28/11/2025
Kad informacija postane oružje, integritet je poslednja linija odbrane
Intervju sa novinarom Ugljesa Bokic iz dnevnog lista Danas, objavljen u magazinu Diplomacy&Commerce, otvara pitanje kako izgleda život novinara u vremenu u kojem informacija vrlo lako postaje oružje, a integritet jedini štit. Kroz njegovo iskustvo vidimo koliko je tankа linija između profesionalnog rada i svakodnevnog pritiska, između prava javnosti da zna i pokušaja da se istina utiša.
Kada informacija postane oružje, prva žrtva je poverenje. Ne ruše se mostovi, ne gore zgrade, ali se polako urušava ono što drži jedno društvo na okupu, uverenje da ono što čitamo, gledamo i slušamo ima bar minimalnu vezu sa istinom. U takvom svetu više nije važno samo šta se dogodilo, već ko je prvi objavio, čiju je stranu zauzeo i koliko je p**a podeljeno. Istina postaje samo jedna od mnogih verzija događaja, a ljudi umesto da budu građani pretvaraju se u navijače.
U toj buci, integritet izgleda kao naivnost. Onaj ko insistira na proveri činjenica, na nijansama umesto na parolama, često deluje sporije, tiše, manje atraktivno od onih koji bez zadrške dele poluinformacije i naslove skrojene da izazovu bes, a ne razumevanje. Ali upravo tu počinje razlika između medija koji služe javnosti i onih koji služe agendi. Integritet nije pitanje savršenstva, već spremnosti da se kaže: ne znamo još sve, pogrešili smo, ispravljamo se,...
Zato glas novinara poput Uglješe Bokića ima posebnu težinu. Kao novinar lista , on pripada retkoj grupi ljudi koji razumeju i sistem i ulicu, i papir i protest. Kada govori o pritiscima, pretnjama i pokušajima da se glas ućutka guranjem, udarcem ili oduzimanjem akreditacije, postaje jasno da integritet nije apstraktan pojam, već svakodnevna odluka: da li ću i danas pisati ono što mislim da je istinito, čak i ako će zbog toga biti teže.
Kada se informacija koristi kao sredstvo pritiska, ucene ili manipulacije, pojedinac ostaje sam pred lavinom sadržaja. Zato integritet ne sme da bude privilegija samo urednika i novinara, on postaje lična obaveza svakog od nas. Bira se u trenutku kada odlučimo da li ćemo podeliti vest za koju nismo sigurni, da li ćemo poverovati onome što potvrđuje naše predrasude, ili ćemo stati i pitati odakle je ovo, ko ima interes da ja ovo vidim baš na ovaj način?
Integritet ima visoku cenu. On znači da ćemo biti kritikovani jer ne ponavljamo jednostavne narative, da ćemo izgubiti klikove, lajkove i trenutnu popularnost.
Ali cena njegovog odsustva još je veća: društvo u kojem se više nikome ne veruje, u kojem su činjenice stvar pregovora, a reč mediji postaje sinonim za sumnju. U takvom svetu i najvažnije informacije, one koje zaista mogu da spasu život ili da spreče nepravdu, tonu u isto more nepoverenja kao i svaka lažna vest.
Zato, kada informacija postane oružje, integritet zaista ostaje jedini štit.
Štit novinara koji radije gubi brzinu nego istinu. Štit redakcija poput Danasa koje znaju da je odgovornost prema čitaocima veća od odgovornosti prema algoritmu. Štit građanina koji bira da bude radoznao, a ne lakoveran.
U vremenu u kojem je sve na dohvat ruke, ali malo toga provereno, integritet možda deluje kao staromodna reč, a zapravo je jedina koja nam i dalje može obezbediti da rečenica "Ovo se zaista dogodilo" nešto znači.
