10/06/2026
📌 Истраживање је показало да огроман камен тежак шест тона није донијет ледењацима, већ да га је човјек намјерно пренио више од 700 километара.
Стоунхенџ, хиљадама година стар мегалитски круг на енглеској равници Солсбери, открива још једну тајну. Научници су утврдили да такозвани „олтарски камен“ потиче из сјевероисточне Шкотске, удаљене више од 700 километара. Међутим, кључно питање није одакле потиче, већ како је стигао на то мјесто – а одговор искључује дјеловање природних сила.
Стоунхенџ већ више од 4.500 година стоји на енглеској равници Солсбери, окружен легендама и мистеријама. Вијековима су се пјесници и историчари питали како су огромни камени блокови доспјели на ту локацију. Док су многи мегалити допремани из каменолома у јужној Енглеској, олтарски камен – масивни блок пјешчара дуг пет метара, широк један метар и тежак готово шест тона – одувијек је представљао изузетак.
Недавна студија објављена у часопису Journal of Quaternary Science открила је његово поријекло: потиче из Оркнијског басена у сјевероисточној Шкотској. Оно што је, међутим, изненадило истраживаче јесте закључак да га ледењаци нису донијели на југ Енглеске. Иако су се током посљедњег леденог доба, између 33.000 и 11.700 година прије нове ере, огромне ледене масе кретале преко великих пространстава, њихови правци кретања нису водили директно од Шкотске до Солсберија.
„Умјесто да га је пренио лед, докази указују на намјерно и пажљиво планирано премјештање преко захтјевног и разноврсног терена“, изјавио је Anthony Clarke, главни коаутор студије. Према његовим ријечима, камен је вјероватно преношен у више етапа, уз комбиновање копненог превоза са ријечним или обалским путевима кад год је то било могуће.
Археолози су и раније доказали да су људи у неолиту успијевали да премјештају камење тешко и до 30 тона на удаљености од више десетина километара, без путева и савремене механизације, ослањајући се искључиво на људску снагу, ужад и сплавове. Зато не изненађује могућност да су на сличан начин пренијели и олтарски камен.
„Градитељи Стоунхенџа нису били ограничени кратким роковима. То је могао бити подухват сличан изградњи пирамида – пројекат који је трајао годинама, а можда и генерацијама“, истиче један од геохемичара укључених у истраживање.
Оно што научнике посебно импресионира јесте степен организације и сарадње међу неолитским заједницама, као и њихово дубоко познавање терена. И даље остаје отворено питање да ли је овај камен имао посебан значај за тадашње људе и прије него што је Стоунхенџ уопште почео да се гради. Та мистерија, по свему судећи, још дуго ће остати неријешена.
Извор: Логично
