13/08/2025
Mislio sam da se ne oglašavam po ovom pitanju, ali izgleda da ću morati.
Naravno da sam za jedinstvenu listu na predstojećim izborima. Smatram da je najpametnije stvoriti referendumsku atmosferu – za ili protiv divljanja kriminalnog kartela. Potrebno je da se sve opozicione snage, građanski pokreti, studenti i seljaci, čuvari reka i planina, zdravorazumni ljudi okupe oko zajedničkog cilja. Do ostvarenja tog cilja – svi zajedno. Posle toga možemo da se delimo, množimo, sabiramo, vadimo korene, integralimo… kako ko želi.
Međutim, u poslednje vreme, sa nekih anonimnih profila ili iz marginalnih grupa i organizacija, sve češće stižu pozivi da svi koji su se sada boili protiv režima, zbog „višeg cilja“, odustanu kako bi samo „ovi ili oni“ izašli na izbore. Taj „viši cilj“ je, pretpostavljam, izbacivanje svih ostalih iz borbe. Vučić "like this".
Gospodo, cilj nije da se svi predamo i ostane samo jedan, već da svi krenemo u borbu kao jedan – zajedničkim snagama.
To bi bilo kao da na Zmaja pošaljemo „najsamohvalisavijeg“ sa maslačkom u rukama, dok svi ostali sede na štitovima i toljagama i navijaju za njega… Šta mislite – ko bi pobedio?
Takođe, neki „sa ove strane“ uleću u sopstvene redove raznim „klizećim startovima“ – da ne kažem guraju klinove u točkove. Lete ultimatumi, odokativne ocene i pljuvanja svih koji nisu spremni da spuste gard u borbi protiv ovog režima. Kod nekih je isključivost do te mere prisutna da počinje da zabrinjava – „Ili si za mene, ili si protiv Srbije“. Takvog jednog već imamo na vlasti. Ako jednog fanatika treba da zameni drugi, onda smo ponovo u problemu i krećemo iz početka. Samo je pitanje – dokle i po koji put.
Slikovito rečeno – oni promene vide kao što je Homeini video „islamsku“ revoluciju u Iranu: kao svoju šansu da se dokopa moći i nametne svoje mišljenje svima..
Sve to liči na mnogo p**a viđenu situaciju kada vlast ubaci svoje „glasnogovornike“ da šire defetizam i razbijaju jedinstvo građana. Setite se belih listića – hteli su da „kazne Tadića“, a uspeli da kazne celu Srbiju. Ili onih sa DB-parolom „hoćemo nove ljude“, dok su rukama i nogama glasali za iste one koji su 30 godina u politici – Dačića, Vučića, Vulina…
Navešću primer iz ličnog iskustva – protesti protiv cene goriva. Svakog dana bili su masovniji i opasniji po režim, dok se „Vlasi“ nisu dosetili da u viber-grupe ubace svoje ljude koji su vikali: „Nećemo političare opozicije“. Bio sam deo jedne takve grupe i sećam se da je tu priču najglasnije širio upravo jedan koji je i danas aktivista SNS-a. Neki su naseli na priču, grupa se ubrzo ugasila, a protesti su počeli da se osipaju.
Jedan deo današnjih zagovornika „nećemo ni ove ni one“, koji sebe nazivaju „novi ljudi“, zapravo nisu nikakvi novi ljudi. To su uglavnom oni koji su pokušali da se uguraju u „napredni“ voz ili u druge stranke, pa ispali iz njega, oni u kojima niko nije „prepoznao briljantnost“, pa su sada besni na sve druge. Tu je i deo onih koji su bili „tihi“ borci protiv režima – ali „u sebi“ – jer im je bilo opasno da se javno bore „u to vreme“, pa su sada videli šansu da se uz tuđu borbu proguraju.
