LOM

04/04/2025

Memoari Đakoma Đirolama Kazanove potpuno su jedinstveni u svetskoj književnosti. Ovaj venecijanski pustolov opisao je prvih pedeset godina svog neverovatno uzbudljivog života u vrlo obimnom delu Povest mog života, koja se pojavila posle njegove smrti. Neki su čak mislili da je Kazanova pseudonim, i da je ovu neprevaziđenu hroniku 18. veka napisao Stendal. „Ceo osamnaesti vek kovitla se u njegovim memoarima, smeje se, razmišlja i bludniči. . .“ Rođen je u Veneciji, koja je tada bila evropska prestonica uživanja. Čuveni karneval, kockarnice i prelepe kurtizane privlačile su ljude sa svih strana. To je bio milje u kome je odrastao Kazanova, dete glumaca, koji je celu Evropu video kao jednu veliku pozornicu na kojoj nastupa u najrazličitijim ulogama. Visok, snažan, samouveren, slatkorečiv, drzak i beskrupolozan, brzo je pridobijao ljude, kao što je lako osvajao žene. Ovaj izbor iz memoara posvećen je Kazanovi kao zavodniku, otelotvorenju mitskog Don Žuana, i sadrži samo neke od njegovih ljubavnih poduhvata (u memoarima se pominje preko 120 žena).

Kazanova je imao u najvećoj meri razvijeno osećanje za slobodu. Njegova književna nadarenost vodila je neprestanu borbu sa sklonošću ka avanturizmu, a iz te borbe moglo je da nastane ovakvo delo samo pod uslovom da ga starost i nemaština uklone iz društva, iz života, pa da on u svojoj usamljenosti, više radi utehe nego iz životnih ambicija, napiše ovu najpotpuniju hroniku svakidašnjeg i nesvakidašnjeg života XVIII veka.

Prevela Melita Volf.

04/04/2025

FJODOR DOSTOJEVSKI
1821-1881

Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosti. Hamsun, Kafka, Selin, Fante, Bora Stanković, Bukovski, Tomas Bernhard, samo su neki od pisaca kojima je Dostojevski bio uzor.Od 1873. godine Dostojevski je s prekidima objavljivao DNEVNIK PISCA. Ovo je izbor iz Dnevnika za period od januara do marta 1877 godine.

„U svetu danas, kakav on jeste, slobodu zamišljaju u razuzdanosti, međutim, stvar-na sloboda se nalazi u savladavanju sebe i sopstvene volje, u takvom savladavanju da čovek najzad postiže takvo moralno stanje da može u svakom trenutku da bude samom sebi gospodar. Razuzdanost vaših želja može da vas odvede u ropstvo. Zbog toga danas skoro ceo svet smatra da je novčana moć i zakoni koji garantuju tu moć i takvu imovinu ono što obezbeđuje slobodu: ‘Imam novac, prema tome – mogu da radim šta god hoću; imam novac, prema tome – neću propasti, neću od drugog tražiti pomoć, a biti u stanju da ti ničija pomoć nije potrebna – to je najviša sloboda’.Ali to u suštini nije sloboda nego ropstvo, robovanje novcu. Naprotiv, najviša slobo-da je – ne zgrtati, ne brinuti o novcu, ona je u onom: razdeli sve što imaš i pođi i sam da služiš! Ako je čovek sposoban za tako nešto, ako može sebe dotle da savlada – zar neće posle toga biti slobodan? To je već najviša manifestacija volje!“ Jedno od najvažnijih pitanja našeg doba."

04/04/2025

FJODOR DOSTOJEVSKI
1821-1881

Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosti. Hamsun, Kafka, Selin, Fante, Bora Stanković, Bukovski, Tomas Bernhard, samo su neki od pisaca kojima je Dostojevski bio uzor.U proleće 1849. godine Dostojevski je uhapšen i osuđen na smrt, da bi pred samo pogubljenje bio pomilovan i poslat na robiju. Neposredno pred hapšenje objavio je novelu Bele noći i radio na romanu Njetočka Nezvanova.

Poniženi i uvređeni (1861) prvi je u nizu od šest velikih romana Dostojevskog napisanih u poslednje dve decenije njegovog života. Usledili su Zločin i kazna (1866), Idiot (1868), Zli dusi (1871-72), Mladić (1875) i Braća Karamazovi (1879-80).Dostojevski je počeo da piše Ponižene i uvređene još u Sibiru, pre povratka u Petrograd krajem 1859. godine; pisao ih paralelno sa Zapisima iz mrtvog doma (1862), potresnom svedočanstvu o četiri godine koje je proveo na robiji. U romanu su vidljivi tragovi Belih noći i Njetočke Nezvanove (Neli ima nešto od devojčice Njetočke, a Nataša se može povezati sa Nastjenjkom iz Belih noći, u situaciji gde su dva glavna muška lika zaljubljena u nju). Demonski lik kneza Val-kovskog jedan je od najmračnijih u opusu Dostojevskog i oštro se izdvaja od većine ostalih likova. Nataša, glavni lik u romanu, među najlepšim ženskim likovima koje je stvorio Dostojevski, podseća malo na Puškinovu Tatjanu u Evgeniju Onjeginu. Ali i ostali ženski likovi, od Natašine majke, Ane Andrejevne, koja kao da je izašla iz drevnih ruskih skaski, pa preko detinje čistih likova Katje Fjodorovne i Aleksandre Semjonovne, do male Neli i sluškinje Mavre, dominiraju romanom. Ovo je sedmi u nizu novih prevoda Dostojevskog objavljenih u izdavačkoj kući LOM (Zapisi iz mrtvog doma, Kockar, Bele noći, Krotka, Slabo srce, Njetočka i Katja).

