http://www.b92.fm/channel/Gistro+FM, http://gistrofm.mojblog.rs/

Gistro FM, Belgrade (2026)

12/05/2026

Prošlog ponedeljka sam na radio Aparatu celu epizodu Večernje muzike posvetio jugoslovenskom kompozitoru Darku Kraljiću. On je svoju prvu pesmu napisao pre Drugog svetskog rata, a poslednju krajem osamdesetih godina prošlog veka. U tom specijalu sam puštao i te rane, ali i ove poznije. Dugo nisam imao emisiju sa ovoliko pesama (skoro 40), a te Darkove hitove pevaju Arsen Dedić, Gabi Novak, Đorđe Marjanović, Bisera Veletanlić, Duško Jakšić, Đuza Stojiljković, Slađana Milošević, Enio Morikone, Mantovani, Idoli, Josipa Lisac, Duško Gojković, Olivera Marković, Lola Novaković i mnogi drugi. Ako mene pitate, ovi hitovi ne poznaju vreme, a ni doba dana. Ipak, iz nekog razloga meni najviše prijaju u večernjim satima, pa otud u ovoj emisiji. Ona je od danas na Mixcloudu, a koga zanima, link je dole u komentarima.

10/05/2026

I povratna karta, i ona u jednom pravcu, imaju svojih vrlina i mana. No, kako većina nas mnogo češće kupuje ove prve i kako nam je to iskustvo uglavnom poznato, rekao bih par reči o onima koje su u jednom pravcu.

Zašto su tako retke? Zato što menjaju sve iz korena, a osobe koje su spremne za to nećemo sresti iza svakog ćoška. Karta u jednom pravcu podrazumeva mnogo rada, što na sebi, što oko sebe, a znamo koliko je svima pun kufer bilo kakvog rada. To je izlazak iz komforne zone, za koji su spremni samo oni što od života žele mnogo, oni čije ambicije su ogromne. Većini ne treba mnogo, iako često kuka - eventualno malo bolja plata i koji dan više na moru. Nebrojeno je više onih koji će na osnovu tih 10 dana odmora u avgustu posle maštati kako li je živeti na moru dok prekucava onaj glupavi izveštaj za petak, nego onih koji će pokušati da promene taj dosadni posao i život. Neki od njih imaju dobre razloge za to, mada ovo nije priča o tome koja odluka je ispravna. Najlakše je osuditi, a najteže odgovoriti iz tuđih cipela. No, one koji kupe kartu u jednom pravcu gotovo izvesno čeka avantura. Ako toga nema ni malo u vama, baš vas briga za statiku, Paralija u avgustu ionako nigde neće pobeći. Ali ako ima, a i pored toga nemate tu kartu u jednom smeru, jedna od mogućih opcija je maštanje. E tu nastupa Gistro FM.

Ima ta jedna pesma o bekstvu na Lastovo. Ona se završava stihovima “karta je u jednom pravcu”. Ali stihovi koji se čuju u njoj pre tih finalnih čine je jednom od najlepših koje sam čuo u životu. Oni govore o onoj neprestanoj borbi protiv sebe, o tome kako je kada su ti jasniji postupci svih drugih osim svojih, ali i o odnosu oko kog se uvek jedan više lomi i cima. Reč je o poslednjoj pesmi bečejske grupe Eva Braun, ako mene pitate jednoj od najlepših iz cele njihove karijere. Sve to je samo jedan od razloga zašto Gistro FM počinjem baš sa njom i to drugi put u samo nekoliko meseci.

A u ovoj epizodi vas čeka nova muzika Rolling Stones i Električnog orgazma i to rame uz rame. Na stranu muzički ukusi, ali šta god da traje toliko dugo (realno skoro ništa) teško da može biti loše. Kada smo kod takvih, danas slušamo i novu pesmu Pola Makartnija, zapravo njegov prvi duet sa Ringo Starom, a tu je i jedan Dilanov klasik kog mnogo volim. Što se tiče klasika, danas slušamo i jednu meni dragu Delčinu pesmu, ali i prvi put u životu sam pustio nešto od grupe Film. Malo li je za jednu regularnu Gistro epizodu? Malo ili ne, to nije sve.

Nakon skoro jedne decenije pauze u petak se vratio kanadski superbend Broken Social Scene. Njihov novi album je toliko dobar i svež da je potpuno dao smisao tom velikom čekanju. Novozelanđanka Aldus Harding ima novo, peto izdanje, koje kritika već sada proglašava najboljim u njenoj karijeri. Čeka vas još nova muzika koju su snimili Father John Misty, Lambchop, Kurt Vajl, te fenomenalni gitarista grupe Tortoise Džef Parker, a Gistro evergreen je debi izdanje nikad prežaljenih Australijanaca The Devastations, koje i posle više od dve decenije zvuči sveže. I to je naravno samo deo onoga što sam spakovao u ovu prolećnu, “lastovačku”, eskapističku epizodu.

