27/07/2026
Депресија и како наћи спас
Читајте "И ТО ЋЕ ПРОЋИ" Санде Рашковић Ивић
НАЈТЕЖИ ЈЕ БОЛ У ДУШИ
Дистимички поремећај, изведен из грчке речи дистhyмос – лоша душа, представља поремећај расположења у коме су напетост и анксиозност стално присутни, а расположење је снижено, тужно. Јављају се губитак самопоштовања, телесне сметње, повремене жалбе на осећање инфериорности, безвредности и безнађа, праћене више или мање израженим осећањем кривице.
Фактори који воде до оваквог стања обично превазилазе границе толеранције појединца. Најчешће то буду смрт вољених, губитак љубави или емоционалне подршке, лични или економски губици, као и нове одговорности или претње. У психичком систему пацијента губи се равнотежа, а доминирају механизми одбране као што су потискивање, пројекција и перманентно жаљење. Тежи облици дистимије праћени су изразитом потиштеношћу, осећајем кривице и самопотцењивања. Претеривања у процени сопствених неуспеха или губитака, губитак емпатије, неспособност за радост и пад концентрације често претходе правом нападу депресије.
Борислав Пекић у свом роману Године које су појели скакавци описује депресију коју је осећао док је био на робији: „Да депресија има своју физичку инкарнацију, вероватно би изабрала паучину да је дочара. Паучину по чијим танким, лепљивим жицама мили дебели паук безнађа. Иде према робијашу, шири црне жвалаве чељусти и мљацкајући њима мотри га црним хипнотичким очима, умртвљује, али до њега никад не стиже, никад га не убија. Само га мучи својим вечним присуством… Сива паучина меланхоличне депресије, посута прахом меморичне трулежи, распрострта преко предмета и људи, обешена о простор као сува крпа између сурих зграда робијашнице…“
Цена књиге 870 дин
Vukotić Media nudi vrhunske knjige, zanimljivog sadržaja, aktuelne, iz pera poznatih pisaca, istraživača, publicista.