04/04/2025

„Baš ste ludi, ali javite mi se opet. . . Nikad nisam upoznala nekog ko bi umeo da me voli.“ O ženo! Ti tražiš ljubav. . . A tek ja?"
- Silvija

ŽERAR DE NERVAL
1808-1855

Rođen i živeo u Parizu, jedan je od onih pisaca koji su bitno uticali na modernu francusku književnost, posebno onaj njen deo koji možemo nazvati poetski realizam, a najbolji primer je Furnijeov roman Veliki Mon (1913). Marsel Prust je Nervala nazvao najvećim genijem XIX veka.

U Nervalovom književnom opusu, posebno se izdvajaju Kćeri vatre, a u okviru tog dela novela Silvija, u kojoj se prepliću uspomene i sanjarenja, razmišljanja i snovi. „Nerval piše o ljubavi i potrazi za njom, o nadi i očajanju. Svoje ljubavi prema Silviji, Adrijeni i Aureliji, tri sasvim različite devojke, on preobražava u neku vrstu mističnog kulta, gradeći ga briljantnim poetskim opisima prirode i svojih emocija. Prožimanje vremena, prošlosti i sadašnjosti, kontinuirano kretanje kako kroz realni, tako i kroz prostor sećanja, težnja ka himeričnom i neuhvatljivom, neke su od očaravajućih osobina ovog bisera francuske proze. . .“ (iz pogovora Božidara Markovića) „Kakva su priviđenja koja opčinjavaju i zavode u jutro života! Pokušao sam da ih iznesem bez nekog naročitog reda, ali mnoga srca će me razumeti. Opsene padaju jedna za drugom kao ljuske nekog ploda, a plod, to je iskustvo. Njegov ukus je gorak; on u sebi pri svemu tome ima nečeg oporog što daje snagu – nek mi se oprosti taj zastareli način izražavanja. . . Ponekad ose(m potrebu da ponovo obiđem ta mesta samoće i sanjarenja. Tu sa žalošću otkrivam u samom sebi nestalne tragove jednog vremena. . . “

04/04/2025

"Priznajem da sam zadovoljna što na mnogo tih mesta nismo imali pristupa, pa nam je ostajao sam život i njegova puna sloboda. . ."
-Sama

BORA ĆOSIĆ

Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 40 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama.

Sama, novi roman Bore Ćosića, autoportret jedne žene, nešto je kraći od finala Džojsovog Uliksa. . . Ovaj lavirint u kome je mnogo duhova iz književnosti vodi nas stalno u nepoznato, sve dalje i dalje, i kao neka je himna životu. . .

„Kad bi mi neko ponudio da idem ili u zoološki vrt ili u operu, ne bih uopšte umela da se odlučim. Tamo su rešetke, ovamo je gvozdena zavesa, tamo urla gorila na sav glas, ovde jedna vrlo debela pevačica zavija svoju ariju, tamo su majmuni, ovde su balerine, ko bi znao gde je bolje! A inače, dovoljno je tog pozorišta i po ulicama, videli smo već kako prolaznici vrlo dobro glume da su prolaznici, putnici u tramvaju predstavljaju putnike u tramvaju, a tek u bioskopu! Pa oni gledaoci tamo ionako gledaju glumce koji glume na filmu, zato valjda imaju prava da i sami predstavljaju gledaoce u toj sali!. . .“ Kako mi samo ovo nije već ranije palo na pamet da sve o čemu govorim kao da se odigrava na nekom filmu, zahvaljujući tome da mogu sedeti u svom vlastitom bioskopu, makar i u poslednjem redu. . .“
-Sama

04/04/2025

Vladimir Kopicl

Rođen je 1949. godine, diplomirao književnost. Pesnik, konceptualista, esejista, romansijer, kritičar, antologičar, prevodilac. Dobitnik je nagrada za najbolju knjigu poezije, pozorišnu kritiku, roman, knjigu godine, autorski opus, životno delo, doprinos kulturi, očuvanje lepih umetnosti. Radio kao novinar, urednik časopisa i edicija, pozorišni kritičar, lokalni funkcioner i međunarodni kulturtreger.
Objavio romane Purpurna dekada, 2020, Španska čizma, 2021, Paklena putarina, 2022.
Prevođen, zastupljen, biran, postavljan itd.
Živi u Novom Sadu.

