http://www.b92.fm/channel/Gistro+FM, http://gistrofm.mojblog.rs/

Gistro FM, Belgrade (2025)

29/06/2025

Nemam o sebi baš neko posebno mišljenje. Imam mnogo mana, karakter mi nema mišiće, nestrpljiv sam, često lenj i uprkos iskustvu, solidno lakoveran. Ali čak i meni ovako polovnom nekad dopizdi sve ovo oko nas. Ne mislim tu samo na ovu nesrećnu zemlju, nego na celu planetu. Stvarno ne mogu više da podnesem glupave, samouverene budale iz čijih usta izlaze isprazne reči, ljude koji koriste reč „fašista“ za svakog ko drugačije misli od njih, svet koga nedostatak informacija ne sprečava da pravi podele na ove i one, idiote koji svoje strahove pokušavaju da kamufliraju bahatošću, lažove koji misle da im se veruje samo zato što im glas ne zadrhti i sve one koji su ubeđeni da se Veliki prasak desio samo zbog njih. Tada želim da odem u najgušću šumu na svetu, na najudaljenije ostrvo na okeanu, planinu sa najstrmijom ivicom u Nepalu, a ponajčešće na drugu planetu. Kao što rekoh na početku i sam sam daleko od cvećke, ali ne umem pobeći od sebe. Probao sam, odselio sam se na drugi kraj sveta, ali džaba. Zato mi samo preostaje da maštam kako se nalazim u ovom avionu sa fotografije i kako letim daleko odavde u neku izmišljenu civilizaciju, gde bića imaju još neku aktivnost od insistiranja da drugi misle kao oni i da veruju svemu što kažu. Utopija, znam, ali šta da radim kada ne umem bolje.

Ima ta divna pesma koja kaže „I’m leaving on a jet plane, don’t know when I’ll be back again“ u koju volim da se sakrijem baš u tim danima kada me sve živo žulja, čak i mene koji sam ovako obao. Baš sa njom sam rešio da počnem i završim današnju Gistro FM epizodu, koja je ujedno i poslednja pred letnju pauzu. Sledeća emisija stiže početkom septembra. Doduše, oni koji su na Patreonu moći će da slušaju novitete i tokom leta.

Brus Springstin je u petak objavio boks set od 7 starih albuma koje nikada pre nismo čuli. Što se mene tiče, ne zna se koji je lepši od kog. Još uvek mi je teško da poverujem da je ovako dobru muziku držao u šteku sve ove godine. Jedan od njih zvuči kao da ga je snimao u saradnji sa Bartom Bakarakom, Morikoneom i Frenkom Siantrom, te da su mu pomagali Skot Voker i Nik Kejv. Vrlo je netipičan Brusov album, ali isto tako jedan od najlepših koje sam čuo. Znali smo da je roker, ali ne i da ume biti crooner. A ume samo tako. Jedva sam se suzdržao da danas ne pustim više od dve pesme sa njega. Nema na ovoj planeti trenutno mnogo većih muzičara od Brusa Springstina.

Danas pravimo mali omaž nedavno upokojenom Lalo Šifrinu, čoveku koji je snimio muziku za preko 200 filmova. Jednu njegovu pesmu su semplovali Portishead u svom prvom hitu. Od noviteta tu je fenomenalan soul album za Durand Jones & The Indications, jedan od najboljih indi pop albuma iz ove godine kog je snimio njujorški bend The Davenports, odlično sedmo izdanje za BC Camplight, kao i nove singlove za Maka Demarka, The Lemonheads, Kurta Vajla i Animal Collective. Posebno obratite pažnju na dva spora, atmosferična, noćna, letnja, ambijentalno-folky lounge albuma, čiji naslovi vam neće mnogo značiti, ali melodije će vas začarati. Društvo nam prave još Weezer, Superchunk, My Morning Jacket, Džon Denver, Pan American i mnogi drugi.

Možda ne možemo pobeći za stalno od svega onog što nas žulja, ali možemo bar na dva sata. Neke od ovih pesama su idealno prevozno sredstvo baš za tu zgodu. Link za celu emisiju je dole u komentarima.

