http://www.b92.fm/channel/Gistro+FM, http://gistrofm.mojblog.rs/

Gistro FM, Belgrade (2026)

13/01/2026

Trenutno pravim 5 radijskih muzičkih emisija: Gistro FM kao moj signature dish, Večernja muzika koja se emituje svakog prvog ponedeljka na radio Aparatu, Najlepše pesme (kratka forma u kojoj predstavljam u svakoj epizodi jednu pesmu sa moje liste najdražih pesama svih vremena), KindaPop (potpuni freestyle od emisije, nikad se ne zna na koju temu će biti) i Velvet Echoes, moj izbor instrumentalne, mahom ambijentalne muzike koja odmara mozak.

Ove tri poslednje nabrojane emisije se emituju samo na Patreonu i više p**a sam pričao kako mi je već neko vreme najveći gušt od svega što radim pravljenje Velvet Echoes. Na početku svake emisije, u nekih desetak minuta ispričam šta će vas čekati u toj epizodi i onda vas ostavim dva sata da uživate u muzičkom miksu koji ne prekidam svojim glasom. Od sve muzike koju poslednjih godina slušam u svojoj sobi, sam sa sobom, najviše je tih umirujućh tonova koji završe u Velvet Echoes. Drugim rečima, nema emisije u kojoj ima više mene i ako sam trenutno ponosan na jednu stvar koju radim, onda je to emisija Velvet Echoes.

Kako je Gistro FM na zimskoj pauzi do sledećeg vikenda, te da se na mom Mixcloudu ništa posebno ne dešava još od decembra, rešio sam da objavim poslednju Velvet Echoes epizodu i van Patreona. To malo ima veze i sa tim što sam je dugo i pažljivo pakovao, muzički je ispala super i bilo bi mi žao da je ne čuje još neko osim mojih dragih “patrondžija”, koji zapravo jedini kapiraju suštinu ovoga čime se bavim.

U toj epizodi puštao sam mahom klavirsku muziku, džez, ambijent amerikanu, neke setne elektro instrumentale, kao i psihodelične instrumentalne balade iz prošle godine. Tačnije dve trećine emisije čini muzika iz 2025, dok je ostatak iz prethodnih godina. Ako vam se sluša baš takva muzika, koja je idealna za zimsko veče u toploj sobi, mislim da ćete uživati u najnovijoj Velvet Echoes epizodi. Naslov ove 17. epizodi je Corridors & Dreams, a ova slika je na omotu. Velvet Echoes je samo sad na Mixcloudu i ko zna kad opet.

Što se Patreona tiče, tamo svaki dan kačim ono što je nekad bilo ovde: tekstove u kojima preporučujem albume, filmove i knjige, a od decembra tamo vodim i svoj javni dnevnik u kom takođe svašta preporučujem. Ono što je najaktuelnije je tekst koji sam juče napisao o remek-delu kog su 1989. snimili Džuli Kruz, Dejvid Linč i Anđelo Badalamenti, a zove se Float into the Night, a sve to u okviru obeležavanja godinu dana bez Linča. U tom velikom tekstu sam pisao neke činjenice o ovom velikom albumu, ali i opisao zbog čega mi je to, uz Majlsov Kind of Blue, najdraži noćni album.

Nije zgoreg pomenuti da sam za Novu godinu svima koji me prate na Patreonu poklonio audio snimak sebe kako pevam Famous Blue Raincoat, jednu od mojih omiljenih pesama Leonarda Koena. Nema mnogo visokih tokova, pa i nije ispala tako loše. Inače upravo se krčka najnovija epizoda emisije Najlepše pesme, koja stiže na Patreon ovih dana, a nakon što pogledam još par filmova Vima Vendersa iz sedamdesetih, na Patreonu ću napisati veliki tekst o ovom reditelju.

U nastavku vas čeka plejlista pomenute Velvet Echoes epizode, a dole u komentarima imate Mixcloud link za nju, kao i za moj Patreon.

Patrondžije hvala što ste tu i što me podržavate, sve ovo što radim ne bi imalo mnogo smisla bez vas - and I mean it.

