Radio etnolog

10/11/2025

Слика „Ковачичка девојка” Еве Хусарикове из 2001. године једно је од најпознатијих дела ковачичке наивне уметности. Излагана је широм света, од Америке до Јапана, у више галерија и музеја него било које друго уметничко дело из Ковачице. На слици је приказана девојка у башти испред своје куће. Пажњу треба обратити на детаље, од којих сваки носи одређену симболику.

Чичак који расте уз ограду подсећа на опомену мајке, такође приказане на слици, да девојка не сме бити лакомислена и веровати момцима који су дошли да је испрате до цркве. Девојка има чисто чело, које је симбол њене искрености и неискварености, а румени образи су знак њеног здравља и младости. У руци носи црквену књигу, која упућује на њену скромност и први самостални одлазак у цркву. Лале у њеном дворишту су симбол њене марљивости, али и порука да сваки дан треба радити и чинити добро. Ни одећа коју девојка носи није лишена симболике: велики број сукњи осликава добар материјални положај породице. Петао изнад врата и роде на димњаку најављују скори долазак добрих вести, односно да ће се девојка убрзо удати и постати мајка.

Слику „Ковачичка девојка”, али и друге радове наивних уметника из Ковачице, можете погледати на изложби “Женски сликарски рукопис ковачичког наивног сликарства: Од игле и конца до Унеска”, која траје до 15. новембра.

18/10/2025

Портал Порекло објављује списак презимена покатоличених српских породица сачињен на основу етнографских истраживања Јевта Дедијера и Марија Петрића (по националности Хрват из Херцеговине). Издвојене су само оне херцеговачке породице које су славиле крсну славу.



АНИЋ, настањени у Јарама и Биограцима (Широки Бријег). Славили су Велику Госпојину.

БАБИЋ, настањени у: 1. у Аладинићима (Столац), претходно у Чавшу (Попово), Славили Никољдан. 2. у Требимљу, претходно у Дубрави (Столац), Славили Никољдан. 3. у Тријебњу, претходно у Јабланици. Славили Ђурђевдан.

БРАЈКОВИЋ, настањени у Клепцима (Чапљина) Славили су Томиндан.

БУБАЛО, настањени у: Радишићима и Хумцу (Љубушки), Турчиновићима (Широки Бријег), Требижату (Чапљина), Мостар. Старином су из Хумца. Славили су Никољдан до 1880. год.

БУДИМИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). По Јефту Дедијеру, старином су из Доњег Вакуфа. Славили су Малу Госпојину. По Мариу Петрићу, Будимићу не знају своје порекло.

БУХАЧ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Старином су из Тихаљине (Љубушки). Има их и у Мостару и Коњицу. Славили су Никољдан.

БУКВИЋ, настањени у Равном (Попово). Већина су православни Срби који славе Јовањдан. Буквићи католици у Равном не знају да ли су у сродству са православним Буквићима, али их православни Буквићи сматрају својим родом.

БУРИЋ, настањени у у Равном и Котезима (Попово). Старином су од Матковића из Бјелопавлића у Црној гори. Раније су се звали Андријашевићи и Матковићи. Славили су Никољдан.

ВАСИЉ, настањени у Међугорју (Броћно, Читлук) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Љути Долац су се доселили из Међугорја. Славили су Петровдан.

ВИДАЧ, настањени у Криводолу и Подгорју (Мостар). У Криводол су Видачци досељени у из Хамзића (Читлук). Тамо су се звали Матићи и славили су Никољдан. У Подгорје су дошли из Криводола. Славили су Митровдан.

ВРАНЧИЋ, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Према Дедијеру славили су Петровдан.

ВРЕПАЦ, настањени у Чулама (Мостар). Доселили су се из Требижата код Чапљине где су се звали Лишани и славили Никољдан.

ВУЧИНА, настањени у Тријебњу (Дубраве, Столац) и Буни код Мостара. У Тријебањ су доселили око 1700 године из Далмације а у Буну су дошли из Тријебња. Славили су Никољдан.

ВУКОРЈЕП, настањени у Хутову (Неум). Пореклом су од православне породице Савић из Постољана у Невесињу одакле су се доселили у Хутово. Славили су Никољдан.

ВУЛЕТИЋ, настањени на подручју Чапљине, Стоца, Широког Бријега, Попова и Љубушког. Потичу из Црне Горе.

ГАБРИЋ, настањени у Селишту (Мостар). Доселили су се из Жупе у Далмацији, а били су настањени и у Грљевићима (Љубушки) Звали су се Марковљани а славили су Никољдан.

ГАГРО, настањени у Ходбини (Мостар) и Јарама (Широки Бријег). Славили су Илиндан.

ГАЛИЋ, настањени на ширем подручју западне Херцеговине али нису од истог рода. Галићи из Домоновића пореклом из Ошљена код Опузена и славили су Свисвете, тј. Мратиндан.

ГАВРАН, настањени у селима око Љубушког. Гаврани из околине Требиња су пореклом из Далмације и славили су Мратиндан. Не зна се да ли су у роду са Гавранима из западне Херцеговине.

ГИЉЕ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ГЛАВИНИЋ, настањени су Бабин Долу и Мошевићима (Неум). Славили су Мратиндан.

ГОЛИЋ, живели у Орашју (Попово). Старином су Лонци из Трнчине. За време Другог Светског рата иселили су се у Слано повише Дубровника. Славили су Никољдан.

ГОЛУЖА, настањени у Опличићима (Чапљина), Тријебњу и Пјешивцу. Славили су Никољдан.

ГРБАВАЦ, настањени у Грабу, Витини и Шиповачи (Љубушки). Претпоставља се да су били православне вере, јер по Дедијеру Грбавци су причали да су пореклом од „Стипана Високог“ и да су род са кућом Петровића из Црне Горе.

ГРБЕША, настањени у Орашцу, Ковачеву Пољу и Маглицама (Прозор) Чапљина. Потичу од Пињуха из западне Херцеговине који су опет пореклом из Далмације. Звали су се Медић и славили Никољдан.