Svoju šansu vide u tome da svi koji su godinama bili javno na prvoj liniji otpora režimu, prebijani, hapšeni, šikanirani, ostajali bez posla – sada odustanu, kako bi „oni novi“, politički „virgo intacta“, mogli da se istaknu. Da budem slikovit - politikom se bavili "od pozadi"
Kažu: „Borba opozicije nije bila dobra“.
Pa ako ste bolje znali, što se niste tada uključili, kad je bilo „povuci–potegni“? Što niste Vi poveli borbu, bolju, pametniju, uspešnijiju? Evo, ja bih vas prvi sledio u borbi.
Gde ste tada bili da javno kažete šta nećete?
Bilo vas "frka", jer "imate decu", zar ne?
E, pa gospdo i mi imamo decu, pa smo se borili, najbolje što smo umeli.
I sada kada se deca Srbije prebijaju po ulicama, umesto da izađu na ulice i stanu u zaštitu omladine, oni nam poručuju velike misli preko internet profila.
E, pa rođaci – neće da može.
No dobro. O ovima ne vredi trošiti reči. Ovde ću ostaviti samo jedan citat, kada je Kralj Milan odveo ruskog konzula do Ćele-kule u Nišu, uoči Sanstefanskog sporazuma:
„Evo, ekselencijo! Kada Rusi načine još jednu ovakvu Ćele-kulu od srpskih glava i ovu moju povrh njih metnu, tek tada će Bugari dobiti Niš!“
Na sreću, zahvaljujući studentskom buntu i "otrežnjenju nacije" u proteste se uključio ogroman broj časnih, hrabrih ljudi koji iskreno žele promene. Upravo zbog njih, koji su ponos Srbije, neophodno je dobro promisliti strategiju i napraviti najbolju moguću organizaciju. Više nemamo pravo na grešku – još jedan promašaj i Srbije više neće biti.
Što se mene tiče, nije problem ni izaći u dve ili tri kolone, ako imamo zajednički cilj i strategiju. Ako se ne saplićemo međusobno. Ako sarađujemo. Ako znamo kuda idemo i čemu težimo. Tako su Crnogorci rušili Mila Đukanovića – nisu glasali za Amfilohija, on nije učestvovao na izborima, već su svi građani ujedinjeni glasali protiv kriminala i korupcije. I pobedili su. Pobedilo je zajedništvo i zajednički cilj. Pobedila je vizija da postoji država i bez Mila Đukanovića. I stvarno postoji. I napreduje...
To možemo i mi u Srbiji. To moramo – dugujemo Srbiji.
A ovom "režimu" dugujemo pravična suđenja i lustraciju.
Ono što nikako ne prihvatam jeste međusobno vređanje i pljuvanje „na istoj strani“. Ko god je protiv ovog zla nad Srbijom – moj je saborac. Nije bitno da li je crn, beo, crven… da li je za kralja, republiku ili Zmaja… da li se krsti, klanja ili „prezvezdava“… dal je za Rusiju, Ameriku ili EU...
Niti mi je bitno da li mu je zemlja okrugla ili možda ravna, da li vakcina ubija ili leči, da li postoji svetska zavera ili međunarodni poredak...dal se češlja na razdeljak ili je "oslobodjen troškova za frizera" kao ja.
Bitno je da smo rame uz rame u borbi koja vodi ka zajedničkom cilju i da mi čuva leđa – kao što i ja čuvam njegova.
Ova energija se ne sme ispustiti. On je gotov i to sada i on zna – ali ranjena zver je najopasnija. Zato – bez podela i svi složno. Do pobede. Jedino tako. Nikako drugačije.
P.S. Umalo da zaboravim najvažniju stvar.
Izbori još nisu ni raspisani, a mi već uveliko pravimo liste i protivnike. Moramo ga prvo primorati da ih raspiše. Svi zajedno.
A šta mi trenutno radimo?
Gojimo prase koje nemamo, kukuruzom kojeg nemamo.
Zato – pamet u glavu: svi složno, svi zajedno, svi jako.
Korak po korak.
Prvo raspisivanje izbora – pa onda redom....do pobede!
Hvala na pažnji.
