25/07/2025
[ФОТО]
У ГАЛЕРИЈИ ДОМА КУЛТУРЕ „МИЛОСАВ БУЦА МИРКОВИЋ“ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГА РАДОВАНА ТАЧИЋА, ПУКОВНИКА У ПЕНЗИЈИ ИЗ БРУСА
Бројну публику међу којима су били и припадници 4. Оклопне бригаде из Јастребарског, пуковникови саборци, Милован Лалић и Милан Савић, пријатељи, као и председница општине Јелена Пауновић, поздравио је секретар Културно-просветне заједнице "Жупа" Дарко Блажић, а уводну реч о аутору дала је Весна Рачић.
„Имам част да вам представим једног посебног човека, Радована Тачића, писца, пуковника, сведока времена, неуморног хроничара живота. Живот га је водио стазама које нису биле ни лаке ни тихе. Радован Тачић је човек који је ходао ивицама беспућа и остао усправан, човек који је бележио оно што многи не би смели ни да изговоре и још више, оно што не сме да се заборави. Зато вас позивам да вечерас слушате и тишину између речи. Добродошли на путовање између речи и сећања“, рекла је Рачић.
Своја сећања испричала је Верица Стојадиновић, припадница четврте оклопне бригаде из Јастребарског, једне од најелитнијих јединица тадашње ЈНА.
„Господин Тачић је био мој командант и мог супруга, који је био потпоручник, а ја сам била техничар. Прошли смо сви заједно тај ратни бунт. Пре две године сам дошла на промоцију у Брус и тако смо поново покренули пријатељство. У мом животу господин Тачић је једна од најважнијих особа који нас је провео кроз живот, кроз све те ратне страхоте без трагичних искода, тако да ја према њему гајим најдубље поштовање. Када некога волите јер вам је спасао породицу и властити живот, рекла је овом приликом Верица Стојадиновић, која данас Тачићу помаже око издаваштва.
Дружење са пером и писањем аутор почиње још у основној школи, а након завршетка учитељске школе из радног односа, радећи у селу Дренова код Бруса, завршава војну академију. Од тада почиње његова војна каријера.
„Преживео сам рат у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и то ме је иницирало да почнем да пишем књиге о том времену када је била једна лепа држава која се звала Југославија и која је нестала. У мојим књигама то је све лепо објашњено и описано, пише како смо се растајали и како до јуче браћа, ођедном постајемо непријатељи“, истиче Тачић.
Књиге „Стаклени тенкови 1 и 2“, „Болничарка Ана“ и „Ветрови изнад Дрине“ говоре о ратним дешавањима на простору бивше Југославије, „Копаоничка беспућа“ и „Рашине стазе“ говоре о завичају из периода када је био учитељ, и у последње време пише дечју поезију и дечије приче, „Дечије враголије“ .
Тачић овом приликом каже: „На неки начин се и ја осећам Жупљанин, јер ми је баба била родом из Парчина. Кад пишем књиге, ја видим слику. Ако се то дешавало у некој прошлости, слику видим као на филмском платну. Моје су књиге приповедачке“, поручује аутор, који пише о времену које се не сме заборавити. Осећао је терет и одговорност да каже, пренесе на папир и трајно сачува истину која се чита као роман.