ГРЛЕ, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Звали су се Предићи и славили Никољдан.

ГРОЗДИЋ, настањени у Орашцу (Прозор). Некада су се звали Богдан. Славили су Петровдан или Никољдан.

ГРУСИН, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Старином су из Далмације. Славили су Томиндан.

ГУГУЋ, настањени у Узарићима (Широки Бријег). Раније су се звали Ласић који су славили Петровдан.

ГУСЛИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ГУСТИН, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац) и Доњи Зелениковац (Неум). Пореклом су из Попова. Звали су се Бендери и славили су Никољдан.

ДАДИЋ, настањени у Беленићима (Попово) и Почитељу (Чапљина). У Почитељ су дошли из Попова. Славили су Томиндан.

ДАМЈАНОВИЋ, 1. Љути До (Широки Бријег). Потичу од православних Симића и славили су Никољдан. 2. Биограци (Широки Бријег). Потичу од Креца из Опузена. Славили су Илиндан.

ДАНИЧИЋ, настањени у Радетићима (Чарићи, Неум). Старином су од Сења и славили су Ђурђевдан.

ДЕЛИЋ, настањени у Криводолу (Мостар) у који су дошли из Читлука, и Јасеници (Биишће) у коју су се доселили из Криводола. Славили су Петровдан.

ДОЛИНА, настањени у Голубинцу и Орашју (Попово). Славили су Мартиндан а сада Никољдан.

ДОНКИЋ, настањени у Клепцима и Требижату (Чапљина), Чулима (Мостар) и Читлуку (Посушје). Старином су из Броћна, одакле су се доселили у Клепце. У Требижат су дошли из Селина код Мосора а у Читлук из Требижата. Славили су Никољдан.

ДРАШКИЋ, настањени у Избричном и Бритвици (Широки Бријег). Славили су Никољдан.

ДУБЕЉ, настањени у Беленићима и Кијев Долу (Попово). Старином су из Црне Горе, презивали су се Раићевић и славили Мратиндан.

ЂОЛО, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Потичу од Дамјановића из Љутог Доца. Славили су Никољдан.

ЂУРАСОВИЋ, настањени у Трнчини и у Котезима (Попово). Славили су Никољдан.

ЕРЕШ, настањени у Радишићима, Пробоју, Хумцу, Студенцима (Љубушки) и Сретници (Мостар). Славили су Малу Госпојину.

ЖАРАК, настањени у Чваљини и Трнчини (Попово). Жарци су покатоличени огранак православних Чихорића који су у 14 веку живели у Попову. Славили су Шиминдан.

ЖЕРАВИЦА, били су настањени у Доњем Дријену (Чарићи, Неум). Одселили су се у Котаре у Далмацији, има их и око Врлике где су православни. Има их и у Жумберку у Хрватској. Владислав Скарић сматра да су пореклом од Бањана у Црној Гори. Истиче такође могућност да су се доселили из Попова заједно са православним владиком Саватијем што директно указује на њихову православну прошлост.

ЖИЛИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац), Сјекосама у Доњем Храсну (Неум), Габели (Чапљина). У Аладиниће су дошли из Борута у Доњем Храсну око 1860 године, а у Сјекосе из Турковића у Попово око 1800 године. Славили су Никољдан.

ЖУТАЦ, настањени у Равном (Попово). Потичу од Којића из Грабовог Дола који су славили Митровдан.

ЗЕКО, настањени у Беленићима (Попово). Славили су као и сви католици у Беленићима Томиндан.

ЗЕЛЕНИКА, настањену у више села Широког Бријега одакле су се расељавали широм Херцеговине, у Прозор пре свега.. Потичу из Херцег Новог. Зеленике у Јарама славили су Никољдан а у Зазвонику Петровдан.

ЗЛОЈИЋ, има их досељених код Метковића, где су са ислама прешли на католицизам.

ЗОРАЦ, настањени у Равном (Попово). Славили су Митровдан као и сви католици у Равном.

ИВАНКОВИЋ, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Не припадју истом роду. За Иванковиће у Черигају се сматра да су из Мамића, да су се звали Билић те да су славили Никољдан.

ЈАРАК, настањени у Цицрини, Требимље (Попово), Драчевица (Мостар) и Почитељ (Чапљина). Сви су пореклом из Требимља. Славили су Никољдан.

ЈЕЛИЋ, настањени у Хумцу (Љубушки), Билушинама и Прибиновићима (Широки Бријег) Родом су из Имотском, звали су се Николићи и славили су Ђурђевдан.

ЈУРИЉ, настањени у Јарама и Турчиновићима (Широки Бријег). Јуриљи у Јарама су славили Никољдан, а из Турчиновића Ђурђевдан.

ЈУРКОВИЋ, настањени у Клепцима и Габели (Чапљина), Витини (Љубушки) и Доњем Храсну (Неум). Славили су Никољдан. Није поуздано да ли су Јурковићи из Љубушког су роду са осталима.

КАЛАУЗ, настањени у Горњем Зелениковцу (Неум). Славили су Шћепандан.

КАЉ, живели су у Калуђеровићима (Шума Требињска). Потичу од старе породице Радуловић из истог села. Славили су Јовањдан.

КАТИЋ, настањени у Прењу и Аладинићима (Столац), Мошевићима, Хотњу и Броћанцу (Неум). Има их и у Домоновићима код Чапљине а такође и Клеку код Неума. Сви потичу од Цурића из Попова који су славили Никољдан.

КАТУШИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Пореклом су из Црвеног Грма (Љубушки). Раније су се звали Матићи. По Дедијеру звали су се Миљушковићи и славили Илиндан.

КЕЧИ, настањени у Опличићима код Чапљине. Славили су Никољдан.

КНЕЗОВИЋ, настањени у Радишићима (Љубушки), Љутом Доцу, Дужицама и Смокињу (Широки Бријег) и Горици код Стоца. Славили су Ивањдан.

КОЈИЋ, настањени у Ораховом долу и Равном (Попово). Славили су Митровдан.

