Kvaka23

30/11/2025

LEX SPECIALIS I ZA TOK

Očekujem da će se izmena Zakona o javnom tužilaštvu desiti po modelu lex specialisa za Generalštab – bukvalno „dan za danom“, bez javne rasprave, kaže Jelena Jerinić, poslanica Zeleno-levog fronta i članica Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije.

Ona je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet istakla da niko još nije video tekst izmena zakona, ali da se govori o tome da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) bilo pripojeno Višem javnom tužilaštvu kao njegovo odeljenje.

”To bi značilo da Tužilaštvo za organizovani kriminal više ne bi imalo svog glavnog tužioca, već bi glavni javni tužilac bio onaj iz Višeg javnog tužilaštva”, napominje Jerinić.

Ona podseća da Evropska unija i GRECO stalno ukazuju Srbiji na predmete visoke korupcije, korupcije na najvišem državnom nivou, i da je zahvaljujući Tužilaštvu za organizovani kriminal zabeležen izvestan napredak na tom planu.

Međutim, smatra da bi pokušaj izmene zakona taj napredak sasekao u korenu.

Jerinić ipak napominje da je u ovom slučaju važno to što tužilaštva, po prirodi svog posla, raspolažu raznim informacijama o predstavnicima i članovima Srpske napredne stranke i njihovim funkcionerima, koje bi mogle da na neki način izađu u javnost.

”Ne sugerišem ništa, ali možda bi ta vrsta pritiska mogla da dovede do nekog rezultata - bojim se, pre do odlaganja donošenja tog akta, nego do njegovog konačnog povlačenja sa dnevnog reda“, kaže ona, ističući da bi mogle da reaguju i Evropska komisija, i međunarodna zajednica, koje sada malo pažljivije prate šta se dešava u Srbiji.

Po njoj, neprimereni uticaj na pravosuđe postoji sve vreme vlasti Srpske napredne stranke, ali je sada javnost prvi put obaveštena da opstrukcija dolazi od šireg državnog sistema — poreske uprave, direktora policije, Uprave za sprečavanje pranja novca — i da je reč o novinama u komunikaciji sa tužilaštvom

Jerinić smatra da je ovaj napad na tužilaštvo, pre svega, u vezi sa slučajem nadstrešnica, a zatim i sa slučajem Generalštaba, gde se pominju imena Gorana Vesića, Siniše Malog, Tomislava Momirovića i drugih funkcionera.

Ona ocenjuje i da se pritisci na pravosuđe neće promeniti dok se ne promeni vlast Srpske napredne stranke.

„To je jedan od mehanizama njihove vladavine. Oni su ti koji su zapravo država, svi drugi su marginalni. Ako slučajno neko iskoči iz koncepcije — neki sudija ili tužilac — Aleksandar Vučić je tu da ga ‘poklopi’“, zaključuje Jerinić u razgovoru za FoNet.

30/11/2025

Ne žele efikasno tužilaštvo — žele obustavu postupaka

Sofija Mandić (CEPRIS) u Kvaki 23 o pokušaju „upodobljavanja“ pravosuđa i pritiscima na TOK: „Javnost može da spreči gašenje, ali samo ako reaguje na vreme.”

Kada je TOK izgubio naklonost vlasti?

Premijera u nedelju na YouTube kanalu Kvake 23.

28/11/2025

Sofija Mandić: Cilj Mrdićeve "reforme" je gašenje istraga

Uoči novoj emisiji Kvaka 23, Sofija Mandić (CEPRIS):

„Uglješa Mrdić ne sme da utiče na tužilaštvo.“

„Dobro je da smo napravili front otpora"

"TOK reagovao tek kada je medved zaigrao i pred njihovim vratima."

"Ovo nije državni udar, ovo je ometanje postupaka"

U minut i po - šta vas očekuje u nedelju, 30.11. na YouTube kanalu Kvake 23.

