What are the opening hours?

Monday 12:00 - 16:00 Tuesday 12:00 - 16:00 Wednesday 12:00 - 16:00 Thursday 12:00 - 16:00 Friday 12:00 - 16:00

FMK knjige

Home
Serbia
Belgrade
FMK knjige

Teorija ne postoji bez prakse. Teorija bez prakse je nemoćna, a praksa bez teorije slepa. Od 2008. Negujemo kult knjige.

Ne dopustite da vas uvere da čitanje nije praksa, jer svaka pobuna i skidanje okova započinje tek onda kada smo spremni da mislimo slobodu.
Ne čitamo da bismo saznali šta da mislimo, već da bismo naučili kako da preispitujemo svoja uverenja. Čitanje nije bekstvo od stvarnosti, već praktičan čin otpora. Naše knjige nisu tu da pon**e gotove odgovore, već da podstaknu promišljanje, prei

spitivanje i dijalog. Svaka promena počinje spremnošću da se svet vidi drugačije, a čitanje je prvi korak ka toj promeni. godine, objavili smo više od 150 naslova iz oblasti filozofije, umetnosti, sociologije, psihologije, političke teorije, medija i filma. Ugostili smo više od 40 predavača i organizovali brojne razgovore, okrugle stolove i konferencije. Kroz sve naše aktivnosti, kontinuirano gradimo prostor za kritičku misao, dijalog i preispitivanje savremenih društvenih fenomena. Biramo prevodioce podjednako pažljivo kao i autore i dela, a razgovore i predavanja organizujemo kao povode da uvek iznova suočavamo centar sa marginom, vladajuće diskurse sa kontradiskursima. Pridružite se našoj zajednici kritičkih (ne)istomišljenika!
🔗 https://knjige.fmk.edu.rs/novo/

03/07/2025

Kako izgleda kada vas pozovu da iznesete svoju perspektivu – a onda vam uskrate pravo da govorite?

Kakav je osećaj stajati pred 3500 psihoanalitičara koji vaše autentično iskustvo postojanja ne vide kao novu dimenziju vrednu promišljanja, već kao patologiju koju treba lečiti?

Pol Presijado, filozof, pisac i aktivista za prava transrodnih osoba, bio je pozvan da govori na temu “Žene u psihoanalizi” tokom međunarodnih dana Škole frojdovskog usmerenja (École de la Cause freudienne) u novembru 2019. godine.

Njegov govor izazvao je snažne reakcije publike, zbog čega je bio sprečen da ga iznese u celosti. U danima koji su usledili, fragmenti njegovog govora snimljeni mobilnim telefonima proširili su se internetom – van konteksta, često iskrivljeni i prevedeni bez provere originala.

Kako bi sprečio dalja netačna tumačenja, Presijado odlučuje da objavi integralni tekst u obliku u kom je želeo da iznese celokupan govor. Umesto fragmentisanih i nepreciznih verzija koje su samo produbile polarizaciju, kroz tekst JA SAM TO ČUDOVIŠTE KOJE VAM SE OBRAĆA Presijado poziva na konstruktivnu raspravu i preispitivanje duboko ukorenjenih uverenja koja proizlaze iz heteronormativnih struktura.

“Dopustite mi da otklonim vašu sumnju: operisan sam, i uz mnogo muke i tokom dugotrajnih političkih, praktičnih i teorijskih seansi raskinuo sam sa epistemičkim aparatom koji dijagnostikuje moje telo i moje ponašanje kao patologiju. A vi, dragi psihoanalitičari, jeste li i vi operisani?”

🔗https://knjige.fmk.edu.rs/product/ja-sam-to-cudoviste-koje-vam-se-obraca/

02/07/2025

🔗https://knjige.fmk.edu.rs/product/pismo-vidovitog/

01/07/2025

Kako da čitamo 20. vek u 2025. godini?

Kako merimo težinu ratnih zločina — brojem žrtava, brutalnošću primenjenih metoda, ili na osnovu rasnog, verskog, etničkog ili nacionalnog identiteta žrtava?

Kako je Holokaust, tema kojom su se u početku bavili samo istoričari autsajderi, postao centralni događaj Drugog svetskog rata u kolektivnoj svesti Zapada?

Zašto je upravo 1989. godina postala prekretnica u razumevanju istorije 20. veka, ali i pojmova poput slobode, revolucije, utopije i totalitarizma?