КОЊЕВОД, настањени у Хутову и Бурмазима (Неум). Старином су из Црне Горе па се самим тим претпоставља да су били православни.

КОРДА, настањени у Клобуку, Тихаљини и Грљевићима (Љубушки). Корде су такође настањене и у Попову где су славили Митровдан. Не зна се да ли су у роду са Кордама из западне Херцеговине.

КОРДИЋ, настањени у Хумилишанима и Сретници (Мостар). Кордићи из Сретнице су раније живели у Требижату (Чапљина). Раније су се звали Колаши и славили су Петровдан.

КОВАЧИЋ, настањени у Турчиновићима (Широки Бријег). Старином су из Имотског. Тамо су се звали Ивићи и славили су Илиндан.

КРАЉЕВИЋ, широко распрострањен род у западној Херцеговини. За Краљевиће из Мокрог (Широки Бријег) који се први пут спомињу 1743 године Дедијер каже да су се доселили из Имотског. Тамо су се звали Андрићи и славили су Ђурђевдан.

КРЕЧАК, настањени у Завали и Беленићима (Попово). Раније су се звали Радановићи и славили су Томиндан.

КРМЕК, настањени у Горњем и Доњем Дријену (Хутово, Неум). У ова села Крмеци су доселили из Храсна. Раније су се звали Маслаћи и славили су Трифундан.

КУКРИКА, настањени у Котезима (Попово). Старином су Доброславићи с Требимље у Попову. Славили су Никољдан.

КУЛАШ, настањени у Руштима (Невесиње), Трнчини и Цицрини (Попово). У Рушта су се доселили из Ротимље (Столац). Кулаши из Трнчине су славили Никољдан, а Кулаши из Цицрине Шимундан.

КУСИЋ, настањени у Чулама (Мостар) Потичу од Стипановића из Чула у Дувну. Славили су Ђурђевдан.

КУТЛЕ, настањени у Јарама, Бухавчевини и Прибиновићима (Широки Бријег). Родом су из Далмације. Звали су се Војводићи и славили су Никољдан.

КВЕСИЋ, широко заступљени на подручју села око Широког Бријега. Квесићи из Биограца су из Мокрог и славили су Никољдан. Квесићи из Марасовца су славили Мало Госпојину, а Квесићи из Смокиња потичу од православних Ивановића са Косова у Далмацији и славили су Ђурђевдан.

ЛАКИЋ, настањени у Вељој Међи и Требимљи (Попово). Славили су Никољдан.

ЛАСИЋ, настањени у Љутом Доцу, Јарама и Узарићима (Широки Бријег). Има их и у Горњим Вишњанима (Прозор). Славили су Петровдан.

ЛАЗАРЕВИЋ, настањени у Хотњу (Неум). Раније су живели у Прапратници и звали се Јањићи. Јањићи на подручју Херцеговине су славили Ђурђевдан и Аранђеловдан.

ЛЕТО, настањени у Завали (Попово) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Завали су се раније звали Паламете. У Љутом Доцу Лете потичу од Рашке Горе. Славили су Илиндан.

ЛОНЧАР, настањени у Вељацима (Љубушки), Љутом Доцу, Гостуши и Доњем Градцу (Широки Бријег), Јасеници (Мостар), Рами и Устирами (Прозор) и у Прозору. За Лончаре у Билишинама (старом делу Љутог Доца) каже се да су се звали Стипићи и славили су Марковдан.

ЛОВРИЋ, настањени у Дужицама, Узарићима, Приваљу и Смокињу, а некада су живели и у Черигају (Широки Бријег). За Ловриће у Смокињу се зна да су од Куриљија који су старином од Вргорца и да су славили Илиндан.

ЛОВРО, настанењи у Горњем Храсну (Неум). По Дедијеру Ловре потичу од Маслаћа. Маслаћи су старином из Риђана из Црне Горе и славили су Ђурђевдан.

ЛУБУРИЋ, дробњачко племе раширено по Херцеговини. Православни и даље славе Никољдан а католици су престали. Има их у Радишићима (Љубушки)

ЛУЧИЋ, настањени у Голубинцу и Равном (Попово). Прослапу и Доњим вишњанима (Прозор). У Голубинцу су од Бенића. У Равно су дошли из Имотића-Трнове у Далмацији. По једнима им је старо презиме Гњатићи а по другима Милошевићи. Славили су Митровдан.

ЛУКА, настањени у Смокињу (Расно, Широки Бријег) и Лединцу (Мостар). Старином су из Далмације. Звали су се Марушићи и славили су Илиндан.

ЉЕВАК, настањени су у Равном и Трнчини (Попово). Славили су Митровдан.

ЉУБИЋ, настањени у Биограцима, Горњем Црнчу, Јарама, Ладини, Љуботићу, Љутом Доцу и Узарићима (Широки Бријег), Варвари, Кранчићима и Љубунцима (Прозор). За Љубиће из Биограца се зна да су славили Петровдан и да су се доселили с Власника. Љубићи из Јара су славили Личиндан.

МАРЧИНКО, настањени у Глумини (Неум). Потичу из Попова. Претпоставља се да су као и остали Поповљани (не сви) временом превођени у римокатолицизам.

МАНДИЋ, настањени на подручју Широког Бријега и Прозора. За себе су говорили да потичу од сестре хајудка Мијата Томића. Они из Биограца (Широки Бријег) славили су Ђурђевдан. Нису сви истога рода.

МАНЏО, настањени у Подгорју (Мостар). Раније су се звали Вукоји. Славили су Никољдан.

МАРКОВИЋ, настањени у Аладинићима и Тријебњу (Столац), Клепцима (Чапљина) и Хумцу (Љубушки). Сви су славили Ђурђевдан.

МАРУШИЋ, настањени у Биограцима, Добричу, Горњим Добрковићима, Кочерину, Љутом Доцу, Прибиновићима, Трну и Жватићу (Широки Бријег). Пореклом су из Далмације и славили су Илиндан.

МАСЛАЋ, настањени у Аладинићима (Столац), борути, Сјекосама и Четољубу (Доње Храсно, Неум). Пореклом су из Риђана из Црне Горе. Славили су Ђурђевдан.

