Oko RTS, Takovska 10, Belgrade (2026)

27/04/2026

Извештаји из Шпанског грађанског рата, деведесет година касније: Дедијер и Црњански као ратни репортери

Пише: Вуле Журић

Пре деведесет година у Шпанији је избио грађански рат у коме је, сем на смрт идеолошки посвађаних Шпанаца, учествовало и скоро две хиљаде Југословена. О току борби између републиканаца и снага генерала Франка извештавали су најбољи дописници светских медија, од којих су неки и сами узимали пушке у руке, међу којима и Ернест Хемингвеј, Џорџ Орвел и Андре Малро. За београдску „Политику“ је из републиканске Шпаније извештаје писао Владимир Дедијер, а за „Време“, из табора генерала Франка, извештавао је Милош Црњански. У исто време у Мадриду је почео да излази „Димитровац“, лист републиканског батаљона „Димитров“, у коме је било највише наших „Шпанаца“. Идејни творац и први главни уредник овог листа био је Благоје Паровић, а након његове погибије заменио га је на уредничком месту Вељко Влаховић.

Пре деведесет година у Шпанији је избио грађански рат у коме је, сем на смрт идеолошки посвађаних Шпанаца, учествовало и скоро две хиљаде Југословена. О току борби и...

26/04/2026

Криза у Ормузу и њен утицај на авио-индустрију и туризам: Како ће се летети овог лета

Пише: Горан Николић

Чак и ако залихе млазног горива не „пресуше“, растуће цене ће вероватно остати, што ће повећати цене авионских карата за потрошаче. Криза је још једном показала рањивост авио-индустрије на геополитичке догађаје, јер се њен рад заснива на стабилности, доступности ваздушног простора и релативне приступачности горива, што је повезано с растућим ризиком од пада поверења потрошача – виталног концепта у авијацији. И у најбољем случају, целокупну авио-индустрију, туризам и све привредне гране тесно повезане са њима чека неизвесно и тешко лето. О најгорем сценарију можда је боље у овом тренутку и не размишљати.

Чак и ако залихе млазног горива не „пресуше“, растуће цене ће вероватно остати, што ће повећати цене авионских карата за потрошаче. Криза је још једном показала ра....

23/04/2026

Скот Вокер пева Жака Брела или cећање на велику европску културу: Песме зубатог Белгијанца, брзог језика и мрачне маште

Пише: Жикица Симић

Сви су певали Брелове песме. Од Френка Синатре и Нине Симон до Реја Чарлса и Марлене Дитрих. Добро је сетити се тога у ово трампистичко време кад су Европа, њена историја и традиција, њена уметност и историја, извргнути руглу и ниподаштавању од стране белосветских самозаљубљених ладолежа. Додуше, ни европска културна и политичка елита није дорасла задатку очувању достојанства и угледа Старог континента. Ипак ми се чини да све док се чује како Жак Брел, зубати Белгијанац, знојавог лица, брзог језика и мрачне маште, муњевитом брзином штекће своје отровне стихове, биће сачувано сећање на велику европску културу. У том смислу и обележавање јубилеја албума „Scott Walker Sings Jacques Brel“ није само израз фановске носталгије. Пре га треба разумети као чин отпора и побуне.

Сви су певали Брелове песме. Од Френка Синатре и Нине Симон до Реја Чарлса и Марлене Дитрих. Добро је сетити се тога у ово трампистичко време кад су Европа, њена исто....

23/04/2026

Сећање на Ференца Кемења: Зрењанинац који је с Кубертеном обновио Олимпијске игре

Пише: Јово Вуковић

Када је 1900. основан Међународни олимпијски комитет, чијом иницијативом су две године касније у Атини одржане прве модерне Олимпијске игре, уз главног иницијатора новог олимпијског покрета, француског барона Пјера де Кубертена, био је и др Ференц Кемењ, главни Кубертенов сарадник. Кемењ се родио и завршио школу у Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину, у време кад је град на Бегеју био у саставу Аустроугарске мохархије. Осим великих заслуга за развој олимпијског покрета, залагања за модернизацију образовања и развој спорта, као велики заговорник мира Кемењ је три пута био номинован за Нобелову награду за мир – 1908, 1913. и 1914.