Životni vek čoveka je mnogo kratak i greota je bar jednom ne probati sve one blagodeti koje nudi karta u jednom pravcu, bez obzira na sve moguće rizike. Ako pak nemate priliku za njom, možete slušati muziku iz današnjeg Gistra i zamišljati da je ipak imate. Ja često radim takve stvari.

Link za emisiju je dole u komentarima.

03/05/2026

Nemam vikendicu u šumi ispred koje bih raspalio roštilj, a i rano ustajanje nikada nije bilo među mojim omiljenim aktivnostima. Nemam prijatelja koji ima jedrilicu, pa da me poveze na prvomajsko krstarenje po, još uvek studenim talasima, nemam lovu to da platim, a i nisam mnogo dobra riba da bi neki neznanac to možda uradio za dž. Zapravo i nisam neko ko se preterano loži na socijalizaciju bilo koje vrste i priznajem da mnogo volim prazan Beograd početkom petog meseca u godini. Tako sam i ovaj prvi maj proveo tu negde između Geneksa i Ruda, što sam sa sobom, a što sa par bliskih ljudi koje volim.

U tim trenucima soliranja slušao sam novu muziku, od kojih je većina završila u današnjem Gistru. Jedna od pesama kojoj sam se više p**a vraćao je Ride Lonesome, novi singl za Becka. U njoj postoji stih “You know it’s wrong to turn your heart into your worst enemy” i mišljenja sam da Beck dugo nije napisao lepši. Ako ti sopstveno srce postane neprijatelj, tu svi lekari postaju nemoćni. Otud baš taj stih kao naslov današnje epizode.

A u njoj vas čeka brdo noviteta, od kojih je većina kao stvorena za jedan sunčani, majski, nemorajući dan. Pre svega tu je nova kompilacija Pola Velera i to drugi deo njegovih BBC snimaka. On je tu svirao i The Jam pesme, i Style Council i ove iz solo karijere i neverovatno je kako zvuče kao kompaktna celina iako su pank, pop, soul i džez. Malo ljudi tako lepo stari kao Pol Veler.

Posebno treba obratiti pažnju na bend Setting čiji debi za etiketu Thrill Jockey mi je jedan od najlepših ovogodišnjih albuma. Krautrok, folk i elektronika odavno nisu bolje zvučali zajedno. Ako se ložite na psihodelični rok, Pavement, Velvet Underground, Galaxie 500 ili Real Estate, ne bi trebalo da propustite odlično novo izdanje grupe True Green. Ko voli mešavinu soula i džeza, a posebno fanovi Džajlsa Pitersona, uživaće u novom albumu britanske grupe Nostalgia 77, a ako tražite idealan art pop album za sunčano prolećno popodne, preporučujem novu Vendi Ajzenberg. Kada je u pitanju Gistro evergreen danas predstavljam remek-delo grupe The Mountain Goats iz 2006, po Mol mišljenju jedan od najlepših break-up albuma svih vremena Get Lonely. Pored njih slušamo i Koop, Kralja Čačka, Everything But the Girl, Wilco, nove The Black Keys, Mojave 3, The Junipers i mnogo toga još.

Sve vreme dok sam pakovao muziku za današnji Gistro u glavi sam imao melodije koje su idealne za majsko vreme. Na vama je da procenite koliko sam uspeo u tome.

Link za emisiju je, kao i uvek, dole u komentarima.

26/04/2026

Mnogo onoga što znamo ima veze sa knjigama koje smo pročitali. To je jedan od razloga zašto ih volimo i zašto se nekima vraćamo opet. Ali šta je sa onim knjigama koje smo počeli da čitamo i koje nikad nismo završili? Mnogo je razloga zašto su neke od njih ostale nepročitane: nismo imali vremena, u nekom trenutku su postale dosadne, morali smo da ih vratimo u biblioteku i više ih nikada nismo uzeli ili nam se samo nisu dopale. Što se mene lično tiče, mislim da su gomile onih knjiga koje sam pročitao i onih koje nisam, približno iste visine.

Znanje koje sam stekao o životu, svetu, ljudima, pa i o samom sebi iz pročitanih knjiga nikad mi nije bilo upitno. Upravo zato nikada nisam potcenjivao knjige od kojih sam odustao. Mnoge od njih sam prestao da čitam na pola ili čak nakon pređene dve trećine. To što ih nisam završio i što se ne nalaze na listi mojih omiljenih knjiga nema nikakve veze sa onim što sam saznao iz njih. Štaviše, postoje primeri da sam više naučio iz nekih dopola pročitanih nego iz onih u kojima sam stigao do poslednje korice.

