CG Reporter

CG Reporter Урбани ритам града • вијести • дешавања
Подгорица без филтера 🏙️

05/08/2026

Говор Милан Кнежевић у Мркоњић граду.

04/08/2026

Ниједан члан Владе Црне Горе није данас дошао у Мркоњић Град, већ су представници те земље отишли ​​у Книн гђе Хрвати славе овај монструозни догађај - један од најмрачнијих у историји српског народа.

#црнагора #србиуцрнојгори #политика #србија

🎓 ПОДРШКА ИНИЦИЈАТИВИ ЗА НЕПОСРЕДАН ИЗБОР РЕКТОРА УНИВЕРЗИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕПозивамо професоре, асистенте, научне сараднике,...
02/08/2026

🎓 ПОДРШКА ИНИЦИЈАТИВИ ЗА НЕПОСРЕДАН ИЗБОР РЕКТОРА УНИВЕРЗИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕ

Позивамо професоре, асистенте, научне сараднике, истраживаче, студенте и цјелокупну академску заједницу да својим потписом подрже иницијативу за непосредан избор ректора Универзитета Црне Горе.

Универзитет припада академској заједници. Зато сматрамо да о избору ректора треба непосредно да одлучују они који својим знањем, радом и стваралаштвом граде Универзитет – наставници, научници, сарадници и представници студената.

Ова иницијатива има за циљ:
✅ већи степен демократичности;
✅ већу транспарентност;
✅ већу одговорност руководства;
✅ јачи легитимитет ректора и институција Универзитета.

Позивамо све чланове академске заједнице да потпишу петицију и подрже измјене Закона о високом образовању које ће омогућити непосредан избор ректора.

📢 Ваш потпис је глас за демократскији, одговорнији и аутономнији Универзитет Црне Горе.

#УниверзитетЦрнеГоре #ИзборРектора #АкадемскаЗаједница #ВисокоОбразовање #Демократија

Inicijativa akademske zajednice Crne Gore za autonomiju i demokratizaciju izbora rektora.

09/07/2026

НОВИ СРПСКИ ОДГОВОР – ИЛИ НЕКИ ТАЈНИ ДОГОВОР?

НВУ „Срби у Црној Гори“ са пажњом је прочитало саопштење господина Јована Вучуровића о такозваном „Новом српском одговору“.

Добро је што се поново говори о положају српског народа, институцијама и потреби политичке борбе. Међутим, српски народ је у протеклих шест година слушао довољно политичких порука и слогана.

Данас више него икада очекују се резултати, чињенице и јасни одговори.

Ако је „Нови српски одговор“ заправо само останак у институцијама, онда јавност има пуно право да постави неколико суштинских питања.

1️⃣ БИЛАНС ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ БОРБЕ (ОД 30. АВГУСТА 2020. ДО ДАНАС)

• Ко су Срби у институцијама о којима говорите и шта су конкретно урадили за српски народ?

• Који су мјерљиви резултати те политике, осим расподјеле функција и именовања партијских кадрова?

2️⃣ КЉУЧНА НАЦИОНАЛНА И ИДЕНТИТЕТСКА ПИТАЊА

Да ли је данас положај српског народа заиста бољи?

• Да ли је српски језик постао службени језик, иако њиме говори убједљива већина грађана Црне Горе?

• Да ли је српска тробојка добила мјесто које јој историјски припада?

• Да ли је покренута иницијатива за обнову Његошеве капеле на Ловћену?

• Да ли је покренут референдум о чланству Црне Горе у НАТО савезу?

• Да ли је институционално покренуто преиспитивање референдума о независности из 2006. године, за који годинама тврдите да је одржан уз изборни инжењеринг, притиске, уцјене и бројне злоупотребе?

3️⃣ ПРОПУШТЕНА ШАНСА ТОКОМ УСТАВНИХ ПРОМЈЕНА

Ово је било вријеме које се тешко може поновити.

Управо током актуелних уставних промјена постојала је прилика да се, уз остале амандмане, исправи историјска неправда и српски језик, којим говори убједљива већина грађана Црне Горе, коначно добије статус службеног језика.

• Ако то није урађено сада, када сте дио парламентарне већине и када се мијењају уставне одредбе – када ће?

