Ipress Šabac

Ipress Šabac Ipress Portal je nezavisni i slobodni digitalni medij čija je uloga distribucija vesti i događaja TVOJ GRAD - TVOJ PORTAL

OTVARANJE ###I IZLOŽBE AKVARELA, PETAK, 17. OKTOBAR U 19 ČASOVASvečano otvaranje ###I izložbe akvarela, galerija Kulturn...
16/10/2025

OTVARANJE ###I IZLOŽBE AKVARELA, PETAK, 17. OKTOBAR U 19 ČASOVA

Svečano otvaranje ###I izložbe akvarela, galerija Kulturnog centra u Šapcu, petak, 17. oktobra 2025. godine u 19 časova.
Trajanje izložbe od 17. do 27. oktobra 2025. godine.

VELIKANI PODRINJA U JEDNOJ SLICIKada pomenemo Stevana Čalića nesumljivo da je prva asocijacija jedna od njegovih najpozn...
15/10/2025

VELIKANI PODRINJA U JEDNOJ SLICI

Kada pomenemo Stevana Čalića nesumljivo da je prva asocijacija jedna od njegovih najpoznatijih slika "Velikani Podrinja". Naslikana 1937. godine, svojom monumentalnom dimenzijom krasi prostor Narodnog muzeja u Šapcu.

Na velikom platnu formata dva i po p**a četiri metra, Vuku Karadžiću na poklonjenju naslikani su Stojan Novaković, Janko Veselinović, Laza Lazarević, Karađorđe, ukupno 17 velikana. Postavljena u tri plana od posmatrača, ovo delo najpre je trebalo da bude zastor za đačku pozorištu predstavu u Šabačkoj gimnaziji.

Stevan Čalić je verovatno bio upućen u nekakva slična ostvarenja koja je radio njegov profesor na likovnoj akademiji u Pragu gde je Stevan Čalić studirao. Reč je o Vlahi Bukovcu i njegovoj čuvenoj slici ,,Ilirski preporod,, koja je rađena kao zastor za Kazalište u Zagrebu, te Stevan Čalić odlučuje da sve značajne ličnosti iz istorije, književnosti i kulture srpskog naroda koji su poticali sa ovog našeg podneblja predstavi na slici.

Za slikanje ovako velikih figura na monumentalnom platnu, Stevan Čalić koristio je kao modele ljude iz svog okruženja, pre svega svoje učenike. Tako se na centralnom delu slike pojavljuje žena koja im je donosila sir i mleko i ona u rukama drži klasje i simbolizuje rodnu Pocerinu, dok devojka koja drži cveće u rukama je njegova učenica i ona je simbol lepote Mačve.

Slika Velikani ili Slava Podrinja najpre se nalazila u Učiteljskom internatu da bi nakon konzervacije i preseljenja u zgradu muzeja u Šapcu zauzela centralni deo stalne postavke.

Umetnički opus Stevana Čalića broji oko 250 slika akvarela i crteža, kao i stotinak ikona za sedam ikonostasa. Bio je slikar ljudi i prirode, emotivan i racionalan, a njegovo delo simbol je najvišeg dometa kulture prve polovine dvadesetog veka.

PRVI SOLITER U ŠAPCUPrvi soliter podignut u Šapcu, nosio je naziv "Zorkin" soliter, po hemijskom gigantu iz ovog grada. ...
14/10/2025

PRVI SOLITER U ŠAPCU

Prvi soliter podignut u Šapcu, nosio je naziv "Zorkin" soliter, po hemijskom gigantu iz ovog grada. Sagrađen je 1961. godine, predstavljao je još jedan pokazatelj ekonomske snage hemijske industrije koja je godinama predstavljala pogonski motor razvoja grada. Nova, velika zgrada sa liftom i parnim grejanjem, bila je novo iskustvo za sve njene stanare.

Stotinu stanova raspoređenih na osam spratova, dva ulaza bila su na raspolaganju stanarima. Bio je ovo prvi objekat ovog tipa u gradu na Savi.

