LOM

15/11/2025

***VELIKA AKCIJA - 50% POPUSTA!***

Rešili smo da vas obradujemo sa 50% popusta za 150 naslova.
Uz tri ili više kupljenih naslova na našem web-sajtu, očekuje vas i poklon knjiga iznenađenja.
Akcija traje od 15.11.2025. do 27.12.2025.

14/11/2025

U utorak, 2. decembra, u klubu Strogi Centar, Gospodar Jevremova 43, s početkom u 20h, biće održana muzička promocija nedavno objavljene zbirke poezije "Bolje je već bilo", našeg autora Aleksandra Dobrijevića.
Izdavačka kuća LOM objavila je dva njegova romana: "Mešavinar" i "Malj za učenjake".
Muzičku promociju ove zbirke izvodiće originalna petočlana postava fjužn benda Mangus, kojoj pripada i Aleksandar Dobrijević.
Poezija + svirka uživo = vrlo dobra zabava.
Ulaz je besplatan.

15/10/2025

Dragi čitaoci, štand izdavačke kuće LOM na sajmu knjiga neće raditi 1. novembra.

15/10/2025

Драги пријатељи,

Разговор о новом роману Кртице (Лом, 2025) Владимира Копицла, одржаће се у понедељак, 20.октобра од 19 часова у Пароброду. О овој разиграној прози о постмиленијумском војвођанском граду на обали Дунава, осим аутора, говориће Татјана Мандић Ригонат, редитељка,песникиња и драматург из Београда и Владислава Гордић Петковић, књижевна критичарка из Новог Сада, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду.

Аутор и наратор Кртица, заједно нам износе увид у раскошан језички и тематски контрапункт, у чијем средишту је урбицид. Подељен у три целине, од којих је најобимнија Панонска карма, овај антиреликвијар у неколико димензија, хуморно травестира садашњост, али и нашу будућност...

Владимир Копицл (1949) песник, концептуалиста, есејиста, антологичар, преводилац из Новог Сада. Радио као новинар, уредник часописа и едиција, позоришни критичар. Објавио романе Пурпурна декада, 2020, Шпанска чизма 2021, Паклена путарина 2022, збирку прича Између трудова 2024. Добитник награда за најбољу књигу поезије, позоришну критику, роман, књигу године, ауторски опус, животно дело, допринос култури, очувању лепих уметности. Недавно и Андрићеве награде за приповетке Између трудова (издање Чаробна књига).

Добродошли!

13/10/2025

Aleksandar Dobrijević (1971)

Predaje etiku na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Svirao je gitaru u fjužn bendu „Mangus“, čijoj nekadašnjoj lokalnoj popularnosti posvećuje niz pesama u ovoj zbirci.

Izdavačka kuća LOM objavila je dva njegova romana: Mešavinar (2018), i Malj za učenjake (2023).

pre više vekova
živeo je propovednik
Džozef Batler imenom i prezimenom
i reče Džozef u jednoj svojoj propovedi
ako hoćeš sreću ne traži je
ako je tražiš nećeš je naći
a ako je ne tražiš doći će možda sama
svi vi nastojite da uvećate svoju sreću
odmah i sada
zato ste nesrećni
toliko žudite za srećom
da su vam ostali motivi zaptiveni
najbolje bi bilo da zaboravite na sreću
da nisam biskup
rekao bih svima vama
jebala vas sreća
ali pošto sam biskup
kažem vam jednostavno
radite savesno bez pomisli na sreću
i vaš rad neće ostati jad
toliko o tome
vidimo se sledeće nedelje.

13/10/2025

Karson Mekalers
1917-1967

Rođena je u Džordžiji, na jugu SAD; jedna je od najistaknutijih američkih pisaca svoje generacije u kojoj su, između ostalih, Džon Fante, Patriša Hajsmit, Čarls Bukovski i Dž. D. Selindžer.

Prvi svoj roman Srce je usamljeni lovac, knjigu koja se danas ubraja među najveća dela ame-ričke literature, napisala je i objavila kada joj je bilo samo 22 godine. Veliki pisci tog vremena – Tenesi Vilijams, Silvija Plat, Gream Grin, bili su fascinirani njenim delom. Bukovski je o njoj re-kao: „Karson Mekalers je prevazišla svakog kao pisac. Čitao sam je i ježio se i nisam plakao jer sam bio suviše ponosan na nju da bih plakao.“

VENČANJE U VINTER HILU (The Member of the Wedding, 1946) jedno je od najsnažnijih dela o odrastanju u američkoj literaturi XX veka, ravnopravno sa romanima „Lovac u žitu“, „Put za Los Anđeles“, „Bludni sin“, „Stakleno zvono“. . . Tri lika, tri generacije, razmenjuju svoje svetove u dugom vrelom letu američkog Juga.

