16/07/2025
ЖИВ ЈЕ ДРАЖА, УМРО НИЈЕ
У ноћи између 16. и 17. јула 1946. године, нешто иза поноћи, стријељан је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић, министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије (1942-1944) и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Другом свјетском рату.
Дража се нашао на путу не само окупационим снагама, већ и комунистима, који су користили ратне прилике да изведу револуцију и преузму власт. Због тога је након монтираног судског процеса мучен, стријељан и сахрањен на непознатој локацији. Као мјеста на којима је могао бити убијен, помињу се Ада Циганлија, Лисичији поток, двориште Белог двора...
Михаиловић је био носилац српског и југословенског отпора нацизму и фашизму, против којих се борио прије и током читавог рата. За своје херојско држање и заслуге у савезничкој борби, одликован је од француског генерала Шарла де Гола, пољског генерала Владислава Сикорског и америчког предсједника Харија Трумана.
Свијет је 1945. побиједио Хитлера, али друга пошаст комунизам је преживио и као такав идеолошки је анатемисао први слободарски и антифашистички покрет у поробљеној Европи.
Ђенерал Дража Михаиловић није био фашиста, већ борац за слободу српског и сваког другог народа. Док су у Марибору, Загребу и Сарајеву Хитлера и фашисте дочекивали цвијећем, Београд су засипали бомбама. Док су наше дојучерашње комшије муслимани и Хрвати настављали крвави пир својих ђедова из Првог Свјетског рата, Срби су заједно са Дражом устали против тог зла. И наравно да ће данашњим (пра)унуцима и потомцима шуцкора, усташких војника и фашистичких сателита који су махом 1944. прелазили у партизане и бивали амнестирани за сва своја звјерства над српским народом, поново сметати кокарда и Дража. То су исти они којима је прије пар година сметала пјесма „Марш на Дрину“ интонирана у Уједињеним нацијама поводом побједе савезника у Првом Свјетском рату. И тада су потомци поражених кукали и негодовали. Та замјена теза поновљана деценијама уназад није се никад могла примити у свијест нашег народа, нити довољно чврсто заметнути да би самоопстала. Мора ли се зато и дан данас понављати, не би ли напокон лаж постала истина? Ту лаж нам највише потурају они који би своје лицемерје и лаж сакрили, а не нашу истину открили.
Зар би нацистичка Њемачка уцјењивала главу свог савезника? Зар би амерички председник Труман одликовао фашисту? Орден којим је постхумно одликован ђенерал Дража Михаиловић демантује све срцепарајуће жалопојке усташких и фашистичких потомака. Споменик храбром ђенералу Дражи одавно постоји у Америци и Канади. Ђенерал Дража Михаиловић је српски херој који је својим животом платио оданост свом краљу, свом народу и својој отаџбини. Коме то данас и зашто смета? Можда онима који би да затру српско име, не толико што им смета Србин, већ што им смета сјећање и подсјећање на то ко су били и шта никад нису постали.
Тај континуитет порицања, негирања, етикетирања и извртања чињеница се наставља. Данас би било добро ставити у исти кош, у истом медијском наративу етикетирати Републику Српску, наше данашње храбре генерале ВРС поистовјетити са „фашистом“ Дражом и по опробаној матрици вртити плочу до нове прилике и новог покоља над српским народом за који спремају своје потомство дојећи га мржњом на сваком кораку. Да није било Драже Михаиловића у Другом свјетском рату, и Ратка Младића у овом, сви би Срби били истребљени и нестали би са ових простора.
"Лажи, које смо годинама слушали о Дражи, данас слушамо о нашим очевима и нама самима." - Бојан Вегара
Хвала Богу па је све више самосвјесних младих Срба којима се ово кукавичје јаје неће тако лако потурити.
Нажалост, још увијек се не зна гдје је тачно сахрањен али се поуздано зна да Дража Михаиловић почива у срцу сваког Србина!
Извор: Деспотовина
