14/03/2025
Danas u medijima možeš naći sve – osim istine.
Gledaš televiziju – tamo kažu da je narod zadovoljan.
Otvaraš novine – tamo piše da nema protesta.
Ali izađeš na ulicu i vidiš ljude. Mladi, studenti, radnici, penzioneri.
Ne šetaju. Ne ćute. Oni viču, dižu pesnice, traže pravdu.
Pitaš se: ko ovde laže?
Na Instagramu vidiš dve strane – one koji se bore za pravdu i one koji kažu da je sve u redu.
A gde je istina? Istina je na ulici. U očima onih koji nemaju šta da izgube.
Mladi izlaze jer im je dosta. Gledaju u budućnost i vide korupciju, vide nepotizam.
Penzioneri im se pridružuju, jer im je sudbina još gora – s bednim penzijama, koje ne pokrivaju ni hleb ni lekove.
Gledam ih kako prekopavaju kontejnere, tražeći ostatke hrane, dok se političari voze u crnim limuzinama.
A ja gledam autobuse – dolaze iz svih krajeva Jugoslavije, puni ljudi koji ne znaju ni zašto su tu.
Ali vlast zna. Političari koriste tvoj novac, tvoje dinare, da kupe svoje glasove.
Da kupe izbore. Da kupe svoju moć.
I šta dobiju ovi što su došli?
Sendvič, par dinara i lažnu zahvalnost.
Kao vojnici bez zastave, kao plaćenici bez ideje, prodali su svoj glas, prodali su svoju čast.
I ti hoćeš da mi kažeš da ovo podržavaš?
Ti hoćeš da mi kažeš da si u moje vreme imao manje slobode, manje prava, manje medija?
U moje vreme bili smo narod.
Bili smo bratstvo i jedinstvo.
Bili smo slobodni.
A sada?
Reci mi, druže, da li se danas osećaš slobodno?