Analizirajući perspektive nekih od najznačajnijih istoričara 20. veka, Traverso otvara pitanje različitih interpretacija istorijskih događaja, naglašavajući važnost razmatranja etničke, nacionalne, ideološke i klasne pripadnosti samih istoričara. Način na koji se prikazuje težina određenog događaja, ističe Traverso, često zavisi i od toga da li istoričar dolazi sa strane pobednika ili poraženih, kao i da li pripada grupi koja je zločine počinila, ili grupi nad kojom su zločini izvršeni.

Čitajući Traversa, postavlja se pitanje da li se istorijskim događajima daje odgovarajući naziv tek onda kada to odgovara interesima dominantnih političkih pozicija — ne zarad pravde, već u službi geopolitičkih i ekonomskih ciljeva.

Traverso skreće pažnju i na politizaciju jezika, kako kroz prekomernu i kolokvijalnu upotrebu određenih termina, tako i ustručavanjem da se termini ispravno upotrebe. Podseća da reč “fašista“ nije univerzalna uvreda niti sinonim za bilo kog političkog protivnika, već pojam sa jasno definisanim istorijskim i ideološkim značenjem, kao i da se pojam ”genocid” ne sme svoditi isključivo na zločine za koje je već doneta presuda međunarodnog suda.

ISTORIJA KAO BOJNO BOLJE pruža uvid u tok događaja koji su doveli do Holokausta i omogućava da, prepoznajući savremene mehanizme sistemskog nasilja, izbegnemo (ne)svesno saučesništvo u holokaustu 21. veka. Današnje žrtve ne nose ista obeležja pripadnosti kao prošlovekovne, ali su obrasci nasilja koje se nad njima sprovodi neupitno slični.

Naglašavajući da Holokaust nije bio “cionistički mit“, Traverso istovremeno postavlja teorijski temelj za razumevanje procesa instrumentalizacije kolektivne traume i sećanja na žrtve kakvom danas svedočimo od strane pristalica cionističke ideologije. Dok cionisti antisemitima nazivaju potomke žrtava Holokausta koji se javno protive savremenim cionističkim zločinima, istovremeno svedočimo jačanju stvarnog antisemitizma, usled nerazlikovanja pripadnosti religijskoj, nacionalnoj i ideološkoj grupi.

“Mi iz naše budućnosti ne možemo otkloniti nove katastrofe; one su čak verovatne ako se ne promeni naš model civilizacije, međutim, pokušaji da se svet promeni u prošlosti su propali.
Treba promeniti putanju a nemamo kompas.”

Jedini pouzdan kompas za budućnost jeste sposobnost prepoznavanja mehanizama sistemskog nasilja u trenutku začetka i sprečavanje njihovog daljeg učvršćivanja. Kao što je u nacističkoj Nemačkoj „biti Nemac značilo ne biti Jevrejin“, tako danas imati pravo na zaštitu međunarodnih zakona znači ne biti Palestinac.

🔗https://knjige.fmk.edu.rs/product/istorija-kao-bojno-polje/

29/06/2025

Kako nastaje šizofrenija? Ako je posmatramo kao posledicu kontradiktornih komunikacijskih obrazaca, a ne kao organski „kvar“, šizofrenija zamagljuje granicu između „normalnog“ i patološkog.

U značajnom tekstu KA TEORIJI ŠIZOFRENIJE (1956), Gregori Bejtson istražuje potencijalne uzroke šizofrenije kroz prizmu porodičnih odnosa, dvostrukih poruka, višeslojnih značenja i komunikacijskih paradoksa.

Analizirajući igru, humor, poeziju, dramu, pa čak i hipnozu, Bejtson precizno oslikava bol šizofrenog iskustva ukorenjenog u načinu na koji govorimo, ćutimo i tumačimo tuđa ponašanja.

📖 Prevod: Aleksandar Nedeljković

🔗https://knjige.fmk.edu.rs/product/ka-teoriji-sizofrenije/

28/06/2025

⚠️ Poslednji primerci knjige⚠️ MALO MESTO: Šta turisti ne vide kada otputuju u raj?

U ovom eseju, Džamejka Kinkejd razotkriva licemerje turizma, kolonijalizma i postkolonijalne vlasti u Antigvi. Brutalno iskreno i uz lirsku preciznost, piše o nejednakosti, rasizmu i korupciji koje oblikuju svakodnevicu ostrva skrivenog iza slike raja namenjene posetiocima.