МАТИЋ, настањени у Дубљанима и Кртњу (Попово), Прапратници, Горњем Зелениковцу, Броћанцу, Хутову и Храсну (Неум), Тријебњу, рјечицама и бјелојевићима (Столац), Клепцима (Чапљина), витини у Вељацима (Љубушки). Сви Матићи из Дубљана били су православни пре него што су покатоличени и славили су Малу Госпојину. Матићи који су се из Дубљана одселили у Славонију славили су Матијевдан. У Клепце Матићи су се доселили из Храсна и славили су Шћепандан.

МАТИЈИЋ, настањени у Равном и Трнчини (Попово). Истог су рода. Славили су Митровдан.

МАТУШКО, настањени у Мошевићима и Дужима (Неум). Славили су Мратиндан.

МЕНАЛА, настањени у Церовој, Колојању и Церову (Доње Храсно, Неум). Истог су рода. Славили су Никољдан.

МЕРЏАН, настањени у Вељој Међи (Попово), Доњем Храсну (Неум) и Габели. Славили су Никољдан.

МИХАИЛОВИЋ, настањени у Дубљанима (Попово). Сви Михаиловићи католици из Попова су избегли 1941 године а славили су Малу Госпојину.

МИЈАТОВИЋ, настањени у Почитељу и Домановићима. Старином су из Попова. Славили су Мратиндан.

МИКУЛИЋ, настањени на подручју Широког Бријега, Љубушког и Мостара. Дедијер тврди да су пореклом из Вргорца у Далмацији и да су се доселили у Херцеговину за време Херцега Стјепана. За Микулиће из околине Мостара тврди да су славили Никољдан.

МИЛАНОВИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац). Зову их и Кечи. Славили су Никољдан.

МИЛАС, настањени у Хумцу (Љубушки). Доселили се у Хумац из Тихаљине (Груде). Славили су Никољдан.

МИЛИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од православних Милића из Величана (Попово).

МИШКОВИЋ, настањени у Дужима (Неум). Прича се да им је предак бежао пред ускоцима из Сења. Славили су Михољдан.

МРВАЉ, настањени у Вишићима и Горици (Чапљина). Пореклом су од православних Мрваљевића у Црној Гори.

МУСА, настањени у Пребиновићима, Черигају, Привљу, Расну, Смокињу, Дужицама и Кочерину (Широки Бријег). За Мусе из Пребиновића тврди се да су се раније звали Слишковићи и славили Ђурђевдан. А за Мусе из Космаја да су пореклом од Имотског и да су славили Илиндан.

НАКИЋ, настањени у Узарићима, Доњем Црнчу и Дубоком Мокром (Широки Бријег). Сви су пореклом из Броћна и славили су Шћепандан.

НИКОЛИЋ, настањени у Орашцу, Прослапу, Румбоцима и Слатини (Прозор), Дољанима (Јабланица), Домановићима (Чапљина) и у Дужицама (Широки Бријег). Нису сви истога рода. Једино се поуздано може рећи за Николиће из Дужица да су се доселили из Стона 1800 године, да су се звали Микулићи и да су славили Ђурђевдан.

НОГУЛИЦА, настањени у Домановићима (Чапљина). Старином су из Попова. Славили су Никољдан.

НОНКОВИЋ, настањени у Прапратници (Неум). Доселили се из Хутова око 1880 године. Раније су славили Светога Луку, а потом Светога Миховила (Михајла).

ОБАД, настањени у Прапратници (Хутово, Неум). Пореклом су из Риђана у Црног Гори. Звали су се Милошевићи, а затим Бронзићи. Несумњиво су били православни.

ОБЕРАН, настањени у Вељој Међи (Попово). Потичу од Богдана из истога села. Једно су братство са Соколима и Вукасима. Славили су Никољдан.

ОБРАДОВИЋ, настањени у Аладинићима, Тријебњу, Бјелојевићима, доњем Поплату (Столац) и у доњем Храсну (Неум). Славили су Лучиндан.

ПАЛАМЕТА, настањене у Чавшу (Попово) и Мишљену (Љубиње). Потичу од Добраловића, славили су Митровдан.

ПАПАЦ, настањени у Горњем Храсну (Неум), Бурмазима (Столац). Клечку (Дабар) и у Поцрњу (Љубиње). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.

ПАРАЏИК, настањени у Витини и Хумцу (Љубушки) и у Љутом Доцу (Широки Бријег). Славили су Малу Госпојину.

ПАВКОВИЋ, настањени око Широког Бријега, Посушја и Прозора. Староседеоци су и Зазвонику (Широки Бријег) одакле су се расељавали у остала места. Славили су Ђурђевдан.

ПЕКИЋ, настањени у Трнчини (Попово). Потичу од Радића из истога села који су славили Никољдан.

ПЕНАВА, настањени у Опличићима (Чапљина), Витини (Љубушки), Прибиновићима (Широки Бријег), Маглицама и Копчићима (Прозор). Нису сви истога рода. За Пенаве из Прибиновића се зна да су раније живели у Посушју и да су се звали Хркачи, што несумњиво упућује на њихово православну прошлост, с обзиром да је реч хркач или ркаћ погрдан назива за православног човека.

ПЕКО, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Доселили су се из Пољица у Далмацији и славили су Никољдан.

ПЕРИЋ, настањени у Благају и Врањешевићима (Мостар), Прењу и Тријебњу (Столац), Храсном (Неум), Клобуку (Љубушком), у Прослапу и Јаклићима (Прозор). Нису од истога рода. Перићи из Врањешевића су пореклом из Тријебња који су славили Никољдан.

ПЕТРОВИЋ, настањени у Врпољу (Ракитино, Посушје), Вељацима и Клобуку (Љубушки). Пореклом су од негде из источне Херцеговине, сматра се да су се звали Вуковићи и да су католичанство примили у Клобуку где су прозвани Вукојевићи.

