Distrikt

27/11/2025

„Грађен је од камена, а камење је спајано — што је изузетно занимљиво — течним оловом из околних рудника.“

Ово га чини јединственим у Србији, па и шире, јер се уместо уобичајеног малтера користило олово, што му је обезбедило вековну стабилност.

Мост је висок 5,5 метара, дугачак 11,6 метара, а ширина коловоза износи 3,4 метра.

Римско наслеђе на тлу Србије

26/11/2025

Са биљком необичном укуса Денис се сусрео први пут у Грчкој где је био на привременим раду, а када се вратио у Србију, покушао је да пронађе зачин који му се допао у грчким јелима. Међутим, овде нико знао о чему се ради.
Пробао сам једну врсту јела која ми се свидела.

Денис Саравакос из Шапца, један је од ретких узгајивача бамије у нашој земљи. Гајење ове тропске биљке, нетипичне за Србију, започео је пре пет година, а

23/11/2025

„Тих је година све што се могло назвати новином, што је било корисно и од неке потребе, улазило прво у Шабац, а кроз њега у Милошев Крагујевац, Београд, па у целу Србију“, записао је Милан Јевтић. На десној обали Саве први пут су се чули тонови клавира, а варошке улице пресецале су се под правим углом. Династија која је ослобађала и уздизала Србију оставила је траг и у Шапцу- највише захваљујући Јеврему Обреновићу, најмлађем брату кнеза Милоша, који је овде провео петнаест година и заувек променио лице града.

„Тих је година све што се могло назвати новином, што је било корисно и од неке потребе, улазило прво у Шабац, а кроз њега у Милошев Крагујевац, Београд, па у

21/11/2025

Иконостас је урађен неколико година касније, тако што је расписан, веровали или не конкурс за његову израду. На конкурсу је однео превагу чувени сликар из Београда Марко Николић који је био члан Ученог друштва, што је данас еквивалент за САНУ и он је направио тај иконостас, који је, нажалост, страдао у пожару од стране Аустроугара 1918. године, али су успели да од овог иконостаса спасу све четири двери, као и две иконе - икону Богородице и икону Јована Претече, па је касније, када је црква обнављана, то поново уграђено у овај иконостас.

Црква Светог цара Константина и царице Јелени у Коцељеви ове године обележава 155 година постојања. Током бурне историје храм је неколико пута страдао,

19/11/2025

Према народном казивању, на том месту је Рађ нашао вечни мир, а његова верна љуба Анђелија довукла је из рудника код Радаља огроман бели камен, помоћу тридесет и два пара волова и њиме обележила гроб свог витеза. По том камену, који је вековима касније постао светиња, читав крај понесе име- Рађев камен.

Рађевину не красе само људи ведрог духа и отвореног срца, већ и богата историја, дубоко укорењена у сваку њену долину. Готово сваки педаљ ове земље у општини

13/11/2025

Тишину овде ништа не може да наруши, као ни таму када падне мрак.
-Када долазим овде ја обично користим свећу. Али, иначе, отац је користио фењер и лампу на гас. Ево је ту горе на зиду – прича.
-Кад ме питају пошто бих ја то продао, ја кажем да нема пара. Због много чега. Неко ће казати, па како нема пара?! Али, нема пара – искључив је Слободан.

Живот у Мачви пре једног века није се могао замислити без колиба. Кућице зидане углавном од блата и сламе, биле су уточиште у сезони пољопривредних радова. Ту

09/11/2025

Још као дечак савладао је столарске вештине, а цео живот обрађивао дрво искључиво ручним алатима. И поред тога, није било комада намештаја, алатке или употребног предмета који није могао да уради својим рукама. Кад у столарску стегу причврсти комад, овај врсни дрводељи прецизно и сигурно манипулише дрветом.
Док глача жилаво дрво ораха, размишља само о предмету који ће изађи испод, секире, кесера и длета. И тако већ пет деценија.

Богољуб Пантелић из села Мровска, једини је столар у општини Владимирци који је и данас остао веран овом занату. Још као дечак савладао је столарске вештине,

06/11/2025

Саграђена у скровитом месту омогућавала је миран духовни живот, а према усменом предању овде некада давно овде је био манастир са много монаха. Њена изградња везује се за сеобу породица из Албаније од којих је касније настало цело село Скадар.

– Настанак Скадра и подизање цркве везује се за долазак српских досељеника из данашње Албаније из околине града Скадра. Како то народна традиција говори на простор Скадра доселили су свештеник Трифун и двојица сељака Ђерман и Матија. Управо од њих потичу и све данашње породице у Скадру. Многи касније свештеници у цркви потицали су све до почетка 20. века управо од свештеника Трифуна – наводи Саша Перић, кустос Музеја општине Осечина.

У Србији је данас сачувано око 50 цркава брвнара. Јединствена архитектонска баштина настала као резултат богатог наслеђа народног градитељства, и поред рушења

06/11/2025

Сведочанство православне вере подигли су досељеници из Албаније. По њима ово село носи име, а светиња их вековима чува.

01/11/2025

Одлука да се отвори прва стална бактериолошка станица у Шапцу, као једна од пет у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1. новембра 1921. године, није била привилегија града већ потреба због борбе против заразних болести, асанације терена, хигијенизације и вакцинације.

Одлука да се отвори прва стална бактериолошка станица у Шапцу, као једна од пет у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1. новембра 1921. године, није

30/10/2025

-Откривена је сасвим случајно тако што ми је мој школски друг показао, не знајући ко се уопште налази на фотографији, а претпостављајући да је на њој његов прадеда Драгић Миловановић. Када сам узео фотографију и боље погледао, схватио сам заправо да у рукама држим невероватну ексклузиву која је до сада била непозната и стручној и осталој јавности. Успели смо некако да фотографију, колико толико репарирамо, пошто је била доста оштећена, да је увећамо и изложимо овде у музеју, а ово је њена прва ексклузивна појава у медијима – објашњава Зоран Живановић, виши кустос Завичајног музеја Коцељева.

У Завичајном музеју Коцељева однедавно се налази јединствена фотографија Јанка Веселиновића са ђацима, док је био учитељ у селу Свилеува код Коцељеве. Вредну

26/10/2025

Концесије за истраживања руда у Подрињу у тадашњој Кнежевини Србији имали су Илија Милосављевић Коларац и Милан Пироћанац. У историји рударења овог краја остаће забележено да се на простору данашњег ФК „Столице“ још пре близу девет деценија играо тенис. У то доба за Рађевце необичан спорт донели су Енглези који су у овом крају експлоатисали руду, што потврђује рекет из 1938. године, некада власништво Била Хадсона, који се чува у музеју Крупња. Управник Подрињских рудника био је и познати инжењер Светозар Машин, први муж српске краљице Драге. Нажалост, у овом крају у новијој историји, за време поплава, догодио се и еколошки акцидент.

Област Подриња, данашњег Јадра и Рађевине још од античког доба имала је живу рударску активност. У подрињским рудницима вадило се сребро, а касније олово,