• Ако није било политичке воље сада, зашто би је било у неком будућем, далеко неповољнијем политичком тренутку?

4️⃣ КАДРОВСКА ПОЛИТИКА

• Да ли се успјехом сматра то што су се, прије свега, запошљавали кадрови блиски Новој српској демократији, док су бројни кадрови бившег режима остали на својим позицијама а такође имамо информације и даље да се именују на новим функцијама?

• Да ли је то обећана правда за српски народ или само замјена једне партијске структуре другом?

5️⃣ ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ Милан Кнежевић ОСТАО САМ?

Док је Милан Кнежевић јавно и доследно покретао питања српског језика, двојног држављанства и других националних тема, због чега је остао без снажне подршке својих коалиционих партнера?

Због чега је остављен сам онда када је највише инсистирао на испуњавању обећања датих српском народу?

6️⃣ ДА ЛИ ЈЕ ПРОСЛАВА ПОКРАДЕНОГ РЕФЕРЕНДУМА ПОСТАЛА ДИО „НОВОГ СРПСКОГ ОДГОВОРА“?

Господине Вучуровићу,

да ли је у оквиру тог „Новог српског одговора“ и чињеница да је предсједник ваше странке Андрија Мандић јавно честитао и славио годишњицу референдума о независности Црне Горе?

Да ли је прослављање референдума, за који сте годинама тврдили да је покраден и спроведен кроз изборни инжењеринг, уцјене, притиске и злоупотребе, сада постало дио нове политичке платформе НОВЕ СРПСКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ?

Ако јесте, српски народ има право да то зна.

Ако није, јавност заслужује јасно и недвосмислено објашњење.

ЗАКЉУЧАК

Српски народ није гласао да би његови представници били само дио власти.

Гласао је за:
✔️ службени статус српског језика;
✔️ уставне промјене;
✔️ заштиту националног идентитета;
✔️ исправљање историјских неправди;
✔️ испуњење датих обећања.

Зато од Нове српске демократије не очекујемо нове политичке слогане, већ конкретан план.

➡️ Шта ће бити урађено за српски језик?

➡️ Шта ће бити урађено за националне симболе?

➡️ Какав је план за уставне промјене?

➡️ Како ће бити обезбијеђена стварна равноправност Срба у институцијама?

➡️ Како ће бити заштићен историјски, духовни и културни идентитет српског народа у Црној Гори?

Без тих одговора, тешко је избјећи утисак да су политички компромиси постали важнији од датих обећања, а фотеље важније од националних интереса.

Српски народ више не тражи велике ријечи.

Тражи резултате.

Тражи одговорност.

И тражи да они који су добили његово повјерење покажу да се политика води због народа, а не због личних привилегија.

Дејан Мештер
предсједник НВУ „Срби у Црној Гори“

02/07/2026

DPS Vs НСД

ХЉЕБ СКУПЉИ ЗА ПЕТ ЦЕНТИИз пекарске индустрије казали су „Вијестима“ да је то минимално усклађивање са растом трошкова к...
26/06/2026

ХЉЕБ СКУПЉИ ЗА ПЕТ ЦЕНТИ

Из пекарске индустрије казали су „Вијестима“ да је то минимално усклађивање са растом трошкова које су имали у протеклих 12 мјесеци. Нове цијене важиће од средине јула.

Основна врста бијелог хљеба од 500 грама поскупиће за пет центи средином јула, односно малопродајна цијена биће повећана са 85 на 90 центи. То представља раст од 5,8 одсто, сазнају „Вијести“ у пекарској и трговачкој дјелатности.

Хљеб је посљедњи пут поскупио у јуну прошле године, са 80 на 85 центи, а прије тога цијена је повећана у априлу 2022. године на 80 центи. То значи да је за четири године основна врста хљеба поскупила укупно десет центи.

Саговорник „Вијести“ из пекарске индустрије казао је да је ово усклађивање малопродајне цијене са растом трошкова које су имали у протеклих 12 мјесеци.

