KarposBooks

27/10/2025

IK Karpos, u saradnji sa Ministarstvom kulture Kipra, organizuje dva predstavljanja kiparskih autora u petak, 31. oktobra.

Razgovor „'Koazinos', 'America ’62' i 'Deve' Panosa Joanidisa – kao vid bildungsromana u savremenoj kiparskoj književnosti“ održaće se 31.10. u 12h, a govoriće Zorka Šljivančanin i Dragana Kovačević.

Razgovor „Preispitivanje feminizma u 'Istočnom Mediteranu' Evi Meleagru, ‘prvom feminističkom romanu’ kiparske književnosti: savremena perspektiva“ održaće se u petak, 31. oktobra u 13.30 časova, a govoriće Jelena Nidžović i Aleksa Petrović.

Razgovori će biti održani na kiparskom štandu (hala II).
DOBRO DOŠLI!

27/10/2025

I danas na sajmu, na starom mestu: Hala 1, štand 1432, od 10 do 20h.

26/10/2025

Od utorka na SAJMU KNJIGA

Thomas Reinertsen Berg
ISTORIJA GEOGRAFSKIH KARATA
Mapiranje svetske pozornice

Prevod s norveškog Jelena Loma
Broj strana 260
Ilustracije u boji, indeksi, tvrd povez

„Karte su slike sveta. Sve karte u ovoj knjizi predstavljaju različite poglede na svet, od hipoteza koje su izneli stari Grci, preko onoga u šta se verovalo u srednjem veku, do pokušaja naučne i objektivne kartografije u renesansi i ogromnog gomilanja podataka u digitalno doba. Svim tim kartama jedno je zajedničko: način na koji biraju da prikažu svet govori mnogo o onome što se u datom istorijskom trenutku smatra važnim i onim što je izvodljivo.
Svet je pozornica na kojoj se zbivanja neprekidno smenjuju. Abraham Ortelius je za karte svog vremena napisao kako omogućavaju ljudima da vide „šta se čini i gde, kao da se dešava u sadašnjem trenutku“, što mami osmeh u doba kada digitalne karte u realnom vremenu izveštavaju korisnike o stanju na putevima.“
Thomas Reinertsen Berg

Premda tek odnedavno ima mogućnost da sagleda svet iz ptičje perspektive, čoveku je od pamtiveka svojstveno da ga sa te tačke zamišlja – i prikazuje. Pišući o najvažnijim geografskim kartama kroz istoriju, od osvita civilizacije do satelitskih karata i Google Maps-a, norveški istoričar Reinertsen Berg ispreda povest o kartografima, geografima, istraživačima i tehnološkim inovatorima koji su stvarali u odgovor na potrebe svoga vremena, bile one verske ili naučne, vojne ili ekonomske, a uvek iz težnje da svojim delom pruže čovečanstvu tačniju, detaljniju ili širu sliku sveta koji naseljava.

„Abrahamus Ortelius dobronamernom čitaocu. Pošto verujem da, dragi čitaoče, ne postoji niko ko ne zna sve koristi poznavanja istorije, čvrstog sam uverenja da nijednom čoveku, čak i ako je samo površno dospeo u dodir sa njom, ili pročitao tek ponešto od nje, neće promaći saznanje koliko je nužno poznavati geografiju za istinito razumevanje istorije. Ne kaže se uzalud da je geografija oko istorije.“ Abraham Ortelius (1527–1598)

Thomas Reinertsen Berg (rođ. 1971. godine) norveški je istoričar i publicista, dugogodišnji kolumnista u vodećim listovima kao što su Morgenbladet i Klassekampen. «Istorija geografskih karata. Mapiranje svetske pozornice» njegova je prva knjiga koja mu je donela prestižnu norvešku nagradu Brageprisen u 2017. godini i dosad je prevedena na preko deset jezika. I naredna knjiga, «Istorija začina. Putovanja, otkrića i osvajanja», prošla je zapaženo u Evropi i šire, a kod nas postoji u Karposovom izdanju iz 2024.

