KarposBooks

16/09/2026

Mark Blok
ODBRANA ISTORIJE ILI ZANAT ISTORIČARA
Prevod, komentari i fotografije
Dejan Aničić
Redaktura Aleksandar Z. Savić
Broj strana 306
Karpos 2026
Knjiga sadrži opsežnu bibliografiju, mnoštvo fotografija i ilustracija, propratne tekstove i indeks imena

„Odbrana istorije ili zanat istoričara“, jedno od najuticajnijih dela o prirodi istorijskog saznanja i radu istoričara, objavljeno je posthumno 1949. godine, pet godina nakon smrti Marka Bloka. Nedovršeni rukopis priredio je za štampu njegov prijatelj i saradnik Lisjen Fevr, s kojim je Blok 1929. godine osnovao časopis „Anali“. Međutim, Fevru neposredno posle rata nisu bili dostupni svi Blokovi rukopisi, a u tekst je uneo i izvesne izmene.
Godine 1993. Blokov sin Etjen priredio je novo kritičko izdanje, zasnovano na sačuvanim rukopisima, koje je omogućilo da se delo prvi put sagleda u svom integralnom obliku i u samom procesu nastajanja. Izdanju je pridodat i opsežan predgovor Žaka Le Gofa, koji Blokovu knjigu smešta u razvoj istoriografije XX veka i ukazuje na njenu trajnu aktuelnost. Naše izdanje donosi i dodatne tekstove Etjena Bloka i Petera Šetlera, Blokovog biografa, opsežnu bibliografiju, kao i brojne fotografije i ilustracije.

„Ova knjiga prvenstveno predstavlja jedan kritički pregled loših načina promišljanja i bavljenja istorijom.“
Lisjen Fevr

„Kada je reč o složenosti istorijskog vremena, neophodnosti istorijskog objašnjenja, prirodi istorije sadašnjosti, odnosima između sadašnjosti i prošlosti, ’idolu porekla’, pojmu ’uzroka’ u istoriji, prirodi i konstruisanju istorijske činjenice, ulozi osvešćivanja, tretiranju ’slučaja’ i oblicima laži i zablude u istoriji, istorijskom diskursu, legitimnim načinima bavljenja istorijom, određivanju neophodnog traganja za istorijskom ’istinom’ […] kao i obavezi etike istorije i istoričara – treba ponovo poći od ove knjige.“
Žak Le Gof

Mark Blok (Marc Bloch, 1886–1944), medievista i jedan od najznačajnijih istoričara XX veka, sa Lisjenom Fevrom osnovao je 1929. godine časopis „Anali“, oko kojeg se razvio istoriografski pravac koji je temeljno promenio modernu istoriografiju. Među njegovim najvažnijim delima su „Kraljevi čudotvorci“ (1924), „Feudalno društvo“ (1939–1940) i posthumno objavljeni „Čudni poraz“ (1946). Kao pripadnik francuskog Pokreta otpora, uhapšen je i mučen, a 16. juna 1944. streljao ga je Gestapo. Osamdeset dve godine kasnije, 23. juna 2026, Mark Blok je zajedno sa suprugom Simon Vidal svečano uveden u Panteon u Parizu, čime mu je ukazana jedna od najviših nacionalnih počasti Francuske. „Odbrana istorije“, nastala u poslednjim godinama njegovog života, ostala je nedovršena, ali je, kako je u predgovoru napisao Žak Le Gof, „ova nedovršena knjiga celovit čin istorije“.

04/09/2026

NOVO
Panos Joanidis
14 PRIPOVETKI
Tom A: istorijske pripovetke
Prevod: Kiveli Georgiu
Broj strana: 90
Karpos 2026