„Од овог раста од пет центи, четири цента ће бити за трошкове пекара и маржу трговаца, а нешто мање од једног цента је разлика за већи ПДВ. Тако да је то минимално повећање које је могло бити. У односу на прије годину дана значајно су нам порасли трошкови транспорта брашна из увоза, за око 20 одсто. Такође, сви имамо мањак радника и имали смо повећање трошкова зарада, а у мањем обиму дошло је и до повећања цијена брашна и још неких сировина у пекарству. Зато је ово минимално усклађивање малопродајних цијена са трошковима било неопходно како бисмо покрили трошкове и одржали производњу“, казао је саговорник „Вијести“.

Од будуће цијене основног хљеба у маркетима од 90 центи, пекарима ће припасти око 73 цента, док остатак чине маржа трговаца и државни ПДВ од седам одсто.

Цијена основне врсте хљеба у јуну 2021. године, када је дошло до велике свјетске кризе у производњи житарица, износила је 50 центи. Пекари и Влада тада су постигли договор да се цијена замрзне на 50 центи, а да држава касније пекарима надокнади губитке настале због раста трошкова.

Цијена је остала замрзнута до почетка 2022. године, када је повећана на 65 центи. Потом је, због рата у Украјини, дошло до новог раста цијена житарица и брашна, као и велике кризе у набавци те робе, па је у априлу 2022. године цијена хљеба у Црној Гори повећана на 80 центи.

Према тадашњем договору, Влада је требало да пекарима надокнади трошкове у износу од 300.000 евра за период замрзавања цијене, али им тај новац никада није исплаћен.

Извор: НД Вијести

Андрија Мандић сматра да људи немају мјере и да желе да му нанесу штетуПредсједник Скупштине Црне Горе и лидер Андрија М...
04/06/2026

Андрија Мандић сматра да људи немају мјере и да желе да му нанесу штету

Предсједник Скупштине Црне Горе и лидер Андрија Мандић оцијенио је да су напади на Нову српску демократију и њега лично дио организоване кампање чији је циљ наношење политичке штете, истичући да његова савјест остаје мирна и да нема потребу да се правда било коме.

Гостујући у емисији „Аргументи“ на Телевизији Црне Горе, Мандић је поручио да поједини политички и медијски кругови покушавају да искористе питање Закона о потомцима династије Петровић-Његош како би дискредитовали Нову српску демократију, иако спорна формулација, како је нагласио, постоји у закону још од 2011. године.

„Људи немају мјере и желе да нанесу штету Новој српској демократији и предсједнику Скупштине. Они који се озбиљно баве овом темом добро знају да је ријеч о кампањи усмјереној против нас“, поручио је Мандић.

Он је нагласио да НСД није мијењала своје политичке ставове, те да остаје посвећена исправљању историјских неправди према породицама Петровић-Његош и Карађорђевић, као и према Српској православној цркви.

Мандић је казао да му „образ не гори ни пред једним Србином“, додајући да поштује и Петровиће и Карађорђевиће, као и историјско насљеђе Црне Горе и српског народа.

Осврћући се на актуелне политичке прилике, истакао је да је реално очекивати да Црна Гора до краја године затвори сва преговарачка поглавља са Европском унијом, али да ће за то бити неопходан дијалог власти и опозиције и постизање широког политичког консензуса.

Говорећи о односима Црне Горе и Србије, Мандић је поручио да је важно спуштати тензије и избјегавати оштру реторику, наглашавајући да су двије државе историјски и породично снажно повезане.

„Србија је најближа држава Црној Гори. Једна Црна Гора живи у Србији. Зато је важно да се проблеми рјешавају разговором, а не продубљивањем подјела“, казао је Мандић.

Међутим, критичари актуелне власти указују да шест година након политичких промјена од 30. августа 2020. године положај српског народа у Црној Гори није суштински унапријеђен. Како наводе, осим што су представници власти почели да обиљежавају и славе 21. мај као Дан независности, кључна питања од значаја за српски народ и даље остају неријешена.

Међу тим питањима наводе се статус српског језика као службеног језика, враћање традиционалне тробојке као народне заставе, обнова капеле на Ловћену, успостављање бољег и слободнијег протока људи и робе између Црне Горе и Србије, као и рјешавање питања двојног држављанства са Србијом, Референдум за НАТО и повлачење признања ×Косова.

