http://www.b92.fm/channel/Gistro+FM, http://gistrofm.mojblog.rs/

Gistro FM, Belgrade (2025)

05/10/2025

Što sam stariji to sam češće svedok onih zgoda u kojima se ispostavi da svako dobro ima svoju lošu stranu i obrnuto. Pola života provedemo oduševljavajući se ljudima koji nas u drugoj polovini razočaraju, a u životima drugih isto to radimo mi. Mnogo su retki oni koji sa ovog mesta odlaze sasvim neukaljanog obraza. A i ovo mesto je iz svemira izgleda divno, plavo, veliko i tiho, a kad se spustite kroz oblake i vidite ko i kako ovde živi, šta radi i na koji način, shvatite da ovde nije nimalo tiho, a ni baš toliko lepo. Što se tiče plave, od nje ostaje samo ono blue kad pričamo o raspoloženju, i to na engleskom.

Ljudi su divni, ljudi su govna, ljudi ljube, maze i zarivaju nož u leđa, pevaju i plaču, spašavaju mačke i ubijaju decu, daju sve i ne traže ništa, traže sve i ne daju ništa, leče i prenose bolesti, povređuju druge namerno i slučajno, na električnoj stolici oduzimaju život kako bi pokazali da je zabranjeno oduzimati život, neki lažu dok govore istinu, drugi pričaju istinu lažući, a onih nekoliko stvarno govore samo istinu. Ovaj svet je jedno mnogo divno i mnogo odvratno mesto.

Ta pesma grupe Sparklehorse Sad & Wonderful World bila mi je inspiracija za jednu moju pesmu koja je završila u onoj zbirci onomad. Ona je takođe nadahnula Mejvis Stejpls da tako nazove svoj novi album (Sparklehorse pesma, ne moja zbirka), na kom je ova vitalna osamdesetšestogodišnjakinja obradila tu stvar. Baš tom obradom i počinje današnji Gistro FM, koji se, gle čuda, zove Sad & Beautiful World.

Kažu da zlotvori češće dožive duboku starost od dobrih ljudi. Znam mnogo takvih primera, ali desi se vala nekada da i neko divan izgura devedesete. Zato svet i jeste lep i ružan. A kad smo kod divnog, nema mnogo divnijih od Bubiša Simića koji nas je pre neki dan napustio u 102. godini. To je razlog zašto sam danas na početku emisije napravio kratak omaž ovoj legendi, u vidu dve starogradske pesme koje su od njegovih aranžmana postale nove.

Pre nedelju dana navršilo se 40 godina od ploče Rain Dogs Toma Vejtsa. Kako je u pitanju album na kom sam početkom devedesetih prvi put čuo Toma i od tada mnogo zavoleo njegovu muziku, ovaj jubilej sam morao obeležiti. Za danas sam izabrao dve pesme sa Rain Dogs koje najviše volim (uz Time, koju sam mnogo p**a puštao).

Od svih albuma nedelje u ovoj emisiji mislim da posebno treba obratiti pažnju na genijalno četvrto izdanje njujorškog post pank benda Geeze (njihov lider Kameron Vinter jedan je od najtalentovanijih klinaca u indie muzici danas), na novi bolni, break-up album Amande Šajers, na kom je u stilu otpevala “šupičkumaterinu” svom bivšem mužu Džejsonu Izbelu, kao i fenomenalan džez album sa etikete Gondwana, kog je snimio 15-očlani bend iz Lidsa Ancient Infinity Orchestra.

Osim toga, čućemo i jednu od najdražih mi pesama Krisa Kristofersona, Breda Meldaua kako u džez maniru obrađuje Nika Drejka, kanadske power pop veterane Sloan, indi pop sestre iz Škotske The Cords, ali i Arsena Dedića, Evu Braun, Džefa Tvidija, Emu Polok, OP8, Dejvida Birna, Mulatu Astatke i mnogo toga još.

Link za ovu divnu i odvratnu emisiju čeka vas dole u komentarima.

28/09/2025

Nekih dana bih samo da sednem na trajekt i odem u tri lepe. Nema veze da li je Jadrolinija, Bluestar ili neki treći i baš me briga da li je leto, zima ili jesen. I kada to poželim ne mislim na neku vožnju od Splita do Lastova, od Atine do Naksosa, neku koja traje nekoliko sati do obližnjeg ostrva, ne. Kada to želim onda bih da se odvezem mnogo daleko. Hteo bih da budem što dalje od ljudi koji svoje paranoje pokušavaju da maskiraju samopouzdanjem za koji nemaju pokriće, od onih čija bahatost ili kukavičluk tera druge u bolnice (pa čak i u grobove), od onih koji žele da ceo svet misli kao oni, od onih kojima se sloši kada nešto treba da daju, od onih kojima ne veruješ ni da je danas nedelja, od sveta koji se ponaša kao da je planeta nastala samo zbog njih i ni zbog koga drugog. To je mnogo dalek put i vožnja trajektom od pet sati neće mnogo promeniti. Želim da ta vožnja traje i traje, da pređem sva mora, sve okeane, pa onda opet, da na palubi pročitam sve knjige koje me odavno vuku za rukav, da napišem sve romane koje sam započeo, da zaboravim sve trenutke koji su mi naružili čoveka i da u jednom komadu stignem na to mesto o kome sanjam najveći deo svog života.