U knjizi „14 pripovetki“, prvom tomu istoimene zbirke, Panos Joanidis okreće se dalekoj prošlosti Kipra i dvema ličnostima koje pripadaju najstarijim slojevima istorijskog i mitskog pamćenja ostrva – Kiniri i Onesilu. Događaji i ličnosti iz kiparske prošlosti neprestano su ga podsećali na savremenu istoriju ostrva i njene političke vođe, te je u istorijskoj prozi pronašao mogućnost da o sadašnjosti govori kroz prošlost, a da savremene političke i nacionalne prvake sakrije iza maski mitskih i istorijskih junaka.
Najizrazitiji primer takvog postupka jeste pripovetka „Kinira“. U liku legendarnog pafoskog kralja i prvosveštenika Afrodite Joanidis je prepoznao crte prvog predsednika Republike Kipar, arhiepiskopa Makariosa III, takođe poreklom iz Pafosa. Homer u „Ilijadi“ pripoveda kako je Kinira, saznavši za pohod Ahejaca na Troju, Agamemnonu poslao veličanstven oklop, dok kasnije predanje govori o njegovom obećanju da će poslati pedeset brodova – obećanju koje je lukavo izigrao. U Joanidisovoj interpretaciji taj mitski vladar, prinuđen da opstaje između interesa moćnijih, postaje satirično ogledalo savremene kiparske politike, diplomatije, oportunizma i veštine političkog preživljavanja.
Druga pripovetka posvećena je Onesilu, kralju Salamine i predvodniku kiparskog ustanka protiv Persijanaca početkom V veka pre n. e. U njemu je Joanidis video svojevrsnog antičkog prethodnika Grigorisa Afksentijua, jednog od najpoznatijih boraca Nacionalne organizacije kiparskih boraca (EOKA). Onesilova pobuna, poraz i tragična smrt postaju tako priča o otporu, slobodi i ceni koju pojedinac plaća kada se suprotstavi nadmoćnoj sili.
„Kinira“ i „Onesil“ zato nisu samo književno oživljavanje antičkog Kipra. Iza mitskih kraljeva, ratova i pobuna nazire se Kipar XX veka, sa njegovim podelama, političkim strastima i borbom za slobodu. Prošlost kod Joanidisa postaje način da se govori o sadašnjosti – sa istorijske distance, ali bez autocenzure.

Panos Joanidis (Πάνος Ιωαννίδης, 1935–2021), jedan od najznačajnijih savremenih kiparskih proznih i dramskih pisaca, rođen je u Famagusti. Studirao je sociologiju, kao i teoriju i praksu masovnih komunikacija, u SAD i Kanadi. Dugi niz godina radio je na kiparskoj državnoj televiziji, u okviru Kiparske radiodifuzne korporacije (RIK), gde je obavljao niz odgovornih funkcija, a karijeru je završio kao generalni direktor televizijskog programa.
Književnošću je počeo da se bavi još pedesetih godina XX veka, pišući prozu, poeziju i dramske tekstove. Autor je brojnih zbirki pripovedaka, romana i drama, a njegova dela prevedena su na mnoge jezike. Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju dela posvećena istorijskom iskustvu Kipra, njegovim političkim i društvenim protivrečnostima, kao i sudbinama pojedinaca uhvaćenih između istorije, sećanja i ličnog identiteta. Njegovu prozu odlikuju ironija, satira i izrazita pripovedačka neposrednost. Za svoje književno delo Joanidis je dobio četiri Državne nagrade za književnost Kipra, kao i niz drugih značajnih priznanja. Bio je jedan od osnivača Kiparskog PEN centra i njegov dugogodišnji predsednik, a imao je važnu ulogu i u drugim književnim i kulturnim institucijama Kipra.
Na srpski je prevedena Joanidisova autobiografska trilogija, odnosno romani „Koazinos“ (2017), „Amerika ’62: De profundis“ (2021) i „Deve: kao roman…“ (2024), u prevodu Kiveli Georgiu i izdanju Karposa.

Knjigu možete nabaviti putem sajta karposbooks.rs ili preuzeti u našim prostorijama u Gospodar Jovanovoj 63, radnim danima od 8.30 do 15.30h.

27/08/2026

ČOVEK JE DALEKO OD SAVRŠENSTVA, ALI JE STAROGRČKI SAVRŠEN
Piše Anđelka Cvijić
DANAS, dodatak, 22–23. avgust 2026.

