30/06/2025
О промоцији књиге ЊЕГОШЕВ ИСКОНСКИ ЛОГОС, проф. др Милоја Ракочевића на Коларцу, у Јутарњем Дневнику РТС1:
У Коларчевој задужбини промовисана је књига „Његошев исконски логос 2“, проф. др Милоја Ракочевића.
„Његош је структуру и композицију својих дела направио тако да су засновани на јединственим, уникатним аритметичким и алгебарским структурама, за које су научници утврдили да су то оне исте, које је природа изабрала за изградњу генетског и хемијског кода“, пише професор доктор Милоје Ракочевић у књизи „Његошев исконски логос 2“.
„Не може се Његош разумети ако ово не откријете. Можете да откријете да шест песама Луче јесу - три пара. Када то откријете, број стихова у та три пара је такав да је Његош одиграо Златни пресек и Фибоначијев низ. А то исто налазите и у хемијском коду.“
Прва и четврта, друга и пета, трећа и шеста песма у спеву Луча Микрокозма су парови, а однос броја стихова је - у Златном пресеку и Фибоначијевом низу:
„У првој песми - песников дух се диже пут неба, иде ка Божјем престолу. У четвртој песми - креће се ка жестокој борби, ка борби са Сатаном. У другој песми - стиже се до дивота Божјег престола. У петој песми - стиже се до најжешће могуће борбе, до борбе са Сатаном. Трећа и шеста: у трећој песми је наговештај борбе – „он је буну за жеђ наумио", Сатана је буну за жеђ наумио, а шеста песма почиње стихом: „По побједи страшној над Сатаном“. Не може се разумети Његошево дело док се не схвати да је урадио оно, што је појмио Аристотел - јединство форме и суштине, форме и садржине. То је у тим двема књигама - Његошев логос. Исконски.“
Колико научници могу да од књижевности сазнају неке истине, професор доктор Ђуро Коруга уверио се и сам, када је пре више од три деценије, поново прочитао Лучу микрокозму на наговор професора Милоја Ракочевића. Његош је све писао у десетерцу, само на једном месту - у деветерцу:
„Сима Милутиновић, видећи то, а треба то и да публикује, он допише један стих. Али, каже, „ко зна боље, широко му поље“. У ствари, тога стиха уопште није требало бити. Јер, кад посвету Симе Милутиновића укључите на то место где је нула, где фактички нема десетог стиха, ви добијате тачну хармонију по закону Златног пресека. И шта смо ми научили? Да то место - у ствари није нула, него нешто што је у науци, у математицији – „нула факторијал“. И тако смо научили боље сагледавање Фибоначијевог низа".
Професор Милоје Ракочевић је још 1988. године у књизи „Гени, молекули и језик“ писао о томе да су природни кодови изграђени на истим оним обрасцима, на којима је изграђен и природан говорни језик и да постоје такви писци који су структуру и композицију својих дела усагласили са структуром и композицијом природних кодова. Међу њима су Хомер, Данте, Шекспир, Гете и Његош.
„Он је, ослањајући се на сазнања, методе и алате природних наука, доказао како је Његош био добро обавештен о основним законима природних наука, посебно о теорији Златног пресека, о односу делова и целине, о пропорцији, симетрији и хармонији.“ - нагласио је др Миливоје Павловић, универзитетски професор.
Двоатомна књига „Његошев исконски логос“ спаја рационално и емотивно и нуди читаоцу прилику да преиспита сопствено схватање природе и уметности кроз призму универзалне хармоније.