Nije to bekstvo od samog sebe. Znam da je to nemoguće, a i odavno sam načisto sa sobom koje stvari mogu, a koje ne mogu da promenim u svom životu. To je samo želja da živim na mestu na kom caruje reciprocitet, na kom se druga bića vrednuju na osnovu toga šta rade i šta jesu, a ne na konto toga šta pričaju i šta bi voleli da budu, na kom se ne podvaljuje, na kom se ne traži nemoguće i na kom se loše kažnjava, a dobro nagrađuje. Znam, opet pišem bajke nedeljom. Ali šta ću kad danas nije utorak?

Naravno da neki takav pravi trajekt koji plovi beskrajnim morima i odvozi nas od svega lošeg baš i ne saobraća. Moram to da napišem jer će se sigurno javiti neki bukvalista da mi kaže “e dečko, to ne postoji, nema, to je utopija, koliko imaš ti godina, odrasti više” itd. Znam da baš takav brod ne postoji, a godina imam sasvim sigurno manje od tog koji pita. Ali za razliku od njega imam i muziku koja je u stanju da te odvede gde god i kad god poželiš. Jer ako jednom budem stigao tamo gde mislim da mi je mesto, znam da će svirati nešto dobro. Možda nešto baš iz današnje Gistro FM epizode.

Lider grupe Wilco Džef Tvidi ima novi solo album kog slušam već danima. U pitanju je trostruko izdanje na kom ima 30 pesama i koje traje preko dva sata. Na njemu se nalazi nekoliko pesama koje govore baš o malopre pomenutom bekstvu mojim brodom. Kada neko snimi tako obiman album logično je da se na njemu nađe bar neka divna melodija, a kad je taj neko Džef Tvidi, onda znamo da je takvih pesama mnogo više od nekoliko.

Ovih dana se obeležava četvrt veka od kultnog albuma Kid A grupe Radihead. I on govori o načinima na koje je moguće nestati, i njemu se pegla od sveta u kome “svi sve znaju” iako su glupi k’o k***c. Morao sam obeležiti taj jubilej puštanjem dve omiljene pesme sa ove velike ploče.

U ovoj emisiji vas čeka i blok posvećen italijanskim šlagerima. Ketrin Spak je bila pevačica, glumica i manekenka, a šezdesetih je snimila nekoliko pesama koje obožavam, iako sam saznao o čemu peva tek uz rečnik. Njene melodije se njišu u ritmu tog mog sveta u koji sam se zaputio. Pored nje, čućemo i po jedan veliki hit Adrijana Ćelentana i Đina Paolija.

Od svih novih albuma poslednjih nekoliko dana ništa nisam slušao kao novog Krisa Stejplsa. On zna sve o melanholiji u dva ujutru i o kamenu kog već decenijama guramo uz ono strmo brdo. Što se tiče dobre vožnje, za nju su danas zaduženi Bitchin Bajas, psihodelična čikaška braća grupe Stereolab. Od novih albuma mi se još mnogo sviđaju Niko Kejs i Velšanka Kejt Le Bon. Pored njih u ovoj epizodi možete čuti i Brusa Springstina, Roberta Planta, Jensa Lekmana, Šarlot Ginzbur i mnogo toga još.

Ne znam da li je moguće stići tamo gde mi se ovoliko ide, ali sam siguran da ću pokušati. Brod kojim ću se otisnuti na pućinu nalazi se u današnjem Gistro FM, a link za njega vas čeka dole u komentarima.

21/09/2025

Kafane, restorani i barovi na moru sada imaju manje zaposlenih nego pre mesec dana, daske za surfovanje su na galeriji automobila, prazno parking mesto je opet retkost, zaboravljaju se besmislene letnje avanture koje su trajale noć, dve ili godinama, rolaju se fišeci za kesten, miris prvih pečenih paprika već je u vazduhu i sve je spremno za odlazak još jednog leta. Već sutra u ovo vreme biće jesen.

