05/08/2026
🎥ФИЛМ АНДРЕЈА ТАРКОВСКОГ
📽️“АНДРЕЈ РУБЉОВ” (1966)
📅СРИЈЕДА – 5. АВГУСТ – 19.00 ч – ПЛАВА САЛА ЦЗК
Русија, XV вијек, сликар Андреј Рубљов у директном суочавању с окрутношћу живота те сопственим умјетничким и вјерским сумњама проналази разлоге да створи своје ремек-дјело, икону Св. Тројства.
Филм о најзначајнијем руском средњовијековном иконописцу Андреју Рубљову састоји се од пролога, осам насловљених и датираних епизода те епилога у боји. Кружна фабула, у којој Рубљов напушта манастир да би упознао патње свог народа, изгубио и поновно стекао вјеру те по повратку у исти манастир створио своје величанствено дјело, као главни циљ успоставља процес креативног развоја умјетника, приказано кроз директна поређења с другим умјетницима – неталентованим Кирилом, љубоморним на туђи успјех, конформистом Данилом, неспособним да стилским развојем реагује на промијењене околности, те Теофаном Грком, чија је умјетност у спрези с влашћу, јер застрашује, а не уздиже народ. Тај процес је упоређен и са сродним настојањима паганског слављења природе, сељака који жели да искуси узбуђење лета балоном или Боришкиног покушаја да, вођен само стваралачким инстинктом, излије звоно. Рубљов кроз суочавања с искушењима зла, славе и ега, прихватањем властите људскости, која обухвата и физичку љубав и спремност да убије, али и обавезу према Богу и народу, изналази стил којим ће, без уступака свјетовним притисцима, али с разумијевањем потреба свијета, изразити нову стварност и остварити завршни тријумф иконе Светог Тројства, првог изворног руског ремек-дјела. Елиптична структура, у којој се мијешају садашњост и прошлост, одређена је варирањем теме одговорности умјетника према заједници, док је сложено кретање камере у дугим кадровима, често са протагонистом као пасивним посматрачем композицијски смјештеним у средиште, усредсређено на реалистички приказ насиља и природе, уз наглашену симболику земље и воде. Протагонистин живот подређен је стварању иконе, дјела које заиста садржи природу приказаног садржаја и које није настало из умјетникове тежње да се изрази, него као одговор на потребе свог народа. Епилог може коначну епифанију приказати само фрагментарно, крупним плановима детаља, а филм завршава приказом стварности: четири коња на киши. Иако довршен 1966. те упркос потпори утицајних умјетника, попут Григорија Козинцева и Дмитрија Шостаковича, филм је, због проблема с цензуром, приказан на фестивалу у Кану тек 1969. гдје осваја награду међународне критике.
Андреј Рубљов (1966); дистрибуиран у Француској 1969, у СССР-у 1971, СССР, ц/б и боја, 185 мин, Мосфилм, продуцент: Тамара Огородникова, режија: Андреј Тарковски, сценарио: А. Тарковски, Андреј Михалков-Кончаловски, директор фотографије: Вадим Јусов, музика: Вјечеслав Овчиников, сценографија: Јевгениј Черњајев, улоге: Анатолиј Солоњицин (Андреј Рубљов), Иван Лапиков (Кирил), Николај Гринко (Данило Црни), Николај Сергејев (Теофан Грк), Ирина Тарковска/Ирма Рауш (света луда), Николај Бурљајев (Боришка), Ролан Биков (лакрдијаш), Јуриј Назаров (велики кнез/његов брат).
Извор: Филмски лексикон
