LOM

30/04/2026

VELIKA AKCIJA - 40 POSTO POPUSTA

Dragi ljubitelji knjige, vreme je da obogatite svoju kućnu biblioteku!

Iskoristite specijalni popust od 40 posto na više od devedeset naslova na našem sajtu i nabavite knjige koje volite po povoljnim cenama. Uz tri kupljene knjige dobijate na poklon knjigu iznenađenja po našem izboru.

Akcija traje od 1. 5. 2026. i završava se 10. 6. 2026. u 10:00.

LINK: https://lombooks.com/kate.../velika-akcija-40-posto-popusta/

Dragi ljubitelji knjige, Vreme je da se obogatite svoju kućnu biblioteku! Iskoristite specijalni popust od 40 posto na više od devedeset naslova na našem sajtu i nabavite knjige koje volite po povoljnim cenama. Uz tri kupljene knjige dobijate na poklon knjigu iznenađenja po našem izboru. Akcija...

30/04/2026

BORA ĆOSIĆ

Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 50 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama.

Nastavak Dnevnika Bore Ćosića (nakon Dnevnika 2013-2020), i aktuelan i bezvremen, od onih je knjiga koje se uvek čitaju više p**a, i u kojima se uvek otkrije nešto novo, kakva su i druga dela našeg velikog pisca. Tu su reminescencije na mnoge velike umetnike koji su obeležili XX vek, zapisi o jednom vremenu koje kao da je nepovratno nestalo. . .

„. . . u korenu tog doktorskog doma odigrala se čitava egzistencijalno lingvistička drama, krhanje jednog života, uz istovremeni rast tog antičkog, renesansnog, a zapravo sasvim modernog evropskog duha, čiju potvrdu držim danas u ruci. Slučaj je to sasvim montenjski, a ne dekartovski, što bi i moj Radomir, da ga još imam, potvrdio. Jer se upravo u uslovima naše balkanske zaturenosti, stvari odvijaju ovim protivurečjem, iz blata i kala nesrećnih okolnosti, do nedostižnih vrhova svake pameti i dara. Jer nije ni zaumnost nadrealizma nikla jedino na uglu Obilićevog venca, u domu Ristićevom i Vučovom, među luksuzom i lakejskom poslugom, nego upravo i u savamalskom prizemlju Davičovom i onom, Đorđa Kostića, kod ko zna kakvih prilika Dade Aleksića, Moni de Bulija i Vujice Rešin Tucića. Eto moga dodatka Doručku kod Majestica, koji, očito, nastavlja se.“ (15. jun 2020)

30/04/2026

FJODOR DOSTOJEVSKI

1821-1881

Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosti. Roman Mladić, pretposlednje delo Dostojevskog, objavljen je 1875. u Petrogradu. Među velikim romanima Dostojevskog, Mladić je bio omiljena knjiga Kafke, Selindžera I Hamsuna, među brojnim velikim piscima kojima je Dostojevski bio uzor.

Mladić je pre svega roman o odrastanju (kao što su „Kapetanova kći“ ili „Lovac u žitu“), s itm što je ovo odrastanje zgusnuto u samo dva-tri meseca u životu junaka. Mladi junak i Versilov, njegov otac, kao da su odrazi mladog Dostojevskog i Dostojevskog u vreme kad je pisao roman. Mladić je u tom aspektu jedno od najličnijih dela velikog pisca, psihološko istraživanje unutrašnjih sukoba junaka, s dubokim uvidima u izazove odrastanja i probleme ljudske slobode. Osim ova dva muška lika, tu su izuzetni ženski likovi: fatalna Katarina Nikolajevna –„carica zemaljska“, junakova majka Sofija –„anđeo nebeski“, fascinantna Tatjana Pavlovna, kontroverzna Ana Andrejevna. . . Ovo je i porodični roman, u kome je „slučajna porodica“ mladog junaka antiteza aristokratske porodice koju Tolstoj opisuje u „Ani Karenjini“. Uz sve to, ovo je priča o neuzvraćenim ljubavima i, povezano s tim, „ljudima istog bezumlja“.

Sve se odvija kroz vizuru junaka, koji, u svojoj pobuni protiv društva, ima „ideju“ čijim ostvarenjem može da baci čitav svet pod svoje noge.„Ideja“ o kojoj je reč, postala je u naše vreme ideja miliona mladih ljudi širom planete, tako da je Mladić i u tome veoma aktuelno delo, knjiga u potrazi za smislom egzistencije u svetu koji se sve brže menja.

30/04/2026

Poznati američki pisac ČARLS BUKOVSKI (1920-1994) pojavio se u književnosti knjigom pesama Cvet, pesnica i zverski jauk (1960), da bi svetsku slavu stekao romanom Žene (1978). Živeo je i umro u Los Anđelesu.

