EVOLUTA

25/10/2025

Humanitarni sajam knjiga KNJIGE BRAĆO KNJIGE u organizaciji Učeničkog parlamenta XIV beogradske gimnazije: subota i nedelja 25. i 26. oktobar od 10 do 18 časova, XIV Beogradska gimnazija, Hadži-Prodanova 5. Dođite da slavimo humanost i knjige zajedno!

11/09/2025

Iznova je došao 11. septembar, dan kada svake godine čestitamo rođendan jednoj ženi iz davne epohe...

🎂 SREĆAN TI ROĐENDAN KLAUDIJA SEVERA 🎂

Klaudija Severa bila je supruga Elija Broka, zapovednika utvrđenja Vindolanda (Česterholm, severna Engleska). Pre devetnaest stoleća poslala je rođendansku pozivnicu bliskoj prijateljici Sulpiciji Lepidini. Pismo, sačuvano do danas, je oko 100. godine zapisao pisar, ali je Klaudija na kraju svojom rukom dodala rečenicu, intimnu, ličnu i iskrenu poruku svojoj prijateljici. Ovo je najstariji sačuvani tekst na latinskom jeziku koji se sa sigurnošću može pripisati ženskoj ruci:
"Klaudija Severa Lepidinu svoju pozdravlja, treći dan pred septembarske Ide (11. septembra), sestro, dan je kada slavimo moj rođendan, pa ti od srca šaljem poziv kako bi bila sigurna da ćeš nam tada doći, jer ćeš mi učiniti taj dan prijatnijim ako dođeš, ako budeš tu. Pozdravi u moje ime Cerealisa. Moj Elije i moj mali sin šalju mu pozdrave. Radujem ti se unapred, sestro. Ostaj mi zbogom, sestro, moja najdraža dušo; s nadom da ćeš u svemu biti uspešna, zdrava mi bila. Sulpiciji Lepidini supruzi Cerealisa, od Severe." (Vindolanda, tablica 291, Inv. br. 85.057)

03/12/2024

23/05/2024

Непостојање државне социјалне политике у Краљевини Србији подстакло је лекарке, лекаре и друштвено ангажоване жене да покрену бројне каритативне и хуманитарне акције. Једна од најлепших и најкориснијих је била акција Материнског удружења на збрињавању напуштене деце најмлађих узраста, као и напуштених или болесних самохраних мајки. Великим ангажовањем чланица на прикупљању финансијских средстава ово друштво је успело да подигне свој Дом за нахочад, потом Дом за одојчад, и да га издржава низ година. Значајни вид рада Материнског удружења огледао се у подизању друштвене свести о положају жене у српском друштву.

Предавање "Женска друштва у Кнежевини и Краљевини Србији (1875-1918)"др Јасмина Милановић, научни саветник, Институт за савремену историју.Forvm RomanvmПравн...

04/04/2024

УСКОРО:
Приручник УЧИОНИЦА СЕЋАЊА НА ОТВОРЕНОМ- Места сећања као подстицај за демократско учење настао је у оквиру конкурса које годишње расписује Министарство просвете Републике Србије за програме од јавног значаја. Циљ овог конкурса је промоција и развој образовних и васпитних садржаја за предуниверзитетско образовање, у складу са Стратегијом развоја образовања и васпитања Републике Србије. Приоритетна област предложена овим конкурсом је имплементација Референтног оквира компетенција за демократску културу Савета Европе, у складу је са програмским оквиром у којем делује удружење Едукација за 21.век.
Учење о културној баштини део је Нове европске агенде за културу ЕУ (2018) и интегративни је део различитих друштвено-хуманистичких предмета (историја, географија, ликовна култура, социологија). У образовном систему Републике Србије развијање свести о значају културне баштине и неговању културе сећања може да буде добар подстицај и у настави изборних програма (Појединац, група друштво, Уметност и дизајн, Основи геополитике).
Поред жеље да подстакнемо едукаторе за креативнији приступ учењу, пре свега ван школског амбијента, истовремено смо покушали да афирмишемо позитивне наставничке праксе. Са тим циљем смо расписали конкурс на нивоу државе за наставничке материјале које укључују сценарије часова и пројектне наставе на тему развијања културе сећања на местима меморијализације. У периоду од 4. јуна до 15.септембра 2023. стигло је преко 30 наставничких сценарија из свих округа Србије. Уређивачки одбор је на основу разрађених критеријума прихватио 21 наставничку припрему/сценарио који представљају интегративни део овог приручника. Сценарија наставника намењена су равномерно и ученицима основних и средњих школа. Заступљени су различити предмети и програми учења: природа и друштво ( 1), историја (9 ), српски језик и књижевност (7), ликовна култура (1), Основи геополитике (1) интердисциплинарна пројектна настава историје и информатике (1) и интердисциплинарна пројектна настава историје, биологије и географије.
У хронолошко-тематском погледу заступљене су различите историјске епохе од средњег века до савременог доба са фокусом на локалној баштини (музеји, образовне институције..) и споменичком наслеђу локалног краја којим се обележавају одређени историјски догађаји (меморијали Првог светског рата, Другог светског рата, Холокауст).
Посебну вредност ових сценарија и активности чини усмерење на развијање компетенција демократске културе кроз начине и стратегије рада са ученицима, као и кроз теме које укључују мањинске заједнице (ромска, јеврејска, особе са инвалидитетом), положај жена, као и места сећања која се тичу иностраних меморијала. Диверзитет тема, метода и локација сведочи о јединственом подухвату у образованом систему Републике Србије који је у потпуности у складу са препорукама највиших међународних и домаћих докумената.
.vek