🔗 https://knjige.fmk.edu.rs/product/malo-mesto/

27/06/2025

U pismu Polu Demeniju, Artur Rembo razvija svoju teoriju vidovitosti (𝘷𝘰𝘺𝘢𝘯𝘤𝘦), kao sposobnosti koju pesnik stiče suočavanjem sa duboko potisnutim mislima i osećanjima.

Vidovitost, prema Rembou, podrazumeva opažanje i imenovanje onoga što promiče zarobljenima u racionalnom i tradicionalnom.

Pismo je nastalo u adolescentskom periodu, pod uticajem društvenih promena i utopijskih ideja koje su se intenzivno razvijale i širile tokom trajanja Pariske komune.

/

Artur Rembo je bio francuski pesnik čije se stvaralaštvo smatra pretečom modernizma i nadrealizma.

Pisao je od najranijih godina, a formalno obrazovanje napustio je kao tinejdžer, kada je pobegao od kuće i otišao u Pariz.

Najvažnija dela, uključujući 𝘐𝘭𝘶𝘮𝘪𝘯𝘢𝘤𝘪𝘫𝘦, napisao je u kasnoj adolescenciji, a sa pisanjem je prestao već u 21 godini. U istoriji umetnosti ostaje upamćen kao paradoksalni fenomen.

🔗https://knjige.fmk.edu.rs/product/pismo-vidovitog/

26/06/2025

Zahvaljujemo se autoru Nikoli Mikiću na sjajnom prošlonedeljnom tekstu o našoj ediciji 𝘚𝘷𝘪𝘤𝘪, objavljenom u Kulturnom dodatku 🗞️ Politika

“Osmišljeni kao fragmenti u kojima se objavljuju pojedinačni eseji (jedan esej odštampan kao celina od samo par listova), 𝘚𝘷𝘪𝘤𝘪 progovaraju jezikom otklona. Od čega? Od širine, kroja, onoga što se uzima kao podrazumevanost u knjižarstvu i kulturi.”

/

O ediciji Svici ✨

Svici obitavaju u mraku kapitalističke monokulture, n**e nam blic-razumevanja stvaralačkih impulsa i osvetljavaju ideološke aparate i moduse življenja.

🔗 https://knjige.fmk.edu.rs/book-edition/svici/

25/06/2025

Ako još uvek niste nabavili junski broj Liceulice požurite kod svog prodavca!
Uz fantastične ulustracije koje potpisuje Milja Šijakinjić (IG: ) čeka vas odlomak iz naše knjige SVET SNOVA VIDEO IGARA 🎮

/

🎮 SVET SNOVA VIDEO IGARA // Alfi Baun

Više nije pitanje da li će video igre postati poput stvarnosti, već u kojoj meri će stvarnost ličiti na video igre.

Alfi Baun postavlja pitanje granice između igara i stvarnog života, pokazujući kako nove tehnologije gejmifikuju našu svakodnevicu – od izbora partnera na dejting aplikaciji do poručivanja hrane.

🔗https://knjige.fmk.edu.rs/product/svet-snova-video-igara/

20/06/2025

🔗https://knjige.fmk.edu.rs/product/heroj-je-skromni-amater/

19/06/2025

Kako je reinterpretiranje istorije 20. Veka postalo glavno oružje savremenih političkih borbi?

Enco Traverso u knjizi ISTORIJA KAO BOJNO POLJE argumentuje kako se pojmovi poput genocida, ratnih zločina, fašizma ili revolucije reinterpretiraju i instrumentalizuju u zavisnosti od potreba dominantnih političkih pozicija i njihovih budućih ciljeva. Analizom događaja i mehanizama zloupotrebe moći u 20. veku, Traverso omogućava čitaocu da prepozna slične obrasce i u današnjim geopolitičkim kontekstima.

📸 Credit: UNRWA / AP, Palestinske izbeglice tokom prelaska reke Jordan, 1967.

🔗 https://knjige.fmk.edu.rs/product/istorija-kao-bojno-polje/

/

17/06/2025

Enco Traverso je italijansko-francuski istoričar koji se u svom radu bavi modernom i savremenom Evropom, istražujući intelektualnu istoriju i političke ideje 20. veka.

U fokusu Traversovog rada su fašizam, eksploatacija istorijske patnje, melanholija levice i manipulacija političkog sećanja.

U svojim radovima takođe istražuje kulturu koja ne izražava žaljenje nad žrtvama, već ih nastoji otkupiti - kulturu koja robove vidi kao pobunjene subjekte a ne kao objekte saosećanja.