VELVET ECHOES 17 - Playlist

Wilson Tanner - Long Water
Old Saw - Tilt of the Lamp
Fabiano do Nascimento – Tranquilo
Peace Flag Ensemble - Flamingo Heights
Bjorn Olsson – Avslutning
Francis Lai - Bilitis (Generique)
Golden Brown – Patterner
Homelife – Trapdoor
Keith Berry - Land in Sight
Maston - Turning in
Piotr Kurek - Nothing Holds Stil
Andy Pavlov – Fela
Geir Sundstøl – Beveg
Wonderful Aspiration of the Source - Deer Park
Jim Black & The Schrimps - Only Sleep
Noah Preminger - Someone to Watch Over Me
Alabaster DePlume - That Was My Garden
Sessa - Roupa dos Mortos
Prefaces - Farah el Zaman
Nick Storring - My Magic Dreams Have Lost Their Spell
Siavash Amini - Corridors and Dreams
Spencer Cullum - The Three Magnets
Natural Information Society and Bitchin Bajas - Clock No Clock

07/01/2026

Božić je, pada sneg, napolju je hladno i tiho. Mislim da je veče idealno za muziku iz pedesetih, bilo da su pop pesme, šlageri ili džez teme. Neke pesme su večernjije i zimskije od drugih, a preksinoć sam na radio Aparatu puštao uglavnom baš takve. U okviru januarskog izdanja emisije Večernja muzika možete čuti tridesetak pesama nastalih u periodu od 1950. do 1959, a neki od izvođača su Elvis Prisli, Frenk Sinatra, Toni Benet, Doris Dej, Sara Von, Majls Dejvis, Badi Holi, Serž Ginzbur, Pol Enka, Džon Koltrejn, Beti Haton, Petsi Klajn, The Platters, Erta Kit, The Everley Brothers i mnogi drugi. Koga zanima, a nije slušao na radio Aparatu, link je dole u komentarima.

28/12/2025

Svako bi trebalo da ima neki svoj mir. To može biti neko određeno mesto, prostor, osoba, doba dana ili godine. Kako živim sam za mene je to moj stan, mada prednjači moja terasa jer na njoj provodim najviše vremena. Iako je sva zelena i u zelenilu, nije baš lepa kao ova sa slike, priznajem. Ova je verovatno negde na Mediteranu. Doduše, u mojoj glavi je i Braće Jerković na nekakvom Mediteranu. Istina je da kada bi u mojoj glavi sve bilo na svom mestu život bi mi sigurno bio mnogo jednostavniji, ali već probao da premestim, čak i drugi ljudi pomagali, ali sve džaba.

Kao neko ko se bavi pisanjem mir mi je od posebne važnosti, mada nije neophodno da se bavite nečim kreativnim kako biste imali potrebu za njim. Ako želi najbolje rešenje, odrastao čovek mora nekoliko p**a izmeriti pre nego što iseče, svestan sam toga ma koliko odbija da budem odrastao. A da bi izmerio potreban ti je mir i precizna vaga, ona u glavi. Ako nešto ne volim to je da donosim odluke, ali život zabole za ono šta volim. On će svakako samo biti još suroviji ako merenje odradim levom rukom, tako da je jasno kakvu težinu ima tišina sa moje terase.

Kada se reši šta već mora, tad misli najčešće tišinu zamenu muzikom. Nijedan album mi ne zvuči sasvim kompletno dok ga ne preslušam ispod ovih mojih zelenih, doduše trenutno dekadentno golih, krošnji. Tu sam mnogo p**a pio prve i poslednje kafe u danu dok mi je sviralo nešto što mnogo volim. Tako sam danas sakupio 25 pesama iz ove godine koje mi zbog nečeg znače više nego druge i snimio specijalni novogodišnji Gistro FM u kome puštam najlepše pesme iz 2025. Njihov redosled je plod stila i nema veze sa bilo čime drugim. Između ostalog čućete Brusa Springstina, Tortoise, Saint Etienne, Meta Berningera, Wet Leg, Krisa Ekmana, Panda Bear, Geese, Wet Leg, Roberta Forstera, The Weather Station i mnoge druge. Sve ove pesme su na ovaj ili onaj način povezane sa mojim ličnim mirom, i to je jedan od razloga zasto su tu.

Link za ovu epizodu vas čeka dole u komentarima, a Gistro FM odlazi na kraći zimski raspust i vraća se u drugoj polovini januara.

21/12/2025

Prvi dan zime. Mali stan usred tihog bloka. Prozori gledaju na park u kome od naleta vetra škripi ljuljaška. Nema nigde nikog. Iz stana dopire plavičasta svetlost televizora, zvuk je na mute, grejanje radi, a ispod ćebeta je još toplije. Taj stan me čuva od prvog dana zime. Niz grlo se prvo spušta vrela kafa, pa topli čaj. Telefon je isključen, zvono na vratima onesposobljeno, a šarene svetiljke se na maloj jelci pale i gase.