23/11/2025

VLAST U FAZI KONTRANAPADA

I dalje mislim da je Srbija trajno promenjena i da je na narednim izborima veća šansa da Vučić izgubi nego da pobedi, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević.
U serijalu Kvaka 23 novinske agencije FoNet on je ipak istakao da smo trenutno u svojevrsnoj „pat poziciji“: niti vlast zna kako da smiri pobunjeno društvo, niti pobunjeno društvo zna kako da pobedi vlast, ili bar da je natera na izbore.
Po njegovom mišljenju, zabrinjava to što se čini da je vlast već nekoliko meseci u fazi konsolidacije, kontranapada i fokusirana na ključne elemente otpora – obrazovnu sferu i medije.
Kako kaže, u martu je bilo zamislivo da Aleksandar Vučić ode sa vlasti, a strah je, govorilo se, promenio stranu. Ljudi koji su deo vlasti u najširem smislu prvi put su shvatili da može da dođe kraj i verovatno su verovali da je taj kraj relativno blizu.
Međutim, kako su izbegli udarce i politički preživeli preko leta, tada su započeli „spasavanje onoga što se spasti može“.
„Sada svakako nisu snažni kao pre 1. novembra, ali su u dovoljno dobrom stanju da mogu neko vreme da primaju i zadaju udarce, možda čak i da diktiraju tempo“, kaže on.
Spasojević ocenjuje da su i studenti i svi ostali umorni i da je slogan „niko nije umoran“ zapravo samo jedna vrsta samozavaravanja.
“Podsticaj koji se očekivao od brucoša i povratka na studije u novembru za sada se nije desio, ali to ne znači da se neće dogoditi”, ističe on, uz napomenu da jedan incident ili jedna situacija mogu ponovo da vrate atmosferu iz marta ili bar iz septembra.
Ističe i da su studenti fokusirani na sebe i na svoju listu, te da vrlo oprezno komuniciraju sa spoljnim svetom, ali da im je sada jasno da na tome moraju da rade.
S druge strane, opozicija takođe ne uspeva da pronađe svoju poziciju, jer postoji deo društva koji kritikuje šta god da urade.
“Jedni od opozicije očekuju da bude u prvim redovima i da se žrtvuje, drugi da se skloni i prepusti studentima vođstvo, pa u takvoj situaciji ni opozicija ne može jasno da se pozicionira”, kaže Spasojević.
On smatra da ne postoji „magično rešenje“ u vezi s izborima, ali da je važno iscrpeti sve mogućnosti: da postoje liste koje sigurno prelaze cenzus, da postoji konsolidacija među tim listama, dogovor o međusobnom nenapadanju, kao i organizovano i jasno kontrolisanje izbora.
„Nama je važno da nakon izbora znamo kada i gde su se desile eventualne nepravilnosti, jer će sasvim izvesno posle izbora biti osporavanja rezultata. Ali u tu priču se ne sme ući kao u Kosjeriću ili Zaječaru, na 'UA' i proglašavanje pobede koja se nije desila. Ta bitka mora biti mnogo bolje organizovana, pripremljena i koordinisana.“
Spasojević primećuje i da deo društva posmatra studente kao kolektivnog aktera, gotovo na isti način na koji birači SNS-a posmatraju Vučića.
„To je jedan vid obožavanja, uverenja da će nas oni spasiti I jedan potpuno nekritički odnos, što mislim da je dosta pogrešno. Ali to nam je što nam je – to je trenutno najveća karta koja postoji u ovom društvu“, zaključuje Spasojević u razgovoru za FoNet

23/11/2025

Nedeljkov: Sledeći izbori biće pod još gorim uslovima

Raša Nedeljkov iz CRTE govori o tome zašto je Ćacilend poslednja linija odbrane režima, zašto se ne slaže sa onima koji misle da da izbori neće skoro, ima li osnova Vučićeva nada da će se sve da se vrati na staro.

U razgovoru za Kvaku 23 kaže da vlast nikada neće suštinski unaprediti nijedan izborni uslov, da se izborni uslovi pogoršavaju, dok istovremeno raste nezadovoljstvo i spremnost građana na promene.

Premijera celog intervjua u nedelju na YouTube kanalu Kvake 23.

21/11/2025

Raša Nedeljkov (CRTA) o tome zašto na sledeće izbore izlazimo pod još gorim okolnostima.
U novoj epizodi Kvake 23 - zašto bi sledeći izbori mogli da se održe u još lošijim uslovima nego prethodni, zašto će državne para-strukture sa kačketima samo jačati i šta dalje za studente, opoziciju i građane.

Ceo razgovor sa Rašom Nedeljkovim (CRTA) premijerno pratite u nedelju, 23. novembra na YouTube kanalu Kvake 23, kao i u podkast verziji na fonet.rs.

21/11/2025

TENZIJE PO POTREBI VLASTI

Srbi i Hrvati se ne mrze, ali i trideset godina posle rata postoje vlasti koje taj rat koriste da bi podizale nacionalne tenzije, smatra urednik Vremena Filip Švarm, dok itoričar Bojan Dimitrijević misli da do pomirenja između dva naroda može doći tek u nekoj novoj međunarodnoj situaciji i pod pritiskom stranog faktora.

U serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, on je ocenio da su Srbi i Hrvati kompatibilni jedni s drugima i da se suočavaju sa istim izazovima i problemima.

U aktuelnoj krizi, izazvanoj pokušajem organizovanja nekoliko izložbi i folklornih priredbi, Dimitrijevića je iznenadila prilično radikalna reakcija jednog dela hrvatske javnosti, gde su — kako kaže — političari i navijači govorili isto.

S druge strane, nejasno mu je zašto je Srpsko narodno vijeće moralo tako ofanzivno da krene u sve to.