24/06/2025

Bezbroj noći sam proveo na svojoj terasi slušajući neku muziku. Bilo da sam sa nekim ili sam, da nešto čitam ili razmišljam, da se razbuđujem ili sanjarim otvorenih očiju, uvek volim da mi nešto svira. I naravno da je dijapazon te muzike veliki, posebno ako se imaju u vidu godine u kojima uživam na taj način. No ipak, mislim da postoji nešto što sam na terasi slušao više od bilo čega drugog. To je instrumentalna muzika, koja ima osnovu pre svega u džezu, onom astralnom iz sedamdesetih, ali i nekoj nećnijoj elektronici i ambijentalnoj muzici. Upravo takvu muziku objavljuje etiketa Gondwana Records iz Mančestera, koja mi je poslednjih godina omiljena muzička izdavačka kuća. Sva njihova izdanja sam preslušao, obožavam bar dve trećine njih i nema albuma koji nije prošao večernji test na mojoj terasi. Zato sam rešio da skupim neke od najlepših pesama sa te etikete i spakujem ih u jednu celu emisiju. Ko želi da odmara dušu i telo uz ove lagane, večernje zvuke, link za tu dvočasovnu emisiju ga čeka dole u komentarima.

21/06/2025

Još jedno leto je tu. Uskoro stižu lubenice, trešnje su opet preskupe, ponovo kreću šokiranja zbog vrućina usred jula, mačke će opet da se osvežavaju iz barice koje prave komšijske klime, ljetnji Tuđman se vratio, fotke prekrštenih nogu na ležaljkama su već tu, a aranžmani za morske destinacije prodavaće se kao i svakog leta. Novi ratovi, bahati političari, online i offline mudroseri, kao i planeta kojoj nas je odavno pun kufer, neće mnogo uticati na sve one lepe i ružne rituale koji se dešavaju oko nas početkom svakog leta.

Ne znam da li ću ići na more ovog leta. I ako odem, biće to neki septembar ili oktobar. Niti imam love za sezonu, niti me loži da se guram sa milion ljudi. U slučaju da odem, verovatno ću opet ići sam, jer najbolje se putuje, a i piše, kada putuješ sam. Verovatno ću biti kao ovaj sedi deda sa slike koji sam za stolom pije kafu i gleda u pučinu. Jedino ću valjda imati malo manje odeće na sebi od njega. No, pogled u pučinu će biti sasvim izvestan.

Postoje mnoga pitanja na koja nemam odgovore, mnoge stvari koje me muče, mnoge odluke koje me cimaju za rukav da ih donesem i mnogi poslovi da se završe ili otpočnu, a za sve te muke niko nema bolji odgovor od pučine. Bar u mom slučaju. Dok posmatram tu nevidljivu liniju koja deli plavo od plavog, sa lakoćom završavam odavno započete priče, davne dileme volšebno dobijaju epilog, zaboravljam one koji žele da budu zaboravljeni, mislim na one koji daju sve od sebe da ne budu zaboravljeni i moj mir sa terase u Jerkoviću tad najzad dobija adekvatan saundtrak u vidu šuštanja slane vode na pustoj plaži. Kad smo kod saundtraka, biće tu i neka muzika svakako. I to baš neka koju puštam u današnjoj Gistro FM epizodi.

Nedavno se pojavila jedna fenomenalna kompilacija Jugoton bosanova u izdanju austrijske etikete Everland Music. Ona je posvećena pop muzici snimljenoj u Jugoslaviji između 1963. i 1983, onoj koja je nastala pod uticajem brazilske bosanove. U pitanju su neke manje ili više opskurne pesme Arsena Dedića, Kiće Slabinca, Gabi Novak, Beti Jurković, Dubrovačkih trubadura, Nina Robića, Višnje Korbar, Džimija Stanića i mnogih drugih. Ako budem išao na more, nju ću spakovati odmah nakon pasoša, to već sad znam. Slušaću je na koje god more odem, ali ako to bude Jadran, sviraće mi glasnije nego u Grčkoj. To je današnji prvi album nedelje.

U fokusu ove emisije biće pesma La Mar koju je napisao i proslavio 1946. francuski šansonjer Šarl Trene. Čućemo je u nekoliko verzija, a njena obrada na engleski nosi naziv Beyond the Sea, po kojoj se i zove cela ovonedeljna epizoda. Iako je tu pesmu ponajviše popularisao Bobi Darin, danas je slušamo u džez verzijama Harija Džejmsa (iz 1947) i Rodžera Vilijamsa (iz 1956), a moja omiljena je akustična, koju je prošle godine snimio besmrtni Kaetano Velozo. Ne mogu da dozvolim početak još jednog leta bez muzičkog omaža moru.

Od noviteta tu je sjajni sedmi album mančesterskog džez benda GoGo Penguin, odlično treće izdanje za njujoršku indi grupu Hotline TNT, kao i najnoviji album za psihodelične Australijance Tropical F**k Storm. Pored njih, danas slušamo i fenomenalni prvi singl sa novog albuma Devida Birna, novog Vana Morisona, ali i Yo La Tengo, Branka Mataju, Four Tet, Fleetwood Mac, Slowdive, Džona Prajna i mnogo toga još.

