20/09/2025
Порекло презимена, село Врбица (Аранђеловац)
Порекло становништва села Врбица, Општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године
Топографске прилике.
Село се налази с обе стране реке Кубршнице и као обруч је опасало варошицу Аранђеловац. Сеоске куће су расуте највећим делом на рипањској и качерској површи. Ове су површи рашчлањене многим потоцима који се са Букуље и Венчаца, затим са Пресеке и Орашачког Брда сливају у Кубршницу. Највише сеоске куће су у засеоку Каменару, јужно од села, под Ветрилом, и налазе се на стрмим странама потока Цанзора, који се овде усекаа у брезовачку површ. Има кућа које су се спустиле и у саму долину Кубрушнице: око потока Ћираковца поред друма за Младеновац има група кућа са општинском судницом и основном. школом.
Село употребљава воду са извора и са ђермова. У засеоку Мисачи служе се више изворском водом.
Извори су: „На Грабовици“, „Чантаруша“, „Прековића Извор“, „Змајевац“. У засеоку Каменару употребљава се изворска и бунарска вода.
Општинска шума је на „Јоковића Коси“. Најбољих ливада и испаша има на „Травном Пољу“ и „Капетановим Становима“. Зиратно земљиште је растурено по целом сеоском атару.
Село је разбијеног типа, подељено на више крајева и на два засеока.
Крајеви су: Врбичка Река, Балабанац, Баљковица, Златар и Лапин Поток. Сви се ови крајеви даље деле на мање породичне групе.
Засеоци су: Каменар и Мисача. Остојања између појединих крајева у селу и између села и засеока су велика. Тако је засеок Мисача удаљен од општинске суднице око 5 км, а засеок Каменар исто толико. Сеоски атар захвата велику површину, и да би се обишло цело село потребно је 5—6 часова.
Порекло породица и старине.
Село је основано под Букуљом, на Јарчевој Коси. Овде су се најпре населили Вујмиловићи, затим су долазиле друге породице и населиле се под Пресеком и Орашачким Брдом. Засеок Каменар постао је доцније, у току Првога Устанка, а засеок Мисача, где су раније била трла и имања, основан је пре 70—80 година.
У селу се ове фамилије:
У Врбичкој Реци:
Ћировићи (Радичевци) 4 к. Слава: св. Лука. Прадед се доселио из Дубнице (Пештер).
Продановићи (Милићи, Радићи, Ивковићи) 15 к. Слава: св. Никола. Зову их „Арнаутима“. Доселили се пре Устанка од -Сјенице.
Биорчевићи (Миловановићи) 3 к. Слава: св. Лука. Дошао прадед из Бихора.
Поповићи 2 к. Слава: св. Јован. Дошао деда из Белог Брега (алексиначки, крушевачки).
Благојевић 1 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се отац пре 90 г. из Кнежевца (таковски, руднички).
Белаковићи (Вуканићи, Јовановићи) 4 к. Слава: св. Аранђел. Досељени њихови стари пре Устанка од Сјенице. Мисле да су им од старине род Вујмиловићи.
Пајевићи (Милићи, Богдановићи) 14 к. Слава. св. Никола. Стари су им од Сјенице. У Бањи су им род Бојовићи-Луковићи.
Васиљевићи 4 к. Слава: св. Лука. Прадед се доселио од Сјенице.
Станојевићи (Михајловићи) 7 к. Слава: св. Аранђел. Досељени од Сјенице око 1780. г. «
Радовићи 2 к. Слава: Петровдан. Старином су из Горње Трешњевице (од Ћирића). Отац доведен као пасторак у кућу Радовића (Лучинаца).
Радовићи 18 к. Слава: св. Лука. Стара породица; досељени пре Устанка од Бијелог Поља.
Росићи 7 к. Слава: св. Лука. Фамилија са Радовићима.
Тимотијевићи 6 к. Слава: св. Јован. Доселио се прадед од Сјенице. Од њих једни оду у Раниловић (Станићи и Анђелићи).
Томићи 6 к. Слава: св. Аранђел. Фамилија са Вујмиловићима.
У Баљковици:
Никитовићи 9 к. Слава: св. Аранђел. Досељени пре Устанка из Моракова (Никшићска Жупа). Од ових су Пејовићи у Орашцу.