Ako volite leto, možda je za utehu to što se ovaj deo sveta pomerio bar za hiljadu kilometara južno u odnosu na vreme kada sam bio dete, pa zime poslednjih godina deluju kao da su malo šlogirane. Današnja deca češće viđaju sneg u crtaćima nego na ulicama. Ako baš padate u depru što se leto završava, ne zaboravite da za samo devet meseci stiže novo.

Ovaj poslednji letnji dan je divan iako je nedelja. U Beogradu je sunčano, sve deluje pitomo i lagano, bar u mom kraju. Za danas nemam neke velike planove. Na terasi mi je hladovina, tiho je, a fotelja je kao nešto udobnija nego inače. Možda sam umislio za fotelju, ne znam. Ono u šta sam siguran je da ću danas pisati, čitati, možda malo dremnuti, a svakako slušati muziku na terasi. Poslednjih nedelja se pojavilo nekoliko sjajnih albuma i mislim da je ovo jedan od onih dana u kome ću praviti uspomene uz neki od njih. Većinu te odlične nove muzike spakovao sam u današnji Gistro FM.

Nakon 7 godina od poslednjeg regularnog studijskog albuma, ovog septembra se vratio Jens Lekman, takozvani švedski indie Frank Sinatra. Njegov novi album je lepota u svakom smislu. Odavno mi 80 minuta nije prošlo tako brzo. Slično se može reći za Norvežanina Dilana Mondegrina, čiji savršeno upakovan pop pomalo liči na rane Belle & Sebastian. Ovih dana se obeležava četvrt veka od trećeg albuma Džonija Keša iz njegove American serije, a danas odatle puštam dve pesme koje su baš mnogo moje. Od noviteta čekaju vas The Third Mind, fenomenalna psihodelična supergrupa iz Kalifornije (obratite pažnju na njihovu spektakularnu obradu klasika Ferou Sandersa), električno-akustična saradnja između Vilijama Tajlera i Four Tet, pop na tragu REM i Teenage Fanclub na novom izdanju Škotlanđana Dropkick, kao i bučni, ali melodični indie rok grupe Wednesday koju predvodi Karli Harcman, a tu je i Em Džej Lenderman. Društvo nam prave još i holandski post-pank veterani The Ex, Yo La Tengo, Lajl Lovet, Džon Prajn, Bih Thief, Ariel Pink, Džoš Riter i mnogi drugi.

Nedelja je za krevet i knjigu, hladovinu i čašu, fotelju i dremku, ali pre svega za muziku. Ako tražite novu, a dobru, jedan mogući izbor vas čeka u današnjoj Gistro FM epizodi, koju možete pronaći dole u komentarima.

14/09/2025

Teško je imati bar malo mozga i biti srećan u ovakvom svetu. Čak i ako nam u ličnom životu cvetaju ruže, teško je ostati imun na sve loše što se događa oko nas. Pri tom ne mislim na Srbiju, nego na ceo svet. Više je država na čijem čelu su bolesnici od onih koje vode zdravi ljudi, zbog para, vere, teritorije i hira ubijaju se deca, internet navijači vas nazivaju nacistom ako ste protiv ubijanja dece obučene u dresove njihovih boja, navodno je svima sve jasno i osim grubih reči i blokiranja neistomišljenika gotovo da niko ništa ne radi da promeni društvo. Još ako na to dodamo muke koje kad-tad svrate u svaki od naših života, bilo da je to neka bolest, smrt drage osobe, kućnog ljubimca, otkaz na poslu, svađa sa prijateljem ili puštanje u život emocionalno nezrelih karakternih pički, prva rečenica iz ovog tekst je još jasnija.

Zato biram da budem ovaj deda pored mora kom niko ništa ne kupuje u radnji. Znam da je ovo nameštena fotka, znam da je korišćen fotošop i ko zna koja još tehnička pomagala, ali pravo da vam kažem, za sve to me zabole ona stvar. Moju maštu ne može da zarobi pro tools. Jer nekih dana, a naročito noći, osećam se baš kao taj deda. Nalazim se na moru na kome više nema nikoga, prodajem džidža-bidže koje nema ko da kupi, iza mene još jedan dan odlazi u prošlost i nemam ni trunku želje da podelim svoja osećanja sa bilo kim. Zapravo, ja uopšte ne biram da budem ovaj deda sa slike – ja jesam on. Sad što je moje more zeleni park ispod mog prozora, što je ova trafika zapravo moja tiha terasa, a zalazak sunca ima manje kolorita nego ovaj na slici, pa bože moj. Ako ništa drugo, na mojoj terasi svira sigurno lepša muzika nego što bi svirala na ovoj fotografiji. Deo te muzike rešio sam da podelim u ovonedeljnoj Gistro FM epizodi.