Upravo o takvim knjigama govori jedna pesma koju sam spakovao u današnji Gistro FM. To što nešto nije završeno ne znači da nema vrednost ili da je glupo. Kao što sam rekao, nekada, neki od razloga za odustajanje od knjige nemaju veze sa njenim kvalitetom. Uostalom, postoje i one kojima se posle nekog vremena vratim i uspem da ih svršim. Zato sam rešio da ovonedeljni Gistro FM posvetim baš tim knjigama do čijeg kraja nisam stigao, a koje su bolje od nekih koje sam cele pročitao. Otud i naslov ove epizode Unread Books.

Jednom kada odem odavde dobro znam na koji dan ću misliti. Znam tačno kad je i gde je bio, kakvo je vreme bilo, da li sam ga proveo sam ili sa nekim i zbog čega mi je toliko važan. Pomislim na njega i sad dok još uvek ne planiram odlazak, bar ne onaj finalni. I uvek kada mislim na njega napolju je proleće, sve je zeleno, plavo i žuto oko mene. Tada jako volim da slušam onu divnu pesmu koja govori baš o jednom takvom. Mislim na Zlatni dan, verovatno najpoznatiju pesmu Bisere Veletanlić, koja otvara današnji osunčani Gistro FM.

Prvi album nedelje je novo izdanje za Kralja Čačka Dobro jutro, ljudi. U pitanju je dupli album, ima 24 pesme i traje skoro sat i po. Na njemu su nas Neša Marić i njegov brat Marko sa stilom provozali kroz šansonu, pop folk balade, kabaretske melodije i tihe, noćne jazzy minijature. Čekao se ovaj treći album Kralja Čačka 7 godina, a sudeći po onom šta čujemo, to čekanje se višestruko isplatilo.

Da je živ, Roj Orbison bi prošle nedelje napunio 90 godina. U to ime, danas predstavljam njegov posthumni album King of Hearts iz 1992, jedan od onih kojima se često vraćam već 34 godine. Mnogo volim Roja, sve njegove faze i svaki čas vrebam neki povod da ga pustim u paketu sa novom muzikom koja mi se sviđa.

A kad smo kod noviteta, danas vas čeka odličan Laurel Canyon pop folk album harfistkinje Mikaele Dejvis, verovatno najlepše izdanje u karijeri za Anđela De Ogastina, dugogodišnjeg saradnika Sufjana Stivensa, nova pesma nekadašnjeg lidera grupe REM Majkla Stajpa, kao i odličan, psihodelični, krautrok-indi debi album Australijanaca Station Model Violence. Ako tražite instrumentalnu muziku koja je idealna za intimnu atmosferu dvoje ljudi koji se vole bez odeće na sebi, toplo preporučujem instrumentalnu verziju poslednjeg albuma dua iz San Franciska The Saxophones. Dugo nisam čuo nešto baš tako senzualno. Pored njih u ovoj epizodi čućete još novog Daga Gilarda, White Fence, novi singl za The Afghan Whigs, kao i proverene hitove za Violent Femmes, Ileni Mandel, Yo La Tengo, Kseniju Erker, The Magnetic Fields i mnoge druge.

Pred nama je još jedan sunčani, prolećni, nedeljni dan. Možda se neko od nas u njemu vrati nekoj knjizi koju nije završio, a možda i ne. Šta god budete radili sasvim sam siguran da će vam više prijati ako pustite najnoviji Gistro FM.

Kao i uvek, link za njega vas čeka dole u komentarima.

19/04/2026

Neka jutra su lepša od drugih. Nekad to ima veze sa načinom buđenja, nekad sa prostorom, nekad sa vremenom, nekad sa raspoloženjem, nekad sa muzikom, a nekad sa društvom. Ima ih raznih…

Postoje prolećna, zelena jutra, pored širom otvorenog prozora, ispred kog je bašta o kojoj se neko stara. Recimo da ona sedi i puši na ivici prozora, duva dim napolje kako se ne bi osetio na zavesama. Gleda ga dok se budi, čeka da otvori oči i da podele njegov prvi pogled tog dana. Dok se to ne desi možda i skokne u radnju, kupi novine, vruć hleb, jogurt, paštetu i paradajz. Nije to neka gozba, ali je proleće, skupa su, gladni jedno drugog, ku’ćeš veće gozbe?