ПИЈЕВИЋ, настањени у Требимњи (Попово) и Батковићима (Столац). Старином су из Риђана у Црној Гори. Звали су се Жилићи или Крвавци. Очигледно је да су били православни као и сво становништво које се из Црне Горе спустило у Попово Поље.

ПИЊУХ, настањени на подручју Широког Бријега. Спорно је одакле су јер су тврдње разних етнографа противречне. Према једном мишљењу доселили су се из Далмације где су се звали Медићи, а по другој претпоставци доселили су се из Клобука (Љубушки) где су славили Никољдан.

ПЛАНИНИЋ, настањени у Билушинама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ПРЦЕ, настањени у Опличићима (Чапљина) и Прхињу (Попово). Има их и у Стоцу. Славили су Никољдан.

ПРЧАК, настањени у Аладинићима (Столац), Доњем Храсну и Хотњу (Неум). За Прчке у Хотњу се зна да су променили презиме у Павловић и да су славили Никољдан.

ПРИВИШИЋ, настањени у Хутову (Неум). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Личиндан.

ПРКАЧИН, настањени у Требимњи (Попово). Раније су се звали Николићи. У Требимљу су се спустили из Прњавора у Босни око 1700. године. По другом сведочанству потичу из Црне Горе и славили су Никољдан.

ПРКУТ, настањени у Беленићима (Бобани), Дубљанима и Трнчини (Попово). Није поуздано да ли од истога рода. Пркути из Дубљана су се доселили из засеока Гајице код Трнчине, славили су Малу Госпојину.

ПРСКАЛО, настањени у Богодолу (Мостар) и Прибиновићима (Широки Бријег). Старином су из Броћна где су се звали Јурићи. Славили су Томиндан.

ПУПА, настањени у Чваљини и Цицрини (Попово). Најпре су славили Шимундан па Никољдан.

ПУШИЋ, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Староседеоци су и славили су Ђурђевдан.

ПУШТИЦА, настањени у Припратници (Хутово, Неум) и Биограцима. По Дедијеру Пуштице из Биограца су пореклом из Далмације где су се звали Перићи и славили Томиндан.

РАДИЋ, има их широм Херцеговине и нису истога рода. Радићи у селима Поповог Поља као што су: Трнчине, Орахов До. Цлавили цy Никољдан.

РАДОЈЕВИЋ, православна породица из Требиња. Помиње се још 1280 године. У документима Дубровачког архива с краја 15 века помиње се слуачј да је Радоња Радојевић прешао у католичку веру и добио име Марко. Радојевића католика има у Попову. Сасвим је извесно да су истог рода са православним Радојевићима.

РАДУЛОВИЋ, настањени у Калуђеровићима (Шума Требињска). Презивали су се Вучетићи и славили Јовањдан.

РАГУЖ, настањени у Прењу и Бјелојевићима (Столац), Под Куком у Доњем храсну и Хотњу (Неум), Бивољем Брду и Домановићима (Чапљина), у Обљу (Борач). Некада су били настањени и у Цицрини (Попово). Пореклом су из Стона. У Прењ и Хотањ су дошли из Крушевица код Стоца, где су раније живели. У Бјелојевиће су се доселили из Горњег Храсна. У Домановиће им је дошао предак с Бивољег Брда. Славили су Никољдан.

РАИЧ, настањени у Почитељу, Опличићима, Клепцима, Драчеву, Дубравици (Чапљина), Ушћу, Доњем Селу, Загребљу (Дрежница, Мостар), Доњем Црнчу (Широки Бријег) и у Потклечанима (Ракитино). У села око Чапљине Раичи су се доселили из Хутова. Њихови сродницу настањени су и у Дољанима (Прозор). Имају предање по коме потичу из Ријеке Црнојевића, да су се називали Лугоњићи и славили Лучиндан.

РАМИЋ, настањени у Дубоком Морком (Широки Бријег). По Дедијеру доселили су се из Габеле где су се звали Николићи и славили Никољдан.

РОМИЋ, настањени у Поклечанима (Ракитина, Посушје). Потичу од православних Вукадиновића из Сеоница у Дувну.

РОЗИЋ, настањени у Сретници и Селишту (Мостар), Љутом Доцу (Широки Бријег) и Совићима (Јабланица). Истог су рода. Потичу из Вргорца у Далмацији. Неки су славили Никољдан а неки Петровдан. Има их и у Мостари и Љубушком.

СЕСАР, настањени у Кочерину, Бухову, Потрају и Подвранићима (Широки Бријег). Радније су се звали Радмани и живели на брду Рујан. Побегли су у Далмацију а касније се повратили те променили презиме у Сесар што значи Цезар тј, Цар – алузија на Далмацију као Цезарову земљу. Славили су Лучиндан.

СКАРАМУЦА, настањени у више села Поповог Поља. Потичу од Доброславића, рода који пуно разгранат у Поповом Пољу. Славили су Митровдан.

СКАРИЋ, настањени у Равном (Попово). Потичу од Скарамуца. Такође су славили Митровдан.

СКОКО, настањени у Космају, Расном и Узарићима (Широки Бријег), Радишићима, Грабу и Клобуку (Љубушки). За Скоке у Космају Дедијер наводи да су доселили из Граба код Љубушког пре 150 године, где су живели 20 година. Веле да су били православни и да су се покатоличили за вријеме Марије Терезије. Славили су Ивањдан..

СОКО, настањени у Вељој Међи и Трнчини (Повопо). Соколи и Потичу од породице Богдан. Чине исти род са Оберанима и Вукасима у славили су Никољдан. Соколи у Трнчини су дошли из Веље Међе. Старином су Богдановићи и славили су Никољдан.

СОЛДО, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Солда православних има у већем броју у источној Херцеговини одакле су се шире расељавали. Потичу од Куча из Црне Горе. Углавном је презиме стварано по војној служби коју су поједини Херцеговци обављали у млетачкој армији. Солде католици са подручја Широког Бријега вуку презиме управо по једном таквом човеку који се из млетачке војске вратио у Херцеговину. Заиста је тешко утврдити припадност истом роду свих Солда. Међутим, ми задржавамо право да претпостављамо да су и Солде католици Срби временом покатоличени.