17/03/2024

MARKO Aurelije Antonin, vladar i mislilac, prema jednima u Vindoboni (danas Beč), a prema drugima u Sirmijumu (danas Sremska Mitrovica), umro je na današnji dan 17. marta 180. godine.
"Hipokrat koji je mnoge bolesti izlečio, i sam se razboleo i umro. Haldejci su predskazali smrt mnogih ljudi, a njih je na koncu zadesila ista sudbina. Aleksandar, Pompej i Gaj Cezar, koji su tako često do temelja rušili čitave gradove i ubijali u bitkama hiljade ratnika, ipak su morali i sami jednom umreti. Heraklit, koji je toliko razmišljao o tome kako će svet isčeznuti u plamenu, umro je okružen smećem i ugušen vodom. Demokrita su pojele vaši, a Sokrata isto tako, samo vaši druge vrste. Šta znači sve ovo? Da li si se i ti ukrcao, plovio preko mora i stigao u pristanište. Iskrcaj se, dakle!" (Marko Aurelije, Samom sebi, III, 3)

08/03/2024

„Jer mi, mi žene, nismo stvorenja odlivena
u nekom drugom kalupu no muževi naši, ista volja
za životom data je i njima i nama.
Oči su nam iste, i udovi, sasvim smo
jedni drugima nalik: svetlo jednako
sija oboma, i zrak nam je jednako sladak.
Ista nas hrana hrani — nije li tako; po čemu
je nasleđe naše, bogova dar, škrtije no muško?”
(Kvint iz Smirne, Događaji posle Homera, I, 559—566, IV vek)

27/02/2024

Prema pojedinim izvorima, na današnji dan 27. februara, najverovatnije 272. godine u Nišu (rimski Naissus) rodio se Konstantin Flavije prozvan Veliki, sin Jelene, ćerke lokalnog krčmara i Konstancija Flavija, zvanog Hlor, viskokog rimskog vojnog zapovednika. Konstantin Veliki za sobom nije ostavio pisani trag na način kako je to učinio Julije Cezar, nije imao sreću Aleksandra Velikog da njegove vojne poduhvate opisuju do detalja dobri istoričari, kao što su to bili Arijan ili Diodor, niti je izgradio spomenik poput Trajanovog stuba u Rimu, koji potomstvu govori više i jasnije nego mnoge pisane reči. Ono što je ostalo od opisa njegovih vojnih podviga mora se danas sa mukotrpnim naporom tražiti između redova u delima autora kojima su ti podvizi, iz ovog ili onog razloga, bili manje važni od nekih drugih događaja. To, ipak, nimalo ne umanjuje pravu vrednost onog što je Konstantin učinio na bojnom polju, kao i sve ono što je preduzeo preuređujući rimsku vojsku. [...] Živeo je 65 godina, od kojih je nepunu 31 vladao. Isto toliko godina predvodio je vojnike Rimskog carstva iz okršaja u okršaj. Organizovao je i kao vojskovođa uspešno priveo kraju brojne vojne pohode unutar i van granica Carstva. Nije izgubio nijednu bitku i nijedan rat. IMPERATOR CAESAR FLAVIVS CONSTANTINVS PIVS FELIX VICTOR MAXIMVS AVGVSTVS umro je neporažen. (Iz knjige Nikole Keravice, NEPOBEDIVI KONSTANTIN, EVOLUTA, 2011)

Ilustracija: Arhanđeo Mihailo pomaže Konstantinu Velikom da porazi neprijatelje, iluminacija iz rukopisne knjige "Čuda Arhanđela Mihaila", Gondar, Etiopija.

24/02/2024

🎯 U središtu pažnje i danas 🎯

"Jer dok su neki zaista žalili za Sulom, drugi su zazirali od njegovih veterana i njegovog mrtvog tela, jednako kao što su ga se plašili dok je bio živ." (Apijan, Građanski ratovi, I, 12, 106)