Dok mu miris vrele kafe kroz nozdrve unosi javu u san, ona ga gleda i čeka. Jednom i ona da čeka. Budi se. Iako je u sobi tišina, on čuje muziku. Prvo iz daljini dopire At the Chime of a City Clock od Nika Drejka, a onda je zvuk sve bliži. Ona se smeje i ćuti. Melodija postaje sve jasnija u njegovim ušima, stihovi o ispravnom satu na trgu rasgovetniji i sad je već siguran da ne postoji lepša jutarnja pesma. Čim se završila počela je jedna Elvisova i to nešvilska, pa jedna od Bila Kalahana i tako je tog jutra svaki kraj imao dostojni početak. I njemu su ivice usana bile bliže ušima nego kad je otvorio oči. No uskoro se nije znalo čemu su bliže koje usne, čije su koje i tačno koju melodiju one izvode.

Postoje ta melodična jutra koja se zvižduću skupa, a postoje i ona užurbana, ona u kojima se trudimo da stignemo tamo gde moramo stići ukoliko želimo novac npr. A postoje i ona lenja, spora, u kojima smo zavaljeni u fotelji ili u besciljnoj šetnji gradom sa savijenim novinama pod miškom. Nisam siguran kakvo je tačno jutro bilo za Sonju Savić na ovoj divnoj slici sa Terazija, ali znam da se ove godine obeležava 4 decenije albuma Distorzija Električnog orgazma. Na njemu ima mnogo hitova, a jedan od većih je Debela devojka koji je posvećen upravo Sonji. Ako imamo to u vidu, te da sam prošle nedelje započinjao dane sa nekim pravim, pravcatim jutarnjim pesmama, to je razlog zašto se današnji Gistro FM zove We Can Make the Morning, zašto su neke od njih u njemu i otkud Sonjino jutro na omotu.

Pored pomenutog albuma Električnog orgazma, današnji drugi Gistro evergreen je izdanje staro tačno dve decenije, poslednji album iz American serije Džonija Keša A Hundred Highways. To je još jedan od onih albuma koje čujem kada zamiriše prva kafa, pa makar ga niko nigde ne pustio. Da biste osetili neku muziku, nije baš svaki put neophodno da je čujete. Sve pesme sa tog albuma koje je Džoni otpevao osećam na različite načine, a možda ponajviše onu od Gordona Lajtfuta i klasik Jana Tajsona Four Strong Winds (takođe drag i u verziji Nila Janga). Otud te pesme na početku ovonedeljne epizode. Jer zašto da buđenje ne bude što ugodnije?

Od noviteta danas vas čekaju fenomenalni novi singlovi za Massive Attack i Toma Vejtsa, Kevina Morbija, Stiva Gana, Broken Social Scene i možda najlepši od svih, onaj sa novog solo albuma pevača grupe Okkervil River, Vila Šefa. Žerar Lav je godinama bio u Teenage Fanclub, a ove godine gostuje na sjajnom solo albumu Denija Džordža Vilsona iz Londona, na kom čujemo vrhunskog singer songwritera na delu. Isto tako mislim da treba obratiti pažnju na fenomenalni drugi album benda Penny Arcade, koji zvuči kao mešavina The Smiths, Spacemen 3, Pixies i Mazzy Star. Danas slušamo i Elvisa Prislija, Pionir 10, Widowspeak, El Ten Eleven, S.G. Goodman, Deary i mnogo toga još.

Mnogo je različitih jutara ali nijedno ne može da se porede sa onim koje ima melodiju, možda baš neku iz današnje, savršenim jutrom inspirisane, Gistro FM epizode. Link za nju je dole u komentarima.

16/04/2026

Čim dođe proleće meni se izuvaju cipele, oblači mornarska majica, ukrcava na brod i putuje po Mediteranu. Kako realno od svega toga mogu samo da se izujem, ostaje mi samo maštanje. Tako sam prošlog ponedeljka na radio Aparatu, u okviru emisije Večernja muzika, puštao neke od najlepših italijanskih pesama koje znam i tako bar u mislima otputovao na Apenine. Povod za emisiju je odavanje poslednjeg pozdrava Đinu Paoliju, a pored njega sam puštao pesme koje su pevali Adrijano Ćelentano, Rita Pavone, Ornela Vanoni, Rafaela Kara, Fabricio de Andre, Arsen Dedić, Dragan Stojnić, Mina, Domeniko Modunjo, Paolo Konte, Don Antonio, Ketrin Spak, Đani Morandi i mnogi drugi. Samo zamislite neki ribarski gradić, sa uskim kamenim ulicama, negde na italijanskoj obali Jadranskog mora, pojačate muziku i više niste ovde. Bar ja tako.

Link za celu epizodu je dole u komentarima.