СОЛДИЋ, настањен у Требимњи (Попово). Пореклом су од једног солдата који је давно побегао из Далмације, па служио код неког газде у Требимљи. Солдићи су славили Никољдан.

СОПТА, настањени у Дужицама, Расном и Смокињу (Широки Бријег). По Дедијеру Сопте су Софте и потичу од Мариновића из Далмације те су славили Никољдан.

СТАНКОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Црне Горе. Славили су Никољдан.

СВРЗЕ, настањени у Кнешпољу (Широки Бријег). Сами за себе тврде да су пореклом из Сарајева и да су били богумили.

ТЕРКЕШ, настањени у Требимљи (Попово). Касније су се одселили у Равнице код Стоца. Славили су Никољдан.

ТОМАШЕВИЋ (Томашевићи-Кукице) настањени у Цицрини (Попово). Далеком старином су из Сомине у Бањанима. Из овог краја су дошли у Чваљину. Из Чваљине је један дошао у цицрину због крвнине. Раније су се звали Пакларевићи. Славили су Шимундан.

ТРКЕШ, настањени у Равницама и Жегуљи код Стоца. Било их је и у Требимљи (Попово) одакле им се предак пресели на Жегуљу код Стоца. Славили су Никољдан.

ЋОРАК, настањени у Трнчини и Котезима (Попово). Славили су Никољдан.

ЋОРИЋ, настањени су на подручју Љубушког, Широког Бријега, Мостара. За Ћориће из Селишта (Широки Бријег) зна се да су се доселили из Тихаљине где су се звали Буљани и славили Петровдан.

УЏЕНИЈА, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Сурдана у Далмацији. Старо презиме им је било Драшковић и славили су Никољдан. Има их и у Свитави (Чапљина).

ФРАНИЋИ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од Жилића из Риђана из Црне Горе. Изгледа да су један род са православним Батинићима из Чваљине (Попово).

ХРКАЧ, настањени у више села западне Херцеговине. За Хркаче у Прибиновићима (Широки Бријег) тврди се да су староседеоци који су се доселили из Врлике у Далмацији. Звали су се Врљичани или Врлићи. Славили су Ђурђевдан.

ЦЕЛИЋ, настањени у Дужицама (Широки Бријег). Потичу од Кнезовића који су славили Ивањдан.

ЦМИЉАНИЋ, настањени у Криводолу (Мостар). Радније су се звали Радојли. Славили су Никољдан.

ЦУРИЋ, настањени у Вељој Међи (Попово). Један део се одселио у Сливно и Глумину. Славили су Никољдан.

ЧОКЉАТ, настањени у Равном, Трнчини и Долу (Попово). Раније су се звали Ђурићи и славили су Митровдан.

ЧОЛАК, настањени на подручју више села око Широког Бријега. За Чолаке из села Расно тврди се да су пореклом од Книна, да су се избегавши из Книна због Турака настанили у Габели. Радније су се звали Ивковићи и славили су Илиндан. За Чолаке из Смокиња (Расно) тврди се да су пореклом из Опузена, а да су се у Смокиње доселили из Габеле. Славили су такође Илиндан.

ЧОВИЋ, настањени у Љутом Доцу и Билушинама (Широки Бријег). Старином су од Николића и славили су Петровдан.

ЏАЈКИЋ, настањени у Избичном (Широки Бријег). Старином су из Врлике у Далмацији. Раније су се презивали Ркаћи и живели на подручју села Прибиновићи. Славили су Ђурђевдан.

ЏАМАРИЈА, настањени у Трнчини (Попово). Пореклом су из Црне Горе Славили су Никољдан.

ЏАМОЊА, настањени у Беленићима (Попово) и Прозору. Џамоње из Беленића славили су Томиндан. Не зна се поуздано од кога потичу Беленићи из Прозора.

ЏОНО, настањени у Припратници и у Хутову (Неум). У Припратницу су се доселили из Риђана у Црној Гори, а у Хутово из Припратнице. Славили су Светог Миховила.

ШАКИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Раније су се звали Глибић и славили су Никољдан.

ШАНТИЋ, настањени у Доњем Црнчу и Дужицама (Широки Бријег). У Дужице су се доселили из Стона 1800 године. Славили су Никољдан.

ШАЊЕ, настањени у Требимљи (Попово). Пореклом су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.

ШИЈАКОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Дужи код Неума а потичу од Јарака. Даљим пореклом су са Косова. Славили су Никољдан.

ШИНДИК, настањени у Гнојницама (Бишће, Мостар). Доселили су се из Попово. Један Шиндик се оженио католкињом, па кад је умро удовица преведе децу на католичанство.

ШКРОБО, настањени у Дужицама, Смокињу и Космају (Широки Бријег), Радишићима, Грљевићима и Витини (Љубушки). Старином су из Вргорца у Далмацији. Доселили су се у Дужица 1870. године и славили су Ђурђевдан.

ШОЛА, настањени у Подбору (Прозор). Било их је и у Трну (Широки Бријег) Старином су из Макарске. У Трн се неки Шола доселио из Жупањца (Дувно). Деда му је био православне вере и славио је Ђурђевдан док му фратри не забранише, како тврди Дедијер.

ШУТАЛО, настањени у Бјелојевићима и Тријебњу (Столац). Домановићима (Чапљина, Дашници, Свитави и Брштаници (Доње Храсно, Неум). Потичу из Риђана у Црној Гори. Најпре су се настанили негде у Далмацији па је онда неки Шутало пошао у најам у Храсно код Крешића те се ожени њиховом кћерком и покатоличи се. Славили су Никољдан.

Јевто Дедијер

ИЗВОР: ПОРЕКЛО.РС

20/09/2025

20/09/2025

Порекло презимена, село Врбица (Аранђеловац)

Порекло становништва села Врбица, Општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

Топографске прилике.