Slušam muziku. Ona me je opet sačuvala. Bez nje bi me košava odšrafila, toksična govna bi se iživljavala u još jednom prwzničnom periodu i ko zna kada bi san došao na oči. Uz muziku sve dolazi i sve prolazi baš onako kako treba. Krevet je mekši uz decembarske melodije, nenamirisani ljudi se lepše osećaju dok svira The National, a slepi miševi gladni krvi nadleću neke druge blokove. Nikada nisam voleo zimu, a nema razloga da se to sad promeni. Volim samo onog ko mi uzvraća ljubav, a to je pre svega muzika. Zato mi svira i onda kada počinje dan, noć, jutro, nova zima i novi život. Dosta je bilo starih.

U današnjoj Gistro FM epizodi predstavljam 20 albuma koje sam najviše slušao tokom 2025. Neki od njih su lepši od drugih, ali svi su pre svega napisani srcem. Kako me nikakva druga pisanija ne zanimaju, poređao sam ih od 20. do prvog mesta i obrazložio zašto su baš tu gde jesu. A svaki od njih je uvek bio tu kada je bilo najpotrebnije. Ljudi mogu mnogo toga naučiti od muzike, ali neće. Više vole da zgubidane i prave se pametni. Muzika to ne radi i to je samo jedan od razloga zašto je volim više od ljudi.

Link za emisiju u kojoj puštam listu od 20 najlepših albuma iz ove godine čeka vas dole u komentarima.

14/12/2025

Svi nekada spaljujemo mostove za sobom. To neko radi svesno, neko slučajno, a neko samo sedi skrštenih ruku ii gleda veliku vatru koju je zapalio nečiji pikavac. Preko tih mostova smo prelazili nemirne reke, mirna jezera, ispod njih smo se krili onda kada je bilo nevreme, a zahvaljujući njima neko je došao ili otišao iz našeg života. Razlozi su razni, ali retki su mostovi koji nisu završili kao ugarak.

Neki od nas su dobri, neki se žrtvuju, neki bi nam dali parče svog poslednjeg zalogaja, nekom je važnije da je ono što nam priča nešto što bismo voleli da čujemo nego da je to istina, neko je nesposoban da kaže istinu, neko bi nam za rođendan kupio nešto što smo u davnom razgovoru jednom pomenuli kako bismo voleli da imamo, neko nam kaže da sami izaberemo poklon koji će nam kupiti, nekom krv pumpa kamen koji smrdi na zlo, a neko ima srce čiji karakter je dobroćudniji od Raše Popova, namere iskrenije od Brajana Vilsona, lepši glas od Džoni Mičel i čije noge su bolje od onih kojie ima Šarliz Teron.

Svako ima neki spaljen most iza sebe, baš kao što je svako nekada nekome ukrao srce. Posebno su na ceni ta srca što dukata vrede i kojih nema baš na svakom ćošku. To nije nikakva tajna, mnogi su eksperti u tome, а Houp Sandoval je jedna od njih. Ona u Mazzy Star pesmi Flowers in December kaže kako zna da je svako od nas nekada bio slep i da nema gotovo nikog ko bar jednom nije nekome ukrao srce. Ljudi se prema tim ukradenim srcima odnose na različite načine - neko ih baca, gubi i tretira kao ukradene upaljače u torbi, a neko ih čuva i zaliva kao cveće u decembru. Zato je ovaj Mazzy Star klasik prva pesma u današnjoj Gistro FM epizodi.

Ove nedelje puštam muziku koju volim da slušam u hladnim decembarskim danima. Tako je današnji Gistro evergreen album kog je 1967. snimila Nina Simon i kome se iz nekog razloga vraćam svake zime. Taj veliki orkestar koji je prati, taj njen klavir i glas, ali i stihovi koji govore o načinima na koje se možemo zaštiti od zlonamernih srcokradica, greju me u decembru bolje nego što je nekad dedina kreka veso Banovići furuna.

Kad su u pitanju te pesme koje puckaju bolje od drveta u kaminu, u ovoj epizodi ih još izvode Tom Vejts, Toni Benet, Vlada Divljan, Enio Morikone, Dion Vorvik i Brus Springstin. Od noviteta vas čeka poslednji veliki ovogodišnji album u mom životu, kog je nedavno objavio Majka Pi Hinson, debi izdanje beogradskog benda Antarktik, novi singl za Vizelj, kao i jedna od najlepših pesama koje je u celoj svojoj karijeri snimio Goran Bare (iz grupe Majke) a koja će se naći na njegovom sledećem albumu. Tu su i Massive Attack i Houp Sandoval, nova Colleen, nova obrada The Afghan Whigs, Opal, Phosphorescent, a čeka vas i najava za beogradski koncert grupe Flaming Lips.