Jedan od albuma koji će obeležiti ovu godinu snimila je grupa iz Bruklina Big Thief. To što su od kvarteta postali trio nimalo ih nije sprečilo da na svom šestom studijskom albumu još jednom “objasne” kako se to radi. Ejdrijen Lenker i Bak Mik spadaju među najtalentovanije muzičare na svetu danas. Velika preporuka za njihovu novu ploču.

Mnogo sam slušao i novog Dejvida Birna koji zna ponešto o vratima na kojima piše “Ne” i onim stanovima koji su zapravo naši najbolji prijatelji. Džoni Mičel peva o tome kako nekada čak ume da bude srećna, a čućemo i pesmu koju je Gabi Novak snimila sa orkestrom samo nekoliko nedelja pre smrti. Kada imaš skoro 90 godina, sahranila si muža i sina, a snimiš pesmu koja se zove “Nada” i otpevaš je sa najdivnijim glasom na svetu, ne možeš da ne budeš velika umetnica. Slušamo i jednu obradu Džefa Baklija koja je lepša od originala, kao i još mnogo novih, a sjajnih albuma čiji nazivi vam neće mnogo značiti, pa ih neću ni pomenuti. U ovoj emisiji imam čak 6 albuma nedelje. Ako vas zanima koji su, link za emisiju ćete pronaći dole u komentarima.

Ljudi neće naučiti, neće se opametiti, neće postati bolji i svet će postojati dok mu se najzad ne smučimo i otrese nas sa svoje grbače, nekom prirodnom katastrofom npr. A onda će sva te sebična i pritupasta govna da se hvataju za glavu i govore “jao strašno, pa otkud ovo, kako ovo, pa nismo zaslužili”. Neki od nas nisu, ali većina je zaslužila i mnogo gore od toga. A dok se to ne desi ostajemo da uživamo u zalascima sunca kao što je ovaj na slici….I nekoj dobroj muzici.

07/09/2025

Želim da budem tamo gde me okružuje plavo u svakom smislu – bilo da je plavo plavo ili žuto plavo. Provodi mi se vrame tamo gde sam sav utopljen u plavo, gde čujem svoje misli, gde me budi sporo njihanje drvenih žaluzina, tamo gde ne živi moranje, gde „ne mogu“ izgovaraju samo pizde i gde je dovoljno samo veliko more i beskrajna pučina da bi čuo muziku. U ovom periodu života mi ništa nije važnije od mira, a u tom velikom plavetnilu ga mogu imati lakše nego na drugim mestima. Mada nije taj nemorajući spokoj podjednako vredan svakom od nas.

Nedavno sam čitao nekakav tupavi traktat kako je mir kome mnogi ljudi teže zapravo precenjen. Navodno, toliko je onih koji maštaju o njemu, a kada ga iskusiš on u stvari i nije ništa posebno. Kao more, noć, beskrajne livade, planine i doline, sve je to tako obično. Zapravo mislim da je autor upotrebio baš reč „preobično“. Prefantasično i preoriginalno u svakom smislu, ako mene pitate, a ne pitate. Verovatno nekom stvarno sve to i nije ništa posebno, ima nas raznih, a i ne moram ni ja baš sve da shvatim. Ipak, to me nije sprečilo da pomislim kako mu je precenjena mama. Ruku na srce, u najvećem broju slučajeva kada neko priča da je nešto precenjeno, velike su šanse da lupa gluposti. Sama potreba da izdvajaš „precenjeno“ je smešna. Ne znam zašto ne promeniš kanal, matori.

Što se tiče onog plavog mira kog sam pominjao na početku, o njemu su mnogi pevali, neki sa više, a neki sa menje uspeha. Jedan od onih koji ga je obukao u najlepše odelo je Ričard Holi u pesmi Ocean. Ona se nalazi na ploči Coles Corner koji mi je najdraži Ričardov album. On je baš pre neki dan proslavio dve decenije i mislim da je bilo praktično nemoguće da današnji Gistro FM počnem bilo kojom drugom pesmom.

Kako je ovo prva emisija posle dvomesečne pauze, jasno je da kipti od noviteta. Danas predstavljam čak 12 novih albuma, od kojih su 5 albumi nedelje. Ako vam se sluša instrumentalna muzika za odmaranje u hladovini, melodije Eliota Smita odsvirane u džez maniru, morikoneovske filmske kompozicije koje nisu ni u jednom filmu, a nije ih ni pisao Morikone, muzičari koji se u studiju igraju nevino i vešto poput klinca koji ne ispušta svoju omiljenu igračku godinama i ako se pitate koji su to novi albumi baš dobri, cenim da ćete svašta pronaći u ovoj epizodi. Između ostalog, danas slušamo Breda Meldaua, Meka Demarka, Kesa Mekombsa, Modern Nature, Stiva Gana, Evu Braun, Arsena Dedića, Jarbole, Sebadoh, The Black Keys, Branka Mataju i mnoge druge.

