14/09/2025
Oduvijek sam viĆĄe volio pisanje poruka nego pozive i druĆŸenja uĆŸivo, sve dok ove 2025. godine nisam shvatio koliko je vrijednije imati ljude oko sebe uĆŸivo. Poruke sam preferirao jer daju viĆĄe vremena za sastavljanje odgovora i razmiĆĄljanje. No, shvatio sam da baĆĄ neĆĄto i nema razlike izmeÄu dopisivanja sa ljudima i npr. dopisivanja sa chat botovima umjetne inteligencije. Pozivi ili druĆŸenje uĆŸivo su neophodni da se osjeÄaĆĄ povezan s nekim. Pisanje poruka, koliko god praktiÄno bilo, baĆĄ i nema duĆĄu. Fali osobnost osobe koja stoji iza rijeÄi. Isti tekst moĆŸe napisati bilo tko. U porukama nema ĆŸivota, nema tona i boje glasa, emocija, izraza lica i govora tijela, a to je sve ono ĆĄto nam pomaĆŸe razumjeti kako se netko osjeÄa i kakav je. Emotikoni tu ne pomaĆŸu. Nije vaĆŸno koliko netko ima prijatelja/pratitelja na druĆĄtvenim mreĆŸama ili brojeva u imeniku, jer ne moĆŸe biti zapravo sretan. Pogledi na storije i lajkovi na objave nas trenutno usreÄe par minuta, jer nam paĆĄe osjeÄaj potvrde od drugih. Ali to preraste u zamku i poÄnemo svakodnevno traĆŸiti validaciju. Pravu ljubav i povezanost bilo prijateljsku ili obiteljsku moĆŸemo osjetiti samo uĆŸivo, ili minimalno kroz glas u pozivu kada nije moguÄe uĆŸivo. Preko poruka smo sve viĆĄe usamljeni (ja prvi), a prava ljudska prisutnost je potrebna da ne bi bili. Nadam se da Äu se sve viĆĄe druĆŸiti sa svima vama u stvarnosti, i zapoÄeti, a ne ovako samo virtualno. Naravno, Bog je prvi, najvaĆŸniji i najpotrebniji, no ĆŸivimo u materijalnom svijetu i potrebni su nam drugi ljudi. Bog nam daje prijatelje i prijateljice. Blagoslovi BoĆŸe sve naĆĄe prijatelje i prijateljice i daj da se svi viĆĄe poveĆŸemo kao nikada do sada. Kad smo u zajedniĆĄtvu Bog nam se posebno oÄituje, a joĆĄ kad bi i molili zajedno to bi bilo neĆĄto najjaÄe. Bog vas blagoslovio.
P.P.
