13/03/2024
" Gospodine preterali ste, imate veliki problem "
Uspavane, zamišljene, setne, sretne i nesretne, kao reski zvuk telefona u kasni sat iznenadio je prekidajući tišinu glas.
U prvom trenutku pomislila sam da je čovek bio nepristojan.
Radoznali pogledi iskrivili su lenjo glave da vide šta se dešava. I ja sam.
" Okupajte se, sredite pa izađite među ljude i u autobus " - bilo mi je jasno i složih se pogledom sa ženom preko p**a sebe, koja mi je gledajući iza mene usiljeno, klimanjem glave, na slaganje odgovorila.
Osoba koju sam videla, u prvom momentu ni po glasu koji nije bio nežno devojački, ni po polu nisam mogla da prepoznam.
Svi oćute na glasno, bez razmišljanja kazivanje moje " Bravo ! U pravu je ". U sebi mislim kako mi glas zvuči muški a zaklela bih se da sam letimičnim pogledom videla žensku frizuru i ruž na usnama. Nije važno, razmišljam dalje i složim se još jednom sama sa sobom da potvrdim, istovremeno gledajući u ljude oko sebe koji ćute i sa zaprepašćenjem primetim iza nezainteresovanih hladnih im pogleda da je osuda vidno različitog hrabrog bića koje je progovorilo ono što svima smeta značajnije od njenog istupanja u ime svih. Razočarana, vratim se svom svetu ali me misao kako nam je pakovanje važnije od kvaliteta i suštine ne napušta.
Na sledećoj stanici hrabro biće napušta prevoz. Mi ostajemo u začaranom mirisu belog luka i užeglog znoja koji se sve više širi iz tela prozvanog. Žao mi je, zaista ga ne mogu nazvati gospodinom.
Polu izolovana sa mesta na kojem sam, primećujem da svi gledaju kroz prozor i čujem niz pogrdnih komentara na izgled osobe, sada ga već i sama jasno vidim, mladog, rođenog muškarca sa ženskim hormonima. Gužva u saobraćaju na strani je nas posmatrača. Gomila oko mene osuđuje muškarca obučenog u žensku odeću. Nikome ne smeta opor miris koji prozvan širi, čak zajedno komentarišu sa njim jedno biće koje je na najfiniji način odreagovalo. Tužnim pogledom ispraćam vitkog muškarca u telu žene zarobljenog i pitam se gde su svi oni ljudi otvorenog uma sa društvenih mreža. Oni koji razumeju različitost u diskusijama na slavama i rođendanima, jedinim retkim okupljanjima šarolikog sveta povezanog familijarnim, poslovnim ili komšijskim odnosima. Poštovanje različitosti na ispitu palo. Gledam kako jedan po jedan dižu jaknu preko usta. Oni srećniji udišu miris svojih vlažnih maramica jer smrad prosto štipa koliko je jak ali podnose. Čovek je kreatura po definiciji normalnog čoveka. Sa druge strane, da oklevetaju, osude i ismeju različitog od sebe bez milosti iskoristili su priliku da učine. Skoro svi. A ima u jutarnjim satima i po 200 ljudi u jednom prevozu. Ma da je sto! Mnogo je.
Nisam ni sama širokih shvatanja, ne razumem se puno u moderne momente. Ne može se baš mnogo izmestiti od tla rođenja i okružena.
Ne bih bila srećna da mi je dete, brat, neko blizak polno ne definisan ali šta bi se dogodilo da jeste ? Šta tad ? Da li bi bio ismevan gde god da se pojavi zbog svog izgleda?
Ode razmišljanje duboko ali realno jedna generacija nikad sa sigurnošću ne može znati kakva će biti sledeća. Elem, da se vratim temi..
Nikog moj junak ne vređa, ne dira. Finih manira živi svoj život sasvim sigurno ne potpuno srećan ali mnogo hrabar. U masu se lako utopiti. Kad si drugačiji okolina ne prihvata. Kad si i prihvatljivo drugačiji u problemu si, kad si drugačijeg sklopa rođen kao što je neshvaćeni junak trinestog dana marta, u mnogo ozbiljnom i teškom. Srbija. Zemlja razumnih i širokoumnih.. Narod rečit, divan.
Ne moramo voleti drugačije. Sigurno ih ne možemo razumeti jer oni višestruke bitke biju. Ali ih kao ljude trebamo poštovati uvek a posebno onda kada kao hrabriji od nas dignu glas za dobrobit svih ne upotrebivši ni jedan pogrdan izraz. Trebamo, trebali bi, da, ali kolektivno ne poštujemo. Da li ih se kao nepoznatog bojimo ili neki treći razlog postoji ne znam ali prema različitima, ocenjenim na osnovu izgleda ovog jutra moji sugrađani pali su. A to je tužno.. G