Duboko je more, ali neka muzika je još dublja. Za sve vas koji se ložite na eskapizam, tišinu nedeljnog popodneva, bela jedra na plavoj površini i zrikavce u maslinjacima, spakovao sam dva sata muzike koja je solidno adekvatna tom osećaju. Link za nju vas čeka dole u komentarima.

18/08/2025

Iako su mi u pojedinim trenucima nedostajali neki ljudi, veći deo vremena u onih mesec dana kada sam bio na moru, uživao sam u samoći. Tako na primer uveče prostudiram mapu ostrva i rešim da bih sutra mogao da odem na naku plažu na zapadnoj obali. Ujutru se probudim bez alarma, popijem kafu u tišini, dok sa terase gledam plavu pučinu. Spakujem kupaće, peškire, mp3 plejer, Uncut i knjigu, sednem u auto i kažem u sebi “A što moram da idem na zapadnu stranu? Mogao bih ipak na jug danas. Ma da bre, idem na jug.” I odem na jug. Nikom ne moram da objašnjavam zašto na jug, zbog čega sam se predomislio, nema onog “pa jesmo se dogovorili” i slično. Jer more je sloboda.

E pa slično se osećam dok pravim emisiju Velvet Echoes za svoj Patreon kanal. To je ona emisija u kojoj puštam instrumentalnu muziku, bilo da je to lounge, easy listening, elektronska, ambijentalna, džez ili neka šesta vrsta. Nisam ograničen rokom trajanja, čak ni danom i terminom emitovanja, ne zanima me ni najmanje da li muzičar kog puštam ima zvučno ili “bezvučno” ime, a isto tako mogu u poslednji tren da promenim koncept, ako mi se bašćefne. Iako volim da pravim i Gistro FM, uživanje koje imam dok spremam Velvet Echoes je nemerljivo sa bilo čim drugim. U toj emisiji se čak ni ne uključujem svaki čas između pesama, već samo na početku najavim šta vas čeka sledeća dva sata i pustim muziku. U životu sam radio razne poslove, neke bolje, neke gore, ali nikada nisam imao nijedan ni približno tako dobar i inspirativan kao ovaj na Patreonu. Nikad nigde nisam davao više od sebe i nisam bio kreativniji. Tačnije, bolje od ovoga ne mogu i da hoću. I onda te za sve ovo još ljudi nagrade pretplatom, kažu ti da im je baš takva muzika nedostajala I nemaš više neplaćene račune i “kasni mi plata” muke. Kosmička pravda definitivno postoji, bar u mom slučaju.

Iako se emisija Velvet Echoes može slušati samo na Patreonu, rešio sam samo još ovog p**a da napravim izuzetak. Prvo, stvarno mi je žao da ovakva muzika ne dođe do većeg broja ljudi, a s obzirom da su leti na mom Mixcloudu smanjene aktivnosti, poželeo sam da osvežim malo i taj kanal. Ali ono što je sigurno je da je ovo jedna od poslednjih Velvet Echoes epizoda koja je šmugnula van Partreona.

U njoj vas čega dva sata savršene letnje lounge instrumentalne muzike. Neke od ovih pesama su toliko letnje da je jeres slušati ih u nekom drugom godišnjem dobu. Većina njih je lagana, neopterećujuća, orkestrirana, izrazito melodična i asocira na more i daleka ostrva. Baš uz nekoliko pesama sa ove plejliste sam pio prvu kafu kada sam bio tih mesec dana na moru. Sada to radim na svojoj terasi, ali te melodije su još uvek tu. Sve počinje instrumentalnom verzijom Arsenove (i Gabine) pesme Pusti me da spavam, na šta se nadovezuje lounge himna Lujon Henrija Manćinija, da bismo kroz džez, bosanovu i pop prošetali kroz vreme, kontinente i žanrove, završivši sve nekom divnom, japanskom, klavirskom, ambijentalnom melodijom.

Ako me pitate kakvu muziku sam najviše slušao ovog leta, odgovor leži u ovoj Velvet Echoes epizodi. Link za nju vas čeka dole u komentarima.