12/04/2026

U ovom šugavom vremenu ništa ne spašava dušu kao koferi, peroni, šine, točkovi, krila, daljine, tišina i velike, plave vode. Onaj arhaični miris hartije prvog izdanja knjige koju smo pozajmili iz biblioteke, sunce koje se pomalja kroz zelene četinare i ogleda u malim, plavim talasima, ljudi sa kojima se razumemo i onda kada ništa ne pričamo, nekad je sve što nam je potrebno da se zavaramo kako još uvek ima nade za ovaj svet. Još ako slušamo neku dobru novu muziku, možda baš ovu koja je okupirala današnji Gistro FM, možemo pomisliti da ta nada možda nema veze sa zavaravanjem.

Za ovu sporu, sunčanu, prazničnu nedelju idealan album je Car Wheels on a Gravel Road Lusinde Vilijams. Svirao mi je celo jutro i red je bio da se nađe u današnjoj emisiji. Ovako lepe nedelje su retke i zato su too cool to be forgotten, kao što Lu kaže. Od noviteta sam najviše odlepio na novi album dua iz Los Anđelesa El Ten Eleven koji su spojili elektroniku, pop, rok i lounge, a prvi put imaju klavir i gudače. Sjajno novo izdanje za danskog basistu Jespera Torna, kao i novi klavirski album Entonija Filipsa, zvuče kao stvoreni za ovu laganu prazničnu atmosferu. Slušamo još nove singlove za Kurta Vajla, Kesa Mekomsa, predstavljam novo izdanje Ane Avramov, a po ovoj epizodi se vrzmaju i Radiohead, Nil Jang, Idoli, La strada, Kodagain, Tauns Van Zant i mnogi drugi.

Da biste imali savršeno morsko popodne koje se sporo zaboravlja nekad nije potrebno da imate more. Nekad je dovoljna samo muzika.

Link za današnji Gistro FM je dole u komentarima.

05/04/2026

Malo šta me fascinira kao morske dubine. Kada to kažem ne mislim na ronjenje. Već godinama maštam da odem na neko ostrvo u blizini Marijanske brazde, najdublje tačke u okeanu, oko 11 km ispod morske površine, da iznajmim kuću koja ima pogled u pravcu te duboke tačke i da danima, i posebno noćima, gledam površinu okeana iznad nje. Znam da dole nema ničeg osim mraka, tišine i mikroorganizama, ali sama fizička blizina tom dubokom mestu, iznad koga je ta ogromna vodena masa, u meni izaziva neko osećanje koje ne umem da opišem rečima. Divljenje, strah i mir jedine su reči koje mi padaju na pamet u tom kontekstu.

Kažu da su bile jako lepe, da su imale divne glasove, da su živele na morima i da su svojom pesmom mamile mornare u okeanske dubine u kojima ih je čekala smrt. To kaže grčka mitologija za sirene. Navodno su postojale tri, a na omotu ovonrdeljne emisije je Partenope, jedna od njih koja je “pevala” u vodama oko Napulja i to kako je zamislio reditelj Paolo Sorentino u istoimenom filmu.

Pesmu Song to the Siren Tima Baklija sam prvi put čuo kao klinac, u ranim dvadesetim, kada sam i otkrio njegovu muziku. Iako mi se svidela, neke druge njegove pesme su mi bile draže. Tih godina sam sirene vezivao za bajke iz daleke prošlosti i za Diznijeve crtaće. More mi je tad bilo samo za kupanje i nisam video nikakvu vezu između mitoloških bića i realnosti.

Onda mi se desio život i sve ono što on nosi, poput sreće, tuge, velikih ljubavi, velikih promašaja, nada, bola i kajanja. Posle svega toga kupanje mi je postala samo jedna od brzbroj asocijacija za more, a sada znam i da je grčka mitologija nastala na osnovu pravih ljudskih karaktera. Svakako da ne mislim da postoje bića koja su pola žena, pola riba i da svojom pesmom mame mornare u smrt, ali samo neki bukvalista, neko ko nema ni mrvu poezije u sebi, može tako poimati stvari.

Imajući sve ovo u vidu, jasno je zašto Timovu pesmu sada doživljavam mnogo intenzivnije nego kada sam je prvi put čuo. Danas tačno znam boju onih glasova koji dosivaju “swim to me”, jačinu talasa koji udaraju u leđa onih koje plivaju, kao i njihovu borbu za vazduh. Sada mi je savršeno jasno zašto je to himna svih onih koji posrću u životu, kojima autosugestija i racio ne mogu mnogo pomoći, te onima koje privlače lepota i mrak. Svaki život ima svoje pluseve i minuse, pa i onaj kome je Song to the Siren himna. A to jeste moja himna.