TAKO MRTVI VOLE 2.tom, antologija kratkih priča Čarlsa Bukovskog, izbor je iz obimnog opusa nastalog u periodu 1944-1994. Bukovski je počeo s kratkim pričama i nikada nije prestao da ih piše. Njegov talenat podjednako se ogleda u nekim ranim pričama (Ispovest kukavice), kao i u nekim od poslednjih (Zvezda). Ma koliko ovaj svet u pričama Bukovskog bio začudan, potresan, šokantan, ostao bi na nivou obične ispovesti da nije Bukovskog opsenara, obdarenog da u svemu vidi ono komično, da u svakodnevnom otkrije elemente fantastičnog, i najjednostavnijim jezikom ispriča nekad obične, a nekad neverovatne i dramatične događaje.

30/04/2026

ŽORŽ SIMENON

1903-1989

„Moj moto, kao i onaj mog prijatelja Megrea, uvek je bio da pokušam da shvatim, ne da osudim.“

Najpoznatiji belgijski pisac i jedan od najpopularnijih svetskih pisaca XX veka napisao je 193 romana, isto toliko kratkih priča i još 176 romana pod 27 pseudonima i po tome ga možemo nazvati „Balzak XX veka“. Napustio je školu u petnaestoj i postao novinar-reporter, da bi pre svoje tridesete objavio prvi roman o detektivu Megreu, što ga je ubrzo proslavilo širom sveta. Od 1931. do 1972. objavio je 75 romana o Megreu i 118 psiholoških romana. Napisao je i desetak autobiografskih knjiga, među kojima se posebno ističe jedinstveno Pismo majci, koje je pisao tokom poslednjih dana svoje majke, u pokušaju da rekonstruiše i objasni sebi njenu ličnost i njen život. Jedan od romana koji su ga proslavili je čuveno Pismo sudiji (Lettre à mon juge, 1947), po kome je 1952. snimljen film Zabranjeno voće. Roman je u Americi dobio naslov „Čin strasti“, jer govori o fatalnoj ljubavi i strasti koja proždire glavni lik u romanu. Nesvakidašnja priča o čoveku koji uvodi ljubavnicu u svoj dom ostavlja čitaoca bez daha.

„A moja ljubomora, Gospode, kad sam upoznao Martinu, bila je sasvim druge vrste, i nikome ne želim da tako nešto spozna. Ne znam zašto mi je taj dan ostao u sećanju više od svih ostalih, kao dan svetlosti i senki. Bilo je kao da provodim vreme u prelaženju iz hladnog mraka ulice u svetlu toplotu doma. Gledajući spolja, video sam blago osvetljene prozore, pozlaćene zavese. Prelazio sam nekoliko metara po mraku, svlačio za trenutak mokri kaput, učestvovao, uzgred, u životu tuđeg ognjišta, i uvek bio svestan tame koja caruje iza prozorskih okana. . . [ . . . ] Mi smo otišli dokle smo mogli. Učinili smo sve što smo mogli. Hteli smo potpunu ljubav.“

Pismo sudiji

Mnogi veliki pisci i umetnici divili su se Simenonu, između ostalih Hemingvej, T. S. Eliot, Fokner, Kami, Majler, Felini. . . Markes i Žid su izjavili da je on jedan od najznačajnijih pisaca XX veka, a Luj Ferdinand Selin je rekao: „Svakog dana treba govoriti o Simenonu“.

30/04/2026

Najpoznatiji belgijski pisac i jedan od najpopularnijih svetskih pisaca XX veka napisao je 193 romana, isto toliko kratkih priča i još 176 romana pod 27 pseudonima i po tome ga možemo nazvati „Balzak XX veka“. Napustio je školu u petnaestoj i postao novinar-reporter, da bi pre svoje tridesete objavio prvi roman o detektivu Megreu, što ga je ubrzo proslavilo širom sveta. Od 1931. do 1972. objavio je 75 romana o Megreu i 118 psiholoških romana. Napisao je i desetak autobiografskih knjiga, među kojima se posebno ističe jedinstveno Pismo majci (Lettre à ma mère, 1974), koje je pisao tokom njenih poslednjih dana, u pokušaju da rekonstruiše i objasni sebi njenu ličnost i njen život.

„Još jedna nepoznanica: kako ste se moj otac i ti upoznali? U odeljenju u kojem si radila imala si koleginicu, Valeri, koja je bila sitna poput tebe, ali neprivlačnog lica. Bile ste veoma bliske. Kada je visoki Dezire prolazio pored izloga, ne znam da li vam se dešavalo, Valeri ili tebi, da kažete: ‘Lepog li hoda!’ Jer je moj otac, koji je bio visok metar i osamdeset pet centimetara, a uz to i vitak, hodao krupnim koracima, ravnomernim poput metronoma. Da li se kontakt između vas dvoje uspostavio preko tog izloga, i da li se tako rodilo ono što vas je navelo na ljubav? Kad sam bio mlad, pa čak i kasnije, kad sam već odrastao, roditelji o tim stvarima nikad nisu govorili. [ . . . ] Da li je Dezire, vraćajući se da ruča, namerno išao zaobilaznim putem, gubeći skoro pola sata ne bi li te ugledao kroz izlog robne kuće? Da li te je ranije zapazio? Da li se zaljubio u sasvim mladu devojku, plave, skoro bele kose?. . . “

Pismo majci

Mnogi veliki pisci i umetnici divili su se Simenonu, između ostalih Hemingvej, T. S. Eliot, Fok-ner, Kami, Majler, Felini. . . Markes i Žid su izjavili da je on jedan od najznačajnijih pisaca XX veka, a Luj Ferdinand Selin je rekao: „Svakog dana treba govoriti o Simenonu“.