PLEJLISTA:

Arsen Dedic - Pusti me da spavam
Henry Mancini – Lujon
Henry Mancini – Siesta
Percy Faith - Theme From a Summer Place
Cal Tjader – Spooky
Burt Bacharach - Monterey Peninsula
BBC Orchestra - The Summer Knows
Bert Kaempfert and His Orchestra - Spanish Eyes
Ray Anthony - Samba de Orfeu
Paul Desmond – Circles
A.C.Jobim - Captain Bacardi
Bill Perkins - Little Bird - Little Boat
Lalo Schifrin - Lalo's Bossa Nova
Milt Raskin – Maika
Maston – Swans
The Islanders - Kon-Tiki
The Shadows – Kon-Tiki
Los Indios Tabajaras - Smoke Gets In Your Eyes
Lennie Niehaus - Claudia's Theme
Dorothy Ashby – Games
Keith Mansfield - Morning Broadway
John Barry - Fun City
Homelife - Exotic Interlude
Micksun - Pagliocca (Sad Clown)
OP8 – OP8
Lambchop - Being Tyler
Harley Toberman - Thoughts in Time
Alan Hawkshaw & Brian Bennett - Alto Glide
Air - Casanova 70
M.E.A. Group - Onda Nueva
Fuubutsushi - Shepherd's Stroll

25/07/2025

Kada dođu vreli letnji meseci, a ja nisam na moru, volim da slušam melodije koje me odvode tamo. Tako sam se početkom ovog veka navukao na staru havajsku muziku. U periodu između 2005. i 2010. postojao je blog na kome je neki lik iz Amerike svakodnevno kačio sve te opskurne, stare, lounge i havajske albume, mahom iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, mahom ripovane sa ploča. Uspeo sam da skinem preko 50 albuma odatle, pre nego što je blog umro. Onda sam nastavio sam da istražujem po internetu i svakog leta sam skinuo bar još desetak takvih albuma. Vremenom, moj havajski/lounge folder se povećao i sada broji oko stotinak albuma. Svega tu ima, od exotica pravca (Martin Deni, Les Bakster i Eskivel), preko bosanove, sve do džeza i neoklasike. Na većini tih albuma se u pozadini muzike čuju zvuci džungle, talasa, egzotičnih životinja i noći. Muzika je ekstremno opuštajuća i čim je čujete jasno vam je zašto se vezuje za leto, more, odmor i hedonizam.

Tako sam rešio da napravim jednu emisiju u kojoj ću puštati isključivo takve pesme. Emisija se zove Velvet Echoes, emituje se samo na mom Patreonu, ali ova deveta, letnja epizoda je toliko unikatna i opuštajuća, da mi je bilo žao da je ne čuje još neko. U poslednja dva dana sam dobio četiri poruke na Patreonu u kojima mi dugogodišnji Gistro FM slušaoci kažu da im je ovo najbolji miks koji sam napravio. Iako mislim da preteruju, činjenica je da ovakvu muziku retko puštam i još veća činjenica je da su ove pesme divne. Mislim i da te njihove fascinacije imaju više ima veze sa samom muzikom, nego sa mnom. Uostalom, ja sam ih samo poređao.

Epizoda se zove Sounds of Vintage Hawaii, traje dva sata i 30 od 35 pesama je stara i instrumentalna muzika sa Havaja, idealna za ove vrele dane i noći. Osim Elvisa Prislija i pesme Blue Hawaii kojom započinje lista, pomenutih Denija i Eskivela, ostala imena uglavnom nisu mnogo poznata. Najveći broj pesama je iz pedesetih i šezdesetih. Ja se uključujem samo jednom, na samom početku, a onda vas ostavljam uz muziku. Imate plejlistu, a imate i shazam za numere koje vas posebno zanimaju.

Kada budete čuli neku od tih pesama, verujem da ćete se isto kao i ja zapitati kako je to moguće. Jer kada bi postojao raj, u njemu bi se slušala baš ovakva muzika. Ove melodiju su more, okean, odmor, krevet, noć, pesak, palme i jedno veliko Nemoranje.

Link za celu emisiju vas čeka dole u komentarima.

PLEJLISTA:

Elvis Presley - Blue Hawaii
The Brothers Cazimero - The Sound of the Sea Surrounds Me
Martin Denny – Exotica
Martin Denny - Beyond the Reef
The Surfmen - Tahiti Sunrise
101 Strings - Moon Of Manakoora
Hawaiii Calls Chorus - Quiet Village
Waikiki Beach Boys - Hawaiian Dreamboat
Big Ben Hawaiian Band - Now Is The Hour
Al Caiola - Sugar Island
Gordon Jenkins - Aloha Oe
Robert Delgado - Sweet Leilani
The Sunday Manoa - Pa'au'au Waltz
Alf Barrie - The Hands I Love
The Hans Jorgenson Orchestra - Carribean Midnight
Michael Giacchino - Medal of Honor
Michael Giacchino - Life & Death
Ìxtahuele – Places
Branko Mataja - Sreo sam te
Kava Kon - Pacifica 66
Ferrante & Teicher - Quiet Village
Luke Leilani & His Royal Hawaiians - Hawaiian Night
Gene Rains Group - Far Across the Sea
Esquivel – Granada
Don Tiki - Exotica '97
The Northern Dance Orchestra - Sounds Like Summer
Billy Vaughn - Theme From a Summer Place
The Sound Breakers – Marooned
Frank Hunter - Lost in the Stars
Walter Wanderley - Summer Samba
Biscaynes with Co-Encidentals - Midnight in Montevideo
Robert Drasnin - Chant of the Moon
The Blue Bells – Atlantis
Tak Shindo - Huts of Kichwamba