Pored Timovog originala, u ovonedeljnoj Gistro FM epizodi Song to the Siren slušamo u još tri obrade, a za onu koju su snimili This Mortal Coil mnogi kažu da je lepša od originala. Kada smo kod Tima, jedan od dva Gistro evergreena danas je njegov koncertni album Dream Letter: Live in London 1968. Tu nema nijedne pesme koja je prosečno izvedena i ako bih mogao da putujem kroz vreme, voleo bih da sedim u trećem redu na tom koncertu. Kada kažem remek-delo mislim na taj koncert. Drugi Gistro evergreen je album kalifornijske grupe Rogue Wave od pre dve decenije, na koji ne možete da ne odlepite ako volite Eliota Smita, Wilco, Yo La Tengo ili Velvet Underground.

Od novih izdanja prošle nedelje sam najviše slušao solo album Džoa Pernisa iz benda Pernice Brothers, na kom u jednoj pesmi gostuje Norman Blake iz Teenage Fanclub, što dosta govori o zvuku te ploče. Još više sam slušao debi izdanje benda Deary iz Londona koje je omaž shoegaze bendovima iz devedesetih, a posebno onim sa 4AD etikete, a ponajviše Cocteau Twins. Od noviteta tu su tužni, ali odlični The Twilight Sad, The New Pornographers, kao i predivni noćni, tihi, džez i elektro album japanskog kompozitora Masahira Takahašija. Poslednji put vas pozivam na beogradski koncert Stiva Gana koji će se desiti 11. aprila, a slušamo i Mazzy Star, Džoni Mičel, Kortni Barnet, Minstrel, Teda Lukasa, Peta Buna, Cocteau Twins i Harolda Bada i mnogo toga još.

Bez obzira na to da li hodate po čvrstom tlu, visoko uzdignute glave, ili posrćete plivajući iznad velikih, tirkiznih dubina iz kojih se čuju divni glasovi, ako nemate snove i lepotu kojoj stremite, džaba sve to. U tom slučaju pogledajte neki Sorentinov film, možda vam pomogne. Ako pak znate čemu stremite, mislim da ćete u današnjoj Gistro FM epizodi pronaći nekoliko pesama koje bi vam mogle svirati na tom putu.

Link za emisiju je dole u komentarima.

29/03/2026

Bio sam dva p**a u Njujorku. Oba p**a je bilo divno, sunčano vreme, osim tog jednog dana. Bila je nedelja i kiša je lila kao iz kabla. Kad je počeo pljusak sakrio sam se u jedan restoran na Menhetnu. Restoran je imao veliki stakleni izlog, mada pogled iz njega nije bio ništa posebno. Gledao je na ulicu, neke kontejnere i susedne zgrade. Ipak, između jedne zgrade i raskrsnice, u daljini se video Empire State Building. Tačnije, video se jedan njegov deo.

Kiša je toliko jako padala da sam mogao da vidim samo donji deo čuvene zgrade, dok je gornji bio u nekakvoj mešavini magle i kiše. Pomislio sam koliko sam kurate sreće - em mi pljušti u Njujorku, em imam pogled na kontejnere preko p**a, a Empire State, jedino što može pristojno da se vidi odatle, zaklonilo je nevreme. No, ja ne bih bio ja kada ni u toj situaciji ne bih pronašao neki gušt.

Iako se gornji deo Empire State nije video, dobro sam znao sa je tu. Nigde nije otišao, niko ga nije srušio, nije bio sakriven građevinskim skelama, samo je na tuširanju. Nekada u životu ne morate nešto da vidite kako biste znali da je tu. Kao neko koga nikada nije pomerala platonska ljubav, priznajem da mi svest o blizini vrha čuvene zgrade, kog ne vidim, nije pričinjavala neko zadovoljstvo. Ipak, gotovo sve vreme pljuska sam kao tele gledao u pravcu tog vrha. A onda je kiša prestala. I ne samo da je prestala nego je granulo sunce.

Oblaci su počeli da se sklanjaju od Empire State i najzad sam jasno mogao da vidim celu građevinu. Bila je velika, lepa i ponosna, baš kao u onoj jednoj pesmi Džona Kejla i Lua Rida. Ali ne samo to - posle par minuta iza zgrade se formirala duga, prava pravcata, velika, polikružna i šarena. Prizor je bio potpuno nestvaran. Kako sam sklon traženju smisla i tamo gde ga nema, pomislio sam da sam nagrađen za onih pola sata tokom kojih sam netremice gledao u Empire State okovan kišom, kada praktično ništa i nije moglo da se vidi. Kažu da se to zove deus ex machina ili sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. Da sam kojim čudom religiozan tad bih se prekrstio. Kako nisam, samo sam uživao u tim bojama i prkosu jedne velike zgrade.

