gorom se šetalo devojče’’. Album je najpre promovisan u Vranju u sklopu festivala ,,Vranjska gradska pesma’’, a nedavno je doživeo i beogradsku promociju u čuvenoj Kamenoj sali Radio Beograda. Ovu godinu u Ivaninoj muzičkoj karijeri obeležio je i veliki broj nastupa i koncerata, kako u televizijskim emisijama, tako i na festivalima i manifestacijama, te s pravom kaže da je izuzetno zadovoljna onim što se trenutno dešava kada je njena muzička karijera u pitanju.

Ivana Tasić je neko ko ima bezrezervnu podršku grada i gradskog rukovodstva i to joj mnogo znači. ,,Moram da napomenem da je objavljivanje mog albuma ,,Zaplakala Šar-planina’’ finansijski podržao grad Vranje, kao jedan od projekata u oblasti kulture, i ja sam zbog toga veoma zahvalna. To znači da grad vodi računa o razvoju kulture i promovisanju pravih vrednosti'', kaže ona. U narednom periodu nastaviće sa snimanjem i promovisanjem novih pesama. Uslediće i snimanje nove autorske numere i spota za nju, kao i promovisanje u medijima.

Svima koji poseduju neki talenat Ivana Tasić poručuje: ,,Verujte u sebe i svoje sposobnosti, vredno radite na razvijanju svog talenta i samopouzdanja, budite strpljivi i uporni ma koliko vam se činilo da je u nekim trenucima teško. Na taj način ćete sigurno doći do željenog cilja i ostvariti svoj san''.

29/04/2024

Vodopad DAMJANIK

Vodopad Damjanik visine 7-8 metara u izuzetno lepom prirodnom ambijentu,vredan je posete tokom čitave godine. Uvek ima dovoljno vode, bilo da želite da mu se divite ili u njegovom viru želite da se u letnjem periodu okupate. Voda je izuzetno čista bez ikakvih zagađenja.

Treba napomenuti da je ovaj vodopad prvi put posećen davne 1903. godine u organizaciji profesora Vranjske gimnazije. Zahvaljujući planinarskom društvu Željezničar iz Vranja.

Put do ovog vodopada iako veoma strm sa nagibom na pojedinim mestim i do 70 stepeni lepo je uređen i do njega je moguće doći, mada je put do vodopada veoma dug i zahteva dobru fizičku pripremljenost. Ispod vodopada postoje manji slapovi kao i u celom toku Novoselske reke koja sa malom rekom pravi Jelašničku reku, pritoku Južne Morave.

Čitav kraj je prebogat pejzažima i pogledima na okolne vrhove.

Vodopad Damjanik se nalazi na oko 30 kilometara od Vranja na putu prema Besnoj Kobili.

15/04/2024

Najbolje iz Vranja: Vranjska gradska pesma - muzičko nasleđe za budućnost

Prostor Balkana, u samom srcu Starog kontinenta, oduvek je bio na meti osvajača, pre svega zbog svog položaja, a potom i zbog prirodnog bogatstva koje je predstavljalo dobru početnu bazu za razvoj jednog društva. I baš u srcu tog istog Balkana rađala se i srpska država. Grad Vranje, na krajnjem jugu srpskih teritorija, prisjedinjen je Kneževini Srbiji tek nakon oslobođenja od Turaka, tačnije posle Sanstefanskog sporazuma i Berlinskog kongresa. Ipak, Vranje se prvi put pominje 1093. godine u spisima vizantijske princeze, Ane Komnine. I samo na vatrometini i stalnom sudaru različitih civilizacija i kultura, do današnjih dana zadržalo je brojne osobenosti koje su proizašle iz bogatstva raznolikosti onih koji su bivstvovali na ovom prostoru. Ono po čemu se Vranjanci posebno izdvajaju je stalna potreba da se neguju tradicija i duh starog Vranja. Tu potrebu iskazao je najpre, sada već najpoznatiji Vranjanac, Bora Stanković, verno oslikavajći vranjsku čaršiju u svojim delima, ljude i događaje, muku i sreću. Tako se i danas u gradu podno Pržara živo oseća žal za mlados', za davno prošlim vremenima. U tom i takvom miljeu gde je „nečista krv'' omča oko vrata, a tuga i bol su istovremeno i hrana i otrov, u drugoj polovini 19. veka rodila se vranjska gradska pesma. Melodija, koja svojim toplim, nežnim i melanholičnim tonovima peva o stvarnim likovima i događajima koji su se zbili u vranjskoj čaršiji, očuvala se do današnjih dana.

