04/05/2026
Nova knjiga u Poetumu‼️
Sedma po redu knjiga, zbirka kratkih priča i imaginarnih pisama vlasnika Poetuma Nenad Petrović-a pod naslovom "Jovana, volim te".
Recenziju je napisala Sanja Radulović. Štampali smo knjigu u štampariji Piramida u Beogradu u 100 primeraka. Dizajn korica i prelom teksta je radio autor knjige, Nenad Petrović.
Knjiga je podeljena u nekoliko ciklusa:
-imaginarna pisma zamišljenim osobama, koja često referiraju na fiktivne likove i alter egoie iz tuđih knjiga a la rani Džerom Dejvid Selindžer fazon
-kratke priče inspirisane pretežno pejzažima i gradskim slikama Mladenovca pod stilskim uticajem Hemingveja, Bukovskog...
-refkeksivne i introspektivne kratke priče sa aluzijama straha
-par tinejdžerskih i priča sa tematikom školskih dana
-par humorističnih priča novijeg datuma
-priče objavljene u NIN-u, Politici...
Većinu prilča iz knjge autor je napisao davnih dana pre 15 i više godina, kad je bio nastanjen u Mladenovcu. Mada, ima i priča novijeg datuma.
-----------------------------
"...I sve ih boli, svi su u bolu. Kad još zahladi, a ti ljudi odu svojim kućama i zatvore se, tada ni moj prozor neće biti često odškrinut. Neću čuti zvukove koje prave ljudi – oni podsećaju na bol. Slušaću jesenji vetar. Slušaću jesenji vetar. On je tako tih..."
-------------------------------
"...Čulo se hujanje mašina u industrijskim pogonima, koje je Janoša činilo smirenim, blaženim. To je bilo u neposrednoj daljini preko pruge, a ovde, gde je sedeo, čuli su se popci, zrikavci i drugi insekti koji su označavali da je priroda živa. Janoš je bio sam; ljudi se nisu ni čuli ni videli i to mu se jako dopadalo, a onda se iznenada setio, pogledao je u nebo. Mesec je bio pun s dosta zvezda oko sebe. „ Vedro je!” ‒ rekao je u sebi.
Sada je sunce već potpuno zašlo za planinu u daljini, a ulične svetiljke se upališe. .."
--------------------------------
"...Svaki obrok u menzi se jede kao da je poslednji. Deprimiraju me njihova utučenost i potištenost. Ne biste pogresili ako biste pomislili da je ovo Institut za psihijatriju, a ne neurologiju. Budale. Debili. Osmeh kod pacijenata ne postoji. Kod lekara, tu i tamo…da ih niko ne vidi. Sreća se skriva. Kao da su svi spremni za smrt..."
-------------------------------
"...Ne znam kako ovo da počnem; u stvari nisam znao kako da počnem. Da li da napravim uvod? Kakav da bude? Kratak? Sentimentalan i tako to? Pa sam odlučio s neba pa u rebra. Ne znam kako da kažem roditeljima da neću da živim više s njima, ne mogu! Ne volim ih. Nemoj, odmah, da me osuđuješ za ovakav izbor. Teško mi je da im kažem to, ali ću im reći, prvo tebe da obavestim. Teško mi je. Ozbiljno.
Ja sam, kao, smislio plan – da odem kod njih..."
-----------------------
Iz recenzije Sanje Radulović:
"...Priče u ovoj knjizi su nastale u rasponu od dvije decenije, okvirno rečeno, a svaka od njih bez obzira na perspektivu, temu ili strukturu sadrži već pomenutu neposrednost i lakoću toplog pipovijedanja koje grade prisnost i posljedično bliskost otkrivajući nam zaboravljene slojeve vlastitog sjećanja. Podijeljena je u pet cjelina koje se stilski razlikuju ali su tematsko-motivski srodne. Sve priče se uvijek tiču međuljudskih odnosa od ljubavnih do prijateljskih, odnosa s bliskim srodnicima, s medicinskim osobljem, okolinom i najvažnijeg, od kojeg zavise i svi drugi odnosi, onoga koji gradimo sami sa sobom kroz identitetsku prizmu i kroz samorefleksiju. U strukturalnom smislu zbirka sadrži mikroprozu..."
