Global Serbia je specifičan autorski portal sa isključivo sopstvenim analitičkim sadržajem, okrenut Srbima u matici, regionu i dijaspori, koji tumači događaje i pojave sa čisto srpskog stanovišta. Zašto Global Serbia?
“Svaki Srbin narodnu celinu i njene interese mora instiktivno da stavi ispred sebe i svojih ličnih interesa, samo tako se od jednog skupa ličnosti pravi narod”. U Srbiji se danas ži
vi u iskrivljenoj stvarnosti, oblikovanoj u doba komunističkog jugoslovenstva, koja odavno nema dodira sa istorijskim istinama. I budući da nema čvrstih i trajnih osnova, utemeljenih na vlastitim vrednostima, većina njenog stanovništva, i to svojevoljno, učestvuje u velikoj iluziji. Otuda je preovlađujući osećaj da srpski narod danas još tavori, zarobljen u dvostrukoj dogmi, komunističkoj i jugoslovenskoj, koje su stopljene u jedno, smrtonosne po srpski identitet. I dok god Srbi ne shvate da su poraženi, da su protraćili i izgubili u nepovrat XX vek i ne žele da izvuku pouke iz tog neprijatnog nacionalnog iskustva, glavinjaće kroz savremenost bez cilja i smisla, pitajući se: ko smo mi Srbi? Ma koliko ovakva dijagnoza o duhovnom stanju Srbije izgledala sumorno, a sročena je nasumičnim izborom i slaganjem nekoliko citata najuglednijih srpskih intelektualaca, koji su se poslednjih godina bavili našom stvarnošću, ona u suštini predstavlja prvi i najvažniji korak u nacionalnom osvešćivanju i prosvećivanju sa namerom da se stanje – promeni izskorena. Da jedna drugačija, Srbima svojstvenija svest, izražena kroz paradigmu srpskog stanovišta, pobedi kao generalni pristup u svemu što se govori, misli i radi. Otuda i ideja da se pred publikom u Srbiji i svetu pojavi jedan ovakav elektronski njuz magazin – Global Serbia, koji bi profesionalno medijski negovao i baštinio sve one vrednosti temeljnog nacionalnog identiteta Srba na koje smo u veku iza nas postepeno i sistematski zaboravljali, dovodeći sebe u situaciju da nam danas navodno civilizovani svet kroji i šije ludačku košulju sa naznakom „promena svesti“. Kao da srpski zaborav nije već do sada bio dovoljan, pa bi da nam konačno i neopozivo kompletno isperu mozak. Bilo bi preambiciozno za jedan medij da na početku rada preuzme ovako važan nacionalni zadatak, koji svakako pripada mnogo više drugima, državi, nacionalnim institucijama, crkvi, srpskim akademicima i intelektualcima, školama i univerzitetima, celokupnom narodu koji mora da izađe iz decenijske letargije, i ko zna sve kome još – jer se samo sinergijom napora svih može izgraditi savremeni identitet na vrednostima koje su nam u amanet ostavili časni preci – ali na taj srpski sabor niko ne sme da čeka, već da juče počne da čini ono što smatra da zna najbolje i da je najkorisnije za Srpstvo. U tom smislu i odgovor na pitanje iz naslova, iako ima bezbroj dimenzija, je jednostavan: krajnji je čas da se, pre svega, medijski suprotstavimo nametnutom osećanju srpske krivice za sve što se oko nas ili u vezi sa nama događa i osećanju nemoći da se stvarnost menja, da one malobrojne koji osećaju sav čemer srpskog pitanja u drugoj deceniji XXI veka – ohrabrimo.
„Ako smo poraženi, treba li da pomognemo da budemo dotučeni, ili da se suprotstavimo svojim dželatima, umesto da im odobravamo“, pita se u jednom novinskom intervjuu profesor Milo Lompar, autor koji je svojim delom „Duh samoporicanja“ vratio među Srbe ideju Crnjanskog o srpskom stanovištu, objašnjavajući da je upravo to smisao pasivnog otpora i politika srpskog stanovišta. Po njemu, temelj srpskog stanovišta je politika nacionalne prosvećenosti koja obuhvata slobodu i izbor – „jer svaki čovek mora da ima mogućnost da slobodno izabere“. To je zapravo put ka nacionalnoj kulturi kao kategoriji kolektivnog prepoznavanja...
Pun tekst: https://globalserbia.com/magazin/srbija/zasto-global-serbia/