Bilo da kradete srca ili ste pokradeni, bilo da ste čovek, kamen, drvo ili govno, u hladnim mesecima svi zaslužuju ogrev, a onaj za dušu možete pronaći u emisiji Gistro FM. Link za nju vas čeka dole u komentarima.

07/12/2025

Jednom sam nekome bio dom. Onda se ispostavilo da sam zapravo seronja kome njegov karakter lupa šamare kako stigne i od tog doma nije ostalo ni d. Jednom sam mislio da mi je dom ovde, a onda sam otišao na drugi kraj sveta i shvatio da je dom samo tamo gde se vreme prilagođava tvojoj odeći i da ta troslovna reč ima mnogo više veze sa psihologijom nego sa geografijom. Jednom sam mislio da je meni neko bio dom. Onda se ispostavilo da taj dom nije imao ni vrata, ni prozore, a ni baš nikakve veze sa istinom i ljubavlju, pa sam samo dobio ono što sam odavno zaslužio. Jednom sam mislio da je dom u drugim ljudima i bilo mi je potrebno skoro pola veka da skontam da je on zapravo u meni.

Dom je tamo gde ne navijaš alarm na telefonu, gde ti je toplo i kada ne radi grejanje, gde muzičar produži solažu dok se ne setiš refrena, gde je krevet udoban bez obzira na stanje u kome se nalaze federi, gde su ljudi koji nisu hendikepirani po pitanju voljenja i davanja, gde komšijski pas laje na ceo kraj osim na tebe, gde nikome ne smeta što zarađuješ novac radeći ono u čemu si najbolji, gde čuješ morske talase iako more vidiš samo na slici, gde lično ne poznaješ nikoga ko iza leđa prekršta prste dok ti nešto obećava i tamo gde se osećaš slobodnije od one ptice sa kojom se identifikuju ljudi slični tebi, ali i oni koji slobodom doživljavaju samo slobodan dan na poslu i neobavezno jebanje sa strane, misim na istu onu pticu o kojoj je pevao Leonard Koen.

Dom je stanje uma i može biti gde god požeiš da bude, sa kim god poželiš da bude i ne dozvoli nikakvim šibicarima, ni prodavcima magle da te ubedi u suprotno. O tome govori jedna pesma iz današnje Gistro FM epizode, a kako je izvodi Australijanac koji godinama živi u Nemačkoj, valjda on zna ponešto o tome.

Jedan od tri albuma nedelje je sjajno novo izdanje subotičkog benda Wooden Ambulance, a kada je u pitanju domaća muzika danas još slušamo nove pesme za Veliki prezir, beogradsku grupu Antarktik, a najaviću i decembarske koncerte Jarbola u Beogradu. Gistro evergreen je fenomenalni album Vana Morisona iz sredine osamdesetih, meni jedan od pet njegovih najlepših. Ta ploča No Guru, No Method, No Teacher je moje detinjstvo, moja prošlost, sadašnjost, prohujala leta, propuštene prilike, pogođene trojke bez koske i gde god da ga pustim, to mesto ima velike šanse da postane dom. Pored toga u ovoj epizodi vas čekaju još Slowdive, prva pesma sa novog solo albuma legendarnog RHCP basiste koji se zove Flea, stara pesma Nika Kejva u novom ruhu, Maks Rihter, Wayes Blood, Bil Fej, The Delines, American Music Club i mnogi drugi.

Zagrlite ljude, odjavite greške, pojačajte muziku koja vam prija i napravite dom od svakog mesta od kog vam se ćefne. Link za emisiju je dole u komentarima.

04/12/2025

U novom filmu Ričarda Linklejtera Blue Moon ne čuje se mnogo muzike iako je ceo sastavljen od muzike. Zato sam rešio da napravim emisiju koju možete doživeti i kao zamišljeni saundtrak tog filma. Izabrao sam neke od najlepših verzija pesama koje su napisali Ričard Rodžers i Lorenc Hart i spakovao ih u dvočasovnu emisiju. U ovoj epizodi Večernje muzike možete čuti Elvisa Prislija, Ninu Simon, Elu Ficdžerald, Bili Holidej, Džoni Mičel, Brajana Ferija, Frenka Sinatru, Lambchop, Četa Bejkera i mnoge druge. Inače ideja emisije Večernja muzika je da puštam pesme koje me na neki način asociraju na slušanje radija uveče i mislim da od svih 38 epizoda nikada nisam bio bliži toj atmosferi nego sad. Ovo je muzika koja postoji da bi se slušala na radiju uveče. Između ostalog. Koga zanima, link je dole u komentarima.