Када је 1900. основан Међународни олимпијски комитет, чијом иницијативом су две године касније у Атини одржане прве модерне Олимпијске игре, уз главног иницијатора н...

22/04/2026

Лекције с Пролећне скупштине ММФ-а и Светске банке: Улога Ормуза у цени бензина и национални рачуни у црвеном

Пише: Аница Телесковић

Широко распрострањене мере подршке становништву у глобалној енергетској кризи попут смањења акциза на бензин носе велики трошак за буџет, тврди ММФ. С друге стране, професорка на Универзитету у Масачусетсу Изабела Вебер тврди да је већа инфлација већи трошак за националне рачуне? Ко због блокираног Ормуског мореуза губи, ко добија, ко ће профитирати, а ко ће прокњижити двоструке губитке? Они који кроје економску политику света, гувернери и министри финансија 191 земље, који су се прошле недеље нашли Пролећној скупштини ММФ-а и Светске банке Вашингтону, мораће да нађу одговор на питање како да сиромашни слојеви из актуелне кризе не изађу још сиромашнији, а богати још богатији. Или неће?

Широко распрострањене мере подршке становништву у глобалној енергетској кризи попут смањења акциза на бензин носе велики трошак за буџет, тврди ММФ. С друге стран....

20/04/2026

Одлазак Оскара Шмита, најбољег стрелца светске кошарке: Рука која је дала 49.737 кошева

Пише: Раде Мароевић

Оскар Шмит, легенда светске кошарке, преминуо је у 17. априла у Сао Паулу у Бразилу у 68. години. Био је први идол Кобија Брајанта, дивили су му се Лери Бирд и Дијего Марадона. У невероватној каријери убацио је безмало 50.000 поена, 30,8 по утакмици, играо је од 16. до 45. године, у сезони 1988-1989. године имао је просек од 36,6 поена по утакмици, док је две године касније добацио до 44 коша по мечу. За Бразил је наступао на чак пет Олимпијских игара, најбоље је играо 1988. године у Сеулу када је просечно убацивао 42,2 поена по утакмици. У Бразилу је, у 39. години, на једном мечу дао 74 коша.

Оскар Шмит, легенда светске кошарке, преминуо је у 17. априла у Сао Паулу у Бразилу у 68. години. Био је први идол Кобија Брајанта, дивили су му се Лери Бирд и Дијего Мара...

15/04/2026

Тражећи чудо са Сорентином у Патагонији: (Не)важна тачка гледишта или потрага за великом лепотом

Пише: Доротеја Ковачевић

Почетком децембра 2025, Паоло Сорентино је у граду Сан Мартин де лос Андес у Патагонији водио програм „Paolo Sorrentino Lab“, међународну радионицу за младе редитеље. Радионица у Аргентини је носила назив „Filming your Wonder“, на Сорентинов позив младим ауторима да на свет гледају „са чуђењем“ и да дозволе да тим вођени снимају филмове. „Реч је о повезивању с потрагом за оним што нас збуњује и фасцинира, малим и великим, интимним и универзалним“, навели су организотори у позиву на радионицу, „потрагу у којој ће сваки филмски стваралац имати прилику да ступи у дијалог са пејзажима Патагоније и, истовремено, са Сорентиновим јединственим естетским и наративним сензибилитетом, обележеним његовом суптилном иронијом, визуелном елеганцијом и способношћу да у свакодневном открије лепоту и крхкост људског“. Од пристиглих пријава за радионицу одабрано је педесет младих аутора из целог света, који су у Патагонији под Сорентиновим менторством прошли кроз све фазе у реализацији кратког филма, од идеје до постпродукције. Међу полазницима ове радионице била је и Доротеја Ковачевић из Србије, која за ОКО портал пише о својим искуствима из рада са славним италијанским редитељем.