Dok nas raspižđena planeta ne otrese sa svoje grbače, imamo privilegiju da uživamo u još jednom letu. Onda je nekako red da to proslavimo uz prigodne melodije, one niz koje se cedi so, maslinovo ulje i koje miriše na borovu šumu, mleko za telo, giros i njen omiljeni parfem. Link za ovu emisiju je dole u komentarima. Živeli.

15/06/2025

Postoji ta pesma koja govori o čoveku koji se celog života osećao kao da nigde ne pripada, baš ni na jednom bogovetnom mestu. Svi su se divili njegovom čudesnom umu i govorili mu da je jedinstven, ali on je imao slabe vajde od toga. Srce je bilo i ostalo usamljeni lovac, poput naslova one divne knjige. Ta pesma se zove I Guess I Just Wasn’t Mađe for These Times i nalazi se na antologijskom albumu Pet Sounds. Napisao ju je Brajan Vilson, kome je i posvećen današnji Gistro FM. U onoj Kaliforniji koja je u mom srcu, ove nedelje su zastave spuštene na pola koplja. Otud naslov današnje epizode A Flag Without the Wind. I on je pozajmljen iz jedne Brajanove pesme.

Da je starost vrlo relativna stvar govori i podatak da su dva albuma nedelje u ovoj emisiji potpisali momci koji će ove godine napuniti 80. Jedan je Van Morison. Njegov novi album je nešto najlepše što je Van snimio u ovom veku. Već danima ga ne vadim iz plejera. Drugi mladić se zove Nil Jang. Ruku na srce, nisam mnogo očekivao od njegovog 48. albuma, ali to je samo još jedan dokaz da su očekivanja zaebana stvar. Na toj divnoj ploči nalazi se nekoliko najlepših akustičnih pesama koje je Nil snimio godinama unazad. Idealan je za usamljeno leto.

Danas ćemo poslati poslednji pozdrav i Slaju Stounu, a slušaćemo još nove Pulp, novog Meta Berningera, Evu Braun, Kurtisa Mejfilda, Calibro 35, Teda Lukasa, The Weather Station, Aleksa Čiltona i mnoge druge.

Dok sam pravio ovu epizodu bio sam u Kaliforniji. Kada je budete čuli možda mi dođete i vi. Da ne pripadamo zajedno. Link za emisiju je dole u komentarima.

07/06/2025

Ima jedna pesma koja počinje stihom „I never felt magic crazy as this“. Samo nekoliko p**a u životu sam se osećao baš tako i naravno da se svakog od tih nekoliko p**a jako dobro sećam. Jedan od njih je bio kada sam prvog dana došao u onu moju oazu na grčkom ostrvu Naksos. Ona podseća na kućicu sa ove fotke, samo je još malo lepša. Sav onaj mir kome težim od kad znam za sebe, sve ono za šta živim, pronašao sam na tom mestu. Sada znam da ono nije samo u mojim snovima već da stvarno postoji.

U istoj toj pesmi već sledeći stih glasi „I never saw moons, knew the meaning of the sea“. O njemu sam ramišljao jedne tople oktobarske noći dok sam u tom raju na Naksosu pio limunadu na svom balkonu, slušajući baš tu stvar. Ispred mene je bila pučina obasjana mesečinom. Mesec i more su povezani, plima i oseka su dokaz. Iako je čovek bio i na moru i na Mesecu, oni su i dalje većini ljudi nedokučivi. Oba su velika, misteriozna prostranstva, mahom neistražena, oba znaju mir, ali vala i nemir. Iako to možda na prvi pogled ne izgleda tako, Mesec i more su kao neki blizanci. Zato se ovonedeljni Gistro FM i zove po njima.

Onda slede stihovi „I never held emotion in the palm of my hand or felt sweet breezes in the top of the tree“. Istina da je teško držati emociju u ruci, ali onih baš dobrih dana, par p**a mi je čak i to uspevalo. Nisam te večeri bio na vrhu drveta, ali sam imao lepši pogled. I osećao se povetarac, onaj letnji, iako je samo koji dan pre toga počela jesen. Osećanje koje sam imao te noći na balkonu na Naksosu uz tu melodiju, neprevodivo je. Jedino što mi je tad zasmetalo je što sam bio sasvim sam. Nije bilo nikog sa kim bih mogao da podelim taj nestvarni osećaj. Ne možeš želeti da budeš mesec dana sam na ostrvu iz snova i posle se žaliti što nema nikog pored tebe idiote, prošlo mi je kroz glavu tad. I nisam se žalio, samo sam mislio u sebi.