Dok većina bezbedno pripoveda, Kopicl fatalno zaigrano piše, propisuje, ukršta, izmešta iz uobičajenog i napreže jezik, tematske dominante, vremenske ravni, neuhvatljive ćudi i obrise junaka svog romana, ne prezajući da usred igre naprečac menja žanrovski kod i drugu zanatsku opremu. Tako jezički relaksirana i tematski razigrana materija Krtica, vedro levitira između urbanih grehova današnjice i hiperbolizovane slike najbliže nam budućnosti, otkrivajući sliku grada kao organizma u nestajanju pred nezajažljivošću građevinskog lobija i inertnom samodovoljnošću lokalne politike. Dabome, u pitanju nije polit-aktivistička studija već živim ljudskim iskustvom protkan pa romaneskno zakovitlan futurološki upitnik s aromom prepoznatljivih gradskih dešavanja u kojima briljiraju ili tek oponiraju tipično naši lideri i liderčići, žestoki momci i nežne dame, investitori nadzemnih grdosija i podzemni popovi, kao i brojna čudesa s kojima se iz dana u dan sve lakše saživljavamo. Ne bez primesa distopijskog filinga, Krtice su, uz sve već istaknuto, i zavidan jezički poligon svakojake travestije, humora, neverovatnih, gotovo snovnih obrta i rešenja, kakvima se ni u snu nismo nadali. Kamoli u knjizi. Ali smo ih ovde dobili, i to na veoma čitljivoj, fino složenoj književnoj tacni. Pa ko voli – nek izvoli.

04/04/2025

Roberto Bolanjo

Rođen u Čileu, živeo je u Meksiko Sitiju od 1968. do 1977, gde je našao inspiraciju za svoje velike romane Divlji detektivi i 2666, a zatim je prešao da živi u Barselonu, gde ih je i napisao.

Veliki hroničar našeg vremena,Bolanjo je danas najuticajniji i najuzbudljiviji južno-američki pisac. Čitanje Bolanja je kao da slušamo priču o tajni. U serije njegovih kraćih romana veliki uspeh imala je Daleka zvezda, još jedna priča o zlu Pinočeovog režima u Čileu, ali napisana na potpuno poseban način, i koja donekle predtavlja uvod u 2666.,posthumno objavljeni roman.

“Imam, rekao je kada smo se osamili u mojoj sobi, dve vesti, jedna je dobra a druga loša. Dobra je bila da su nas izbacili s univerziteta. Loša je bila da su skoro svi naši prijatelji. Rekao sam mu da su verovatno privedeni ili, kao sestre Garmendija, otišli u kuću na selu. Ne, rekao je Bibijano, i bliznakinje su nestale. Kad je rekao “bliznakinje”, glas mu je zadrhtao. Ono što je usledilo teško je objasniti (iako je sve u ovoj priči teško objasniti), Bibijano se navalio na moja ramena(doslovno) dok sam sedeo pored nogu kreveta, i neutešno počeo da plače na mojim grudima. U prvi mah sam pomislio da je pretrpeo neki napad, udar. Kasnije sam shvatio kako, bez ikakve sumnje, nikada više nećemo videti sestre Garmendija…”

04/04/2025

MARKO TOMAŠ

Rođen u Ljubljani, 1978, živeo je širom prostora ex-Yu, i jedan je od navećih pesnika na tom prostoru u našem vremenu. Ovo je sedma knjiga njegove poezije u izdavačkoj kući LOM. Osim poezije, objavio je i roman Nemoj me buditi (2019).

Hodam, koračam, osvrćem se, oči mi posvuda.
Zavirujem na sva dobro mi poznata mjesta.
Počastim ih cigaretom i odlazim.
Praznina iz mene mi se ruga.
Sve bez cilja a sve ne bih li nas negdje ugledao.

Živim u sobi punoj sjena.
Posvuda tragovi tebe.
Obrisi tvog tijela
na kauču
na zidovima
koračaju kroz hodnik
uplaše me kad se spustim u postelju.
Pokušavam ih obrisati
a oni ostave ožiljak na dlanu
i ruke mi pune sjenama.
Kada pogledam u prozor
užasnut sam, mog odraza nema
i shvatim da sam jedina sjena u ovoj sobi.

Odlazak ljubavnika

06/03/2025

Izdavačka kuća "LOM" neće raditi 7. 3. 2025. Ponovo se pridružujemo generalnom štrajku!

23/01/2025

Izdavačka kuća "LOM" neće raditi 24. 1. 2025. Pridružujemo se generalnom štrajku i zahtevima studenata.

12/12/2024

Serija snimljena po knjizi "TALENTOVANI MR.RIPLI", Patriše Hajsmit je nominovana za 3 Zlatna globusa.

Link za kupovinu knjige: https://lombooks.com/shop/nekategorizovano/talentovani-mr-ripli/

03/12/2024

https://www.danas.rs/kultura/booking-balkan-olja-radmila/

U četvrtak, 5. decembra, sa početkom u 19h, u okviru programa Booking Balkan, gošće Kulturnog centra biće spisateljice Olja Savičević Ivančević i Radmila Petrović.