30/04/2026

BORA ĆOSIĆ

Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko pedeset knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama.

„Stajalo je negde jedno tenisko igralište, vremenom se i na njemu pokazivala nekakva bolest, kuga toga prostora. Najpre je njegov nekadašnji crveni pesak bio unazađen običnom prašinom koja se onde slegala iz svojih kosmičkih razloga, potom su fino iscrtane bele linije nestajale sa tla, kasnije ostala je samo mreža po sredini, opuštena i mlitava. Onamo uselila su se deca koja su šutirala krpenu loptu, Cigani sa svojim psima i kolicima punim stvari, skitnice koje sede na zemlji, sa strane, naslonjene na zid. Samo je ona žalosna mreža i da-je visila tamo, označavajući dve strane sveta, dve istorije, dve civilizacije. Pa onda beskućnik koji se pored nje našao mogao je birati hoće li boraviti u zapadnoj hemisferi, ili onoj istočnoj, mada obe lagano su se pretvarale u smetlište.“

Miš koji pegla

30/04/2026

Gi de Mopasan

(5. avgust 1850 – 6. jul 1893)

Samo u jednoj deceniji, od 1880. do 1890. Gi de Mopasan napisao je šest romana i preko 300 kratkih priča i novela. Otac moderne kratke priče, uz Čehova, koji je u isto vreme stvarao u Rusiji, smatra se najvećim majstorom ovog žanra u svetskoj književnosti. Ova knjiga nastavak je izdanja „Strasti“ (LOM, 2020).

„. . . Najednom sam pod drvećem duž pruge, u senkama koje su sada bile već sasvim crne, video nešto nalik na zvezdanu kišu. Bilo je kao da kapljice svetlosti skakuću, lete, igraju se i jure među lišćem, neke zvezdice koje su popadale s neba, pa sad lebde po zemlji. To su bili svici, te plamene bubice, igrale su u mirisnom vazduhu neki čudan vatreni balet. Jedan od njih slučajno je uleteo u naš kupe i počeo da luta po njemu, isprekidano svetlucajući svojom svetlošću koja se gasila čim se upali. Prekrio sam našu lampu njenim plavim abažurom i posmatrao tu čudesnu bubicu kako leti tamo-amo po hiru svog plamenog leta. A onda je sletela u crnu kosu naše saputnice, koja je zadremala posle večere. Pol je bio u zanosu, zagledan u blistavu tačku koja je, kao živi nakit, svetlucala na čelu usnule devojke. . . “

Sestre Rondoli

30/04/2026

Gi de Mopasan

(5. avgust 1850 – 6. jul 1893)

Samo u jednoj deceniji, od 1880. do 1890. Gi de Mopasan napisao je šest romana i preko 300 kratkih priča i novela. Otac moderne kratke priče, uz Čehova, koji je u isto vreme stvarao u Rusiji, smatra se najvećim majstorom ovog žanra u svetskoj književnosti. Ova knjiga nastavak je izdanja „Strasti“ (LOM, 2020).

„. . . Ne bih mogao tačno da objasnim šta sam sve osećao prema toj ženi. Maločas sam rekao kako ova zemlja, ova gola Afrika, gde nema umetnosti niti iskre neke duševne radosti, malo-pomalo osvaja naše telo nekom nemuštom ali pouzdanom čari, milovanjem svog vazduha, neprestanom milinom svoje zore i svoje večeri, slatkim blaženstvom u kome kupa sve naše organe. Eh, pa eto! Aluma me uhvatila na isti način, uhvatila me hiljadama svojih skrivenih draži, zanosnih i telesnih, ali nikako strasnom čari svojih poljubaca, jer ona je bila potpuno istočnjački lenja i nehajna. . . “

Aluma

30/04/2026

Odlazim iz zemlje, rekao sam sebi u tvrdoj fotelji, u kojoj su takozvane divlje zveri postale jedini uzor. Odlazim iz zemlje u kojoj i u po bela dana vlada najmračnija noć i u kojoj su na vlasti zapravo još samo grlate analfabete.
Ako odem, rekao sam sebi u tvrdoj fotelji, samo ću izaći iz klozeta Evrope, koji se nalazi u odbojno neutešnom i sasvim jednostavno nedopustivo prljavom stanju, rekao sam sebi.

22/12/2025

Marko Tomaš, Kvaka 22