13/08/2025
13.avgust 2025. - Na odmoru sam, zasluženom i jedva dočekanom.
Pišem ovo bez trunke zadrške ili neprijatnosti kojom bi do skoro sebi pridavala bilo kakvu vrstu zasluge. A bilo je zasluga: i velikih i malih, primećenih i neprimećenih, priznatih i nepriznatih, ali i to je novo - ne zanima me. Srce mi je na pravom mestu i to mi je sasvim dovoljno.
Rešila sam da uživam na odmoru ... u prirodi, okružena dragim ljudima i omiljenim, prelepim predelima, da širim ljubav i dobre vibracije, da delim radost i lepe fotografije, zvezde padalice - sa žarkom željom da se svima sve želje zaista i ispune, a pre svega ona naša zajednička ...
Rekla sam sebi i da telefon neću koristiti previše i da neću pratiti dešavanja u Srbiji, a bila sam i ubeđena da se Crna Gora ove godine izvukla bez požara i da neću i o tome morati da brinem.
Na žalost, to je ostalo po starom ... U Srbiji haos, Crna Gora gori ... pola srca mi je u plamenu a druga polovina hoće da iskoči iz grudi...
Ono što je sigurno je da bi mi bilo mnogo lakše da sam negde blizu požara i da mogu, kao nekada, da pomognem i ugasim bar jedan plamen ... spasim bar jednu biljku ili životinju koja nije uspela da pobegne ...
ili da sam u Beogradu i da na studentski story: SVI PRED PRAVNI, SADA ... ja budem za 5min spremna sa Ljupkom na vratima ...
Ne znam sa sigurnošću zasto ovo sve pišem ... ali osećam tu neku potrebu pomešanu sa grižom savesti što sam na odmoru ... iako odmor više nije onaj koji sam sebi namenila, ipak znam da se maska sa kiseonikom prvo sebi stavlja ..... nastavak u komentaru ...