23/10/2025

НА САЈМУ КЊИГА:

Герхард Подскалски
СРЕДЊОВЕКОВНА ТЕОЛОШКА КЊИЖЕВНОСГ
У БУГАРСКОЈ И СРБИЈИ (865-1459)

Превод с немачког
Тијана Тропин и Дејан Аничић

Број страна: 730
Карпос, 2025

"Средњовековна теолошка књижевност у Бугарској и Србији (865‒1459)" немачког слависте и византолога Герхарда Подскалског дело је које садржи много шири опсег тема него што то наслов на први поглед сугерише. Аутор најпре даје преглед средњовековне културне и политичке историје обaју народа, а потом се бави развојем њихових књижевних традиција у које не спадају само текстови које бисмо према данашњим категоризацијама строго сместили у „теологију“. Читалац из дела сазнаје о средњовековној бугарској и српској хронистици, хагиографији, омилитици, литургијском песништву, апологетици, канонском праву, извештајима са ходочашћа итд. Иако писано за западног читаоца, дело нуди прегршт информација и увида који су слабо познати и домаћем обавештеном читаоцу, нарочито када је реч о бугарском књижевном и културном наслеђу, блиском српском, али у неким аспектима и различитом. Књига садржи велики број опсежних и информативних фуснота, од којих неке предочавају читав мали историјат одређене проблематике у научним расправама.

Захваљујући преводиоцима, ово издање је ревидирано и делом поправљено у односу на оно из 2010. г. (Институт за теолошка истраживања), када се код нас књига први пут појавила.
Герхард Подскалски (Gerhard Podskalsky, 1937–2013) био је угледни немачки слависта, византолог и теолог. У научном свету и међу читаоцима познат је пре свега по монографским прегледима великих тематских целина, као што су "Хришћанство и теолошка књижевност у Кијевској Русији (988–1237)" ("Christentum und theologische Literatur in der Kiever Rus’ (988–1237)", 1982), "Теологија и философија у Византији" ("Тheologie und Philosophie in Byzanz", 1977, срп. превод 2010), "Грчка теологија у доба турске власти (1453–1821)" ("Griechische Тheologie in der Zeit der Türkenherrschaft (1453–1821)", 1988), као и "Средњовековна теолошка књижевност у Бугарској и Србији (865‒1459)" ("Тheologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien (865–1459)", C. H. Beck, München 2000). Докторирао је код проф. Ханс-Георга Бека у Минхену са тезом о византијској царској теологији (објављена као "Byzantinische Reichsideologie", 1972). Почев од 1975. г. предавао је на Филозофско-теолошкој високој школи „Санкт Георген“ (Франкфурт), где је од 1981. до 2005. године држао Катедру за византинистику, славистику и стару црквену историју. Герхард Подскалски се замонашио 1956. г. и до краја живота био је припадник језуитског реда.

23/10/2025

Poštovani čitaoci, naš štand je i ove godine na starom mestu, od 25. do 31. oktobra, i 2. novembra.

20/10/2025

Uskoro u prodaji:

PSIHODELICI
IZAZOVI LEČENJA, GRANICA SAZNANJA I SVESTI

Priredio Mark Lošonc

Autori tekstova:

Siniša Birovljev
Jovana Vunduk
Maja T. Iskjerdo
Jelena Nikolić
Mark Lošonc

Broj strana: 260
Karpos, 2025

U svetu u kojem mentalni poremećaji poprimaju razmere globalne epidemije, a farmaceutska rešenja često ne n**e trajni izlaz, čovečanstvo traga za novim putevima isceljenja. Ova knjiga hrabro i multidisciplinarno ulazi u jedno od najkontroverznijih, a ujedno i najperspektivnijih područja savremene nauke: psihodelike.
Tim autora, stručnjaka iz medicine, psihologije, filozofije i prirodnih nauka, razbija predrasude i nudi sveobuhvatan uvid u savremena istraživanja. Od istorijskog konteksta i mističnih iskustava sa ajavaskom i psilocibinom, preko kliničke primene M**A u psihoterapiji, pa sve do filozofije i etike izmenjenih stanja svesti, ova zbirka tekstova osvetljava kompleksnost i potencijal ovih supstanci.
Psihodelici više nisu tabu tema, već nova nada u lečenju depresije, anksioznosti, bolesti zavisnosti i PTSP-a (uključujući i kompleksni PTSP). Da li smo na pragu nove revolucije u razumevanju svesti koja bi mogla da promeni ne samo medicinu već i individualnu, pa i kolektivnu, percepciju stvarnosti?
Ovo delo je korisno štivo za svakoga ko želi da razume budućnost mentalnog zdravlja i granice ljudskog saznanja.

