Plato izdavaštvo

17/12/2025

Nijedan zahtev nije previše neobičan za Deda Mraza! 🎅

16/12/2025

Čuli smo da je Deda Mraz počeo da radi sezonu, a neke naše knjige zaista imaju skromne želje. 👀

A i zaista, šta je najgore što može da se desi ako se Zlatni paviljon spoji sa nečim zapaljivim? 🔥

10/12/2025

U napetom, inteligentno satiričnom romanu „Još jedna ratna igra“, pratimo sudbinu Darka Minića, beogradskog profesora nepravedno optuženog za visokotehnološki kriminal i ratnohuškačke aktivnosti. Njegova apsurdna sudska saga vodi ga pred Međunarodni krivični sud, gde će odgovarati za zločine koje nikada nije počinio tokom boravka u Zapadnom Berlinu osamdesetih godina.

Članak o novom romanu našeg pisca Miloša B. Tomaša na nova.rs
https://nova.rs/kultura/objavljen-novi-roman-milosa-b-tomasa-jos-jedna-ratna-igra/

Jedan nepravedno osuđeni beogradski profesor za visokotehnološki kriminal i ratnohuškačke aktivnosti u središtu je novog, sedmog romana autora Miloša B. Tomaša "Još jedna ratna igra", koji je objavljen nedavno u izdanju kuće "Plato Books".

06/12/2025

Tri dana, nula troškova dostave.

Mali poklon za sve knjigoljupce: od 5. do 7. decembra, sve knjige na sajtu stižu do tebe bez ikakve poštarine.

Ako ti je falio znak da konačno poručiš onaj naslov koji odlažeš: eto ga. 🙂

Napuni korpu, smesti se udobno i čekaj paket. Sve ide na naš račun. 📦❤️
Samo na 👉 www.plato.rs

05/12/2025

Stigao je Plato wrapped 👆

Sve naše statistike iz 2025. na jednom mestu. A vaš pregled godine pišite nam u komentarima!

01/12/2025

(Skoro) svi na okupu 😍 Koji Plato naslov vam se najviše dopao u 2025. godini?

27/11/2025

Vidimo se na jubilarnom 60. Sajmu knjiga u Nišu!

Spremili smo vam nove naslove, razne popuste i akcije na ceeeeo asortiman Platoovih naslova! A tu je i gift program cegera i čitalačkih dnevnika za sve knjigoljupce.

📍 Hala Čair od 29.11. do 7.12. od 10 do 20h!

Čekamo vas na Biblionerovom štandu!

22/11/2025

Da li je beg iz zatočeništva sloboda ili još jedan zatvor?

Mi nismo sigurni, ali Žaklin Arpman naslućuje odgovor. A šta bolje čitati ovog kišnog novembra?

Repost:

17/11/2025

U svetu bez ljudi, bez ikakvog poretka, da li je život moguće smisliti iznova? I da li pojedinac može pronaći identitet, nadu, oslonac i bliskost suočen sa najizazovnijom i najstrašnijom nepoznanicom: slobodom?

Vreme je da čitate Žaklin Arpman i potražite odgovore.

12/11/2025

Mišima kaže: Život je puki haos postojanja 🌊

A u svojim romanima bavi se i raznim drugim temama: filozofijom života, identitetom, čašću, moralom, Japanom i njegovim promenama, lepotom, ružnoćom i duhovnošću.

Na našem sajtu čeka vas Mišima komplet sa delima:
-Huk talasa
-Zlatni paviljon
-Mornar koji je izneverio more

A uz besplatnu poštarinu dobijate i Mišima torbu.

Posetite odmah Platoov sajt!

10/11/2025

"Bila sam sve vreme loše raspoložena, ali to nisam znala jer nisam poznavala termine koji su označavali raspoloženja. Žene su se motale tamo-amo baveći se retkim svakodnevnim poslovima, i nikada nisu tražile da u tome učestvujem. Ja bih se sklupčala i posmatrala ono što je imalo da se vidi. A kad malo bolje razmislim: to je bilo gotovo ništa. One su sedele i brbljale, ili bi, dvaput dnevno, pripremale obroke. Malo-pomalo, počela sam da obraćam pažnju na čuvare koji su neprestano obilazili kavez. Uvek ih je bilo po trojica, na nekoliko koraka jedan od drugog, posmatrali su nas, i običaj je bio da ne primećujemo njihovo prisustvo, ali ja sam postala znatiželjna. Shvatila sam da je jedan bio drugačiji: viši, mršaviji, a posle nekog vremena shvatila sam i da je bio mlađi. To me je mnogo zainteresovalo. Kada su bile dobro raspoložene, žene su dozivale u sećanje muškarce i ljubav, šašavo bi se smejale i rugale mi se kada sam ih pitala šta je smešno. Pamtila sam šta sam mogla: po­ljupce, koji se daju na usta, grljenje, odmeravanje od glave do pete, što uopšte nisam razumela, onda je tu bilo i neko sedmo nebo – kunem se! Kako nisam videla nikakvo nebo, ni prvo ni ostala, nisam se na tome zadržavala, baš kao ni na pritužbe o brutalnosti, to boli, njih baš briga za žene, ostave ih trudne i pobegnu govoreći: „Kako da znam da je moje?”. Ponekad su izjavljivale kako nisu ništa izgubile, a ponekad bi plakale. Ja sam bila predodređena da ostanem devica. Jednog dana sam skupila snage da prevaziđem svoj bes i pitala sam Dorote, onu manje nepristupačnu od dve starice.
– Jadna mala!
I posle nekoliko uzdaha, odgovorila mi je kao i obično:
– Šta bi ti značilo da znaš kad to ne može da ti se desi?
– Zato što želim da znam! – odgovorila sam besno, i izne­nada shvatila zašto mi je to bilo toliko važno."

Iz romana: Ja, koja nikad nisam poznala čoveka - Žaklin Arpman