Slično je u životu. Jednog trenutka pomisliš da si pukao kao zvečka, da su sve lađe potonule, a onda se desi susret, poziv, osmeh, dodir ili ideja koji sve izokrenu naopačke i koji daju smisao onom sivom jutru kad si šmekao most sa kog ćeš da skočiš. U tome leži sva lepota i strahota života. Oni koji toga nisu svesni, pa njih mi je na sličan način žao kao onih “neprolećnih” koje je onomad žalio Duško Radović.

Kada se pojavila duga iznad Empire State na ušima su mi svirali Yo La Tengo, album Popular Songs, pesma I’m On My Way. U njoj postoji stih “Let’s go for a ride or just float into space” i dobro se sećam da sam se obraćao lično toj zgradi ispod duge, dok sam otvarao usne na plejbek uz tu stvar. Od tada me ona uvek podseća na Empire State.

Kako je došlo proleće i kako je kao i krajem svakog marta/početka aprila uzurpirano nekom hladnom, kišnom ili snežnom nedeljom, imao sam potrebu da na neki svoj način probam da oteram ove sive oblake odavde. Zato je baš ta pesma prva u današnjoj Gistro FM epizodi. Znam da se sivi oblaci neće odmah razići i verovatno neće biti duge, ali bio bih naivan kada bih verovao da to tako može. Čak i da ta pesma ne uradi ono za šta sam je zadužio, samo njeno slušanje je svojevrstan praznik.

Novi album Kortni Barnet je prava poslastica i ne prestajem da ga slušam poslednja tri dana. Isto se može reći za prvi solo album kog je snimio Flea, basista grupe Red Hot Chili Peppers. Flea je ovde pomešao džez, pop, šansonu i fank, ima nekoliko gostujućih muzičara, a mi danas slušamo kako je sa Nikom Kejvom obradio klasik Džimija Veba, ali i onaj evergreen Džordža Klintona i Funkadelic. Iako je ceo internet osuo drvlje i kamenje po novom Morisi albumu, meni je legao bolje nego cipela u glavu Džordžu Bušu mlađem. Od noviteta emotivno me razneo prvi singl sa predstojećeg albuma Pola Malartnija. Neverovatno je kako neko u 84. godini može napisati tako divnu, vitalnu i osećajnu akustičnu pop pesmu. Doduše, Pol nije neko. Danas slušamo još novi singl Vilija Nelson, novu pesmu za Pulp, Bu****le Surfers i The Afghan Whigs, a po emisiji se vrzmaju Echo and the Bunnymen, Eliot Smit, The Long Ryders, Ričard Bakner, Miki Berenji i mnogi drugi.

Sa kišom ili bez nje, sa dugom ili bez nje, sve na ovom svetu može da se promeni u sekundi. Istina, češće na gore, ali nekad i na bolje. Treba imati to u vidu kada je čoveku previše svega. Neke od pesama iz ove Gistro FM epizode govore baš o tome. Link za nju vas čeka dole u komentarima.

22/03/2026

Prvo prolećno nedeljno jutro. Dve komšinice, naslonjene na haubu pokvarenog juga koji odavno nema nijedan točak, sa cegerima u rukama iz kojih viri mladi luk, komentarišu „onu bruku od juče u gradu“. Prva kaže da je zreo za ludnicu, druga da ga ni tamo ne bi primili, prva da joj je samo žao dece jer je za njih dve ionako odavno kasno, druga da se plaši kako su nas toliko zatrovali da je čak i za decu kasno. Obe imaju preko 70, jedna možda čak i oko 80, no čini se da su im godine još uvek inferiorne u odnosu na zdravu pamet.

Na prozoru u susednoj zgradi deda puši i kašlje u isto vreme. Uporno obavlja obe aktivnosti. Očigledno je da mu cigare ne prijaju, a još je očiglednije da ga je baš briga za to. Njegova ćerka je u Nemačkoj, ne razgovaraju od kada joj je on jednog oktobra mrtav pijan uvredio muža, žena mu je umrla od korone pre nekoliko godina i on mi već neko vreme deluje kao kamikaza koji se avionom punim bombi zaleće na brod. Jedina razlika u odnosu na pravog kamikazu je što ovaj stalno promašuje brod i iznova okreće avion ne bi li imao još jedan pokušaj, a vrlo je moguće i da je tim bombama prošao rok trajanja. Možda ovog proleća najzad i uspe.