Према тим оцјенама, управо су то теме по којима грађани најлакше могу да мјере резултате власти након 30. августа 2020. године, док политичке расправе и међусобне оптужбе остају у другом плану.

Мандић је, са друге стране, поручио да Нова српска демократија има довољно снаге да издржи све политичке притиске и кампање, те да ће наставити да се бори за своје програмске циљеве и, како је навео, за стабилност и напредак Црне Горе.

Брутално претучен Миловоје Брковић: Хуманиста, добровољни давалац крви и човјек који је увијек стајао уз народВијест о б...
03/06/2026

Брутално претучен Миловоје Брковић: Хуманиста, добровољни давалац крви и човјек који је увијек стајао уз народ

Вијест о бруталном нападу на Миловоја Брковића, одборника коалиције „За будућност Подгорице“, узнемирила је бројне грађане Подгорице и Црне Горе.

Према информацијама објављеним у медијима, Брковић је задобио тешке тјелесне повреде након напада који се догодио у Подгорици. Незванично, том приликом му је поломљена вилица, а због тежине повреда указана му је љекарска помоћ.

Из Уједињене Црне Горе саопштено је да је Брковић нападнут након што је покушао да помогне једној суграђанки која је тражила помоћ. Према њиховим наводима, задобио је ударац металним предметом, након чега је изгубио свијест, а потом је напад настављен и на улици.

Према писању медија, полиција је идентификовала лица која се доводе у везу са овим догађајем као Мишу Вешовића и Томислава Шћепановића, док се за њима трага.

Оно што овај случај чини посебно тешким јесте чињеница да је Миловоје Брковић у јавности препознат као човјек који је свој живот посветио помагању другима. Као добровољни давалац крви, учесник бројних хуманитарних акција и неко ко је увијек био спреман да помогне комшији, пријатељу или потпуном странцу, Брковић је стекао поштовање великог броја грађана.

Они који га познају кажу да је ријеч о човјеку који никада није окретао главу од туђег проблема, већ је увијек био међу првима када је требало пружити руку помоћи. Због тога су бројни грађани са невјерицом примили вијест да је управо он постао жртва овако бруталног напада.

Брковић је годинама био активан и у друштвеном и политичком животу, досљедно заступајући своје ставове и увјерења. Многи истичу да је увијек остајао уз свој народ и своје пријатеље, без обзира на околности и личну цијену коју је због тога понекад плаћао.

Јавност сада очекује брзу и одлучну реакцију надлежних институција, како би сви одговорни били приведени правди и како би се послала јасна порука да у Црној Гори нема мјеста за насиље и криминал.

Миловоју Брковићу бројни пријатељи, сарадници и грађани упућују ријечи подршке и жеље за брз опоравак.

26/05/2026

Двадесет година након обнове независности Црне Горе, остаје питање које се више не може гурати под тепих политичким флоскулама и празним паролама о помирењу — може ли држава бити стабилна ако се од државотворног народа константно очекује да ћути, заборавља и одриче се себе? Црна Гора не може бити грађанска ако нема у свакој пори система државотворног народа Срба, саопштио је Дејан Мештер предсједник Одбора Главног града – Покрет Народног Повјерења и предсједник НВУ Срби у Црној Гори.

„Прослава 21. маја ове године није донијела ништа ново народу који добро памти. Напротив, само је још једном показала колико брзо поједини политичари забораве ријечи које су годинама изговарали чим осјете удобност државних фотеља, црвених тепиха и дипломатских салона. То је, нажалост, постала хронична болест српске политике у Црној Гори. Док траже гласове народа, позивају се на Његоша, литије, светиње, традицију и српско достојанство. А када добију функције, одједном постану велики тумачи “реалности”, па почну да убјеђују управо тај народ како треба да буде тиши, мањи и “политички прихватљивији”. Историја нас је много чему научила. И Мило Ђукановић је некада говорио да је Србин. И Новак Килибарда је имао своје “мудре тактике” и политичке заокрете. Зато народ данас има право на опрез када види да поједини представници српског политичког блока, након што се домогну власти, почињу да мијењају не само реторику него и суштину“, навео је он.

Додао је да народ у Црној Гори није настао јуче, нити је без памћења.

