Vukotic Media

09/07/2025

PRVI PUT PRED SRPSKIM ČITAOCIMA
Svedočenje princeze Jelene Karađorđević
Ćerke kralja Petra i sestre kralja Aleksandra
Udate u carsku porodicu Romanov
Kako su izgledali poslednji dani cara Nikolaja i njegove supruge i petoro dece
Kako je sama provela zatvorske dane u kojoj su svi, pa i njen muž Jovan Konstantinovič Romanov, pobijeni? Kako je jedina preživela?
Cena knjige 850 din

09/07/2025

ФИЛОТА FИЛА
ТОМА ФИЛА

У ИМЕ ЖИВОТА

Највеће судске одбране

Чврсто су веровали да је „Бог на небу, суд на земљи“. И да нико нема право да узме нечији живот. Борили су се да, и код најокорелијих убица, докажу да смрт није казна, јер мртвог више нико и ништа не може да промени.
Бранили су многе који су гледали смрти у очи. Али и оне који су били од друштва осуђени и одбачени, као хашки затвореници, Слободан Милошевић, Јованка Броз, Жарко Лаушевић...
Филоти је пред стрељачки вод отишао сваки пети, од двадесет шесторице. Јер у време у којем је бранио људски живот је био јефтин, пороте сурове, џелати од заната.
Томи је убијен један брањеник. Одбаченом од свих, лично му је подигао споменик.
Филота је, у логору Матхаузен, и сам стајао пред машином смрти. Преживео је случајно. Или је судбина уплела прсте. Гледао је људе које су одводили на стратишта. Из тог разлога му се, како је говорио, могло веровати да познаје „дах смрти“.
Тома је од рођења слушао о суровости коју је његов отац преживео. Знао је: нико нема право да нареди да неког више не буде. Свакако, човеку такво овлашћење не припада.
„Не убиј!“, био је зато за њих први завет у животу и у судници.
Ова књига писана је на основу 14 стварних догађаја. О њима и о себи самима. Јер прави живот пише најбоље романе.

ЦЕНА 1.050 ДИН.

09/07/2025

08/07/2025

NOVO U NAŠOJ KNJIŽARI
ukrštene reči za vežbanje engleskog jezika za najmlađe

07/07/2025

U PRETPRODAJI
Od svetski poznatog genetičara

U zemlji zarasloj u tišinu, gde je istorija ostavljena da rđa, rađa se priča o sećanju, dostojanstvu – i ljubavi koja ne zna za kraj.
U svom najintimnijem i najpoetskijem romanu do sada, prof. dr Miodrag Stojković vodi nas u zaboravljene Paljurce, među rukopise jednog duhovnika i tihe senke predaka.
Zemlja Romeja je potresna hronika o korenima, identitetu i snazi duha – ali i o ljubavi koja se vraća onda kad više niko ne čeka.
CENA 700 DIN

03/07/2025

Divan doček dečjeg hora u Kotoru
Koji je izveo "Tamo daleko" za princezu Jelisavetu Karađorđević
na promociji njene knjige sa istoimenim naslovom
CENA KNJIGE 1.100 DIN

02/07/2025

U PRIPREMI

ZEMLJA ROMEJA
dr Miodrag Stojković

U vremenu kada se literatura sve češće povlači pred brzim senzacijama i lakim pričama, roman Zemlja Romeja profesora dr Miodraga Stojkovića dolazi kao tiha, ali moćna opomena – da istinska vrednost leži u zaboravljenim temeljima, u korenu koji ne vrišti, ali ni ne vene.
Naizgled istorijski roman, Zemlja Romeja zapravo je više od toga: to je poetski traktat o pamćenju, ličnom i kolektivnom identitetu, i onome što ostaje kada prođu vekovi, ideologije, ljudi i ratovi. Kroz lik duhovnika Josifa – zaboravljenog svedoka i čuvara rukopisnog nasleđa – autor ispisuje ne samo portret jedne zapuštene duhovne misije, već i duboku kontemplaciju o pravima koja bivaju oduzeta – pravo na ime, na grob, na ljubav, na istoriju.
Stojković, proslavljeni genetičar, u ovom svom književnom poduhvatu pokazuje jednaku preciznost i posvećenost kakvu ima u nauci – ali sa senzibilitetom pesnika i pripovedača. Jezik mu je topao, melodičan, bogat u slikama i metaforama, a ipak nenametljiv. Njegova rečenica nosi patinu vremena, ali i oštrinu pitanja koja se tiču savremenog čoveka: da li zaborav zaista briše, ili samo uspavljuje?
Posebno upečatljiv motiv u romanu jeste ljubav – tiha, zakopana, skoro mitska – koja se vraća ne da bi bila rasvetljena, već da bi nas podsetila na ono što srce nikada do kraja ne napusti. U tom spoju ličnog i opšteg, prošlog i večnog, nastala je Zemlja Romeja.

30/06/2025

SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ
POSETILA JE TREBINJE GDE JE POLOŽILA CVEĆE NA SPOMENIK SVOM ČUVENOM OCU JOVANU RAŠKOVIĆU, PRVOM LIDERU SRBA U HRVATSKOJ POČETKOM 90-TIH
U knjizi "Život ide dalje" veliki deo je posvećen i njemu
Knjigu možete ovde poručiti po cemi od 850 din

30/06/2025

Slobodan Penezić Krcun imao je samo 23 godine kada je počeo da odlučuje o ljudskim sudbinama. Bio je rat, 1941. Prvu bitku vodi protiv neprijatelja komunističke ideologije čiji je bio privrženik od gimnazijskih dana u Užicu.
Njegova kontroverzna uloga u ratu i politička karijera posle rata, i dalje su zamagljene pitanjem – da li je na njega 1964. godine izvršen atentat? Ili je reč o slučaju – teškoj saobraćajnoj nezgodi koja je izazvana nizom okolnosti na drumu kod Lazarevca?
Zbog prirode ideološke vlasti u Titovoj Jugoslaviji i događaja koji će uslediti padom Aleksandra Rankovića, 1966. godine, većina Srba i danas veruje da je Krcun ubijen. Ta okolnost zamagljuje realan pogled na njegovu biografiju.
Ova knjiga ima ulogu da obeleži šest decenija od Penezićevog stradanja, ali i da ukaže na jednu od najznačajnijih ličnosti srpske istorije sredinom 20. veka.

30/06/2025

U PRIPREMI

Zemlja Romeja

dr Miodrag Stojković

U srcu nekadašnje Rumelije, u zemlji koja je vekovima pamtila begove i podvižnike, a danas ćuti pod naraslim korovom, odvija se tiha borba između sećanja i zaborava.
Zaboravljeni duhovnik Josif, čija rukopisna zaostavština broji hiljade strana, postaje simbol svega što je skrajnuto: crkvene misije, prava na zemlju, dostojanstvo, i samo pravo na ime i grob. Ali u senci starih ratišta i izgubljene vere, oživljava i jedna stara ljubav – za koju se verovalo da je nestala zauvek.
Dok se sudbina jednog čoveka i jednog mesta prepliće s vekovnom tišinom, jedan kamen temeljac u zaboravljenim Paljurcima postavlja novo pitanje: da li je moguće obnoviti ono što istorija više ne pamti – i oživeti ono što je srce već jednom sahranilo?
Zemlja Romeja je potresna i poetska hronika o duhovnom nasleđu, zaboravljenim istinama i ljubavi koja se vraća onda kad više niko ne čeka.
Proslavljeni naučnik, genetičar, profesor dr Miodrag Stojković ponovo je u ovom istorijskom romanu razgrnuo svoju i sudbine svojih predaka.