VIKOM - RTV

11/12/2025

Više decenijska saradnja Institucija sa prepoznatljivim vlasništvom kakve su „VIKOM“ i BK“ Kompanije, mogu se posmatrati kao dobar primer srpske vizije za bu...

11/12/2025

https://youtu.be/UnziQEMRFO4

Više decenijska saradnja Institucija sa prepoznatljivim vlasništvom kakve su „VIKOM“ i BK“ Kompanije, mogu se posmatrati kao dobar primer srpske vizije za bu...

09/10/2025

Aktuelno: 09.10.2025. Vojvoda VUK uz tihovanje razmišlja: Svet igra šah sa dinamitom!
Danas, kada se Tomahavk prodaje kao luksuzni suvenir demokratije, a Orešnik lansira kao poziv na večeru kod Londonskog bunkera, svet ulazi u novu fazu — baletsku trku u naoružanju, gde svaki korak nosi zvuk detonacije, a svaki osmeh ima svoju cenu.
Tramp, trgovac u uniformi predsednika, prodaje Tomahavke kao zastarelu američku tehnologiju u obliku krstarećih raketa Nemcima — ne kao oružje, već kao pozivnicu Rusima za Bečki bal sa detonacijama.
Nemci, večiti učenici geopolitičke koreografije, kupuju ih sa osmehom, dok se Rusi pripremaju da vrate pozivnicu za bal — sa Orešnikom na Berlin, London a možda i Pariz sa raketom koja ne zna za protokol.
London, večiti domaćin imperijalnih drama, ćuti — ali zna da je pozvan i sprema se da primi ponovo telegram iz prošlosti.
A Hi**er? On se, kako narod kaže, smeška u grobu i tapše ritam, jer vidi da je svet naučio da ponavlja greške sa više stila i manje morala i stida.
U tom lancu reakcija, glavni akteri su zadovoljni: NATO se znoji, Rusija se smeška.
U ime Srpske tišine i institucionalne budnosti, Vojvoda VUK se oglašava jer:
- Svet ne traži mir, već stil u sukobu.
- Rakete se ne lansiraju iz mržnje, već iz računa i protokola.
- „Srpski Piemont“ ne učestvuje u tom baletu — on svedoči.
Dok Zapad vežba „odbrambene manevre“ na granici sa EU, a Orešnik dobija svoje mesto u vojnoj koreografiji, Profesor „VUK“ poziva na institucionalnu tišinu koja govori više od hiljadu raketa. Jer ako se svet igra detonacijama, neka Srpski „VUK“ bude glas koji ne urla, već pamti i predlaže:
• Da se institucionalna tišina pretvori u glas razuma, a ne u jeku raketnih pozdrava.
• Da se istorija ne koristi kao dekoracija, već kao upozorenje.
• Da se „Srpski Piemont“ oglasi kao zona neutralne mudrosti, a ne kao publika u tuđem pozorištu.