10/07/2025

Poslednjih par meseci mi je malo šta tako veliki gušt kao spremanje emisije Velvet Echoes na Patreonu. Reč je o dvosatnoj emisiji koja se emituje jednom nedeljno i u kojoj ne pričam previše. Samo na početku najavim šta vas čeka sledeća dva sata i onda vas ostavljam u muzici – instrumentalnoj i relaksirajućoj. Taj serijal možete pratiti samo na mom Patreonu i nigde više. Ipak, danas sam napravio izuzetak i upravo sam na Mixcloudu zakačio drugu epizodu emisije Velvet Echoes, emitovanu pre mesec i po dana. Naime, muzika iz te epizode mi je toliko draga, prelazi između melodija su tako organski i osećanje koje imam dok slušam ove kompozicije mi je toliko dobro, da nisam odoleo da je ne podelim i sa ljudima van Patreona. Nekako mi je žao da u ovom miksu uživa samo 150 ljudi. A I lista je idealna za odmaranje u letnjoj večeri. No, ovo je izuzetak i ubuduće ćete emisiju Velvet Echoes i dalje moći da slušate samo na Patreonu. Ovog vikenda stiže osma epizoda.

Inače, tokom leta na Patreon se vraća i emisija KindaPop u kojoj ću puštati novu muziku koja se pojavila preko leta. Gistro FM je do septembra na pauzi, ali novi, neki odlični albumi i dalje stižu, pa bi bilo šteta ne podeliti ih ni sa kim. Motaju mi se po glavi i neki specijali posvećeni Eriku Satiju i Eniju Morikoneu, koji će uskoro moći da se slušaju takođe na Patreonu. Tamo vas već sad čekaju i filmske preporuke, emisija kratke forme Najlepše pesme, a redovno objavljujem i svoje stare priče. Neke od njih ste možda već čitali, a neke imaju premijeru upravo na Patreonu. Ispod vas čeka najava za pomenutu Velvet Echoes epizodu koja je od danas svima dostupna na Mixcloudu. Link za nju, ali i za moj Patreon, čeka vas dole u komentarima.

----------------------------------------------

Od svih muzičkih mikseva koje sam napravio u svom životu, ako bih morao da biram samo jedan koji mi je najdraži, onda bi to bio ovaj. Upravo ova mešavina instrumentalnog folka, sporog džeza, klavirske i ambijentalne muzike odražava moj karakter više nego bilo koja druga plejlista koju sam napravio. Ako vam se pluta na muzici, putuje kroz misli i odmara u svakom smislu te reči, garantujem da ćete dva sata uživati u drugoj epizodi emisije Velvet Echoes.

PLAYLIST:

Area Code 615 - Always the Same
Area Code 615 – Sausilito
Ennio Morricone - Il clan dei Siciliani
Tom Waits – Closing Time
Yusef Lateef - First Gymnopedie
Branka Parlic - Metamorphosis Two
Bohren & der Club of Gore – Patchouli Blue
Vega Trails - Spiral Slow
Brian Eno – New Moons
Paddy McAloon - Fall from Grace
Bitchin Bajas – Amorpha
Leftfield – Melt
Forgiveness – Rainbird
Akamatsu - Gymnopedie 8 (4/4)
Hauschka - Chat Noir
Enrico Rava – Amnesia
Paolo Fresu & Uri Caine - Darn That Dream
Sonny Rollins & Herbie Hancock - Round Midnight
Paul Desmond - Body and Soul
Tord Gustavsen Quartet – Suite
Adriano Maria Vitali - Velvet Blue Circles
Hans-Joachim Roedelius - Unter blühenden Bäumen (Beneath Blooming Trees)