„Istorija epidemija“, Šanete Varberg i Pol Dudel, prevod Nataše Ristivojević Rajković
Da li je svet danas sve češće u situaciji da strahuje od nevidljivih sićušnih organizama, pretnji sa kojima ne ume uvek da se (iz)bori? Da li je antropocentrična gordost do te mere zaslepila ljude da i ne pomišljaju kako bi ih majušni mikrob ili virus u jednom trenutku mogao svesti na bespomoćna živa bića? A tek tada bi shvatili da nisu važniji od životinja ili biljaka, i sa dubokom skepsom promislili izreku antičkog sofiste Protagore: „Čovek je mera svih stvari: onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu“. Jer usvojivši je neopozivo, pošto su je potvrdili Sokrat i Platon i Aristotel, i docnije judeohrišćanstvo i novovekovni filozofi, ljudi su se samoproglasili svemoćnim, zanemarujući evoluciju koja ćutke ide napred, usput pokušavajući da ih osvesti.
O tome govori, podseća ih i upozorava knjiga „Istorija epidemija. 10.000 godina četvrtog jahača Apokalipse“ Šanete Varberg i Pola Dudela koju je u prevodu Nataše Ristivojević Rajković s danskog. Arheološkinja Šanete Varberg je autorka više naučnih i naučnopopularnih dela među kojima su i „Vikinzi: pljačka, oganj i mač“ koje je Karpos objavio 2021. godine, dok je Pol Dudel istoričar, univerzitetski profesor, i nagrađivani pisac brojnih kulturološko-istorijskih knjiga.
*
„Genijalni jezik. Devet razloga da zavolite starogrčki“, Andrea Marcolongo, prevod Dejana Acovića

Posebnost ove knjige, u originalu objavljene 2016, za kratko vreme prevedene na više od 25 jezika i prodate u stotinama hiljada primeraka postavši globalni fenomen, jeste u tome što uz glavne gramatičke osobine starogrčkog jezika ona ipak nije udžbenik. Jer, kako naglašava autorka (1987, Kremna, Lombardija), starogrčki jezik predstavlja kao „način gledanja na svet – način koji je, naročito danas, dragocen i genijalan.“ Iako sadržaj „Genijalnog jezika“ može zazvučati kao suva gramatika starogrčkog: Kada, nikada. Glagolski vid; Ćutanje grčkog. Glasovi, akcenti, spiritusi; Tri roda, tri broja; Padeži, ili uređena anarhija reči; Način zvani želja. Optativ; Dakle, kako se to prevodi?; Mit i grčki, istorija..., Andrea Marcolongo u svakom od ovih poglavlja slikovito priča o životu drevne Grčke. A prema rečima izdavača, knjiga „Genijalni jezik“ je ljubavno pismo sposobnosti starogrčkog da promeni način na koji opažamo svet; putovanje kroz njegove očaravajuće osobenosti koje su u velikoj meri oblikovale antičku sliku sveta.

26/08/2026

IZNAD KOVNICA BOGA HEFESTA
„Sicilija bogova – mitologija, istorija, kultura“, Đulio Gvidorici i Silvija Romani, prevod Anđela Milivojević, Karpos
Piše: Jelena Tasić
DANAS, dodatak, 22–23. avgust 2026.

„Po čemu se običan posetilac ostrva razlikuje od rođenog Sicilijanca koji se stalno vraća svojoj zemlji? Po jednoj pojedinosti, naizgled zanemarljivoj: prevoznom sredstvu kojim stižu na ovo ostrvo. Turista putuje avionom, a Sicilijanac trajektom. Ovde nije reč samo o brzini, već o različitom pristupu putovanju, čak i o različitom doživljaju istog. I pored toga što nas dok letimo avionom zadivi oblačić dima nad Enom koji nam najavljuje skoro sletanje, ipak se ništa ne može uporediti sa trajektom na liniji Ređo Kalabrija - Mesina, koji ne nazivaju slučajno Haronom, zato što se odmah po napuštanju luke uplovljava u teritorijalne vode Sicilije. I dok Mesina izranja na horizontu, putnik omamljen snom ili višečasovnim putovanjem prema krajnjoj tački Čizme, ne može a da ne uroni u mitska vremena kada su se dve ivice kopna dodirivale i kada je jednog dana lovac Orion, pre nego što se pretvorio u sazvežđe, prošao tuda, te sopstvenim rukama načinio rt Peloro, krajnju severoistočnu tačku Sicilije; nju Mesinjani jednostavno zovu ‘Svetionik’, mesto na kome je Orion takođe podigao hram posvećen Posejdonu“.
Ovako uzbudljivo dvoje milanskih univerzitetskih profesora, specijalista za grčku mitologiju i religiju, Đulio Gvidorci i Silvija Romani uvode čitaoce u svoju putopisnu knjigu „Sicilija bogova - mitovi, istorija, kultura“, koja ih dalje vodi do Eolskih ostrva, Mesine, Taormine, Katanije, Etne, Sirakuze, Ene, Agriđenta, Selinunta, Eričea i Palerma.

