Zlatibor moje pesme

20/05/2025

19/02/2025

KAD OSTANEŠ SAM
Kad ostaneš sam u duši,
Kad vam je hladno i sve vas guši,
Kad imate osećaj ,da vas odbacuje okolina, usrcu se javi, strepnja i zima.

Kad ostaneš sam, jer više nisi, potreban onim kojim si nekad bio,
Vreme i prostor, često dodelio , i oni se sklanjaju s strane u tužne dane...

Samoća, je faza u sadašnjem životu, ako ne nosite nikakav greh i sramotu
Već vas obilaze srećni trenuci sada ,
Niste potrebni onima ,koji su bili bliski s vama.

Novo užurbano sadašnje vreme ,
nosi s sobom i nove hladne probleme , nema ljubaznosti i poštovanje , voljeni su odrasli , sad vas gledaju kao lica strana ...
Zlatibor Jovanović

06/02/2025

N A D A NJ E

Dani prolaze , ko treptaj oka svakog trenutka a mi očekujemo stalno nešto bolje, lepše sutra...

Svetlos se javi posle svake noći , ne razmišljajući dali će moći, da sija kao juče , ili će oblake ispod sebe da povuče...

Nadu , nam niko ne može uzeti , da će biti bolje mora se doživeti , možda i trnovit put preći , do visine neke dospeti...

Uzalud lažna vera i obećanje, ako su nam u mislima samo pare, jer sve će jednog dana proći , ostaće svetlost dana i tamne noći...

23/01/2025

MRKLI MRAK
Zima je, i posle ozeblog Sunčevog dana , smrači se i nastade neizbežna noćna tama - sama.

Nigde mesečine, da nam društvo pravi , kao mesec stari. Svetiljke trepere iz glavnih ulica visoko, dok na zemlji mrak u svaki sokak.

Čuje se odjek koraka sa neke strane , dok se užurbano kreće, jer svakim trenutkom, Mrkli mrak daje znak....

Usamljene osobe , svako svojim p**em se kreće, dali se zna odakle se ko o gde , kojim ciljem kreće.

Mraz , nas goni da se uvijemo u tople kap**e, dok po noći sami šetamo, ove mračne tamne p**e solute.

Živimo u nadi , da će novi dan brzo doći, da će prestati mraz , ove hladne zimske noći , a ja , brzo svojoj kući doći...

15/01/2025

ZIMSKA NOĆ
Hladna zimska noć je prednama , dali si i ti u srcu sama, ili te hladi ovaj mraz i tama...

Sedim u toploj sobi , u svojoj zlobi , mislim na usamljene duše i srca , kako će ovu hladnoću da prekrca.

Osećam potrebu , da im toplinu svoga doma pružim, i da se pomalo s usamljena srca večeras družim...

Za usamljene osobe, toplina im malo treba ,krov nad glavom i ostalo što treba, da se telo i duša spasi od propasti.

Dok napolju u mraku , mraz steže sve jače , u dubini srca sada mi se plače. Svako zaslužuje , koru hleba i krov nad glavom i minimum ostalo...

Dok vetrovi hladni , šibaju sa svih strana , ona usamljena osoba ostala je kraj drveta sama , klupa joj društvo pravi ,tu leže za toplinu ljubavi....

02/01/2025

Поздрав за моје најновије пратиоце! Драго ми је што сте ту! Ivana Čolić, Sonja Poturica