I kao takva, samo dve godine nakon što je Srbija ratifikovala Uneskovu Konvenciju o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, 2012. godine, vranjska gradska pesma, na osnovu odluka Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, našla se u Nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Bio je to još jedan podstrek za Vranjance da nastave da neguju i prenose svoj melos na pokolenja, kako bi se vranjska gradska pesma otrgla od zaborava. I upravo zahvaljujući vranjskoj gradskoj pesmi već 2019. godine UNESKO je u okviru manifestacije obeležavanja Svetskog dana gradova, 31. oktobra, među 66 gradova sveta uvrstio i Vranje. UNESKO je grad Vranje prepoznao po autentičnom muzičkom nasleđu i specifičnom izrazu.
Vranjska gradska pesma nastala je u čaršiji, iz istinitih životnih priča, a peva o konkretnim mestima, ličnostima i događajima u samom gradu. Svojim, uglavnom setnim, tihim i mirnim stihovima, opisuje život, ličnosti, običaje i ljubavi koje su se rađale i nestajale, dok laganim i sporim ritmovima budi najdublja osećanja. Takođe, vranjska gradska pesma je specifična i prepoznatljiva po gospodskoj i mirnoj atmosferi u kojoj se peva, a spori ritmovi predstavljaju još jednu njenu posebnost. Da bi se vranjska pesma osetila na pravi način, veoma je važno kako se izvodi, da li je izvođač doživljava i da li je oseća, jer se samo tako slušaocima verodostojno može preneti poruka koju pesma nosi. Sa svojim stihovima ona predstavlja i jasan uvid ne samo u vranjsku gradsku kulturu, već i u karakterističan vranjski dijalekat, ambijent, arhitekturu, kao i tradicionalnu gradsku odeću, karakterističnu za Vranje i okolinu u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka.
U Vranju je bilo nekoliko vrsnih posmopojaca, među kojima se izdvojila čuvena Stana Avramović Karaminga, koja je i autor nadaleko poznate pesme „Dimitrijo, sine Mitre'', koja peva o tragičnoj sudbini jedne vranjske porodice. Pevajući vranjske pesme proslavili su se Staniša Stošić i Vasilija Radojčić, a danas ih od zaborava čuvaju Čeda Marković, Branimir Stošić Kace, Ivana Tasić, etno sastav Izvor iz Vranja, kao i mnogi drugi koji vranjsku pesmu osećaju i sa puno poštovanja i ljubavi pevaju. Osim pesme „Dimitrijo, sine Mitre'' među najpoznatijim su i „Sadila moma lojze sa belo grojze”, „Magdo, mori, Magdo”, „Petlovi pojev, Morava dzmni”, „Kaži Suto, kaži dušo”, „Tolja amamdžija”.

Vranjska gradska pesma zadužila je Vranjance, ne samo time što je proglašena za nematerijalno kulturno blago i što se zahvaljujući njoj Vranje našlo na Uneskovoj Mreži kreativnih gradova sveta, već i što je još jedna potvrda identiteta Vranjanaca. A oni su joj se odužili najpre 2019. godine, pokretanjem manifestacije pod nazivom „Vranjska gradska pesma'', a potom i objavljivanjem monografije „Vranjsko muzičko nasleđe'', u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda i republičkim Ministarstvom kulture i informisanja, uz autorski pečat etnomuzikologa Marije Vitas. Melos i estetika vranjske gradske pesme potvrdili su i već opšte poznatu karakteristiku Vranjanaca kao meraklija, otvorenog srca i dobre duše, vrsnih domaćina koji su uvek spremni da i svakog gosta dočekaju i ugoste onako kako najbolje znaju: bogatom trpezom i dobrom muzikom. Iskreno verujemo da će i generacije koje dolaze nastaviti da neguju i čuvaju ostavljeno nam kulturno nasleđe koje nas je i do sada oblikovalo i izdvojilo od ostatka zemlje.