Zanimljiva činjenica je da je popularni Zorkin soliter urađen u nivelaciji sa Savom i kad bi došlo do izlivanja reke, preko 6 m, nijedan stan ne bi bio poplavljen sem lokala u prizemlju.

Ova zgrada predstavljala je ponos svih kako stanara, tako i radnika „Zorke“. Zgrada iz Pop Lukine broj 2, izgražena je na mestu gde se nekada nalazio Mali pijac, nosila je ime Hemijske industrije, a stanove u njoj dobili su upravo zaposleni u ovoj fabrici.

ŠABAC JE JEDAN OD PRVIH GRADOVA GDE SU DAME IŠLE U KAFANUNa razmeđi vekova Šabac dostiže svoj puni prosperitet. Grade se...
13/10/2025

ŠABAC JE JEDAN OD PRVIH GRADOVA GDE SU DAME IŠLE U KAFANU

Na razmeđi vekova Šabac dostiže svoj puni prosperitet. Grade se velelepne porodične kuće u centru grada, letnjikovci u okolini, a sve to sa primerenim stilom i ukusom koji je diktirala tadašnja Evropa. Šabac je jedan od prvih gradova u Srbiji gde su u kafanu, uglavnom nedeljom pre podne, sa svojim kavaljerima išle i dame, što je do tada bila samo muška privilegija a za ženu gotovo nezamisliva sramota. Način odevanja i ophođenja kod gradske gospode već je uveliko kao u velikim prečanskim varošima koje su još uvek uzor. Početkom veka na ulicama se mogu videti već i po neki automobil i „velosiped”. Gradski život postaje prijatna kombinacija rada, odmora i zabave, a isti se udisao punim plućima. Dobru ilustraciju ovakvog šabačkog meraklijskog i boemskog načina života imamo u stihovima pesnika Dragiše Penjina: „Kad je deda lumpovao, na tri šora i dva skvera, vozili su štap i šešir dva posebna fijakera”.

CRKVENI SAT NA ŠABAČKOM TORNJUU vreme starog Šapca, sat na crkvi bio je najtačniji sat u gradu. U to vreme nisu sve kuće...
12/10/2025

CRKVENI SAT NA ŠABAČKOM TORNJU

U vreme starog Šapca, sat na crkvi bio je najtačniji sat u gradu. U to vreme nisu sve kuće imale časovnike, pa su se ljudi orijentisali isključivo prema ovom satu.

Crkveni sat na šabačkom tornju predstavlja jedan od najizrazitijih simbola grada Šapca, Saborna crkva najviše postradala, jer je u njenom zvoniku visokom skoro 50 metara, bila smeštena austrougarska osmatračnica.

Nažalost, iako ređe spominjana činjenica, sam toranj je najverovatnije bio žrtva Srpske artiljerije. Naravno to nije sprečilo Austrougarske vojnike da prilikom povlačenja nakon poraza na Ceru i Kolubari, ponesu sa sobom svih sedam zvona Saborne crkve, urađenih 1858. u kragujevačkoj topolivnici.

Nemačka država je, posle rata, na ime reparacije platila izradu sedam polomljenih zvona ukupne težine sedam i po tona. Ali najvredniji i najznačajniji dar je sat za crkveni zvonik, posebne i retke izrade, koji se prvi put oglasio izbijanjem zvona na svakih petnaest minuta 11. jula 1924. godine. Sat je simbol grada skoro čitav jedan vek. Nažalost, zbog nedostatka majstora za održavanja, sat je pre četvrt veka umukao i svojim zvonom prestao da oglašava vreme.

Inače mehanizam sata na šabačkom zvoniku je proizvod nemačke fabrike „J. F. Weule”, čiji je naziv još uočljiv i izum je nemačkog časovničara. Ova firma je inače poznata po izradi sata koji je trebalo samo jednom sedmično navijati, što je u to vreme predstavljalo revoluciju u časovničarstvu. Krajem 19. i početkom 20. veka kompanija svoje proizvode već izvozi širom sveta, a jedan od poznatijih biće joj karilon za Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine.