Вишековићи 11 к. Слава: св. Никола. Досељени из Драгачева.
Швабићи 3 к. Слава: св. Лука. Доселио се чукундеда од Призрена.
Мартиновићи 2 к. Досељени из Груже.
Филиповићи 3 к. Слава: Михољдан. Доселио се прадед пре Устанка из Бихора.
Станковићи (Мишовићи) 5 к. Слава: св. Јовап. Фамилија са Тимотијевићима у Врбичкој Реци.
Бошковићи 15 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се прадед Бошко говедар од Сјенице. За време Устанка бежали у Букуљу и то се место и данас зове Бошков Збег.
Вујмиловићи (Лазаревићи) 7 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се Вујмил са синовима Лазаром и Томом од Сјенице око 1780. г.
Војиновићи 9 к. Слава: св. Ђорђе. Доселили се из Гараша, где имају фамилију (Војиновићи).
Ранчић 1 к. Слава: св. Никола. Доселио се пре 60 г. из Горовича. У Горович дошао из Овсишта (од Ранчића).
Ђорђевић 1 к. Слава: св. Јован. Дошао пре 60 год. из околине Власине.
Јевтић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао пре 40 год. од Бијелог Поља.
У Балабанцу:
Јешовићи 2 к. Слава: св. Лука. Старином су из Васојевића, где имају рођаке.
Јоковићи 5 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се прадед Јоко од Сјенице.
Војчићи (Павловићи, Гавриловићи, Милосављевићи, Трифуновићи, Ристивојевићи, Лазаревићи) 21 к. Слава: св. Аранђел. Доселила се баба Војка од Сјенице. Њена сестра Неранџа отишла у Венчане и од ње су Неранџићи у Венчанима.
Петровићи 4 к. Слава: св. Аранђел. Род су са Вујмиловићима.
Батрићевићи 11 к. Слава: св. Лука. Досељени из Црне Горе. „Воде порекло од војводе Батрића“.
Вуковићи (Вујадиновићи) 5 к. Слава: св. Аранђел. Прадед дошао од Сјенице.
Тадић 1 к. Дошао пре 40 г. из Брезовца.
У Златару:
Белошевци (Илићи, Миловановићи) 10 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се прадед за време Устанка из Белошевца (Сјеница).
Лазовићи (Ћосовићи, Теофановићи) 17 к. Слава св. Аранђел. Доселила се браћа Лазо, Теко (Ћосо) и Теофило од Сјенице.
Батрићевићи 3 к. Род са Батрићевићима у Балабанцу.
Прековићи 12 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед од Бијелог Поља.
Милошевићи 3 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Јован Врбица са пет синова од Сјенице. Бежали „преко“ и тамо живели 10 година.
У Каменару су:
Рабреновићи (Обрадовићи) 12 к. Слава: св. Ђорђе. Старо им је презиме Оџићи. Доселио се прадед Радован са седам синова од Сјенице. Прво се настанили у Мисачи, па доцније пређу у Каменар.
Николићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. Фамилија са Рабреновићима.
Миливојевићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. За време Устанка дошли од Сјенице.
Јовановићи (Радоичићи) 4 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли за време Устанка од Сјенице.
Вићентијевићи (Алексићи) 3 к. Слава: св. Стеван. После Устанка досељени из Старог Влаха.
У Мисачи су:
Филиповићи 3 к. Од Филиповића у Баљковици; Бошковићи 5 к. Од Бошковића у Баљковици; Вујмиловићи 6 к. Од Вујмиловића; Продановићи 3 к. Од Продановића у Врбичкој Реци; Лазовићи (Ћосовићи) 6 к. Од Лазовића у Златару; Вишековићи 5 к. Од Вишековића у Баљковици; Војиновићи 4 к. Од Војиновића у Баљковици; Швабићи 9 к. Од Швабића у Баљковици; Поповићи 5 к. Од Поповића у Врбичкој Реци; Белаковићи 2 к. Од Белаковића у Врбичкој Реци ; Пајевићи 3 к. Од Пајевића у Врбичкој Реци; Тимотијевићи 9 к. Од Тимотијевића у Врбичкој Реци; Вучићи 5 к. Од Вуковића у Балабанцу; Мишовићи 1 к. Од Станковића у Баљковици; Батрићевићи 7 к. Од Батрићевића у Балабанцу; Прековићи 9 к. Од Прековића у Златару; Милошевићи 15 к. Од Милошевића у Златару; Остојићи 2 к. Слава: св. Никола. Дошли пре 15 г. из Копљара; Васиљевић 1 к. Дошао пре 10 г. из Белосаваца.
