Radio etnolog

27/06/2025

ИЗЛОЖБА „ЗУБУНИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ” У ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕЈУ

🪡 Поводом Видовдана, у Етнографском музеју у Београду биће отворена пригодна изложба „Зубуни са Косова и Метохије”.

👗 Публика ће имати прилику да види 8 женских зубуна из збирке Народне ношње Србије – Косово и Метохија.
Изложени примерци стари су и до 150 година и ретко се износе из депоа због осетљивости материјала и посебних услова чувања.

📍 Зубуни су део једне од најстаријих ношњи јужног Балкана. Израђени од белог сукна, украшени везом, гајтаном и апликацијама од чоје, ови зубуни представљају спој умећа и традиције.

☀️ Изложбу можете видети од 28. јуна до 9. јула.

🎟️ Дођите у Етнографски да изблиза погледате овај драгоцени део српског културног наслеђа .

26/06/2025

Tradicionalna slovačka kuća u južnobanatskom selu Padina sazidana je pre tačno 100 godina.

https://www.facebook.com/groups/508393969241097/permalink/23952504031070094/?app=fbl

22/06/2025

https://www.facebook.com/61560362001263/posts/122179852178345400/

09/06/2025

05/06/2025

Posted • .muzej.zrenjanin

👉 Danas Vam skrećemo pažnju na jedan predmet iz stalne postavke Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin.

🪢 U okviru rekonstrukcije enterijera rumunske sobe s kraja 19. i početka 20. veka nalazi se izložena i tkana torba.

Torbe poput ove predstavljaju jednostavniji tip i bile su u svakodnevnoj upotrebi kada bi se u njoj nosila, recimo, hrana pri odlasku na njivu.

Postoji i ukrašeniji tip torbi koji se koristio za specijalne prilike, na primer za stavlјanje darova prilikom poseta.

26/05/2025

Kroz Beograd 📸

20/04/2025

ВАСКРСЕНИЈЕ

У народу нашему зове се васкрсење и васкрс и ускрс, по источнијем крајевима и велигдан, а по западнијем (особито код кршћана) вазам. Ово је празник тако велики као и Божић. На васкрсеније треба свако да узме навору: За то у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с котарицама те дају навору за јаја. О васкрсенију се туку шаренијем и црвенијем јајима, т. ј. ударају врховима јаје о јаје, па које се разбије оно узме онај који га је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознати људи, али треба најприје да виде јаје један другоме: јер гдјекоји пробију јаје од оздо и исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе.
Други дан васкрсенија (у понедјељник) ко не оде у цркву на јутрењу, онога (н. п. у Сријему и у Бачкој) хоће да полију водом или да баце у воду; за то се каже онда: данас иду годишњаци у цркву (т. ј. они који иду само од године до године). Од васкрсенија до Спасова дне говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који коме дође у кућу: Ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз' Бог и добар вече), и одговара се ва истину васкрс; тако и кад се пије мјесто спасуј се и на здравље. (Вук Стеф. Караџић, Живот и обичаји народа српскога, у наклади Ане удове В. С. Караџића, Беч, 1867)

Никола Алексић, Васкрсење Христово, око 1855.

19/04/2025

Христос воскресе!

#христосвоскресе #васкрс #васкрсењехристово

01/04/2025

Tribina o Smotri umetnosti „Mermer i zvuci“ „60 u 1“ sa Slobodanom Nedeljkovićem četvrtak, 03.04.2025. godine
19 časova Čitaonica Narodne biblioteke "Sveti Sava" Povodom 60. sezone Smotre umetnosti „Mermer i zvuci“, Narodna biblioteka „Sveti Sava“ i Smotra umetnosti „Mermer i zvuci“ organizuju tribinu „60 u 1“ na kojoj govori Slobodan Nedeljković, nekadašnji direktor i svedok trajanja. Ovom prilikom biće reči o prvim danima Festivala, kako su nastajali njegovi segmenti i programi, ko su bili ljudi koji su ga stvarali, ko su bili gosti i odakle su sve dolazili, ko je bila brojna publika koja je sa velikom pažnjom pratila program, kako su tadašnji mediji pratili događaje, kako je festival postao nadaleko čuven i kako su nastajale publikacije o Simpozijumima „Beli venčac“ i „Svet
keramike“, kao i monografija (1968-2000) i kako je Smotra jugoslovenske umetnosti postala samo Smotra umetnosti.
O vremenu kada je svet bio ovde i kada smo mi bili svet, govori Slobodan Nedeljković, svedok nastajanja čuvenog Festivala koji ima priliku da bude „jedan u 60“ i „60 u jedan“. Po obrazovanju,
profesor srpskog jezika i književnosti, u Smotri je bio prvo prevodilac, pa prvi uposlenik, sekretar, direktor, selektor, urednik programa i izdanja, a danas penzioner sa jednom prebogatom radnom i životnom biografijom. Pored njega, u programu učestvuje i Katarina Perović, aktuelna direktorka Smotre umetnosti "Mermer i zvuci".

01/04/2025

Sigurno i vi poznajete nekoga čije je prezime izvedeno od turcizma