27/09/2025

AKTUELNO – 27.09.2025. Profesor „VUK“ uz jutarnju kafu razmišlja: „SANKCIJE KAO GROM – „SRPSKI PIEMONT“ KAO ISKRA“
Dok asistentica Princeza „Vikom“ sipa kafu, Profesor „VUK“ gleda u sunce koje izlazi na Istoku i razmišlja: „Šta znači udar na NIS? Šta znači Šmitov dekret? Šta za nas time, ako želimo i znamo može biti dobro? Jer sankcije su kao grom koji udara u staro drvo – ono što je trulo, puca i raspada se, a ono što je živo, pušta nove izdanke. „Šmitov dekret“ je kao papirni mač – može da privremeno zareže, ali ne može smrtno da ubode. On ne seče dušu naroda, on samo šušti kroz birokratiju“.
Srbija i Republika Srpska su dve ruke jednog tela. Šta znači kada se desna Vučićeva ruka i leva Dodikova konspirativno podignu ka „Srpskom Piemontu“? To nije gest otpora. To je poziv na unutrašnje osvešćenje i obnovu. Na preporod. Na zakonitost. Na centralizaciju.
Udar sankcija, pritisaka i Šmitovih dekretalnih rituala – nije kraj, već početak. Za državnički um, to nije kazna, već šansa. Za narod, to nije poniženje, već poziv na sabornost. One su početak za zajedničku državu i odlična šansa za državničke suverenističke-lidere. Za narod – to je ritam buđenja, prosvetlenja, osveštenja. Svaki udar razgraničava i poziva na lojalnost i patriotizam. Razotkriva strukture, razdvaja „kukolj od žita“. Poziva na energetski i nacionalni preporod iznutra.
Sankcije daju šansu da se postave novi Savezi – vojni, energetski, duhovni, nacionalni, kulturni. Sankcije su katalizator bržeg narodnog oslobođenja od prevaziđenih mitova „bratstva-jedinstva“, bogatstva bez rada, emocija bez praktične koristi, putovanja i gubljenja vremena bez interesa, ne razlikovanja bitnog od nebitnog, prodaje „vere za večeru“ itd...
Vreme je da se narod sabere oko vitalnih nacionalnih interesa – ne protiv nekoga, već za nešto veće. „Srpski Piemont“ nije samo geografski pojam. To je duhovna iskra koja se pod udarima pretvara u svetlosni talas. I ako nas udaraju – neka udaraju. Jer svaki udar, ako ga narod razume, postaje ritam preporoda i stvara veliku svetlosnu nacionalnu iskru! Vreme je napokon da narod koristi domaće resurse, pre svega privredne, turističke, prehrambene. Da se u svakom građaninu probudi snaga patriotskog zajedništva – ne protiv sveta, već za nešto daleko veće i bolje. „Srpski Piemont“ je duhovna iskra koja se pod udarima pretvara u svetski posttranzicioni i postratni Svetlosni talas.
Profesor „VUK“ se ne bavi politikom. On poziva na ritualnu obnovu. Na sabornost. Na obrazovanje. Na rad. Na grupisanje i snagu zajedništva. Na novu inovativnu patriotsku viziju „Srpski Piemont“ u okviru koga se provlače istorijske svetle ideje Garašaninovog „Načertanija, Memoranduma „SANU“, Šešeljeve „Velike Srbije“, Vučićevog „Srpskog Sveta“ i „Otvorednog Balkana“...
„Srpski Piemont“ je klica. Zasađena 2008. u naučnom sektoru RS. Može postati cvet. Ako ga zalivamo – ne krvlju, već patriotskim znojem. Ne mržnjom, već umom državnika. Ne nostalgijom, već vizijom.

20/09/2025

VOJNA PARADA BEOGRAD - MIR I SNAGA MORAJU DA IDU ZAJEDNO.
Aktuelno: 20.09.2025. Danas Profesor “VUK” uživo i ponosno gleda Srpsku vojnu paradu u Beogradu, razmišlja o “feedback” i divi se današnjem danu Srpskog nacionalnog ponosa, mira, spektakla i snage!
1. Parada šalje poruku diletantima, a posebno onima koji misle da mogu da zastraše, blokiraju, ili napadnu Srpski narod. Onima koji se kriju iza istorijskih maski i današnjih provokacija. Ona je tiha poruka onima koji bi da destabilizuju Srpsku državu i narod kroz blokade, provokacije i agresiju.
2. Srbi ne traže sukob. Srbi traže mir. Ali mir koji se brani, ne moli! Srbi žele mir i spremni su da ga brane.
3. Vojna parada u Beogradu nije samo demonstracija moći, već poruka stabilnosti, odvraćanja i mira za ceo Balkan.
4. To je poruka zahvalnosti Predsedniku Vučiću, Srpskoj vojsci, konspirativnim prijateljima koji razumeju da mir mora imati štit i našim strateškim partnerima koji razumeju da Balkan mora da bude prostor stabilnosti, uspešnog poslovanja, kontinuirane sabornosti do “Srpskog Piemonta”, a ne poligon za tuđe interese.
5. Danas je poruka celom Svetu da je Srbija stala uspravno, dostojanstveno, i tehnološki spremno.
A sada Profesor “VUK” kao doktor Bezbednosti i jedan od prvih programera (Berlin 1979/80) Veštačkih inteligencija u Svetu, iznosi još jednu ekskluzivnu istina koju niko ne sme ili profesionalno neće da izgovori naglas:
Na paradi su prikazani sistemi sa veštačkom inteligencijom koji mogu da presretnu šifrovane digitalne signale od neprijateljskih dronova i raketa. Ne samo da ih blokiraju—već da ih preuzmu i da im istog momenta promene pravac i kurs. Da ih vrate na polaznu tačku odakle su lansirani, ili da eksplodiraju tamo gde nisu programirani niti planirali da padnu. U srcu neprijateljskog gnezda. Tiho. Precizno. Nevidljivo. (Nije na paradi slučajno i deo saradnje sa Izraelskom najnovijom tehnologijom. Nadam se da ne treba pominjati pejdžere)?
To nije naučna fantastika. To je realnost. To je ono što odvraća, a ne izaziva. To je ono što čuva mir, a ne širi strah. To je ono što Srbija danas poseduje.
Neka ova tačna informacija bude podsetnik neprijateljima Srpskog naroda da snaga nije samo u oružju, već u mudrosti, tehnologiji i spremnosti da se mir sačuva.
Ne dirajte Srpskog “VUK”-a što za sada mirno spava, jer on dobro zna kako i kad treba da se probudi, ili možda želite prije, ako ga čačkate ili dirate! Sada nisu vremena prvog poluvremena tranzicione promene sveta, već finale drugog poluvremena u kome su Srbi uvek bili sa pobednicima i u jednoj državi pa makar se zvala “Srpski Piemont”!
Živela Srbija. Živela Republika Srpska. Živeo “Srpski Piemont”. Živela istina. Živela sloboda. Živeo Srpski narod.

