07/06/2025
Veoma često me ljudi pitaju da li razmišljam o tome kako bi bilo da je Relja zdrav,i koja njegova dijagnoza mi najteže pada.Pa ovako jednostavno nisam nikada a ni sada ne razmišljam u tom pravcu sta bi bilo da je drugačije,jednostavno sam prigrlila život ovakav kakav mi je dat,iako je vrlo često teško pregurati i dan ali jednostavno uvijek i uvijek trazim razlog da u svakom tom našem danu uzivamo u bilo čemu,makar to bio odlazak u park na ljuljanje i slično.Ja sam već nekako u startu napravila dogovor sa samom sobom i prihvatila stanje takvim kakvo jeste-realno!Bez da sebe zavaravam ono kao pa hajde mozda nešto vidi,biće bolje progovorit će,prohodat će i sl.Svjesna sam da su to samo naše najveće želje i ako se ikada i jedna ostvari dobro nam došla ako ne ja sam i ovako presrećna jer jedino sto sam u životu željela je da se ostvarim kao majka i trudim se da budem najbolja što mogu i da uzivam sa svojom BEBOM dok god nam to bude moguće na ovom svijetu🥰Za mene je najveća sreća kada smo kući-nismo u bolnici !Tada zaista uživamo u svim sitnicama koje neko mozda nikada ne bi primjetio ali nama je to dar 🥰 i zaista volim moje dijete bas ovakvo kako jeste i ne mogu zamisliti da je drugačije već bas ovako kako nam i jeste.A ono najteže sto mi je palo od dijagnoza jeste kada mi je saopšteno da Relja ne vidi,to me je tada ubilo.Sve drugo sam nekako prihvatila lakse ali jos i to da ne vidi smatrala sam najtežim hendikepom sto u sustini i jeste...ali evo i tako moze da se zivi i uziva na razne načine 🥰 sada trenutno od svega mi je najgora epilepsija,dodje bez najave nepozvana,napravi ogromnu štetu i vrati ne na početak već u teški minus sve sto teskom mukom postignete,aliii...mora se dalje,mora se naći razlog za uzivanje u sitnicama sa ovakvom djecom jer oni su zaista DAR OD BOGA 🧑🦯🧑🦽❤️