Село се налази с обе стране реке Кубршнице и као обруч је опасало варошицу Аранђеловац. Сеоске куће су расуте највећим делом на рипањској и качерској површи. Ове су површи рашчлањене многим потоцима који се са Букуље и Венчаца, затим са Пресеке и Орашачког Брда сливају у Кубршницу. Највише сеоске куће су у засеоку Каменару, јужно од села, под Ветрилом, и налазе се на стрмим странама потока Цанзора, који се овде усекаа у брезовачку површ. Има кућа које су се спустиле и у саму долину Кубрушнице: око потока Ћираковца поред друма за Младеновац има група кућа са општинском судницом и основном. школом.

Село употребљава воду са извора и са ђермова. У засеоку Мисачи служе се више изворском водом.

Извори су: „На Грабовици“, „Чантаруша“, „Прековића Извор“, „Змајевац“. У засеоку Каменару употребљава се изворска и бунарска вода.

Општинска шума је на „Јоковића Коси“. Најбољих ливада и испаша има на „Травном Пољу“ и „Капетановим Становима“. Зиратно земљиште је растурено по целом сеоском атару.

Село је разбијеног типа, подељено на више крајева и на два засеока.

Крајеви су: Врбичка Река, Балабанац, Баљковица, Златар и Лапин Поток. Сви се ови крајеви даље деле на мање породичне групе.

Засеоци су: Каменар и Мисача. Остојања између појединих крајева у селу и између села и засеока су велика. Тако је засеок Мисача удаљен од општинске суднице око 5 км, а засеок Каменар исто толико. Сеоски атар захвата велику површину, и да би се обишло цело село потребно је 5—6 часова.

Порекло породица и старине.

Село је основано под Букуљом, на Јарчевој Коси. Овде су се најпре населили Вујмиловићи, затим су долазиле друге породице и населиле се под Пресеком и Орашачким Брдом. Засеок Каменар постао је доцније, у току Првога Устанка, а засеок Мисача, где су раније била трла и имања, основан је пре 70—80 година.

У селу се ове фамилије:

У Врбичкој Реци:

Ћировићи (Радичевци) 4 к. Слава: св. Лука. Прадед се доселио из Дубнице (Пештер).

Продановићи (Милићи, Радићи, Ивковићи) 15 к. Слава: св. Никола. Зову их „Арнаутима“. Доселили се пре Устанка од -Сјенице.

Биорчевићи (Миловановићи) 3 к. Слава: св. Лука. Дошао прадед из Бихора.

Поповићи 2 к. Слава: св. Јован. Дошао деда из Белог Брега (алексиначки, крушевачки).

Благојевић 1 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се отац пре 90 г. из Кнежевца (таковски, руднички).

Белаковићи (Вуканићи, Јовановићи) 4 к. Слава: св. Аранђел. Досељени њихови стари пре Устанка од Сјенице. Мисле да су им од старине род Вујмиловићи.

Пајевићи (Милићи, Богдановићи) 14 к. Слава. св. Никола. Стари су им од Сјенице. У Бањи су им род Бојовићи-Луковићи.

Васиљевићи 4 к. Слава: св. Лука. Прадед се доселио од Сјенице.

Станојевићи (Михајловићи) 7 к. Слава: св. Аранђел. Досељени од Сјенице око 1780. г. «

Радовићи 2 к. Слава: Петровдан. Старином су из Горње Трешњевице (од Ћирића). Отац доведен као пасторак у кућу Радовића (Лучинаца).

Радовићи 18 к. Слава: св. Лука. Стара породица; досељени пре Устанка од Бијелог Поља.

Росићи 7 к. Слава: св. Лука. Фамилија са Радовићима.

Тимотијевићи 6 к. Слава: св. Јован. Доселио се прадед од Сјенице. Од њих једни оду у Раниловић (Станићи и Анђелићи).

Томићи 6 к. Слава: св. Аранђел. Фамилија са Вујмиловићима.

У Баљковици:

Никитовићи 9 к. Слава: св. Аранђел. Досељени пре Устанка из Моракова (Никшићска Жупа). Од ових су Пејовићи у Орашцу.

Вишековићи 11 к. Слава: св. Никола. Досељени из Драгачева.

Швабићи 3 к. Слава: св. Лука. Доселио се чукундеда од Призрена.

Мартиновићи 2 к. Досељени из Груже.

Филиповићи 3 к. Слава: Михољдан. Доселио се прадед пре Устанка из Бихора.

Станковићи (Мишовићи) 5 к. Слава: св. Јовап. Фамилија са Тимотијевићима у Врбичкој Реци.

Бошковићи 15 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се прадед Бошко говедар од Сјенице. За време Устанка бежали у Букуљу и то се место и данас зове Бошков Збег.

Вујмиловићи (Лазаревићи) 7 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се Вујмил са синовима Лазаром и Томом од Сјенице око 1780. г.

Војиновићи 9 к. Слава: св. Ђорђе. Доселили се из Гараша, где имају фамилију (Војиновићи).

Ранчић 1 к. Слава: св. Никола. Доселио се пре 60 г. из Горовича. У Горович дошао из Овсишта (од Ранчића).

Ђорђевић 1 к. Слава: св. Јован. Дошао пре 60 год. из околине Власине.

Јевтић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао пре 40 год. од Бијелог Поља.

У Балабанцу:

Јешовићи 2 к. Слава: св. Лука. Старином су из Васојевића, где имају рођаке.

Јоковићи 5 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се прадед Јоко од Сјенице.

Војчићи (Павловићи, Гавриловићи, Милосављевићи, Трифуновићи, Ристивојевићи, Лазаревићи) 21 к. Слава: св. Аранђел. Доселила се баба Војка од Сјенице. Њена сестра Неранџа отишла у Венчане и од ње су Неранџићи у Венчанима.

Петровићи 4 к. Слава: св. Аранђел. Род су са Вујмиловићима.

Батрићевићи 11 к. Слава: св. Лука. Досељени из Црне Горе. „Воде порекло од војводе Батрића“.

Вуковићи (Вујадиновићи) 5 к. Слава: св. Аранђел. Прадед дошао од Сјенице.

Тадић 1 к. Дошао пре 40 г. из Брезовца.

У Златару:

Белошевци (Илићи, Миловановићи) 10 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се прадед за време Устанка из Белошевца (Сјеница).