08/10/2025

NOVO!

Коре Јоханесен
Жеља и страст у средњем веку
Превела с данског Софија Биланџија

Број страна 220
Блок фотографија у боји
Библиографија

Како су људи средњег века доживљавали љубав, страст и телесну жељу? Да ли су заиста живели у мрачном добу строге црквене контроле, или су иза зидина двораца и градова цветали маштовитост и слободнији погледи на телесност него што бисмо помислили?
Дански историчар Коре Јоханесен говори о свету средњовековне љубави, брака и неверства кроз приче о забрањеним сусретима, проституцији, хомосексуалности, магијским „лековима“ против нежељене трудноће итд. Утемељен на богатом избору извора – од црквених прописа и судских списа до књижевности и уметничких приказа – аутор преиспитује митове о „безгрешној“ прошлости и открива колико су људи тада, баш као и данас, били подељени између страсти и ограничења.
Коре Јоханесен оживљава приватни живот средњег века, тачније у Западној Европи у периоду између 1000. и 1500. године, приступачним и духовитим стилом, те показује да средњи век и те како има шта да нам каже о љубави и страсти, као и да та епоха, по својим нормама, није толико много удаљена од нас. У књизи постоји богати сликовни материјал који даје посебни квалитет грађи.

Коре Јоханесен (Кåre Johannessen, рођ. 1964) дански је историчар, археолог, писац, предавач и водитељ. Био је дуго година кустос у неколико данских музеја.
Јоханесен је написао више научних и научно-популарних књига о средњем веку и викиншком добу. Сарађивао је као саветник у бројним документарним филмовима и серијама. Бавио се мање обрађиваним темама из свакодневног живота средњовековних људи, од којих ваља поменути: «Магија и вера у вештице у нордијском средњем веку» (1997), «То им је било врло смешно – хумор у средњем веку» (2004), «Стил и статус – намештај и уређење домова у световним грађевинама средњег века» (2006), «Међу духовима, аветима и осталим добрим светом – о натприродном у средњем веку» (2011), «Моћ и људи у данском средњем веку» (2020), «Жеља и страст у средњем веку» (2021), «Створења таме: језиви ликови средњег века» (2021), „Разонода и забава: тренирање, забава и доколица у средњем веку» (2023). SStatens Kunstfond

01/10/2025

Do 5. oktobra možete nas posetiti na sajmu knjiga u Podgorici, na Trgu nezavisnosti, svakog dana od 11 do 22h.

30/09/2025

NOVO!

Torgrim Eggen
BERLIN
Prestonica XX veka

Prevod s norveškog
Sofija Vuković Petrik
Broj strana 391 (sa indeksom imena)

Ova knjiga je portret jednog grada, ali i njegova kulturna istorija. Torgrim Eggen upoznaje čitaoca sa mestima, periodima i ljudima koji su stvorili današnji Berlin. Tokom celog dvadesetog veka Berlin je bio žarišna tačka sveta. Od revolucije, preko nacizma i hladnog rata, do ujedinjenog grada. Ova knjiga govori o brutalnoj istoriji grada, ali i ponešto o neobičnim ličnostima koje su u njemu živele. Upoznaćete zlikovce i heroje, genije i boginje: Marlene Dietrich, Josepha Goebbelsa, Rosu Luxemburg, Andreasa Baadera, Leni Riefenstahl, Bertolta Brechta, Hildegard Knef, Kurta Tucholskog, Fritza Langa, Käthe Kollwitz, Willyja Brandta, Alberta Speera, Ninu Hagen, Ericha Mielkea, Davida Bowieja i Blixu Bargelda.