У селу су гробља: у Каменару, у Мисачи, иа Рисовачи (за један део Врбице и за Аранђеловац), у Балабанцу (2), у Кленовцу, у Златару, у Виноградима и у Јунцу.
У Крушику је старо гробље, где су ископавали костуре и налазили прстење и новац.
ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.
Порекло презимена, село Орашац (Аранђеловац)
Порекло становништва села Орашац, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.
Топографске прилике.
Највише орашачке куће налазе се на абразионој језерској тераси, на коју се стрмим одсеком од 40—50 м. спушта клиф Пресеке, који са својом терасом одговара качерској фази. Испод ове абразионе терасе виде се две ниже обале рипањске фазе, од којих даље на Север настаје пространа рипањска површ. На плећатим и пространим косама, на које је ова површ рашчлањена Лаловим Потоком, Врбљаком и Орашачким Потоком, десним притокама реке Мисаче, и Суморином, распоређене су куће овога села.
Служе се водом са извора и са ђермова.
Село је разбијеног типа, подељено на групе сродничких кућа.
Порекло породица.
Село је засновано у Орашачком Потоку и то поглавито досељавањем из Врбице. Доцније су се поједине породице измештале и у последње време су се спустиле до реке Мисаче. Неке су породице отишле у суседна села Стојник и Марковац. У селу су ове породице:
Лазаревићи (Васиљевићи, Јокићи, Андрићи, Павловићи, Стојановићи, Секулићи, Василићи) 70 к. Слава: св. Аранђел. Доселили су се пре Устанка из Моракова (Никшићска Жупа). Не знају да ли су били прво у Врбици па из ње дошли у Орашац.
Антићи (Станићи, Матијашевићи, Савићи) 60 к. Слава: св. Аранђел. И они се доселили из Моракова у Врбицу, затим овде. Савића има одсељених у Марковац (Бељевац).
Обе ове породице су биле за време Устанка.
Луцићи (Илићи, Ћирјанићи) 11 к. Слава: св. Аранђел. Досељени из Моракова у Врбицу, а из Врбице прешли у Орашац. Од њих се једни одвојили и отишли у Стојник (Лазаревићи, Теодосијевићи).
Пејовићи 10 к. Слава: св. Аранђел. Дошли међу последњима из Врбице, где су им род Никитовићи (у крају Баљковици).
Марићевићи (Јоксимовићи, Минићи, Вукашиновићи, Пајевићи) 60 к. Слава: св. Лука. Најстарији досељеници. Дошли много пре Устанка из Ровца (Брда). Крај у коме су њихове куће и данас се зове „Ровачки Крај“. Из ове је фамилије кнез Тодосије, позната историјска личност.
Недићи 29 к. Слава: св. Ћорђе. Дошли у Орашац из Рогаче (Космај).
Јушквићи 3 к. Слава: св. Ђорђе. Петар син неког хајдука Мијушка из Колубаре дошао жени у кућу.
Милојевићи 10 к. Слава: св. Никола. Раније славили св. Јоакима и Ану. За време Устанка се доселили од Сјенице, где су се презивали Утјешиновићи.
Јаковљевићи 12 к. Слава св. Јоаким и Ана. Доселили се за време Устанка од Сјенице. „Једна грана“ огишла н настанила се у Сакуљи (колубарски).
Старчевићи 12 к. Слава: св. Петка. Дошли стари од Сјенице; не знају када.
Веселиновић 1 к. Слава: св. Лазар. Непознато порекло. Остала само једна жена.
Радојчић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошао као слуга из Неготина Дошао жени у кућу.
Радојевић (Милић) 1 к. Слава: св. Лука. Дошао као раденик из околине Трна.
Село има два гробља.
ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.