08/09/2025

Aktuelno: 08.09.2025. Uz jutarmnju šoljicu kafe "Profesor VUK" razmišlja o aktuelnoj temi: "Kuda ide Republika Srpska", tražeći konkretne odgovore o pravcu, viziji, ili makar kompasu? Prema mogućem predviđanju: "Dva Predsednika u dva dela RS - (Brčko)? ili jedan Predsednik većinske hriščanske BiH, (voleo bih pravoslavnih hrišćana kako je Mile - Bakiru predložio)". I odjednom se pojavi saopštenje sa druženja građana na ovu temu u organizaciji Prof. dr Jelene Trivić. "Odlično koleginice, pa ako nemaš ništa protiv da Ti moja malenkost kao najiskusniji u politici, medijima i biznisu, dam istinski patriotski doprinos na tvoju temu: "Kuda ide Republika Srpska“
Poštovana koleginice Trivić,
Vaše nedavno saopštenje sa tribine pod nazivom „Kuda ide Republika Srpska“ pokrenulo je važno pitanje — ali, nažalost, bez odgovora koji je naslov obećavao. Umesto jasne vizije, dobili smo dve poruke: o političkoj krizi i o referendumu. Iako su obe relevantne, nijedna ne odgovara na ono što narod zaista želi da zna — kuda ide Republika Srpska, a ne kuda je već bila.
Ipak, želim da Vas pohvalim za jednu ključnu stvar: predlog da referendum ne bude sveden na manje bitno pitanje, već da obuhvati, za narod, naj bitnije — da li smo protiv svih odluka, kazni i aktivnosti koje su sprovedene mimo originalnog Dejtonskog sporazuma. To je jedini i najbitniji korak ka istinskom miru i opraštanju, zalečenju svih rana u BiH, narodnom izrazu svoje istinske volje, a ne političkom marketingu.
Jer ako već pitamo narod, hajde da ga pitamo sve, krajnje je vreme, jer je za većinske Balkanske narode, na Svetskoj šahovskoj tabli, pozicija sve bolja i na Zapadu i na Istoku:
• Da li narod prihvata BiH u kojoj se pravda deli selektivno, gde se srpski borci i starešine osuđuju na preko 2400 godina zatvora, dok se o drugim zločinima ćuti?
• Da li narod pristaje na strukturu u kojoj institucije poput CIK-a, RAK-a i Suda BiH — pod rukovodstvom Suada, Kemala i Nedžada — sprovode etnosid i kulturocid nad Srbima, kao što je bio slučaj sa „Profesorom VUK-om“ i VIKOM RTV, SNS RS na izborima 2008. godine?
Ako referendum treba da bude iskren, neka bude i potpun. Neka narod kaže — da li želi da se vrati izvornom Dejtonu, ili da se mirno raziđe od današnje okupatorske BiH. Kao što je istekao ugovor sa Tajlandom nakon isteka roka, tako je i ugovorena BiH — potpisana između dva entiteta na godinu dana — faktički istekao nakon 30 godina zloupotrebe, satanizacije, prekrajanja i ignorisanja izvornih dejtonskih principa.
Jer pitanje „Kuda ide Republika Srpska?“ ne sme da se svede na dnevnu politiku. To je pitanje identiteta, pravde, dostojanstva i budućnosti. I zato, ako već otvarate vrata dijalogu — otvorite ih do kraja. Bez kalkulacija. Bez selektivne hrabrosti.
U ime svih onih koji su ćutali dok su bili gaženi, u ime onih koji su kažnjeni jer su Srbi, u ime kulture koja je proterana iz medijskog prostora — pozivam Vas da nastavite, ali da nastavite iskreno. Jer ideje bez akcije ostaju samo reči. A Republika Srpska zaslužuje više od toga mnogo više.
Srdačno, „Profesor VUK“ - U ime istine, pamćenja i narodne volje.