A onda se začuo stih „But now you’re here, brighten my northern sky“ i sve je opet bilo kako treba. U mom srcu je opet bio mir. Znao sam da je to moje usamljeno stanje tek faza i znao sam da će moje nebo opet biti sunčano, vedro, bez ijednog oblačka. Doduše nisam imao pojma kad, ali jebeš kad. Važno je da hoće. Znam da je to bilo jasno i Niku Drejku koji peva tu pesmu. Ona se zove Northern Sky i za mene je to najlepša pesma koju sam čuo u celom svom životu. Toliko je moja, da iskreno sumnjam da ću čuti lepšu, pa makar i doživeo stotu. Malo je ičega na ovom svetu što je toliko moje.

Današnji Gistro FM je krcat novitetima – imamo čak pet albuma nedelje. Jedan su, nakon skoro četvrt veka, snimili Pulp (i zvuči sve bolje što ga više slušam), jedan sestre iz Kalifornije Aly & AJ (producirao Džonatan Vilson i zvuči kao mešavina Fletwood Mac i War on Drugs), jedan Teksašanin Hejden Pedigo (nežna, akustična, instrumentalna muzika za gledanje u more), jedan Mark Fraj (ako volite Leonarda Koena obratite pažnju), a jedan norveški multiinstrumenatlista Gejr Sundstol (liči malo na Morikonea) za kog legenda kaže da je braći Koen bio inspiracija za jedan lik u filmu Fargo. Danas obeležavamo pola veka od jednog remek-dela Ala Grina, a slušamo još prvi singl sa novog Big Thief albuma, zatim Pavement, novi album Džoša Rauza, Majkla Kivanuku, Rialto, Drugdealer i Wayes Blood i mnogo toga još.

Ovaj osmi jun je nekom običan, a nekom poseban. Bez obzira na to kako ga doživljavate, siguran sam da će vaš zen ovog dana imati više nego adekvatnu muzičku podlogu. Link za emisiju vas čeka dole u komentarima.

01/06/2025

Sunčano nedeljno popodne. Ispred kuće je drvo sa velikom zelenom krošnjom. Ispod njega je drveni sto na kom je karirani stolnjak sa ponekom mrvom hleba i flekama od maslinovog ulja i paradajz salate. Ispod stola leži beli pas koji sporo glođe kosku od bataka. Sit je, koska mu je samo zanimacija za zubi. Ona čita zavaljena u visećoj ležaljci. Pita te da vam skuvaš kafu. Dok u kuhinji čekaš da provri voda, kroz prozor je gledaš kako sa knjigom u ruci, uz neku pesmu, otvara usta na plejbek. Izlaziš iz kuće sa dve kafe, ali vidiš da je u međuvremenu zadremala sa otvorenom knjigom na golom stomaku. Ona voli da je kafa ili vrela, ili ledena. Kada se bude probudila samo ćeš ubaciti kocku leda. Daleko na pučini vidiš plavo-belu Jadroliniju koja se vuče sporije od tebe po onim jutrima kada te na kopnu budi navijeni sat. Ne vide se ljudi na palubi, predaleko su. Nije baš da ti se zagledaju. Vidiš da se ekran na mobilnom telefonu, na drugom kraju stola zasvetleo, verovatno si dobio neku poruku. Ne ustaje ti se, daleko je. A i koga usred sijeste briga za poruke? Čaša u koju si sipao ledenu, mineralnu vodu od vlage se stopila sa stolnjakom. Dok jednom rukom podižeš čašu, drugom pridržavaš stolnjak. Toplo je, mada sve vreme duva maestral.

Iza leđa ti je stara kamena kuća. U pukotinu blago naprslog spoljnjeg zida gurnuo si drveni štapić na koji si zakačio bluetooth zvučnik. Sa njega se čuje muzika Enija Morikonea, Mantovanija, Branka Mataje, Ričarda Holija, balade Petsi Klajn, pesme sa onog opatijskog festivala iz sredine šezdesetih, onda kada je pobedila Berta Ambrož i instrumentali Barta Bakaraka. Prve noći kada ste došli pitala te je da joj pustiš neku muziku za pučinu i za pola sata si spontano napravio tu kompilaciju. Dok si sledećeg jutra plivao, a ona čitala u dvorištu, svirala joj je baš ta muzika. Posle ti je rekla da nije čudo što si za sve nesposoban kada umeš da poređaš takve pesme jednu do druge. Tu ste više od mesec dana i skoro da nije prošlo popodne bez neke pesme sa te kompilacije. Posebno si voleo da je gledaš kako spava u hladovini u dvorištu, sa raširenom knjigom preko pupka, rukom koja visi sa ležaljke, morem u pozadini, dok svira Morikoneova La Califfa ili Spooky od Dasti. Tako si napisao četiri pesme, jednu priču i završio jednu započetu na kopnu. Tog nedeljnog popodneva nisi ništa pisao. Samo si slušao i gledao. I živeo suštinu. Udisao si onaj mir kome si podredio sve u životu. U ovom kupi-prodaj svetu malo toga nema cenu, a mir je jedan od tih par neprocenjivih osećanja.