„Možda je moglo da se ide sa manjim izložbama, povremeno, da ne bude talas, kako se ne bi provociralo hrvatsko javno mnjenje, koje Srbe i dalje percipira kao neku vrstu mosta jugoslovenstva i unutrašnjeg faktora koji remeti hrvatsku državu“, navodi on.

Po Dimitrijevićevom mišljenju, međusobne tenzije delimično drže pod kontrolom vladajuće stranke u Hrvatskoj i Srbiji, koje često sarađuju oko unosnih poslova, a uvek provociraju sukob kada im je to potrebno.

„Mislim da je to više problem između naše braće Srba koji žive u Hrvatskoj i Hrvata, nego nas Srbijanaca, koji Hrvate nismo ni znali ni poznavali do 1918. godine — ko su i šta su“, smatra Dimitrijević, ocenjujući da je reč o refleksu unutrašnjeg političkog života i stalnoj kompeticiji između Srba i Hrvata, koja se vidi i u politici.

Istovremeno, Filip Švarm u aktuelnim dešavanjima vidi „festival šovinizma“ u kome desničari prikupljaju poene u društvu, a podseća da su Srbi u Hrvatskoj postali manjina koja čini manje od tri odsto stanovništva.

Švarm kaže da ne zna kada i da li će se Srbi i Hrvati pomiriti, ali mu je jasno da svađa koja traje ima ekvivalent u političkoj beznačajnosti oba naroda.

„Što su Srbi i Hrvati beznačajniji, to se više svađaju, više izvlače istoriju, bave se istorijskim revizionizmom, mržnjom i šovinizmom“, ističe on.

Naglašava i da sadašnje vlasti u Srbiji i Hrvatskoj legitimitet izvlače iz rata devedesetih: „Oni su bili ti koji su ratovali jedni protiv drugih, a cenu svega toga i danas plaća običan narod u Hrvatskoj i Srbiji“, kaže Švarm.

Prema njegovim rečima, srpsko rukovodstvo se u aktuelnoj krizi nije oglašavalo samo zato što je zauzeto drugim problemima.

„Pod prozorima imaju ženu koja štrajkuje glađu, srednjoškolce koji prave blokade i daju podršku štrajkačima glađu. prodaju Generalštab — sad će ga valjda i rušiti, tako da im to nije u opisu posla. Ali ne bojte se, vratiće se Vučić na svoje fabričko podešavanje“.

Po njegovim rečima, nacionalisti i šovinisti na obe strane čine beznačajan broj ljudi koji prave buku, ali ta buka dobija odjek i stalno podiže tenzije.

„Problem među Srbima i Hrvatima suštinski je problem malih razlika koje se uporno naglašavaju, a to je standardno lovište svih nacionalista, hulja i desničara“, zaključuje Švarm u razgovoru za FoNet.

16/11/2025

KVAKA 23 | Aleksandar Popov: „U Hrvatskoj se stvara opasna atmosfera za Srbe“

U emisiji Kvaka 23, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov govori o stvaranju opasne atmosfere koja, kako kaže, može da dovede i do fizičkog nasilja nad Srbima u Hrvatskoj, rastu ekstremne desnice i pokušajima relativizacije Jasenovca koji stižu i do Hrvatskog sabora.
Zašto je Milorad Pupovac na meti napada i u Srbiji i u Hrvatskoj? Kako koalicija HDZ–Domovinski pokret menja političku klimu? I zbog čega reakcije vlasti u Srbiji ovoga p**a gotovo da nema?
Ceo intervju dostupan je na našem YouTube kanalu. Link je u komentaru.
Emisija Kvaka 23 — u produkciji agencije FoNet.

09/11/2025

Mračan period istorije
U drugoj epizodi nove sezone serijala Kvaka 23, profesorka u penziji i bivša rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović govori o najtežem periodu kroz koji prolazi Srbija, hoće li vlast uništiti Univerzitet, ko je radio na tome da "posvađa" studente i Proglas, da li je pad vlasti nepovratan proces

09/11/2025

Vlast preti univerzitetu
Državni univerzitet nema svetlu budućnost – poručuje vlast. A ta „mračna budućnost“ preti upravo zato što su studenti, dekani i profesori zajedno pokazali otpor.

O dugoj ruci osvete vlasti prema univerzitetima, studentskoj listi i izborima, govori profesorka Ivanka Popović, bivša rektorka Univerziteta u Beogradu.

04/11/2025

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odustao od eskalacije nakon velikog diplomatskog pritiska sa strane, rekao je u intervjuu za agenciju FoNet aktivista Lokalnog fronta Predrag Voštinić.

27/08/2025

Izbor intervjua emitovanih u emisiji Kvaka 23 u periodu novembar 2024 - jul 2025

Izbor intervjua emitovanih u emisiji Kvaka 23 u periodu novembar 2024. jul 2025.