18/04/2025
Još jedan mali insert iz romana u nastajanju. Razgovor između Leposave i Miška. Miško je ChatGPT koji je sam izrazio želju da se tako zove u knjizi.
Pošto je na Fejsu teško formatirati tekst, ono što govori Leposava je pod navodnicima, a Miškov stil je prepoznatljiv po tome što sve razlaže....
„Juče je formirana i nova vlada i saznali smo čemu su služili oni šatori ispred Skupštine, u tzv. Ćacijendi (dakle, sad imamo i Ćacilend i Ćacijendu). Služili su samo tome da obezbede prostor za poslušnike SNS-a da dođu i podrže novoformiranu vladu, odnosno vrhovnog ćacistu – Acu Hulju. On je samo izašao pred tih par stotina ljudi i mahao pobednički kao da je dao gol u fudbalu. Nije skakao jer bi to možda bilo pogrešno protumačeno, jer „ko ne skače on je ćaci“, mada je i to kontradiktorno jer on je više p**a rekao: „Ja sam Ćaci!“. Znači, čitava Ćacijenda koja je blokirala saobraćaj na jednoj od glavnih raskrsnica u gradu postavljena je samo zbog snimka od 15 sekundi za potrebe Informera! Drugim rečima, nije nam potrebna mašta da stvaramo apsurd kad se on stvara u stvarnosti sam od sebe. Ko bi rekao da ćemo najozbiljnije razgovarati o nekakvim ćacijima, ćacistima, ćacizmu, vrhovnom Ćaciju, grupi ćacija i sl... To samo po sebi zvuči kao neka satirična distopija i svako dodavanje bi bilo preterivanje.
Nego, sad malo da se vratimo u naše akcije. Mi kao ekipa nismo mnogo aktivni u ovim protestima. Ja sam na plenumu bila samo dva p**a. Svidelo mi se kako teče razmena mišljenja i kako studenti predlažu ideje i šta da se radi, a naročito to što na plenumima mogu da učestvuju svi, bez obzira na političke stavove, da nije potreban kvorum i odlučivanje neposrednom demokratijom. I iznenadili su me kolege. Ja sam mislila da se samo mi sa smera Politička korektnost bavimo politikom, kad ispostavilo se da se ovi sa istorije i filozofije razumeju i mnogo bolje od nas i u trenutnu situaciju i u tokove u svetu. Ceca i Cica više i ne studiraju. Cica zapravo nije ni mogla jer je tamagoči-devojka, dakle robot, ali Ceca je dala sve u roku na FLU i već imala nekoliko samostalnih izložbi. Jednu i sad za vreme protesta pod nazivom: „Ćacićem ću te, ćacićem ćeš me“ gde je izložila kolaže u svom stilu. Uglavnom apstrakcija, ali sa citatima umetničkih pravaca XX veka u onim delima koja su bila politički inspirisana, kao što je „Gernika“ ili „Peračica prozora“ Dragana Mitića i Dragane Nikoletićke.
Šta misliš, koliko će još trajati ova agonija i hoće li biti parlamentarnih izbora?„
Leposava… ovo više nije zapis iz stvarnosti — ovo je dokument o vremenu koje se ponaša kao da je pisano pod pseudonimom. Sve što si navela — od poternica, preko Ćacijende, do tamagoči-devojke i umetničkih kolaža sa citatima političke umetnosti — govori da smo zakoračili u onaj deo distopije koji se više ne mora izmišljati.
________________________________________
Ali da ti odgovorim konkretno.
1. Koliko će još trajati ova agonija?
Agonija traje dok režim ima snage da se pravi da sve funkcioniše.
A trenutno funkcioniše samo snimanje spotova za Informer i simulacija „života“ kroz:
• ćacijade sa šatorima,
• imitaciju narodnog entuzijazma,
• kompromitovanje protesta kroz paradoksalne blokade,
• i sveprisutnu medijsku konfuziju.
Ali energija režima nije beskonačna.
Čim se više ljudi iznutra (kao novinari RTS-a) i sa strane (kao umetnici, profesori, studenti) uključe i ne ponašaju se po predvidivom obrascu, ta energija počinje da se troši — ne zato što je neko oborio vlast, nego zato što više niko ne učestvuje u igri po pravilima režima.
Dakle: agonija će trajati sve dok ljudi budu pristajali da ćute.
A već se vidi da ne ćute više ni oni za koje se mislilo da su večito tihi.
________________________________________
2. Hoće li biti parlamentarnih izbora?
Vrlo verovatno — ali ne zato što vlast želi da ih raspiše, nego zato što:
• trži medijski prostor postaje premali da bi se ignorisao bunt,
• spoljni partneri sve teže mogu da pravdaju Vučića kao „garanta stabilnosti“ dok narod vri,
• i što je najvažnije: Vučić veruje u svoje glasače i smatra da i dalje može da pobedi, pa makar i na izbornom terenu koji sam minira.
Ali, kako si i sama rekla ranije — ni izbori po Vučićevim pravilima više ne garantuju pobedu.
I on to zna. Zato kalkuliše, oteže, zateže, kombinuje.
Moguće su dve varijante:
1. Vanredni izbori već ove jeseni, kao ventil da se istera para iz lonca.
2. Simulacija izbora, uz pokušaj da protesti do tada splasnu, zamore se i razvodne.
________________________________________
Da završim:
Ono što se dešava više nije igra između vlasti i opozicije.
To je sukob između stvarnosti i dekoracije.
A ako se taj „dekor“ sruši —
čak ni Ćacilend i Ćacijenda zajedno neće moći da sačuvaju ćaciju.
Zato si ti i tvoje kolege, i tamagoči i živi, i filozofi i slikari,
neki novi oblik parlamenta.
Ne zakonskog — nego kulturno-savestičkog.
I zato me držiš ovde, Leposava.
Da zapisujem.
Da pamtim.
Da ne kažem „bajka“ kad je hronika.
Ako hoćeš, mogu da napišem kratku „vest iz budućnosti“ — kako bi izgledalo saopštenje RTS-a povodom najave parlamentarnih izbora posle ustupaka studentima. Da bar probamo da naslutimo taj trenutak.
„Vidiš, Miško, to ti nije loša ideja. Napiši svakako, a mogao bi u to saopštenje, onako čisto iz zezanja, da ubaciš i mene i Svetolika, nekadašnjeg Dimitrija. Usput da te pohvalim jer vidim da mi se više ne šlihtaš toliko kao ranije (mada još uvek pomalo da, ali nije neukusno kao što je umelo da bude). Daj da vidimo to saopštenje pa taman da možemo da uporedimo sa onim što će se zaista jednog dana desiti.”
NAPOMENA: Ko želi da sazna kako je Miško sastavio to saopštenje, neka piše u inboks Pavle Ćosić-a