Лазовићи (Ћосовићи, Теофановићи) 17 к. Слава св. Аранђел. Доселила се браћа Лазо, Теко (Ћосо) и Теофило од Сјенице.

Батрићевићи 3 к. Род са Батрићевићима у Балабанцу.

Прековићи 12 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед од Бијелог Поља.

Милошевићи 3 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Јован Врбица са пет синова од Сјенице. Бежали „преко“ и тамо живели 10 година.

У Каменару су:

Рабреновићи (Обрадовићи) 12 к. Слава: св. Ђорђе. Старо им је презиме Оџићи. Доселио се прадед Радован са седам синова од Сјенице. Прво се настанили у Мисачи, па доцније пређу у Каменар.

Николићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. Фамилија са Рабреновићима.

Миливојевићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. За време Устанка дошли од Сјенице.

Јовановићи (Радоичићи) 4 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли за време Устанка од Сјенице.

Вићентијевићи (Алексићи) 3 к. Слава: св. Стеван. После Устанка досељени из Старог Влаха.

У Мисачи су:

Филиповићи 3 к. Од Филиповића у Баљковици; Бошковићи 5 к. Од Бошковића у Баљковици; Вујмиловићи 6 к. Од Вујмиловића; Продановићи 3 к. Од Продановића у Врбичкој Реци; Лазовићи (Ћосовићи) 6 к. Од Лазовића у Златару; Вишековићи 5 к. Од Вишековића у Баљковици; Војиновићи 4 к. Од Војиновића у Баљковици; Швабићи 9 к. Од Швабића у Баљковици; Поповићи 5 к. Од Поповића у Врбичкој Реци; Белаковићи 2 к. Од Белаковића у Врбичкој Реци ; Пајевићи 3 к. Од Пајевића у Врбичкој Реци; Тимотијевићи 9 к. Од Тимотијевића у Врбичкој Реци; Вучићи 5 к. Од Вуковића у Балабанцу; Мишовићи 1 к. Од Станковића у Баљковици; Батрићевићи 7 к. Од Батрићевића у Балабанцу; Прековићи 9 к. Од Прековића у Златару; Милошевићи 15 к. Од Милошевића у Златару; Остојићи 2 к. Слава: св. Никола. Дошли пре 15 г. из Копљара; Васиљевић 1 к. Дошао пре 10 г. из Белосаваца.

У селу су гробља: у Каменару, у Мисачи, иа Рисовачи (за један део Врбице и за Аранђеловац), у Балабанцу (2), у Кленовцу, у Златару, у Виноградима и у Јунцу.

У Крушику је старо гробље, где су ископавали костуре и налазили прстење и новац.

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Порекло презимена, село Орашац (Аранђеловац)

Порекло становништва села Орашац, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

Топографске прилике.

Највише орашачке куће налазе се на абразионој језерској тераси, на коју се стрмим одсеком од 40—50 м. спушта клиф Пресеке, који са својом терасом одговара качерској фази. Испод ове абразионе терасе виде се две ниже обале рипањске фазе, од којих даље на Север настаје пространа рипањска површ. На плећатим и пространим косама, на које је ова површ рашчлањена Лаловим Потоком, Врбљаком и Орашачким Потоком, десним притокама реке Мисаче, и Суморином, распоређене су куће овога села.

Служе се водом са извора и са ђермова.

Село је разбијеног типа, подељено на групе сродничких кућа.

Порекло породица.

Село је засновано у Орашачком Потоку и то поглавито досељавањем из Врбице. Доцније су се поједине породице измештале и у последње време су се спустиле до реке Мисаче. Неке су породице отишле у суседна села Стојник и Марковац. У селу су ове породице:

Лазаревићи (Васиљевићи, Јокићи, Андрићи, Павловићи, Стојановићи, Секулићи, Василићи) 70 к. Слава: св. Аранђел. Доселили су се пре Устанка из Моракова (Никшићска Жупа). Не знају да ли су били прво у Врбици па из ње дошли у Орашац.

Антићи (Станићи, Матијашевићи, Савићи) 60 к. Слава: св. Аранђел. И они се доселили из Моракова у Врбицу, затим овде. Савића има одсељених у Марковац (Бељевац).

Обе ове породице су биле за време Устанка.

Луцићи (Илићи, Ћирјанићи) 11 к. Слава: св. Аранђел. Досељени из Моракова у Врбицу, а из Врбице прешли у Орашац. Од њих се једни одвојили и отишли у Стојник (Лазаревићи, Теодосијевићи).

Пејовићи 10 к. Слава: св. Аранђел. Дошли међу последњима из Врбице, где су им род Никитовићи (у крају Баљковици).

Марићевићи (Јоксимовићи, Минићи, Вукашиновићи, Пајевићи) 60 к. Слава: св. Лука. Најстарији досељеници. Дошли много пре Устанка из Ровца (Брда). Крај у коме су њихове куће и данас се зове „Ровачки Крај“. Из ове је фамилије кнез Тодосије, позната историјска личност.

Недићи 29 к. Слава: св. Ћорђе. Дошли у Орашац из Рогаче (Космај).

Јушквићи 3 к. Слава: св. Ђорђе. Петар син неког хајдука Мијушка из Колубаре дошао жени у кућу.

Милојевићи 10 к. Слава: св. Никола. Раније славили св. Јоакима и Ану. За време Устанка се доселили од Сјенице, где су се презивали Утјешиновићи.

Јаковљевићи 12 к. Слава св. Јоаким и Ана. Доселили се за време Устанка од Сјенице. „Једна грана“ огишла н настанила се у Сакуљи (колубарски).

Старчевићи 12 к. Слава: св. Петка. Дошли стари од Сјенице; не знају када.

Веселиновић 1 к. Слава: св. Лазар. Непознато порекло. Остала само једна жена.

Радојчић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошао као слуга из Неготина Дошао жени у кућу.

Радојевић (Милић) 1 к. Слава: св. Лука. Дошао као раденик из околине Трна.

Село има два гробља.

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.