Inače kuriozitetu čitave priče doprinosi i istorijska uloga sinа vlasnika fabrike "Friedricha Weule juniora". Kao vatreni nacista svojevremeno putovao u Berlin da bi se obratio Adolfu Hitleru za počasno državljanstvo grada Bokenema.

Ali vratimo se na sadašnjost. Na svu sreću Sat je 2019. renovirao inženjer Aleksandar Jelić iz Velikih Radinaca kod Rume u svojoj majstorskoj radionici. Inače ovaj inženjer je redak stručnjak za satove na tornjevima u Srbiji i ovom delu Evrope

NIS IZMEĐU RUSIJE I SAD: KOLATERALNA ŠTETA U GEOPOLITIČKOJ IGRISrbija je do sada davno prešla prag kompromisa – održava ...
11/10/2025

NIS IZMEĐU RUSIJE I SAD: KOLATERALNA ŠTETA U GEOPOLITIČKOJ IGRI

Srbija je do sada davno prešla prag kompromisa – održava poslovne i političke veze sa Rusijom, ali sada se nalazi u situaciji gde geopolitički pritisci SAD i Zapada postaju vrlo konkretni. Rusija ne želi da proda svoj većinski udeo u NIS-u, iako SAD upravo to zahtevaju. To stavlja Srbiju u delikatnu poziciju: mora da posluša SAD i kupi akcije od Rusije, što je skupo, rizično i gotovo nemoguće, jer je NIS profitabilna kompanija i strateški resurs za Rusiju. Gasprom Neft očigledno želi da zadrži kontrolu nad imovinom, što je u skladu sa njihovim nacionalnim interesima. Srbiji je ostavljeno da sama pronađe način kako da se nosi sa američkim zahtevima i sankcijama.

Povećanje uvoza nafte i goriva od MOL-a iz Mađarske, ili drugih regionalnih snabdevača, trenutno može malo ublažiti situaciju, ali dugoročno gledano predstavlja logističku noćnu moru sa značajno većim troškovima.

Jedno od mogućih, ali nepopularnih rešenja je i nacionalizacija, koja bi svako dodatno iskomplikovala situaciju. Nacionalizacijom bi Srbija stekla punu kontrolu nad strateškom energetskom infrastrukturom, a kompanija bi prestala da bude “ruska”. Međutim, to nosi ozbiljne rizike: međunarodne tenzije, pravne sporove i ogromne finansijske troškove. Nacionalizacija bez saglasnosti većinskog vlasnika smatrala bi se konfiskacijom od strane Rusije i verovatno bi koštala milijarde evra. U najgorem slučaju, Gasprom bi mogao obustaviti i isporuke gasa Srbiji.

Jedino izvesno i realno rešenje za Srbiju je pregovaranje sa SAD i Rusijom kako bi se postiglo kompromisno rešenje: Rusija formalno zadržava vlasništvo, ali Srbija dobija veći operativni nadzor i upravljačka prava. SAD bi mogle odobriti izuzetak ili tolerisati ovu strukturu ako se obezbedi nezavisno snabdevanje goriva i poštovanje sankcija u drugim segmentima.

KAKO JE NEKADA IZGLEDAO MOST KOJI JE VODIO KA STAROM GRADUSvi mostovi na svetu su različiti. Neki su dugački i visoki, s...
11/10/2025

KAKO JE NEKADA IZGLEDAO MOST KOJI JE VODIO KA STAROM GRADU

Svi mostovi na svetu su različiti. Neki su dugački i visoki, sa širokim stubovima i prelepim lukovima, dok su drugi mali, ravni i jednostavniji. Ipak, svima im je zajedničko jedno – spajaju dve suprotne obale.