30/11/2025

Imam tu sreću da u meni postoje i introvert i ekstrovert. Kada mi je muka od sveta pobegnem u muziku, knjige i filmove. Mogu da nigde ne izlazim nedeljama, a nekad prođe i nekoliko dana da ni sa kim ne progovorim ni reč, čak ni telefonom. Ali isto tako u meni živi onaj koji voli da priča i da sluša druge. Da nemam njega verovatno bih odavno nestao, jer ako u ovom svetu, sa ovakvim ljudima imaš neki problem, teško da ćeš ga rešiti u tišini svoje sobe, ispod lampe i sa knjigom u rukama. Nekad sa ljudima moraš popričati, nekad nekome moraš reći da je seronja, a nekad i nešto gore, nažalost.

Poznajem ljude koji nemaju ovu drugu stranu i dobro znam koliko im je teško. Oni svoje probleme sa svetom ne rešavaju, već beže od njih. Doduše, postoje i ekstroverti koji svoje probleme trpaju pod tepih, ali o njima ne mislim mnogo lepog. Što se tiče introverta, njih često život skrši grublje nego što čizma polomi jaje. Neki od njih pokušaju da se bore na svoj način, neki nikako, ali rezultat je nažalost često isti. Tako je bilo i u neko možda malo pitomije vreme, a kamoli danas.

U to pitomije vreme je živeo jedan od mojih najdražih introverta Nik Drejk. On nije umeo sa ovim svetom i otišao je sa njega u 27. godini. Srećom pa je napravio muziku koja će nadživeti sve generacije. Njegove pesme su najlepše oružje u borbi protiv muka koje nam se pakuju za života. U jednoj od njih on peva “And all the friends that you once knew are left behind they kept you safe / And so secure amongst the books and all the records of your lifetime”. Zato sam rešio da naslov današnje Gistro FM epizode bude najduži u dve decenije dugoj istoriji emisije i glasi Amongst the Books amd All the Records of Your Lifetime. Niku Drejku u čast. Introverti možda neće spasiti svet, ali bez njihovog promišljanja i mahovnastih karaktera, on bi potpuno bio besmislen.

Danas slušamo The Beatles i neke njihove stare pesme u ruhu u kom ih nikad nismo čuli pre, a sve to sa novog izdanja Anthology serijala. Tu je i poslednji album kultne australijske grupe The Saints, snimljen neposredno pre smrti lidera Krisa Bejlija 2022. Zvanično je objavljen u petak, divan je i neki aranžmani liče na Nika Kejva. Nakon 12 godina novi album ima islandski elektropop bend Mum i uopšte nije loš.
Pulp imaju prvi novitet nakon albuma More, koja je zapravo obrada poslednje pesme koju je napisao Džoni Keš The Man Comes Around. Vili Nelson i Merl Hagard obrađuju Blejza Folija, predstavljamo klasik Dejvida Eklsa iz 1972, tu su još Dr.John, Boz Skegs. Vašti Banjan, Mejvis Stejpls, The Mountain Goats i mnogi drugi.

Inteiverti možda neće spasiti svet, ali će im često svirati neka mnogo lepa muzika. Možda baš ova koja vas čeka na linku dole u komentarima.

23/11/2025

Hladno je i pada kiša već danima. Da nije tako ne bi bio novembar. Oni sede u baru čiji vlasnik se loži na slike Edvarda Hopera. Jedna stoji na zidu, mada ceo bar odiše hoperovštinom. Njh dvoje su jedini gosti, nikom drugom se ne izlazi napolje po takvom vremenu. On naglas pokušava da shvati zašto se ona tako ponaša, dok ona tvrdi da se tako ne ponaša. Oboje govore tiho, kao da prepričavaju radnju nekog crno-belog filma kog su gledali u Konoteci. Taj mirni ton ne govori o strasti između njih, koliko o činjenici da su vodili slične razgovore mnogo p**a. Zato on pokušava novi pristup.

“Slušaj, svaka beba na ovom svetu zaslužuje da bude prihvaćena, čuvana i voljena. Kada ta beba jednom postane odrasla osoba, koreni mnogih njenih postupaka imaće, nažalost, veze sa time na koji je način, koliko, kojim tempom i da li je uopšte dobijala to što zaslužuje rođenjem. Kažem nažalost jer se niko od nas ne pita da li će nam biti dato to što smo zaslužili dolaskom na ovaj svet.