29/06/2025

Nemam o sebi baš neko posebno mišljenje. Imam mnogo mana, karakter mi nema mišiće, nestrpljiv sam, često lenj i uprkos iskustvu, solidno lakoveran. Ali čak i meni ovako polovnom nekad dopizdi sve ovo oko nas. Ne mislim tu samo na ovu nesrećnu zemlju, nego na celu planetu. Stvarno ne mogu više da podnesem glupave, samouverene budale iz čijih usta izlaze isprazne reči, ljude koji koriste reč „fašista“ za svakog ko drugačije misli od njih, svet koga nedostatak informacija ne sprečava da pravi podele na ove i one, idiote koji svoje strahove pokušavaju da kamufliraju bahatošću, lažove koji misle da im se veruje samo zato što im glas ne zadrhti i sve one koji su ubeđeni da se Veliki prasak desio samo zbog njih. Tada želim da odem u najgušću šumu na svetu, na najudaljenije ostrvo na okeanu, planinu sa najstrmijom ivicom u Nepalu, a ponajčešće na drugu planetu. Kao što rekoh na početku i sam sam daleko od cvećke, ali ne umem pobeći od sebe. Probao sam, odselio sam se na drugi kraj sveta, ali džaba. Zato mi samo preostaje da maštam kako se nalazim u ovom avionu sa fotografije i kako letim daleko odavde u neku izmišljenu civilizaciju, gde bića imaju još neku aktivnost od insistiranja da drugi misle kao oni i da veruju svemu što kažu. Utopija, znam, ali šta da radim kada ne umem bolje.

Ima ta divna pesma koja kaže „I’m leaving on a jet plane, don’t know when I’ll be back again“ u koju volim da se sakrijem baš u tim danima kada me sve živo žulja, čak i mene koji sam ovako obao. Baš sa njom sam rešio da počnem i završim današnju Gistro FM epizodu, koja je ujedno i poslednja pred letnju pauzu. Sledeća emisija stiže početkom septembra. Doduše, oni koji su na Patreonu moći će da slušaju novitete i tokom leta.

Brus Springstin je u petak objavio boks set od 7 starih albuma koje nikada pre nismo čuli. Što se mene tiče, ne zna se koji je lepši od kog. Još uvek mi je teško da poverujem da je ovako dobru muziku držao u šteku sve ove godine. Jedan od njih zvuči kao da ga je snimao u saradnji sa Bartom Bakarakom, Morikoneom i Frenkom Siantrom, te da su mu pomagali Skot Voker i Nik Kejv. Vrlo je netipičan Brusov album, ali isto tako jedan od najlepših koje sam čuo. Znali smo da je roker, ali ne i da ume biti crooner. A ume samo tako. Jedva sam se suzdržao da danas ne pustim više od dve pesme sa njega. Nema na ovoj planeti trenutno mnogo većih muzičara od Brusa Springstina.

Danas pravimo mali omaž nedavno upokojenom Lalo Šifrinu, čoveku koji je snimio muziku za preko 200 filmova. Jednu njegovu pesmu su semplovali Portishead u svom prvom hitu. Od noviteta tu je fenomenalan soul album za Durand Jones & The Indications, jedan od najboljih indi pop albuma iz ove godine kog je snimio njujorški bend The Davenports, odlično sedmo izdanje za BC Camplight, kao i nove singlove za Maka Demarka, The Lemonheads, Kurta Vajla i Animal Collective. Posebno obratite pažnju na dva spora, atmosferična, noćna, letnja, ambijentalno-folky lounge albuma, čiji naslovi vam neće mnogo značiti, ali melodije će vas začarati. Društvo nam prave još Weezer, Superchunk, My Morning Jacket, Džon Denver, Pan American i mnogi drugi.

Možda ne možemo pobeći za stalno od svega onog što nas žulja, ali možemo bar na dva sata. Neke od ovih pesama su idealno prevozno sredstvo baš za tu zgodu. Link za celu emisiju je dole u komentarima.

24/06/2025

Bezbroj noći sam proveo na svojoj terasi slušajući neku muziku. Bilo da sam sa nekim ili sam, da nešto čitam ili razmišljam, da se razbuđujem ili sanjarim otvorenih očiju, uvek volim da mi nešto svira. I naravno da je dijapazon te muzike veliki, posebno ako se imaju u vidu godine u kojima uživam na taj način. No ipak, mislim da postoji nešto što sam na terasi slušao više od bilo čega drugog. To je instrumentalna muzika, koja ima osnovu pre svega u džezu, onom astralnom iz sedamdesetih, ali i nekoj nećnijoj elektronici i ambijentalnoj muzici. Upravo takvu muziku objavljuje etiketa Gondwana Records iz Mančestera, koja mi je poslednjih godina omiljena muzička izdavačka kuća. Sva njihova izdanja sam preslušao, obožavam bar dve trećine njih i nema albuma koji nije prošao večernji test na mojoj terasi. Zato sam rešio da skupim neke od najlepših pesama sa te etikete i spakujem ih u jednu celu emisiju. Ko želi da odmara dušu i telo uz ove lagane, večernje zvuke, link za tu dvočasovnu emisiju ga čeka dole u komentarima.

Gistro FM

05/10/2025

28/09/2025

21/09/2025

14/09/2025

07/09/2025

18/08/2025

25/07/2025

10/07/2025

29/06/2025

24/06/2025

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category