Most koji je vodio ka Starom Gradu nekada je bio u potpunosti drven. Vremenom, drveni most se rasklimao i bio je zamenjen metalnim. Kasnije je ponovo izgrađen drveni most, da bi krajem 2019. godine na istom mestu nastala gvozdeno-betonska konstrukcija, uklopljena u arhitektonsku viziju novog Sava parka.

Bez obzira da li su sačuvani ili porušeni, mostovi svedoče o prošlim vremenima, ljudima, njihovim sudbinama i događajima koji ne smeju biti zaboravljeni. Iako mostovi nisu živa bića i ne govore, imaju svoju dušu – ona živi sve dok se preko njih može preći.

ŠABAČKA PIJACA IZA TRŽNICEPijace u kulturama širom sveta uvek su se smeštalu se u centar grada. Mogu biti opredeljene da...
10/10/2025

ŠABAČKA PIJACA IZA TRŽNICE

Pijace u kulturama širom sveta uvek su se smeštalu se u centar grada. Mogu biti opredeljene danima u nedelji (pijačni dani), mogu biti pokretne (ulične pijace za deo grada određenim danom), mogu biti smeštene u posebne prostore. Na mestu gde se danas nalazi parking kod "Točkonje", postojala je jedan takav prostor gde se na kantarima merilo, premeravalo, gde se pripovedalo i ogovaralo. Ovde su Šapčani birali prstima najbolje voće i povrće, smišljali za svaki dan nove obroke koji se neće ponavljati, a uz to vodili računa da se što manje potroši. Sredinom pedesetih godina prošlog veka prazninu su popunile betonske tezge koje je takođe odneo dah vremena ustupajući mesto nekim novim sadržajima. Fotografija pijace ima nekoliko, neke su napravljene u predratnom Šapcu kada tezgi nije bilo, na njima se može videti prostor ispunjen Šapčanima koji pazare kupuju i cenjkaju se prodavcima, gde se sreću i susreću sa svim i svakim.

U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI LAKŠE POVREĐENE TRI OSOBEU Urgentnom prijemu šabačke Opšte bolnice juče je pregledano 213 pacijen...
10/10/2025

U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI LAKŠE POVREĐENE TRI OSOBE

U Urgentnom prijemu šabačke Opšte bolnice juče je pregledano 213 pacijenata, a na bolničkom lečenju zadržano je 11.

U hirurškom prijemu pregledano je 67 pacijenata, od kojih je 15 dece. U saobraćajnoj nesreći lakše su povređene tri osobe. Nakon dijagnostike i ukazivanja medicinske pomoći, svi su pušteni na kućno lečenje.

Preko hirurškog urgentnog prijema na bolničkom lečenju zadržan je jedan pacijent. U internističkom prijemu pregledano je 146 pacijenata, a hospitalizovano deset.

IZLOŽBA POVODOM DANA BIBLIOTEKE ŠABAČKEU saradnji sa Udruženjem likovnih stvaralaca Šapca, u petak, 10. oktobra 2025. go...
09/10/2025

IZLOŽBA POVODOM DANA BIBLIOTEKE ŠABAČKE

U saradnji sa Udruženjem likovnih stvaralaca Šapca, u petak, 10. oktobra 2025. godine, u 12 časova, u galeriji Biblioteke šabačke, svečano će biti otvorena Izložba stripa i ilustracije Stefana i Uroša Mrkonjića. Na otvaranju će govoriti Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke šabačke, dr um. Dragan Marković Markus, direktor Udruženja likovnih stvaralaca Šapca i autori. Imajući u vidu da se izložba realizuje povodom obeležavanja Dana Biblioteke šabačke, u okviru programa će biti dodeljene i nagrade najboljim čitaocima. Svi zainteresovani sugrađani će moći da pogledaju postavku do 24. oktobra 2025. godine.