25/09/2025

NOVO!

Ален Корбен
ИСТОРИЈА ТИШИНЕ
Од ренесансе до наших дана

Превод с француског
Војна Гутеша

Илустрације, индекс имена
Број страна 145
КАРПОС
2025

„Тишина није пуко одсуство буке. На то смо готово заборавили. Аудитивни знаци су постали измењени, ослабљени, десакрализовани. Страх, понекад и ужас, које побуђује тишина, постали су још интензивнији.
У прошлости су људи на Западу осећали дубину и нијансе тишине, као и ћутања. Тишину су доживљавали као предуслов за духовну сабраност, интроспекцију, медитацију, молитву, сањарење, креативност; пре свега, као унутрашњи простор где настаје говор. Детаљно су описали друштвене тактике ћутања. Сликарство је за њих представљало говор тишине.
Интимност местâ, интимност приватне собе и предмета у њој, као и куће, била је саткана од тишине. […] Људи су разликовали читаву скалу пустињских тишина и такође су умели да слушају различите тишине планине, мора, села.
Ћутање је било потврда интензитета љубавног сусрета и, чини се, предуслов спајања. Оно је предсказивало трајност осећања. Живот болесника, близина смрти и присуство гроба васкрсавали су широк распон тишина које су данас присутне само у траговима.
Данас се тешко може ћутати, што онемогућава да се чује онај унутрашњи глас који смирује и доноси олакшање. Друштво нам налаже да се приклонимо буци како бисмо били део целине, радије него да ослушкујемо себе. На тај начин долази до промене саме структуре личности.
Наравно, понеки усамљени заљубљеник у природу, уметници и писци, људи који практикују медитацију, жене и мушкарци који су се повукли у манастир, неутешне жене које ревносно посећују гробове и, нарочито, љубавници који се гледају без речи, сви су они у трагању за тишином и осетљиви су на њене нијансе. Али они су као путници чији се брод насукао на острво, које ће ускоро остати пусто, а чије су обале неприступачне.
Међутим, није толико истицање интензитета опште буке у урбаном простору, како би се могло помислити, оно што представља главни проблем. Захваљујући раду законодаваца, активиста, санитарних радника, техничара задужених за децибеле, иако је постала другачија, градска бука несумњиво није у већој мери заглушујућа него што је била у XIX веку. Оно што је суштински другачије јесте хипермедијатизација и перманентна повезаност и, у складу са тим, непрекидан прилив речи који се намеће појединцу и тиме га смешта у стање непрестаног страха од тишине.
Евоцирање тишине прошлости у овој књизи, истраживање начина трагања за њом, њених својстава, дисциплина и прописа у вези са наметањем ћутања, тактика тишине, богатства њених нијанси и снаге њеног говора, може нам помоћи да опет научимо да ћутимо, односно да будемо своји.“

Ален Корбен, „Историја тишине“

Ален Корбен (Alain Corbin, рођ. 1936), француски је историчар. Био је професор на Универзитету у Туру, а касније на Сорбони. Спада у тзв. трећу генерацију историчара Анала, и сматра се једним од најважнијих представника „историје чулности“ (histoire des sensibilités). Заслужан је за нове перспективе у културној историји и у својим делима показивао је да чулни доживљаји (звуци, мириси, пејсажи, емоције и сл.) могу такође бити битни за разумевање прошлости.
Аутор је бројних дела од којих ваља поменути следеће: „Кћери ноћи: сексуална беда и проституција у XIX веку“ (1978), „Мијазма и нарцис: чуло мириса и друштвена имагинација“ (1982), „Територија празнине: Запад и чежња за обалом“ (1988), „Звоно земље: звучни пејзаж и култура чулности на селу у XIX веку“ (1994), „Време, жеља и ужас: ка историји чула» (1995), «Поново пронађени свет Луја-Франсоа Пинагоа: на траговима једног непознатог обућара из XIX века“ (1998), „Човек у пејсажу“ (2001), „Хармонија уживања. Начини уживања од доба просветитељства до настанка сексологије» (2008), „Сласт сенке. Дрво као извор емоције од антике до данас» (2013), „Девојке из сна2 (2014), «Киша, сунце и ветар: историја осетљивости на време» (2013). Био је такође један од приређивача тротомне „Историје тела“ (2007). Једна од његових последњих књига бави се незнањем: „Terra Incognita: историја незнања у XVIII и XIX веку“ (2020). „Историја тишине“ (фр. изд. 2015.) преведена је на више од 10 језика.