Neki od nas su u stanju da stave život nekog drugog ispred svog, neki ne znaju da usreće ikog osim sebe, neko može da oduzme nečiji život, neko je prema sebi najstrožiji, neko svesno sebe uništava, neko će zarad svoje komforne zone nekog poslati u smrt, neko laže i vara i spava kao beba, nekom neće san na oči jer je izgubljenog vozača greškom poslao u ulicu levo umesto u onu desno, nekom svakog dana treba potvrda da vredi bez obzira na to koliko ima godina, a neko može da izda istu onu osobu koja bi dala život za nju. U najvećem broju slučajeva sve to zavisi od onoga kako smo prošli na raspodeli ljubavi tokom odrastanja” govorio je dok je prstom kružio po ivici čaše.

“Jasno mi je u koju grupu me svrstavaš, uopšte nije neophodno da crtaš, razumela sam” rekla je upitavši “Nego reci mi šta sad sa time, šta ćemo sad?’

“Ništa. Pusti da ova kiša spere sve, da odnese u slivnik i neka sve oteče u kanalizaciju ispod grada. Znaš i sama da ptica ne može leteti sa jednim krilom, onoliko p**a si pevala One Wing. Ti ne želiš da budeš drugo krilo jer već imaš ekipu za letenje, onu što dve nedelje leti, pa druge dve odlazi na odmor. I naravno da ne mislim da sve ima veze samo sa time što ti tata nije stalno bio tu. Tvoja slabost i neiskrenost imaju korene u drugim stvarima, ali ne želim o tome sada”.

U tom trenutku na radiju se začula poznata bas linija uz koju je on počeo da lupka upaljačem o šank. Pogledao je u oči i rekao:

“Odrastao sam uz ovu pesmu. Ne znam da li je znaš ali sam siguran da nikad ne bi mogla razumeti o čemu je, šta je to što njemu treba. Iz prostog razloga što je to neko drugi, on je pevač neke pesme, nije ti. A možda je i znaš i voliš i misliš da je razumeš, baš kao Pariz, Teksas. Malo šta je tužnije od toga kad se neko u svom životu ponaša kao negativac iz umetničkog dela u koje se kune, i u kome se poistovećuje sa likom koji nema ama baš nikakve veze sa njim”

“E ne seri!” rekla mu je dok joj je dim cagerete išao u oči.

“Važi Travise, neću” odgovorio je sa osmehom.

Ta pesma koja se čula u ovom kišnom baru bila je I Wanna Be Adored grupe The Stone Roses. Prošle nedelje je umro Meni, basista te grupe i čovek čija je baš deonica iz uvoda te pesme ušla u legendu. Baš to je razlog što današnja Gistro FM epizoda počinje upravo tom pesmom.

Muzika koju sam spakovao u ovu emisiju je pogodna za oblačne nedelje ili za oblačne živote. Obeležićemo četiri decenije legendarnog debija Psychocandy škotskih naslednika Velvet Underground, braće Rid iz benda The Jesus & Mary Chain. Slušamo genijalni, sočni, masni i psihodelični živi album kog je krajem osamdesetih snimio Dr Džon, novi bend Waxahatchie i MJ Lendermana, a tu je i najlepša domaća pesma koju sam čuo u poslednje vreme koju potpisuje hrvatski kantautor Voland Le Mat. Kad smo kod novih domaćih pesama koje mi se sviđaju danas slušamo Anu Avramov, ali i beogradski bend Qurdi. Ako vam se sluša muzika koja je idealna za hladni novembarski dan, toplo preporučujem novi album Omara Sose - solo klavir mi dugo nije zvučao lepše. Društvo nam prave Smashing Pumpkins, novi singl Lusinde Vilijams, Fleet Foxes koji obrađuju Eliota Smita, Midlake, novi Drugdealer i mnogo toga još.

Možda ovakav bar sa slike negde postoji, možda su ljudi u njemu stvarni, a možda je sve plod moje mašte. Ono oko čema nema dileme je da je hladna novembarska nedelja tu, a još stvarnija od nje je muzika koje je pun današnji Gistro FM. Link za njega je, kao i uvek, dole u komentarima.

16/11/2025

Dok sedi u ovom kafeu u polumraku, ona posmatra kako na praznoj ulici ispred sporo prolazi nedelja. Vuče se kao da nikada ne bi da ustupi mesto ponedeljku. Sa zvučnika Brus Springstin u stilu Sinatre peva kako je tog jutra jedva ustao iz kreveta, nekako se odvukao do kupatila, mrzovoljno počeo da se brije, prsnuo “a spray of cologne for each sin” i kako nikada nije imao nedeljnu ljubav. Iako joj je toplo i udobno, oseća da je žuljaju misli kao fakira ekseri. One lutaju, prepliću se, tumbaju creva i mame brigu.