Stefan Mrkonjić je rođen u Šapcu 1985. godine gde je i završio Školu primenjenih umetnosti. Diplomirao je na Akademiji umetnosti na Slobomir P Univerzitetu kao grafički dizajner/ilustrator. Objavio je svoj prvi strip u Strip-magazinu „Eon“ 2005. godine. Od tada je radio kratke stripove i ilustracije za razne srpske naučnofantastične/horor časopise i naslovnice za muzičke albume.

Uroš Mrkonjić je rođen 1991. godine u Šapcu, gde je i završio Školu primenjenih umetnosti. Aktivno je počeo da se bavi stripom još u srednjoj školi, a nešto kasnije i ilustracijom i muzikom. Izlagao je na nekoliko grupnih izložbi i festivala stripa i ilustracija. U Strip-magazinu „Eon“ objavljuje svoje stripove od 2019. godine. Neki od njih su: „Čuvar“, „Eli drvo tajni“, „Mullet Mann“. Trenutno radi na stripu pod nazivom „Dorn princ podzemnog sveta“. Živi u Šapcu i radi kao strip-crtač i ilustrator.

AMIDŽA, BORA, DEJAN I SRETANDanas se navršava 34 godine od tragičnog događaja kada su, 9. oktobra 1991. godine, na putu ...
09/10/2025

AMIDŽA, BORA, DEJAN I SRETAN

Danas se navršava 34 godine od tragičnog događaja kada su, 9. oktobra 1991. godine, na putu Petrinja–Glina u Hrvatskoj, ubijene kolege iz šabačke ekipe Radio-televizije Srbije — novinar Zoran Amidžić, snimatelj Bora Petrović i asistent snimatelja Dejan Milićević. Za ovaj zločin, koji je izveden iz zasede, niko do danas nije odgovarao.

Na putu između Petrinje i Gline, na Baniji, ostala je nezavršena televizijska reportaža i pitanje koje već 30 godina čeka odgovor. Kome i zašto je novinarska ekipa bila meta?

Nekoliko dana nakon njihove smrti, hrvatski nacionalistički tabloid Slobodni Tjednik objavio je članak o njima, nazvavši ih špijunima. Tabloid je štampao i dokumente koje su medijski radnici imali kod sebe kada su ubijeni; ovi predmeti nikada nisu vraćeni njihovim porodicama.

Tri decenije nakon zločina nije vođena zvanična istraga, ni u Hrvatskoj ni u Srbiji. BIRN-ova serija "Poslednje depeše" dokumentuje neke od oko 150 novinara i drugih medijskih radnika koji su ubijeni tokom i nakon ratova na Balkanu 1990-ih - neki od njih su stranci koji su došli u region da izveštavaju o sukobima, ali većinom građani zaraćenih republika .

Neki su ubijeni dok su izveštavali sa linija fronta, dok su drugi streljani na ulicama svojih rodnih gradova ili ubijeni u svojim kancelarijama. Usred histerije nacionalističkih nemira, neki su novinare doživljavali kao neprijatelje koji su prenosili nezgodne istine.

Nedostatak bilo kakvih drugih presuda pokazuje da je nekažnjivost nasilja nad novinarima i drugim medijskim radnicima opstala decenijama nakon završetka balkanskih ratova.

U URGENTNOM PRIJEMU PREGLEDANO 223 PACIJENATAU Urgentnom prijemu šabačke Opšte bolnice juče je pregledano 223 pacijenata...
09/10/2025

U URGENTNOM PRIJEMU PREGLEDANO 223 PACIJENATA

U Urgentnom prijemu šabačke Opšte bolnice juče je pregledano 223 pacijenata, a na bolničkom lečenju zadržano je 22.

U hirurškom prijemu pregledano je 77 pacijenata, od kojih je devetoro dece. U saobraćajnoj nesreći lakše je povređena jedna osoba.

Preko hirurškog urgentnog prijema na bolničkom lečenju zadržano je osam pacijenata. U internističkom prijemu pregledano je 146 pacijenata, a hospitalizovano 14.

Address

Šabac
15000

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Ipress Šabac posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Ipress Šabac:

Shortcuts

Share

Category