U autu ispred prodavnice par ima žustru ljubavnu svađu. Ona ne može više da izdrži ovako, obećao joj je da će se razvesti još jesenas, ima utisak da je zavlači i sad bi otišla samo da joj nije žao godina koje je uložila „u ovo govno od veze“. On se čudi kako ga ne razume kada joj je sve lepo objasnio bar sto p**a, a ona cinično kaže da mu je to verovatno sudbina „jer kakav bi ti bio umetnik kada bi te svi razumeli“. Nakon glasne rasprave oboje puše u tišini neko vreme. Onda on rezignirano kaže da je strašno to šta je ljubav napravila od njih, na šta mu ona besno odgovara da ne meša ljubav „sa svojim pičkastim, sebičnim karakterom“. Ona spušta glavu, on je grli, ona pokušava da se izvuče iz njegovog zagrljaja, on joj ne da, da bi posle nekog vremena ona prestala da pokušava. On naslanja glavu na njenu, baca pikavac katapultom palca i srednjeg prsta, i zatvara prozor auta.

Ja sam se probudio bez alarma, naspavan, skuvao prvu kafu, izašao na terasu, na ovo zubato prolećno sunce i sav taj nedeljni svet mi je došao u jutro bez poziva. Samo sam izašao na terasu i svi oni su bili tu. Poznajem one dve komšinice sa cegerima, znam i dedu kamikazu, dok mi je ljubavni par nepoznat. Pitao sam se zašto su od svih parkinga u Beogradu izabrali da se raspravljaju baš ispred ove moje neugledne prodavnice, ali nisam došao do odgovora. Možda zato što izgleda isuviše obično, pa su hteli samo da se utope u tu bezličnost, slično kao kada se vojska u šumi maskira onim granjem i sranjem. A možda je neki potpuno drugi razlog u pitanju – pa ne mora ni meni sve da bude jasno.

Namerno ili slučajno, tek posle ove prve kafe pustio sam muziku iz današnje Gistro FM epizode. Poslednjih dana mnogo slušam grupu Barzin i njihov album iz 2009. Notes to an Absent Lover. Na njemu ima jedna pesma koja se zove Look What Love Has Turned Us Into. Imam osnovane sumnje da bi se svidela bar jednom od ono dvoje iz automobila, samo da znaju za nju. A sigurno ne znaju. Malo ko zna za Barzina i to je samo jedna od milijardu nepravdi u ovom svetu. Kada je svirao u Beogradu 2014. na koncertu je bilo tek pedesetak nas entuzijasta, a svirka je bila toliko divna, da je se sećam kristalno jasno i 12 godina kasnije. To je glavni razlog zašto sam današnju emisiju nazvao baš po njegovoj pesmi i zašto je baš taj album ovonedeljni gistro evergreen.

Mnogo dobre nove muzike vas čeka u ovoj epizodi. Tu je odličan četvrti album za njujorški bend Cut Worms, kog je producirao i na kom je svirao Džef Tvidi iz Wilco. Ako volite pop ili melodičan indie folk, ovo ne bi trebalo propustiti. Za mene je ovo najlepše Cut Worms izdanje u njihovoj karijeri. Ipak, od svih novih albuma koje sam prošle nedelje čuo, ni na jedan nisam toliko odlepio kao na onaj kog je snimila velška harfistkinja Ketrin Finč. Melodije sa njega vam opuštaju svaku ćeliju u telu, bukvalno kao da vas zovu da predahnete od svega. Mada, ukoliko imate potrebu da se u pozadini čuje muzika dok razmišljate o nečemu, imam utisak da ćete još bolje odluke donositi ako vam svira ova harfa. Dugo nisam čuo ništa što ima ovoliko veze sa unutrašnjim mirom kao ova lepota koju je Ketrin snimila. Za sve koji uživaju u savremenom progresivnom džezu tu je sjajno novo izdanje engleskog trija Mammal Hands, a ako se pitate na koji koncert otići ovog proleća, možda vam muzika Stiva Gana koju danas slušamo pomogne u odabiru. Ko voli eksperimentalnu elektroniku tu je novi album za Pan•American i novo izdanje Francuskinje Colleen, a vas ostale danas čekaju još Čet Bejker, Gabi Novak, Đorđe Marjanović, Brus Springstin, Hüsker Dü, Kim Gordon, Bil Frizel, Boni Prins Bili, Stereolab i mnogi drugi.

Svako proleće ima samo jednu prvu nedelju i mislim da bi bila greota ne učiniti je posebnom. Moj doprinos je muzika iz ove Gistro FM epizode. Link za nju vas čeka dole u komentarima.

Gistro FM

12/05/2026

10/05/2026

03/05/2026

26/04/2026

19/04/2026

16/04/2026

12/04/2026

05/04/2026

29/03/2026

22/03/2026

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category