Ona razmišlja o tome kako joj je odavno muka da živi u svetu punom komičara operisanih od smisla za humor, nepismenih novinara, glumaca koji lošije glume od svakog preljubnika, pisaca koji isti roman pišu pet p**a, pesnika kojima nisu jasne rime koje su sami napisali, lekara koji se bolje razumeju u ekonomiju, vrste viskija i bombonjere nego u medicinu, psihopata koji su bolničku postelju zamenili klupom u parlamentu, pravnika koji su retko u pravu, buntovnih blogera koji između napada na sistem reklamiraju deterdžent, sportista što ostavljaju srce na terenu i spermu na spuštenoj dasci wc šolje, splava koji tone jer je prenatrpan onima što maštaju da budu sportisti, samouverenih id**ta koji gore od želje da joj uvek nešto objasne i otvore oči, nestručnih stručnjaka, iskrenih lažova i šibicara prerušenih u porodične ljude i dobronamernu gospodu.

Nedelja je obično dan za retrospekciju i planove. Ona ne ume da planira, a od retrospekcije zanima je samo retro. Umesto dubokog razmišljanja o smislu i besmislu, ona se cela izgubila u toj Springstinovoj pesmi, pitajući se kako je moguće da je neko koga nikad nije upoznala toliko dobro poznaje. Iako nema bradu i ne brije se, često je doživljavala da svaka kap njenog parfema predstavlja neki njen greh. Svaki put kada se završi pesma ona odlazi do džuboksa i pušta je opet i opet, baš kao što je Nil Jang u svojim tinejdžerskim godinama to radio sa Four Strong Winds. Njoj se smučilo čovečanstvo, uključujući i samu sebe. Sve što želi je da se izmesti, skloni, pobegne i sakrije. Od ljudi će možda i uspeti, ali od sebe teško.

Ne znam da li Roberto Paljianti imao slične asocijacije kada je pravio ovu sliku, mada nije da je to važno. Dok je gledam osećam baš ovo što sam napisao i čujem baš pesmu Sunday Love Brusa Springstina. Pored toga što mi je to jedna od par najlepših koje sam čuo ove godine, ova slika je još jedan razlog zašto baš ta pesma otvara današnji Gistro FM.

A u njemu vas čeka čak pet sjajnih albuma nedelje, obeležavam dve decenije ploče Alligator grupe The National, na maternjem jeziku slušamo novu akustičnu pesmu Dee Džanković koja je posvećena Džejn Birkin, ali i njenu staru posvećenu Beogradu, tu je prvi singl sa novog EP izdanja za Cat Power, jedna od pet (za mene) najlepših pesama Nila Janga i još neka divna nova soul, džez i gitarska Indi muzika. Što se imena tiče čekaju vas The Mountan Goats, Joyer, Džonatan Džeremaja, Niko Kejs, Pol Keli, The Saxophones, The Jesus and Mary Chain, The Magnetic Fields i mnogi drugi.

Nedelja je dan za svašta, a već 20 i kusur godina dajem sve od sebe dokazujući da je jedna od tih lepih nedeljnih svaštarija i muzika. Link za najnoviju Gistro FM epizodu nalazi se dole u komentarima.

10/11/2025

Prošlog ponedeljka je pljuštalo baš kao i ovog. Priznajem da ne znam adekvatnije vreme za slušanje muzike ispred koje stoji odrednica večernja od ovakvog. Tada sam emisiju Večernja muzika na radio Aparatu započeo klasikom grupe The Carpenters Rainy Days & Mondays - a gle’ ovaj šugavi ponedeljak koji još više odgovara toj pesmi. Pored nje, tada sam puštao mnogo nekih sporih džez pesama, nekoliko klavirskih balada, kao i neke domaće, jesenje, večernje melodije. Između ostalog tu su bili Majls Dejvis, Morphine, Nik Kejv, PJ Harvey, Bohemija, Gregori Porter, a cela epizoda se zove Downtown Lights, po zaboravljenom hitu grupe The Blue Nile sa njihovog remek dela Hats, s kraja osamdesetih. Ko je propustio emisiju, a voleo bi da ovo jesenje veče provede uz muziku koja zvuči kao da je stvorena za kišne noći ponedeljkom, link za nju ga čeka dole u komentarima.

09/11/2025

Nedelja je i njih dvoje je konačno provode zajedno. Seli su u ćošak kafea dok se zubato jesenje sunce pomaljalo kroz izlog. On je predložio da sednu do zida, ali ona je htela baš tu. Rekao je da ne voli da sedi u izlogu jer onda ima osećaj da je na prodaju, na šta ga je ona šeretski upitala ko bi njega takvog kupio. Kroz osmeh joj je odgovorio “I to što kažeš” i prvi je seo za taj sto u uglu kafea.