U refrenu jedne od pesama sa te kompilacije čuju se stihovi „You will come to a crossroad sometime in your life / But you can't put a price on peace of mind“. Ista pesma se čuje i u današnjoj Gistro FM emisiji. Zapravo ona je povod i za naslov ove epizode. Čovek koji je napisao i otpevao zove se Vilijam Prins i jedna od svrha ovonedeljne epizode je da što više ljudi čuje njegov talenat. Ako uz to malo razmisle o svim onim osećanjima koja nemaju cenu, ništa neće da fali.

Teško mi je bilo za današnju emisiju odabrati pesme sa novog solo albuma Meta Berningera, pevača grupe The National. Toliko mi se svideo da sam u prvi mah izabrao čak pet, ali sam nekako ipak uspeo da se zauzdam na tri. U jednoj od njih Met peva „In times of heartache, get drunk / In times of tears, get sunk“ zato što zna. Za sve one koji jure mir ispod velike krošnje, možda ga pronađu na novom albumu grupe Phi-Psonics iz Los Anđelesa. Odavno 15 muzičara nije sviralo u ovakvoj harmoniji. Oni izvode astralni džez, onaj koji opušta svaku ćeliju u telu - većina izdanja etikete Gondwana je baš takva. Ove godine se svojim korenima vratio Alan Sparhouk, do pre par godina lider grupe Low. Njegov novi solo album je svojevrsna oda odrastanju u gradu Dulut u Minesoti. Pored njega, iz tog mesta je i grupa Trampled by Turtles koja ga prati ovde. To što se Bob Dilan rodio u istom mestu samo doprinosi familijarnoj atmosferi. Danas premijerno slušamo dve pesme sa odličnog novog Swans izdanja, kao i klavirsku verziju klasika Somewhere Over the Rainbow koju je 2016. uživo u Beču izveo Kit Džeret. Po ovoj epizodi vrzmaju se još i Nil Jang, Stereolab, Robert Forster, Bart Bakarak i Danijel Tašijan, Mark Ribo, Din Veram i mnogi drugi.

Nije lako pronaći nedeljni mir ni nedeljom, a kamoli drugim danima. No, čemu život bez potrage za nečim neprocenjivim? Možda vam nju olakša baš neka melodija iz ovonedeljne Gistro FM epizode. Kao i uvek, link vas čeka dole u komentarima.

25/05/2025

Bez obzira na to da li je u pitanju čovek, žena, muzika, film, knjiga, grad, ostrvo ili nešto deveto, najviše voim ono čega nema u izobilju, ono što je retko i jedinstveno. Eto jednog od odgovora na pitanje što je seta boja koja preovladava u mom životu. To isto važi kada su u pitanju fotografije. Ne dešava mi se često da kada prvi put vidim fotografiju prestanem sve da radim i umesto toga piljim netremice u nju više desetina minuta. Umeju čak i sati da budu u pitanju. Ali jedna od čari života je što se ipak nekada baš to desi. Kada sam prvi put video ovu fotku to je bio slučaj. Njen autor je Capochiani Armando, a ako je verovati internetu, čovek je vrhunski kuvar, a fotografija mu je hobi.

Ne znam gde je nastala, a iskreno slabo me to zanima. Jedino što računam je osećanje koji imam dok je gledam. Opisivanje tog osećanja je izazov čak i za nekog kome korišćenje reči u svrhu dočaravanja nečeg predstavlja zanimanje. Ali život bez izazova je sličan životu bez snova, praznjikav i pomalo second hand. A jebeš to. Lepo su onomad rekli Jesus & Mary Chain – that second hand living it just won’t do.