10/04/2024

Dejan Stojković naučnik iz Vranje - Врање

Dejan Stojković rođeni je Vranjanac koji se u svetu nauke, tačnije fizike, proslavio kao autor metode koja se u CERNU koristi za istraživanje crnih rupa. Rođen je u Vranju 1971. godine, gde je završio Osnovnu školu ,,Jovan Jovanović Zmaj’’, nagradom ,,Zlatno pero’’ kao učenik generacije. U rodnom gradu završio je i Gimnaziju ,,Bora Stanković’’. I kao srednjoškolac posebno se istricao u matematici, fizici i astonomiji, te je nagrađen i Alasovom diplomom za uspehe iz matematike i Specijanom nagradom za uspehe iz astronomije, a najzapaženiji uspesi bili su: tri p**a prvak Srbije i dva p**a prvak Jugoslavije. Kako sam kaže na njega je Istraživačka stanica Petnica ostavila dubog trag i dala mu važne životne smernice. ,,Tamo sam imao pristup našim vrhunskim naučnicima, od kojih je većina dobila svoje doktorate u inostranstvu. Tako sam i stekao utisak da postoji trenutak kada se apsorbuje sve to što je moguće, naravno po pitanju znanja i iskustva, iz jednog okruženja, da je onda najoptimalnije promeniti sredinu i nastaviti sa usavršavanjem negde drugde. Pored toga, to su bile devedeste godine prošlog veka sa celokupnim kontekstom koji ide uz njih. Odlazak u inostranstvo je delimično bio motivisan i materijalnom situacijom, a predstavljao je i dobar izazov za mladog čoveka da vidi tačno koliko vredi i šta sve može da uradi’’, priča Dejan Stojković o svojim počecima u svetu nauke i naučnika.

Nakon što je završio fiziku na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu kao prvi u generaciji, Dejan Stojković magistrirao je u Grupi za elementarne čestice i gravitaciju Instituta za fiziku u Zemunu, a potom se otisnuo u svet gde je nastavio školovanje. ,,U Americi sam doktorirao, završio postdoktorske studije i trenutno sam redovni profesor na Državnom Fakultetu Nju Jorka (State University of New York). Bavim se teorijskom fizikom elementarnih čestica, gravitacije i kosmologije. Preciznije, bavim se fundamentalnim pitanjima o nastanku, evoluciji i budućnosti našeg univerzuma i objekata u njemu (zvezda, crnih rupa, galaksija), od najmanjih do najvećih prostornih i vremenskih skala’’, kaže Stojković .

Kada su u pitanju nagrade on kaže da na početku karijere puno znače, jer daju motivaciju i energiju da nastavite sa radom. Kasnije postaju manje bitne. Naglašava i to da se dešava da nagrade vrlo često ne završe u pravim rukama, jer je socijalna pa i politička komponenta čak i u prirodnim naukama, vrlo jaka i dodaje: ,,Meni najveće zadovoljstvo pričinjava kada duže radim na nekom interesantnom ali tvrdoglavom problemu i kada konačno dođem do rešenja. Onda me to drži srećnim i anulira neke druge negativne komponente koje život donosi. Od nagrada, posebno bih izdvojio nagradu ,,Marko Jarić” koja se dođeljuje najboljem fizičaru srpskog porekla (u zemlji i svetu), a popularno je zovu Srpska Nobelova Nagrada”. U obrazloženju žirija za dodelu ove nagrade, naglašeno je da je profesor Stojković dao posebno značajan doprinos analizi dinamike crnih rupa u višedimenzionalnim kosmološkim modelima, kao i razradu eksperimentalnog metoda BlackMax, kojim bi se na velikom hadronskom sudaraču LHC-CERN po prvi put mogli detektovati efekti kvantne gravitacije (mini crne rupe).

Do sada je objavio na stotine naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima. Recenzent je u nekim od najuglednih časopisa u svetu i angažovan je kao stručnjak za ocenu kvaliteta istraživačkih projekata u SAD, uključujući i NASA panel za gravitaciju.

,,Bez imalo preterivanja, srpski naučnici u svetu uživaju dosta veliki ugled. Naš sistem obrazovanja, bar dok sam ja išao u školu, je bio vrlo temeljan, kvalitetan i širok. I bio sam vrlo iznenađen kako sam lako dobio maksimalni prosek ocena na doktorskim studijama i bio bolji od konkurencije bez nekog većeg napora. Jedna od bitnih olakšavajućih okolnosti je bila što je dobar deo predmeta na doktorskim studijama bio u sastavu osnovnih studija kod nas u Beogradu. Neuobičajeni način razmišljanja, kreativnost, radne navike i pristupi problemima omogućavaju ljudima našeg porekla da se na neki način izdvoje iz konkurencije. Uostalom, pogledajte samo spisak dobitnika nagrade ,,Marko Jarić”. To su sve ugledni profesori koji su napravili zavidne karijere u inostranstvu’’, naglašava vranjski fizičar.