Nekada su imali sve teme ovog sveta, naivno mislili i vreme, nekada ih je oboje razarala želja, nekada se činio da su oni protiv celog sveta, nekada su čuli jedno drugo, nekada su mislili da mogu trajati duže i od kapitalizma. Onda se isprečio život, dešavanja koja su bila van njihove kontrole, a u svim onim stvarima koje su zavisile od njih zasrali su. I naravno da je jedno mnogo više krivo od drugog i naravno da je jedno više volelo nego ovo drugo. Kako je velika pečurka od dima odavno nastala, pa nestala sa njihovog horizonta, više nije bilo važno ko je manje, a ko više kriv. Karma svakako zna.

Više neće biti problema koji se trpaju pod tepih, trojanskih konja u kojima je sakrivena nada, reči koje nemaju nikakvu težinu, nikakvih kondicionala, a ni imperativa, a sve metafore pretvoriće se u lament nad propuštenim prilikama. Posle ove tople nedeljne kafe zauvek će prestati ono što je odavno trebalo. Svako od njih će otići svojim putem, a p**ari će vešto izbeći da asfaltiraju oba. Čak i pred izbore.

Dok su sedeli i pokušavali poslednji put da razumeju jedno drugo, brkati kelner je pustio radio na kome se čula pesma koju su oboje voleli. On se kiselo nasmejao kad je počela, setivši se dana kada joj se neko njoj blizak zahvalio što mu je otkrila tu pesmu. “Dobro je da si ti nešto nekom otkrila” rekao joj je. Ona ga je cinično pitala da li će sada da zaplače. Nije volela tipove koji plaču i koji je tretiraju sa previše poštovanja. Takvi su uvek budili sadistu u njoj, a priroda njenog karaktera bila je submisivna. To je i jedan od milion i trista razloga zašto im nije išlo. Na refrenu je kelner pojačao pesmu i njihovi glasovi su odlazili u fejd. U jednom trenutku je ona prestala da priča, a on je o gladi za dodirom pevao na plejbek.

Dugo su sedeli tog jutra u tom praznom kafeu. Znali su da nema više i da je to to. Jedno je htelo dobro da osmotri i zapamti crte lica svog dželata, drugo da proba poslednji put da ispuni obećanje po prvi put. Ni jednom ni drugom nije to baš polazilo za rukom. Kafe su im se hladile, šake znojile i odluke im se nisu donosile, a posebno onom krivljem. Kako su bili bliži odlasku, tako je brka puštao muziku glasnije i glasnije. Na kraju je samo ona i ostala. Muzika. Njihove stolice su bile prazne, šoljice kafe napuštene, a pepeljare prepune. Bio je kraj. Zauvek.

Iskreno nemam pojma ko su ljudi sa ove slike Žaklin Ozborn koja je na omotu današnje Gistro FM epizode, ali gledajući ih i slušajući neku novembarsku muziku, pustio sam mašti na volju. Možda su baš ovakvi kakve sam ih zamislio, možda delom liče na njih, a možda nemaju veze sa njima. Možda i ne postoje, baš kao mnogi koje znamo ne postoje. Sika mi se baš sviđa i mislim da je zaslužila trenutak pažnje. Otud ova priča. A nekako je i zgodna za uvod u ovonedeljni Gistro.

Sutra se navršava tačno pola veka od debi albuma Peti Smit Horses. Kako je reč o remek-delu, albumu koji nema prosečnu pesmu, ima logike zašto baš njega prvo predstavljam danas. Istina, pre njega ćemo čuti pesmu Talk to Me grupe Tindersticks, jer njena lepota, ludilo, horor i toplina, tako verno dočaravaju neke duge sate u novembru.

Od noviteta tu je genijalni novi album za Stiva Gana, melanholija na tragu Leonarda Koena u vidu četvrtog izdanja grupe The Saxophones, zarazni indi rok australijskog benda Belair Lip Bombs kog muzička štampa već naziva novim The Strokes, vitalni soul veteranke Mejvis Stejpls, odlični novi albumi za Midlake, Dictaphone, supergrupu Drink the Sea, Khruangbin, Tortoise i mnogo toga još.

Prohladne nedelje u novembru su dobre za ćebe, kafu, muziku i ljubav. Nešto od toga vas čeka u najnovijoj Gistro FM epizodi, a link za nju je dole u komentarima.

Gistro FM

13/01/2026

07/01/2026

28/12/2025

21/12/2025

14/12/2025

07/12/2025

04/12/2025

30/11/2025

23/11/2025

16/11/2025

10/11/2025

09/11/2025

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category