Da živim u nekoj od ovih kuća, znam da prozori u prizemlju ne bi imali rešetke. To je samo zato što meni niko ne bi imao šta da ukrade. Mogućnost da stvarni stanari poseduju stvari koje su vrednije od mojih, više je nego izvesna. Rešetke na stranu, ali vrlo lako se mogu zamisliti kako spavam iza ovih drvenih žaluzina. Podne je i oboje smo još u krevetu. Kako i ne bismo kada smo prethodnu noć ostali budni do zore. Nije to bila nikakva luda žurka, ni neke bahanalije, samo spremanje klope, pisanje, slikanje, smejanje i vođenje ljubavi. Ona će se svakako probuditi pre mene, jer se osoba koja ustaje posle mene još uvek nije rodila. Sad ide izmaštavanje mog dana sa njom, doručka u krevetu, odlaska na obližnji pijac, pominjanje mora, izležavanja u hladovini, maslinovo ulje koje se sliva niz bradu, opisivanja nje i mnogo dobre muzike. Te opise ću ovog p**a ipak sebično zadržati za sebe, te ću samo reći da odavno nisam video verodostojnije dočaravanje sijeste od ove fotografije. Mislim da bi se i Ves Anderson složio sa mnom. Ipak, dobru muziku neću zadržati za sebe, jer to bi bila jeres. A ne daj bože da budem bezbožnik.

Današnji Gistro FM je inspirisan ovog fotografijom i u njemu ima nekoliko pesama koje me na razne načine asociraju na sijestu. Jedna je Days grupe Television kojom i počinje emisija. Svaki put kad čujem ovu pesmu meni je proleće, gde god da sam i kakvo god da je vreme. Ali pored nje, u ovoj epizodi vas čeka nekoliko fenomenalnih novih albuma. Tu je pre svega novo izdanje grupe Stereolab koje se čekalo 15 godina. Sudeći po tome koliko je lepo, svaki minut tog čekanja se isplatio. Isto se može reći za 77. album Vilija Nelsona, čoveka koji je dve godine stariji od Elvisa i koji je rođen iste godine kad i Koraks. Novi Vilijev album mi je obojio ovaj maj najlepšim bojama. Takođe ne prestajem da slušam novo izdanje Marka Riboa, njegov prvi album na kome u celosti čujemo Markov glas. Ova njegova mešavina kosmičkog bluza, bosanove i džeza, idealna je za svaku sijestu. Od noviteta tu je i sjajan album Roberta Forstera, kao i pesme sa novih izdanja Saint Etienne (već sad ozbiljan kandidat za singl godine), Nila Janga, Pola Velera i grupe Pulp. Kad pominjem Pulp treba reći da je današnji Gistro evergreen njihovo remek delo Different Class koje ove godine slavi tri decenije postojanja. Po ovoj epizodi se vrzmaju još Wilco, Džoš Rauz, King Gizzard, Boni Prins Bili i mnogi drugi.

To što sam trenutno na kopnu i što moji prozori nemaju drvene žaluzine ne znači da ne mogu imati sijestu. Imam je svaki dan. I uz svaku od tih dremki mi svira neka muzika, a jedan delić nje možete čuti u današnjoj Gistro FM epizodi. Koga zanima, link za nju je dole u komentarima.

18/05/2025

Nedelja je najnemorajućiji dan od svih. Još ako je proleće ili maj, nema mnogo dana u godini koji joj mogu parirati. I nema veze što je vreme promenljivo, što se smenjuju sunce, kiša i oblaci. Atmosfera majske nedelje je teško uporediva sa bilo kojim danom, u bilo kom mesecu. A i ti majski oblaci imaju posebnu težinu, što fizičku, što metaforičku. Volim da gledam u njih, da zamišljam i razmišljam, a posebno mi prija ta aktivnost nemorajućih dana u petom mesecu u godini.

U jednoj od najlepših pesama koje je Bob Dilan snimio ne samo u ovom veku, već u celoj svojoj karijeri dugoj šest decenija, postoji stih „Each invisible prayer is like a cloud in the air“. Otud naziv ove Gistro FM epizode. Dok sam jutros pio prvu jutarnju kafu i blenuo u oblake razmišljao sam o svim tim željama, snovima i molitvama koje svaki čovek nosi. I stvarno ih je bezbroj, baš kao i oblaka. A onda sam pustio tu Dilanovu stvar i momentalno se katapultirao u neka davna leta kada je nemoranje bilo aktuelno utorcima i sredama rasutih po julu i avgustu. I ako je neko uspeo da u par minuta na kameri uhvati suštinu leta, onda je to Benet Miler, reditelj ovog fantastičnog Dilanovog spota.

Imajući sve ovo u vidu nisam mogao pronaći adekvatniji omot za današnji Gistro FM od Tonija Soprana koji sedi pored jezera i promatra oblake. Ako mene pitate, mislim da od kada je kamera izmišljena, za malo toga je bila pametnije i bolje iskorišćena od snimanja serije Sopranos. Pored svega divnog u toj seriji, posebno mi je draga muzika. Od devedesetak pesama koje su se čule u šest sezona, više od dve trećine su mi bile omiljene i pre nego što sam ih čuo u seriji. Zato sam danas izabrao 4 koje mi posebno lako klize uz nemorajuću nedelju dok blenem u oblake. Jednu su odsvirali Rolling Stones, za mene najlepša njihova pesma koju peva Kit, drugu Tindersticks, treću Danijel Lanoa, a o onoj zveri koja živi u nekima od nas, pevao je Nik Lou.