Kroz komparativne analize fašizama 20. i 21. veka, Traverso ukazuje na preobražaj fašizma u promenljivu ideologiju koja iskorišćava društvenu patnju generisanu usred ekstremnog nasilja neoliberalne globalizacije, oživljavajući populistički stil i targetirajući neprijatelje.

Trenutno predaje na odseku za humanistiku na Univerzitetu Kornel u Njujorku.

U izdanju Fakulteta za medije i komunikacije objavljen je prevod njegovog čuvenog teksta BAUCI FAŠIZMA, kao i knjiga ISTORIJA KAO BOJNO POLJE.

🔗https://knjige.fmk.edu.rs/product/istorija-kao-bojno-polje/
🔗https://knjige.fmk.edu.rs/product/bauci-fasizma/

Address

Karađorđeva 65
Belgrade
11000

Opening Hours

Monday	12:00 - 16:00
Tuesday	12:00 - 16:00
Wednesday	12:00 - 16:00
Thursday	12:00 - 16:00
Friday	12:00 - 16:00

Telephone

+381 11 2624 265

Website

https://knjige.fmk.edu.rs/novo/, https://knjige.fmk.edu.rs/product/drustvena-istorija-psihoanalize/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when FMK knjige posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to FMK knjige:

Shortcuts

Teorija kritike u praksi

Čak i kad smo osuđeni na jedan tekst, jednu sintagmu – broj (različitih) čitanja je beskonačan. Kada stavite sopstvene (prustovske) interpretativne naočare za čitanje – tekst je samo vaš, otvoren za bezbroj dijaloga. Mi vam pružamo alate, na vama je da podesite optiku za pogled na život i društvene konstrukte. Kada shvatite da su podnaslovi bitniji od naslova, shvatićete i da su fusnote „srećni objekti“ koji vas vode u nova, razgranatija čitanja. Ne podvlačite ono što je bitno, pišite po marginama. Zagledajte se u korice i otključajte nova tumačenja. Korica ne čini knjigu, ali govori dosta o njoj. Neka odsustvo rikne ne izazove strah od lošeg poveza, strah od rasutih stranica, jer to je samo spolja, druge niti i konci vezuju reči – nađite se pred otvorenom knjigom koja je uvek dostupna za bočna čitanja.

Mi negujemo kult knjige. Biramo prevodioce i dizajn podjednako pažljivo kao i autore i dela, a razgovore i predavanja organizujemo kao povode da uvek iznova suočavamo centar sa marginom, vladajuće diskurse sa kontradiskursima. Prevodimo alternativnu istoriju OPTIČKIH MEDIJA jer želimo da iz SENKE na svetlo izvučemo pojmove koje smo zaboravili da mislimo. Ne strahujemo ni da imenujemo ono što tek dolazi u našu kulturu (ne)mišljenja (TEATRIČNOST) jer veliko ubrzanje našeg doba i sunovrat (POVESTI) traži i ljude spremne da izvrše kartografiju događaja kako biste mogli lakše da mapirate svoju misao. Ne potcenjujemo vaše mogućnosti jer je važno znati šta se nalazi u CRNOJ KUTIJI koju društvo krije od nas tajnim algoritmima pod izgovorom naše nemoći da razumemo. Za one koji su dugo bili u mraku umesto svetla sunca i strobova nudimo SVICE, svetionike za nove puteve.

Međutim, nisu sva putovanja nevina i dobrovoljna, ima i nasilnih i prinudnih. Treba biti empatičan i samokritičan dovoljno da bi se uočili ne samo problemi migranata, već i iskorenjenost domorodaca i lokalaca u MALOM MESTU - shvatiti da u stremljenju za egzotikom „turisti su ružna ljudska bića“. Ne zaboravimo da se politika krije u tome i kako poželimo nekome u prolazu „dobar dan“. TEORIJA S IDEOLOGIJOM ide pod ruku, KRITIKA i kritičko mišljenje su neophodni da bismo raskinuli sa svim dogmama i letargičnim, konformističkim shvatanjima zajednice u kojoj živimo – a PRAKSA – teorija ne postoji bez prakse, ne dopustite da vas uvere da čitanje nije praksa, jer svaka pobuna i skidanje okova započinje tek onda kada smo spremni da mislimo slobodu.

Mi ostajemo entuzijastični. Nastavljamo da radimo na knjigama sa strašću. U šizofrenoj logici kapitalističke mašine, važno je biti rizom. Knjige su rizomi. Pozivamo vas da zajedno nelinearno mislimo horizontalno ustrojen svet.