13/10/2025

Isak Baševis Singer
1902-1991

Najveći pisac na jidišu i jedan od najistaknutijih pisaca u literaturi XX veka rođen je u 21. novembra 1902. u Radzi-minu, u Poljskoj, kao sin rabina. Od 1908. godine živeo je u Varšavi, u ulici Krohmalna br. 10, mitskom prostoru svojih priča i romana. Suočen sa Hitlerom, 1937. godine emigrirao je u Ameriku.

rve četiri decenije svog života opisao je u knjigama U sudnici moga oca (1966), Dečak u potrazi za bogom (1976), Mladić u potrazi za ljubavlju (1978) i Izgubljen u Americi (1979). „Sve moje knjige su o meni. One su ja sâm“, govorio je Singer. Roman Mađioničar iz Lublina (1960) proslavio ga je kao pisca i označio početak perioda od dvadeset godina kada u neverovatnom izlivu stvaralačke energije piše stotinak priča (u tom žanru stao je rame uz rame sa Mopasanom, Čehovom, Kar-verom, Alis Manro) i desetak romana, među kojima su Neprijatelji: ljubavna priča (1972) i Kal (1991), da bi 1978. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Šta bi bilo kada bih se pokajao, postao asketa, i zazidao sebe u ćeliju bez vrata kao onaj svetac u Litvaniji? Da li bi mi ostala verna? Da li bi mi davala hranu kroz rupu na zidu?“ Ester je rekla: „Nije potrebno zatvarati se u ćeliju da bi se čovek pokajao“. „Sve zavisi od toga kakvu strast neko pokušava da savlada“, rekao je. „Onda bih se zazidala s tobom“, rekla je. Sve se završilo novim milovanjima, nežnostima i izjavama o večnoj ljubavi. . .
. . Zaspao je i usnio da leti. Podigao se iznad zemlje i vinuo se, vinuo. Pitao se zašto to nije po-kušao ranije – bilo je tako lako, tako lako. Sanjao je to skoro svake noći, i svaki put se budio s osećanjem da mu je otkrivena neka druga stvarnost. Često se pitao da li je to bio san ili samo niz misli. Godinama ga je opsedala ideja da stavi par krila i poleti. Ako ptica to može, zašto ne bi mogao i čovek? Krila bi morala biti dovoljno velika i napravljena od jake svile, poput one koja se koristi za balone. Trebalo bi da budu rebrasto šivena i da se sklapaju i rasklapaju kao kišobran. . .
. . Zapanjujuće je bilo kad bi ta sramežljiva devojka postala tako strastvena, kao da je dibuk ušao u nju. Obasipala ga je poljupcima, predavala mu se na sve načine kojima ju je naučio – ali tiho, u strahu da se brat ili majka ne probude. Bilo je kao da izvode tajni paganski obred u slavu nekog noćnog idola. . . „Ako te slučajno ostavim, zapamti da ću se vratiti“, rekao je. „Budi mi verna.“ „Da, voljeni moj, do smrti!“ „Staviću ti krila, učiniću da letiš.“ „Da, gospodaru moj. . . ja sad letim.“

~Mađioničar iz Lublina

13/10/2025

Ivo Kara-Pešić
(1976, Beograd)

Filozofski je pisac, prevodilac i pesnik.
Jedan je od osnivača dubrovačke nevladine
organizacije Kinookus, čiji su projekti
usmereni na multidisciplinarno i održivo
promišljanje kulturnog i prirodnog nasleđa.
U slobodno vreme sadi drveće i
svira saksofon.

Ona kaže:

uvek u detinjstvu imaš neku drugaricu
koja te vuče da radiš opasne stvari
da skačeš s visokih stena
da roniš duboko
da se kupaš po velikim talasima
da hodaš po rubu terase desetog sprata solitera
da kradeš u prodavnici
da se pentraš na drveće
da odgovaraš bezobrazno starijima
i voziš bicikl kao luda
da se ljuljaš toliko jako da zamalo poletiš
da zadržavaš dah dok ti se ne zavrti u glavi

onda u jednom trenutku skupiš hrabrost da joj kažeš ne
i tvoj život postane predvidiv i mlak.