Danas imamo čak četiri albuma nedelje. Jedan je snimio momak iz Engleske Met Malteze. Dugo nisam čuo neki break up album sa više stila, šmeka i koji je tako vanvremenski. Leonard Koen je veliki Metov uzor i siguran sam da bi bio ponosan na njega kada bi čuo neke od ovih pesama. Dok ih muzička štampa poredi sa Magnolia Electric Co. i Silver Jews, grupa iz Filadelfije Friendship ne mari mnogo za poređenja i upravo je objavila najlepši album u svojoj desetogodišnjoj karijeri. Ne prestajem da ga slušam poslednja 3-4 dana. Ako se ložite na post punk, no wave ili grupu The Weather Station, obratite pažnju na odlično novo izdanje Engleskinje koja se predstavlja Billy Nomates. Ovo je njen treći album (prvi je producirao Džef Berou iz Portishead) i meni njen najlepši. Iako će novi, čak 27. album australijske grupe King Gizzard & the Lizard Wizard biti zvanično objavljen tek za mesec dana, on je već stigao u Gistro FM redakciju. I zvuči fenomenalno. Oni su ovde pomešali psihodeliju sa fankom, soulom pa čak i nekim disko ritmovima i sve to zvuči mnogo organski i prirodno.

Danas slušamo još pesmu sa novog albuma The Lemonheads, Kortni Barnet kako obrađuje Nila Janga, prvi singl sa novog The Black Keys albuma, ali i muziku sa novih izdanja Ezre Furmana, Dženi Hval i BC Camplight. Tu su Real Estate u obradi The Strokes, Bart Bakarak, Kurtis Harding, Džek Van Klif, a Gistro evergreen je soul remek-delo kog je pre tačno pola veka snimio veliki Kurtis Mejfild.

Već mesecima nisam snimio Gistro FM u kome ima ovoliko nove, a dobre muzike. To nije do mene, već do ovih ljudi koje puštam. To što za mnoge od njih verovatno ne znate, samo je razlog više da ih preslušate. Link za celu epizodu je dole u komentarima.

11/05/2025

Čovek bez strasti je samo biće koje troši vazduh, vreme, hranu i novac. Na ovom prenatrpanom svetu previše je besmisla i među onima koji znaju šta je loženje, a kamoli među ljudima koji misle da je strast samo nešto što ima veze sa seksom. Bez obzira na to što se ložim na muziku ceo svoj život, što moram preslušati brdo sranja da bih došao do nečeg baš dobrog, ta radost otkrivanja muzike koja je lepša od sijeste kraj pučine, u hladovini drveta na Kikladima npr. i koja me razume bolje nego živ čovek, teško je opisiva čak i od strane nekoga kome je opisivanje poziv. Jedino se oduševljenje upoznavanja sa kvalitetnim ljudskim bićem može porediti sa tim. No kako dobre muzike ima više nego takvih ljudi, na nju možete nabasati i u miru svoje sobe, nekog običnog petka.

Tako sam pre neki dan otkrio lepotu svega u na novom albumu Džeka Van Klifa. Znam da ne znate ko je on, zato sam ovaj opis i ostavio za najavu uz emisiju, jer nema mnogo smisla između postova o antologijskim filmovima i mediteranskim avanturama mog sestrića, pisati o imenima za koje većina ljudi ne zna. Džek je u petak objavio svoj drugi album JVC i za mene je to nešto najlepše što sam čuo u poslednjih mnogo meseci, da ne kažem godina. Jedan od najvećih albuma u mom životu se zove I Can Heart Beating As One i objavili su ga Yo La Tengo 1997. Džek tada još uvek nije postojao. Rodio se godinu dana kasnije. Ali poput Toma Vejtsa koji je Martu napisao samo sa 22-23 godine, poput Džoni Mičel koja je stvorila Both Sides Now sa 26, tako je i Džek napisao ove zrele pesme u svojim srednjim dvadesetim. Nikad to ne biste rekli kada ih čujete. Kada neko tako mlad napiše nešto tako zrelo, znate da je predodređen za velike stvari.

