09/09/2024
Znate li gde je bio prvi stadion u Beogradu i da je izgrađen za samo dva meseca?
Prvi stadion u Beogradu podignut je za potrebe Svesokolskog sleta 1930. godine. Nalazio se na prostoru današnjeg Mašinskog fakulteta ka Ruzveltovoj ulici. Projekat je poveren Momiru Korunoviću, koji je projektovao 24 sokolska doma i vežbaonice širom Kraljevine Jugoslavije. Među izvedenim je i zgrada Sokolskog doma u Beogradu, pretvorena kasnije u Državni institut za fiskulturu, poznatija kao zgrada starog DIF-a.
Prvobitna lokacija za podizanje stadiona bila je Donji grad Beogradske tvrđave. Ideja je bila da se podigne velelepni montažni stadion sa kapacitetom za 5.000 vežbača i 100.000 gledalaca. Međutim, kralj Aleksandar I Karađorđević odbacio je taj predlog zbog velikih troškova oko nivelacije terena i izgradnje nasipa
Kralj se nije složio ni sa predlogom druge lokacije na Banjičkom polju, jer je smatrao da je ta lokacija predaleko od centralne zone Beograda. Na kraju se odlučio za predložen plac iza zgrade Tehničkog fakulteta.
Stadion je mogao da primi 45.000 posetilaca, dok je na vežbalištu u isto vreme 3.500 vežbača moglo da izvodi koreografiju. Na tribinama je bilo 29.300 mesta za sedenje i 8.500 za stajanje U delu za gledaoce nalazilo se 189 loža, koje su mogle da prime 1.182 gledalaca
Iz današnjeg Bulevara kralja Aleksandra nalazio se zaseban ulaz za kraljevsku porodicu, članove vlade i diplomatski kor. Ostali posetioci imali su na raspolaganju četiri kapije dekorisane u duhu Korunovićeve vizije nacionalnog stila, dok su sokoli i sokolice imali tri ulaza, koja su vodila do svlačionica ispod tribina, odakle se izlazilo na vežbalište. Na tribinama se nalazila i osmatračnica za načelnika, koji je neposredno rukovodio vežbama na sletu. Iznad loža su bile postavljene kule koje su služile za vatrogasnu stražu.
Stadion je imao električno osvetljenje, vodovod i kanalizaciju, poštu za učesnike i posetioce, prostoriju za nesmetan rad novinara sa telefonskim kabinama, ozvučenje. „Telefunken“ i „Filips“ omogućili su prenos sleta preko Direkcije beogradske radio-stanice na četrdeset lokacija širom zemlje. Na tribinama je projektovan i Muzički paviljon za orkestar, koji je bio ozvučen preko „Filips“ zvučnika. Izgradnja prvog beogardskog stadiona koštala je osam miliona dinara.
Probno opterećenje stadiona za Svesokolski slet izvršila su tri vojna puka vojske Kraljevine Jugoslavije sa 6.000 pripadnika. Ustanovljeno je da tribine mogu da prime dvostruko veći teret od onog predviđenog projektom.
Slični drveni stadioni nalazili su se širom Evrope. Za konstrukciju beogradskog iskorišćeno je 5.100 kubika drvne građe. Korunovićev stadion bio je najveći – sa drvenom konstrukcijom – u centralnoj Evropi.
Nedeljom i praznikom bilo je organizovano grupno razgledanje stadiona u pratnji vodiča Sletskog odbora. Ulaznica je koštala dva dinara. Sredstva od prodatih ulaznica bila su namenjena za sletski fond.
Radovi na izgradnji stadiona trajali su ne dve ili više godina, već samo dva meseca. Da budem još precizniji, „ključ u ruke“ za devet nedelja. Radove na drvenoj konstrukciji izvelo je 500 tesara, stolara, električara, vodoinstalatera i radnika drugih struka. Nakon jednomesečnih sletskih svečanosti, stadion je demontiran. Drvna građa je prodata kako bi se pokrio deo troškova.
Fotografije: Muzej grada Beograda