13/10/2025

Horhe Luis Borhes rođen je, živeo i umro u Buenos Ajresu, gde je napisao i objavio sva svoja dela. Jedan je od najvažnijih i najuticajnijih pisaca na španskom jeziku, ogromne erudicije. Svoj književ-ni opus počeo je poezijom i pisao ju je celog života. Sav moj život mali je izbor je iz deset zbirki poezije, od kojih je prva objavljena 1923, a poslednja 1981. godine. Borhesov svet i njegov književni razvoj najbolje se ogledaju u njegovim pesmama.

Evo me opet, nezaboravnih usana, jedinstven a sličan vama.
Istrajao sam u približavanju sreći i prisnosti s patnjom.
Prešao sam more.
Video sam mnoge zemlje; upoznao jednu ženu i dva-tri muškarca.
Voleo sam devojku ponosnu i belu, španske smirenosti.
Video sam beskrajno predgrađe gde traje nezasita besmrtnost sunčevih zalazaka.
Okusio sam mnoge reči.
Duboko verujem da je to sve i da neću videti ni učiniti nešto novo.
Verujem da su moji dani i noći jednaki u bedi i obilju, s onima božjim i svih drugih ljudi.

Sav moj život (1925)

13/10/2025

Juz Aleškovski

Josif Efimovič Aleškovski (1929-2022), pisac, pesnik, i scenarista, rođen je u porodici jevrejsko-ruskog porekla. Živeo je u Moskvi. Zbog kršenja discipline u mornarici proveo je tri godine na robiji. Oslobođen je posle Staljinove smrti. Pisao je pesme koje je sam pevao (neke su postale izuzetno popularne u SSSR). Ništa nije mogao da objavi, pa je, kao i Dovlatov, s kojim je bio veliki prijatelj, emigrirao 1979. i od tada je živeo s porodicom u Americi.

U izdavačkoj kući LOM objavljen je 2024. njegov roman „Nikolaj Nikolajevič“.

Juz Aleškovski napisao je nekoliko knjiga koje su ga proslavile, među kojima su pre svega „Kengur“ (1981) i „Nikolaj Nikolajevič“ (1980), u kojima ismeva sovjetsko društvo i pseudo-naučne biološke eksperimente u SSSR (čuvena takva knjiga je „Pseće srce“ Mihaila Bulgakova). Aleškovski je postao izuzetno popularan u Rusiji kada su konačno počeli da objavljuju njegova dela, jer piše neposredno, duhovito i bezobrazno (jedan je od retkih ruskih pisaca koji je, kao Selin, pisao uličnim jezikom, i zato ga nije lako prevesti, pa bi trebalo istaći izvanredan prevod Natalije Nenezić, kao što je roman „Nikolaj Nikolajevič“ izuzetno preveo Milan Vićić).

U najpoznatijem delu Juza Aleškovskog, beskompromisnoj satiri „Kengur“, sovjetski režim optužuje glavnog junaka, ostarelog lopova Fana Faniča, da je silovao kenguricu Džemu. Ova bespoštedna i neprevaziđena kritika Staljina i staljinizma i dan-danas je proskribovana u Rusiji. Jedan od junaka u romanu je i sam J. V. Staljin.

„. . . Ispostavilo se da je Staljin ovog p**a bio u pravu! Nepoznati banditi odsekli su rog nosoroga pred samu paradu i svečani miting! Uzeli mu akademici krv, klistirali ga i našli u svemu tome veliku dozu najjačeg narkotika. [. . .] Bandite, naravno, nisu našli, ali je Berija hitro prebacio slučaj na sirote pedere iz pozorišta, operete, cirkusa, konzervatorijuma, i na čitavu gomili starih zubara. Oni na pitanje: „Šta će vam toliko novca i zlata?“ nisu umeli da odgovore, i organi su izveli logičan zaključak: znači, za kupovinu praška od roga nosoroga. Naravno, zubari su priznali. Mučili su ih bušilicom. Ti pitaš, Kolja, šta ja imam s tim? Mene su optužili kao saučesnika koji je napio čuvara Ribkina, s ciljem da se kasnije umanji njegova budnost. . .“
~Kengur

Autor ilustracije na koricama: Fransisko Goja, 1746-1828 (detalj)

08/09/2025

https://www.juznevesti.com/kultura/milena-markovic-laureat-nagrade-knjizevne-kolonije-sicevo-ramonda-serbika/

Književnu nagradu „Ramonda serbika“, koju tradicionalno dodeljuje Književna kolonija Sićevo za višegodišnje stvaralaštvo koje je ostavilo poseban pečat u