26/07/2025

НОВО!

Ирена Шпадијер
ЖИВО СРЕДЊОВЕКОВЉЕ
Од рукописних књига
до покретних слика

Број страна 247
Са фотографијама и индексима
КАРПОС
2025

У књизи „Живо средњовековље“ Ирена Шпадијер бави се, најпре, дефинисањем xронолошкиx граница српског средњевековља y односy на византијско-православни и шири европски контекст, а потом анализира аспекте материјалне културе везане за живот књиге у средњем веку – производњy рукописа, дисеминацијy, као и формирање читалачке публике, док се у трећем делу објашњава сам концепт „живог средњовековља“. Тај концепт је уједно и суштински за научни допринос овог дела јер повезује стваралаштво средњег века са модерном уметношћу y погледy оригиналности, ауторства и неизменљивости артефакта. Ауторка открива утицаје средњовековне естетике на савременy ликовнy и филмску yметност у низу софистицираних, суптилних анализа које се баве руским, немачкo-јапанским, италијанским и коначно истински глобалним и транснационалним филмом. Ова завршна поглавља yносе једнy новy парадигмy y медиевистичке студије, један другачији, свеж а убедљив поглед на трајнy актуелност средњевековља.
Оно што ово дело чини посебно занимљивим, јесте пристyпачна презентација нових и узбудљивих идеја које знање о средњем веку чинe привлачним широј читалачкој публици.
Весна Голдсворти

"Оно што је широј јавности мање познато везано је за једно од најстаријих хришћанских светилишта. Реч је о грчком манастиру Свете Катарине на Синају. Подигао га је цар Јустинијан у VI веку и он је, после арабљанских освајања, остао усамљена православна оаза у арапском свету и предстража византијског хришћанства. Већ се од ХIХ столећа, од путовања Порфирија Успенског, у науци знало за постојање словенских, па и српских књига на Синају. Али, када је 1975. године у манастиру Свете Катарине, у крипти цркве Светог Ђорђа, случајно приликом грађевинских радова пронађена хрпа старих рукописа писаних на различитим језицима, било је то једно од оних открића за која смо склони да верујемо како припадају минулим временима. [...] Међу књигама на грчком, арапском, грузинском и јерменском језику било је и четрдесетак словенских, од којих су 24 биле српске, и то углавном из ХIII и ХIV века. Како су се и зашто ови рукописи 'загубили' не зна се, али се претпоставља да се то десило пре средине ХIХ века, јер их чак ни Порфирије у свом попису не помиње.
Откуд српске књиге на Синају?"

Ирена Шпадијер (1960), редовни је професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Бави се историјом, поетиком и текстологијом средњовековне књижевности. Аутор је бројних студија и књига међу којима су и „Свети Петар Коришки у старој српској књижевности“ (Београд: Чигоја штампа 2014), „Светогорска баштина. Манастир Хиландар и стара српска књижевност“ (Чигоја штампа 2014, на руском 2015), „Почеци српске химнографије. Савина служба светом Симеону“ (Чигоја штампа, 2019).

19/07/2025

НОВО!