07/08/2026

ODISEJA - Homer
Otkrijte priču koja je inspirisala film u jasnom i živom proznom prevodu.

https://karposbooks.rs/shop/panelinion/homer-odiseja/

Karpos Books, Izdavačka kuća KARPOS objavljuje dela savremenih filozofa, sociologa i teoretičara, studije posvećene antičkoj i srednjovekovnoj kulturi.

27/07/2026

НОВО!
Шанете Варберг и Пол Дудел
ИСТОРИЈА ЕПИДЕМИЈА
10.000 ГОДИНА ЧЕТВРТОГ ЈАХАЧА АПОКАЛИПСЕ
Превод с данског
Наташа Ристивојевић­Рајковић
Број страна: 208
Карпос, 2026

„У Откривењу Јовановом у Новом завету налази се прича о четворици јахача Апокалипсе који харају светом. Прва тројица симболизују разорне силе рата, освајања и глади, док четврти јахач, који наступа на бледожутом коњу, доноси болест куд год прође. Када сва четворица буду јахала заједно, свет ће пропасти. Али ако читамо историјска дела, брзо ћемо открити да је пустошење четвртог јахача понекад и само било готово довољно.“
Шанете Варберг и Пол Дудел

У овој динамичној и богато документованој књизи дански историчари Шанете Варберг и Пол Дудел прате поход „четвртог јахача Апокалипсе“ кроз десет хиљада година људске историје. Од првих зараза међу неолитским земљорадницима и појаве куге, преко „Аполонових стрела“ у старом веку, куге у Периклово доба и у доба римског цара Марка Аурелија, Јустинијанове куге, средњовековне црне смрти, епидемија у Јужној и Северној Америци након европских освајања, сифилиса, маларије, колере и туберкулозе, до шпанског грипа, дечје парализе, АИДС-а и ковида-19, аутори показују како су микроорганизми непрестано мењали ток светске историје.
Књига доноси и бројне неочекиване приче: како су припитомљене животиње постале савезници микроба, ко је био први човек оболео од куге, зашто су некада епидемије сматране казном богова, како су пропадала царства и настајали нови светови, али и како су научна открића постепено омогућила човечанству да се супротстави својим најопаснијим непријатељима.
Ослањајући се на археолошка открића, историјске изворе и најновија сазнања из медицине и генетике, „Историја епидемија“ није само хроника највећих заразних болести у прошлости. То је упечатљива и потресна прича о вечитој борби човека и микроба – борби која је обликовала цивилизације, мењала политичке и друштвене поретке и, како нас подсећа искуство ковида-19, која још увек није окончана.

Шанете Варберг (Jeanette Varberg, 1978) данска је историчарка и археолошкиња. Дипломирала је праисторијску археологију на Универзитету у Орхусу, а бави се истраживањем праисторије, викиншког доба, миграција и односа човека и животне средине. Ауторка је више запажених научних и научнопопуларних књига, међу којима се издвајају „Бојишта прошлости. Рат и сукоби од каменог до викиншког доба“ (2014), „Човек је одувек мигрирао. Сеобе народа и прекретнице у историји“ (2017) и „Викинзи: пљачка, огањ и мач“, која је преведена и на српски (Карпос, 2021).

Пол Дудел (Poul Duedahl, 1973) професор је историје на Универзитету у Олборгу (Aalborg). Објавио је бројне књиге о различитим темама, увек са наглашеним културноисторијским приступом. Међу његова најпознатија дела спадају „Добро дошли на другу страну: историја Данске с наличја“ (2018) и „Пограничје“ (2020). Добитник је више данских награда за свој историографски рад.

23/07/2026

U novom broju časopisa Polja možete pročitati tekst Aleksandre Žeželj o knjizi "Muzika i mozak. O magičnoj snazi muzike i njenom čudesnom uticaju na mozak" Area Breana i Gejra Ulvea Šejea (Karpos 2026, prevod Bojana Maksimović).

Tekst pod naslovom "Niče je u pravu kada kaže da muziku slušamo mišićima" možete pronaći na sajtu Polja:
https://polja.rs/2026/559/