Teme njegovih pesama su nesnalaženje u ovom sjebanom svetu, adiktivnost na stvari, ljude i mesta koja ti jako prijaju, ali i sve posledice istih, a kada mu dođu loši dani peva o tome kako se oseća kao pinjata, ona kartonska lutka obešena o drvo koju kad deca udaraju palicama dok iz nje ispadaju bombone i čokoladice. Reči njegovih pesama su čista poezija koja može postojati komotno nezavisno od muzike. A najluđe od svega je što je muzika genijalna. Neke pesme su čist indi rok, neke indi pop, neke su folk, a neke imaju veze sa kantrijem natopljenim u čaši nekog jeftinog alkohola. Njegove melodije lako ulaze u uši i dugo ostaju tamo. Stvarno se odavno nisam oduševio nekim novim albumom kao njegovim, a tu radost samo povećava činjenica da ništa nisam očekivao od njega kada sam mu prvi put pročitao ime. Hoću reći, lako je radovati se kada nešto novo snime Yo La Tengo, War on Drugs ili neki bend za kog već znaš da priča tvoj jezik. Za Džeka to nisam znao do pre neki dan. I sada je Džek brat rođeni. Preporuka kao tri kuće za njegovo remek-delo JVC. Zato i slušamo čak tri pesme odavde u današnjoj Gistro FM epizodi

Pored toga, danas je u fokusu poslednji veliki REM album (bar za mene) Up, kao i poslednje izdanje grupe The Go-Betweens, Oceans Apart, koje baš ovih dana slavi dve decenije postojanja. Od noviteta tu je još sjajni treći singl sa novog solo albuma Meta Berningera iz The National, novi album Arcade Fire, nova pesma Marka Riboa koja topi glečere, kao i nežno, folk izdanje grupe Blue Cactus, koje mi ima sličnu noćnu atmosferu kao balade Petsi Klajn. Danas najavljujem koncert džez kvarteta kog predvodi Otomo Jošihide, nekada lider benda The Ground Zero koji je 1997. u Reksu, u Jervejskoj ulici, održao najbolji koncert u mom životu. Kod mene ništa pre i posle tog koncerta nije bilo isto. Otomo ponovo dolazi na Ring Ring i sviraće u Beogradu 25. maja, a mojoj sreći nema kraja. Osim Stereolab u Zagrebu, već godinama nijedan koncert nisam čekao sa toliko neizdrža kao taj. Nije zgoreg pomenuti da cela emisija počinje jednom Led Zeppelin pesmom za koju mislim da spada među najlepše svih vremena i koju svaki put kad čujem glasno osetim protok struje kroz glavu, srce i telo. Danas slušamo Tindersticks, Antonija Karlosa Žobima, Ričarda Holija, Anu Ćurčin i svašta još.

Dugo nisam imao emisiju sa ovoliko nove muzike na koju sam baš ovoliko odlepio. Možda nisam jedini. Ako želite to da proverite, link za celu epizodu vas čeka dole u komentarima.

08/05/2025

Kao neko ko mnogo voli radio, oduvek su mi posebno imale gušt večeri uz muzičke emisije sa radija dok napolju vlažno veče postaje mokra noć. Ovo veče večeras u Boegradu je baš takvo. Iako sam planirao da najnoviju epizodu emisije Večernja muzika zakačim na Mixcloud za vikend, nisam mogao da odolim ovoj novembarsko-majskoj večeri. Uostalom, mnoge od pesama iz nje su kao sročene baš za ovo vreme i ove sate.

Ako volite da provodite veče u polusnu, ili tako što razmišljate, čitate, razmenjujete nešto dobro sa nekim dobrim, ili samo da ćutite sa nekim ko to baš ume, a sve to uz muziku sa radija, imam utisak da biste u ovoj epizodi pronašli nekoliko melodija koje su idealne baš za takve aktivnosti. Bar su meni bile mnogo p**a.

U toj epizodi čućete kako o kiši pevaju The Pogues, Vladimir Đurić Đura, jedan blok će biti posvećen pesmama Krisa Kristofersona, jedan francuskim šansonjerima, a jedan domaćim džez melodijama, domaćim šlagerima, ali i nekim akustičnim pesmama novijeg datuma. Između ostalog u ovoj emisiji čućete Elvisa Prislija, Džonija Keša, Duška Gojkovića, Serža Ginzbura, Daft Punk, The Byrds, Leonarda Koena, Duo sa Kvarnera, Suzen Vegu, Bubišu Simića, Khruangbin, Evu Braun, Kralja Čačka i svašta još.

Ko je propustio u ponedeljak na radio Aparatu, link za emisiju je dole u komentarima.

Gistro FM

29/06/2025

24/06/2025

21/06/2025

15/06/2025

07/06/2025

01/06/2025

25/05/2025

18/05/2025

11/05/2025

08/05/2025

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category