Dejan je po završetku PMF-a u Beogradu, a pre odlaska u Ameriku radio na Institutu za Fiziku u Beogradu. Veze nadogrđene u tom periodu sa PMF-om i Institutom nikada nije raskidao. Kaže i da je u međuvremenu uspostavio veze i sa PMF-om u Nišu. Tako da tokom svakog boravka u Srbiji, održi bar po jedno predavanje na ovim fakultetima. A od nedavno naše Ministartsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje konkurse za projekte gde domaći istraživači i ljudi iz dijaspore mogu zajedno da konkurišu. Dejan je pozvan da se priključi i jednom takvom timu i ne krije da mu je pravo zadovoljstvo da sarađuje sa našim ljudima. Na pitanje da li ga muči nostalgija Dejan sasvim iskreno odgvara: ,,Vrlo često. Ja mislim da to nikada ne prestaje, ni posle mnogo decenija. Zato i često dolazim kući. A posle par dana provedenih u Vranju, čini mi se kao da nikad nisam ni odlazio. Još uvek imam rodbinu i puno prijatelja u Vranju sa kojima održavam vezu’’. A o povratku u Srbiju kaže da je zanimljivo da skoro svi iz dijaspore stalno razmišljaju o tome i diskutuju o detaljima, kao i da uopšte nije lako doneti konačnu odluku. ,,Postoji puno varijabli, situacija se stalno menja. Neki se vrate, a neki ne. Ja za sada ostavljam sve mogućnosti otvorenim’’, otkriva nam Stojković.

Mladim ljudima, posebno onima koji žele da se bave naučnim radom poručuje: ,,Ne postoji univerzalna poruka koja bi odgovarala svakome. Nekome odgovara naša sredina, nekome inostranstvo. Neko voli teoriju, a neko praktičan rad. Neko voli da radi sam, neko u velikim kolaboracijama sa puno ljudi. Ali uglavnom, ako čovek sledi svoju intuiciju, ako postoji nešto što ga vuče, treba tako i da uradi i neće pogrešiti. Samo slušajte taj unutrašnji glas i ne potiskujte ga, čak i ako se vaša okolina ne slaže potpuno sa time. Na kraju krajeva, svako od nas treba da donosi svoje odluke, a najgora varijanta je odreći se svog suvereniteta. I novac ne treba da igra presudnu ulogu. Ako radite ono što volite, onda ćete biti vrlo dobri u svom poslu i novac će doći sam po sebi na ovaj ili onaj način’’.

09/04/2024

06/04/2024

Znameniti Vranjanci: Dimitrije Jovčić (1889-1973)

Osnovnu školu i šest razreda gimnazije je završio u Vranju. Maturirao je u Nišu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Parizu (1918.).

Radio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu: kao docent (od 1933.), vanredni profesor (od 1947.) i redovni profesor (od 1953.). Dopisni član Srpske akademije nauka od 1959, a redovni od 1965. godine. Bio je upravnik Prve dečje hirurške klinike (od 1947.).

Dimitrije Jovčić se najviše bavio dečjom hirurgijom. Iz te oblasti objavio je više radova na srpskom i francuskom jeziku u vodećim časopisima. Učestvovao je i na međunarodnim kongresima i podnosio zapažena saopštenja.

Poznata mu je knjiga „Razvoj i značaj dečje hirurgije u pedijatriji“ (1963).

04/04/2024

Znameniti Vranjanci: Milan Vlajinac - (1877-1964)

Rođen je u Vranju. U rodnom mestu je završio osnovnu školu i sedam razreda gimnazije, a osmi i maturu u Nišu(1896). Na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Haleu, odbranio je 1902. godine doktorsku disertaciju „Agrarno-pravni odnosi u srednjovekovnoj Srbiji". U službi je od 1904. god., najpre u Ministarstvu narodne privrede. U Danskoj 14 meseci proučava naprednu poljoprivredu.

Po povratku (1906.) sekretar je Poljoprivrednog odeljenja u Ministarstvu narodne privrede. Član je privredne delegacije srpske vlade u Marselju i Parizu (1916-1919.). Početkom 1919. član je privredne delegacije u Londonu, koja je sarađivala sa saveznicima u vezi s privrednom obnovom Srbije.

Obavljao je i druge značajne poslove za srpsku poljoprivredu. Od 1920. godine profesor je i dekan (1926-1932; 1935-1936) Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Zemunu.

Vlajinac se bavio mnogim naučnim disciplinama: agrarnom ekonomikom, pravnom istorijom, etnografijom i istorijskom etnografijom, folkoristikom, leksikografijom).