Почетком децембра 2025, Паоло Сорентино је у граду Сан Мартин де лос Андес у Патагонији водио програм „Paolo Sorrentino Lab“, међународну радионицу за младе редитеље. Радиони...

15/04/2026

Прича о Јосифу Татићу Талету: Сећања деветоро сведока његовог талента, карактера и доброте

Пише: Радмила Станковић

Тринаестог априла навршило се осамдесет година од његовог рођења. Када је умро, 8. фебрауара 2013. године, Светислав Басара је, између осталог, написао: „Много су изгубили породица, глумиште и пријатељи, али је много изгубила и српска духовност, па ако хоћете и духовитост, јер људи попут Јосифа Татића једноставно више нема и – како ствари стоје тешко да ће их бити!“

Тринаестог априла навршило се осамдесет година од његовог рођења. Када је умро, 8. фебрауара 2013. године, Светислав Басара је, између осталог, написао: „Много су изгуб...

15/04/2026

Рат и мир на Блиском истоку: Преговори, мало наде, много страха и прсти на обарачу

Пише: Момир Турудић

Прошло је месец и по дана од почетка напада Сједињених Држава и Израела на Иран и рата у који је потом потонуо читав Блиски исток, седам дана од проглашења петнаестодневног примирја и три дана од краја преговора САД и Ирана у Пакистану. Преговори нису дали никакве резултате, али директних сукоба нема, осим у Либану. Но, све три зараћене стране тврде да и даље држе „прст на обарачу“, Доналд Трамп најављује тоталну блокаду Ормуског мореуза, а свет са много страха и мало наде чека даљи развој догађаја.

Прошло је месец и по дана од почетка напада Сједињених Држава и Израела на Иран и рата у који је потом потонуо читав Блиски исток, седам дана од проглашења петнаесто...

15/04/2026

На вест о смрти господина Д.В.: Дуле је тукао Французе, Шпанце, Грке

Пише: Мухарем Баздуљ

Осмог априла 2026, тридесет осам година и један дан након што је победом против тада моћног Ариса у Генту довео Партизан на треће место у претечи Евролиге, Купу европских шампиона, у Београду је преминуо Душко Вујошевић. Умро је само деветнаест дана након Боже Копривице. Био би то превелик губитак и за веће и вољеније клубова, само кад би такви постојали

Осмог априла 2026, тридесет осам година и један дан након што је победом против тада моћног Ариса у Генту довео Партизан на треће место у претечи Евролиге, Купу европс...

15/04/2026

Поглед на скривену страну Месеца: Досадашњи домети и будући изгледи свемирске мисије „Артемис“

Пише: Саша Марковић

Једно је сигурно: „Артемис“ није само технолошки пројекат. Он је огледало једне епохе – сукоба старог и новог, државног и приватног, сигурног и смелог. И управо зато, уз веру у добар исход, вреди га посматрати.

Једно је сигурно: „Артемис“ није само технолошки пројекат. Он је огледало једне епохе – сукоба старог и новог, државног и приватног, сигурног и смелог. И управо зат...

15/04/2026

Одлазак Ђина Паолија: Песник и певач с метком у срцу

Пише: Ђорђе Матић

Последњих дана једна за другом стижу вести о смрти дискретних – и мање дискретних – херојa другачијих времена с којима нестају читави светови. Међу њима је била и вест о смрти Ђина Паолија. Ђино Паоли је створио ону чувену ђеновеску школу кантаутора, школу крхких мушкараца који певају женама јачим и постојанијим од њих и био један од кључних музичара и „примењених песника“ читаве италијанске културе.

Последњих дана једна за другом стижу вести о смрти дискретних – и мање дискретних – херојa другачијих времена с којима нестају читави светови. Међу њима је била и в...

Oko RTS

27/04/2026

26/04/2026

23/04/2026

23/04/2026

22/04/2026

20/04/2026

15/04/2026

15/04/2026

15/04/2026

15/04/2026

15/04/2026

15/04/2026

Address

Website

Alerts

Contact The Business

Shortcuts

Share

Category