Ђулио Гвидорици и Силвија Романи

СИЦИЛИЈА БОГОВА
Митологија, историја, култура

Еолска оствра • Месина • Таормина • Катанија • Етна • Сиракуза • Ена • Агриђенто • Селинунт • Ериче • Моција • Палермо

Цена: 1749,00
https://karposbooks.rs/shop/panelinion/sicilija-bogova/

Превод с италијанског
Анђела Миливојевић
КАРПОС, 2025
Број страна 270 (са блоком фотографија)
Индекс имена и топонима

На Сицилију су још од најдавнијих времена надирале цивилизације, једна за другом. Али Грци су тој земљи утиснули неизбрисив печат – онај који и данас чини њено најдубље биће. Богови никада нису напустили острво. По сунчаним пољима усред лета, дуж путева што се лепе за стене сицилијанских планина, још се може чути како Херакле дозива своја стада и Одисеј се подсмева Киклопу. У сутон над Агриђентом, Селинунтом и Сегестом још увек теку поворке у част богова. Када дан призове ноћ, у позориштима Сиракузе и Таормине мит поново проговара кроз приказивање трагедија – снажним гласом какав је морао имати у V веку пре нове ере, у Грчкој. Сицилија, земља уточишта за богове и хероје, нимфе и филозофе, чудовишта и краљеве, оличење је оне магичне, радосне зачудности коју су Грци толико волели.

У књизи "Сицилија богова. Митологија, историја, култура", универзитетски професори Ђулио Гвидорици и Силвија Романи, настављају да прате развој грчке митологије у њеном географском и историјском контексту, овога пута на Сицилији, највећем медитеранском оствру. Истражујући знамените сицилијанске историјске локалитете, испредајући причу од прошлости и садашњости, аутори су овом књигом креирали својеврсну малу културну историју Сицилије.

„Афродита и даље посматра морску пучину из свог храма у Еричеу, подигнутом на литици изнад мора, у чијем подножју лежи Анхиз, који јој беше смртни супружник на један дан. Киклопи и Хефест никада нису напустили своју ковачку радионицу у тајном скровишту у утроби Етне или Еолских острва. Није га напустила ни прелепа Персефона коју је бог Хад отео и одвео у Подземље, крај језера Пергуза, једне од „капија“ ка свету мртвих. Нимфа Kијана изабрала је Сицилију да се тамо претвори у извор воде, а Аретуза, која је изронила да опет угледа звезде управо у морским водама пред Сиракузом, живи заувек преображена у понорницу на обали Ортигије, стопљена с Алфејем, речним богом који се у њу заљубио. И данас је тамо, окружена венцем од трске, док се по језерцету лењо праћакају патке, а посетиоци уживају у сладоледу из оближње посластичарнице или пак купују сувенире.“

Ђулио Гвидорици (Giulio Guidorizzi, рођ. 1948), италијански класични филолог и преводилац, рођен у Бергаму. Предавао је на Универзитету у Милану од 1975. до 2001. године, потом је почев од 2001. до 2016. године био редовни професор на Универзитету у Торину, испрва за предмет Античко позориште и драматургија, затим за предмет Антропологија античког света и грчка књижевност. Уредник је часописа Studi Italiani di Filologia Classica. Аутор је бројних есеја и преводилац са грчког. За Национални институт за античку драму превео је Еурипидовог Херакла (2007) и Ифигенију на Аулиди (2015). Живи у Милану.

Силвија Романи (Silvia Romani, рођ. 1968), професорка Универзитета у Милану и ауторка бројних књига на тему антике; магистрирала је грчку књижевност и докторирала из антропологије античког света на Универзитету у Сијени. Неколико година је предавала на Универзитету у Торину, а од 2017. године ванредни је професор Античке антропологије, религије и митологије на Универзитету у Милану. Она се посебно бави женским фигурама у миту и античкој религији и питањима везаним за представу женског тела у антици.

Уз "Сицилију богова. Митологија, историја, култура", аутори су заједнички објавили још две књиге: "Море богова. Грчка оствра у митологији" (превод, Карпос, 2023) и "Путовање са боговима. Митолошки водич по Грчкој" (In viaggio con gli dei. Guida mitologica della Grecia).

Karpos Books, Izdavačka kuća KARPOS objavljuje dela savremenih filozofa, sociologa i teoretičara, studije posvećene antičkoj i srednjovekovnoj kulturi.