„Ово је народ Светог Петра Цетињског, народ Петра II Петровића Његоша, народ Марка Миљанова. Народ који је знао да брани и државу и образ онда када је било много теже него данас. Народ који је подносио империје, окупације и забране, али никада није пристајао да се одрекне себе. Ми Срби јесмо територијално црногорци и тај назив нам нико не може узети. Црна Гора је наша кућа, наша земља и завичај наших предака. Али исто тако не пристајемо да нам неко намеће нове идентитетске калупе и убјеђује нас да морамо бити “Монтенегрини” или некакви “Милогорци” да бисмо доказали љубав према својој држави. Љубав према Црној Гори никада није била спорна код народа који је вијековима гинуо за њену слободу. Срби у Црној Гори никада нијесу клечали, па неће ни данас. Прави Црногорци — Срби не љубе ланце, макар они били позлаћени функцијама и протоколима“, навео је Мештер.

И управо зато данас, додаје, морају говорити искрено, без страха и без калкулација.

„Српски језик јесте већински језик у Црној Гори. То није питање идеологије, него чињеница. И нико ко искрено жели грађанску и демократску Црну Гору не би смио да има проблем са тим да већински језик добије мјесто које му припада у институцијама државе. Тробојка коју народ носи није никаква туђа застава нити симбол подјела. То је застава која је установљена у вријеме Књажевине Црне Горе и са којом је Црна Гора на челу са Николом I Петровићем Његошем прослављала међународно признање државности након Берлинског конгреса 1878. године. То је застава историјске Црне Горе, државног континуитета и народног памћења. И што је најважније — та застава није народу наметнута силом нити административним декретом. Она живи у народу. Скоро да не постоји ниједна свадба, ниједно породично весеље и стварање нове породице у Црној Гори, а да се управо та тробојка не вије уз пјесму, радост и благослов домаћина. То није политичка порука, него доказ да народ није заборавио своје историјско и духовно насљеђе“, навео је он.

Са друге стране, додаје, као људи који поштују Устав Црне Горе и грађански концепт државе, прихватили су и садашњу државну заставу, иако је очигледно да она није настала као симбол истинског помирења народа у Црној Гори.

„Данашња застава, коју многи с правом називају заставом Ранка Кривокапића, постала је симбол једног политичког периода у којем је под плаштом наводног патриотизма створен систем у којем су Црну Гору годинама циједили и пљачкали мафијашко-тајкунски кругови блиски власти. И управо зато није мудра тактика правити од Срба у Црној Гори народ који треба да се осјећа поражено, ућуткано и политички сломљено. Јер управо на таквој атмосфери страха, апстиненције и разочарања деценијама је опстајао систем Мила Ђукановића и читав конгломерат интересних група које су приватизовале државу, институције и судбину народа — све то огрнути управо том заставом и причом о лажној угрожености Црне Горе. Ако желимо праву слогу, онда мора постојати узајамно поштовање. Не може се градити мир тако што ће једни непрестано доказивати лојалност држави, док се другима толерише право да одређују ко је “довољно подобан” Црногорац. Ми који се изјашњавамо као Срби не тражимо ништа више од других. Не тражимо привилегије, нити желимо да било ко због нас буде мање свој. Али исто тако нећемо пристати да због било чије функције, амбасаде или политичке тактике постанемо мање оно што јесмо. Јер човјек без коријена може имати функцију, али нема тежину. А политика без образа траје кратко, ма колико фотеља дјеловала удобно“, навео је он.

Додао је да то није поштено према светим литијама.

„Није поштено према народу који је носио иконе улицама бранећи светиње онда када су многи ћутали. Није поштено према прецима који су ову земљу оставили у аманет да буде земља слободних људи, а не земља политичког заборава. Црна Гора је наша кућа. Волимо је искрено и желимо јој мир, стабилност и напредак. Али нема истинског помирења тамо гдје се од једних тражи да забораве своје име, језик, писмо, симболе и претке да би били прихваћени као “добри грађани”. Помирење је могуће само у истини, узајамном поштовању и достојанству. А достојанство народа није функција. Оно се не добија избором у кабинету и не продаје за мјесто у протоколу. Достојанство или носиш у себи — или га немаш“, закључио је Мештер.

Address

Podgorica

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when CG Reporter posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share