http://www.b92.fm/channel/Gistro+FM, http://gistrofm.mojblog.rs/

Gistro FM, Belgrade (2026)

07/06/2026

Kada su se njih dvoje venčali Bitlsi, Stonsi i Bob Dilan su tek počinjali da osvajaju svet, bila je 1964. Dobili su dvoje dece i živeli u skladu sve do početka devedesetih. Nakon nekoliko razmirica, sredinom devedesetih su se razveli. Ipak, nisu dugo mogli jedno bez drugog. Samo par godina je prošlo dok nisu opet počeli da se viđaju, ne bi li se početkom ovog veka venčali po drugi put. Ostali su zajedno sve do njene smrti prošle godine. Ako ne računamo onaj kratki prekid bili su u braku preko šest decenija.

Nakon njene smrti on je psihički skroz potonuo. Prestao je da viđa prijatelje i da pije lekove, izlazio je samo do prodavnice i gotovo svaki dan je napisao neku pesmu posvećenu njoj. Smišljanje melodija za te pesme bile su mu jedino zadovoljstvo tih dana. Jedna od njih se zvala Ne znam više ni kako da umrem. Nije mu se više ostajalo ovde, ne bez nje. A i to što je imao 85 godina ništa mu nije olakšavalo.

To njegovo čekanje na poslednji voz završilo se u martu ove godine kada je umro. Najzad je otišao kod nje. Doduše, ko zna gde je čovek stvarno otišao, ali izabrao sam da verujem da su se opet sreli. Njeno ime je Džoan Kerol Frej, a njegovo Čip Tejlor. Ceo život se bavio muzikom, a posebno volim njegovu stvar F**k All the Perfect People od pre desetak godina. Bio je rođeni brat glumca Džona Vojta i stric Anđeline Džoli.

Ljudima kao što su njih dvoje nije bilo potrebe objašnjavati šta je to ljubav. Oni su sve znali o sreći, bolu, odricanju, deljenju, istini, laži, kompromisima i pravljenju uspomena. Oni su znali da je život pun mostova, što onih koje smo spalili, što onih koje nismo, ali da su nam svi bili neophodni da dođemo do mesta na kome smo. Nekima od nas te neke ljubavne stvari uopšte ne vredi objašnjavati, a drugima i nema potrebe, jer im je sve kristalno jasno.

Muđu ove potonje spadaju Robert i Frančeska iz knjige/filma Mostovi okruga Medison. Na njih sam prvo pomislio kada sam saznao za priču o Džoan i Džonu. Desnu ruku dajem da se i u njihovom braku neko nekad hvatao za onu kvaku automobila koju je čvrsto držala Frančeska, možda baš sredinom devedesetih kada su se razveli. Nema tog mesta na svetu na kom čovek provede 60 godina bez ijednog iskušenja.

Njih četvoro su razlog zbog koga je na omotu današnje Gistro FM emisije baš ova slika. Na njoj je Cedar Covered Bridge, isti onaj iz filma. Taj most stvarno postoji i napravljen je krajem 19. veka. Kao što je gotovo svako od nas u životu spalio neki most, tako je i ovaj u požaru goreo dva p**a. Ali oba p**a je bio obnovljen i još uvek ponosno stoji u Ajovi. Jer neki mostovi su toliko važni da ne mogu biti spaljeni. To su dobro znali Frančeska, Džoan, Robert i Džon.

U ovonedeljnoj emisiji čućemo dve potresne pesme Čipa Tejlora koje je snimio pred kraj svog života, a koje su se našle na njegovom posthumnom albumu, objavljenom pre neki dan. Premijerno slušamo novu pesmu Eve Braun koja je kao stvorena za pakovanje kofera kada idemo na more, a aranžman je u stilu nekih od najlepših Beach Boys/Bart Bakarak pesama. Albume nedelje su snimili indi rok veterani Death Cab for Cutie, kultni škotski elektro duo Boards of Canada, ali i odlični debitanti iz Čikaga Widemouth na koje su očigledno mnogo uticali Big Thief. Kada je u pitanju Gistro evergreen, danas je to džez klasik Dreams, kog je 1968. snimio mađarski gitarista Gabor Sabo. Bože, kako se lepo spava uz ovaj album! Od noviteta tu je još singl sa nove ploče grupe The Afghan Whigs koja stiže na leto, kao i nova pesma Belle & Sebastian koja će biti nezvanična himna škotske fudbalske reprezentacije na predstojećem svetskom prvenstvu. Danas slušamo i Wilco, Mazzy Star, Elvisa Prislija, Kliforda Brauna, Ane Brun, Guided by Voices, The Beach Boys i još mnogo toga.

Ova zelena, topla, junska nedelja može postati još zelenija uz neke od pesama iz današnje emisije. Link za nju vas čeka dole u komentarima.

31/05/2026

Koliko god scenario bio dobar, koliko god knjiga bila uzbudljiva i uverljiva, niko, ama baš niko, ne može napraviti takav zaplet kao život. Jer život ume da napakuje tako neverovatne stvari, da kada ih nekome prepričavate reakcija je “Ma jeste, baš je bilo tako, važi, sve ti verujem”. Ljudi će nekada pre poverovati u izmišljenu priču koja se nije desila, nego u pravu koja jeste. I ma koliko da nam je život u nekim trenucima očajan, ma koliko da nam se nekad ne živi, mislim da treba ostati do kraja baš zato što nikada ne znamo kog keca iz rukava može izvući.

A postoje i filmovi koji su toliko verni nekim našim već preživljenim osećanjima, da nekada nismo sigurni da li su scenarista ili reditelj dobili neke informacija o našim životima ili je to puka slučajnost. Jedan od takvih je Pariz, Teksas Vima Vendersa, meni lično u top 10 filmova svih vremena. Jedan kadar odatle je na omotu današnje Gistro FM epizode. Travis i Džejn su možda izmišljeni likovi, ali opis njihovih karaktera je toliko slikovit, živopisan, da ne čudi što je ovaj film postao kultni i što se na hiljade parova u nekom trenutku života identifikovalo sa njima. Pariz, Teksas obožavaju čak i oni koji ga ne razumeju, oni koji se dive nekim postupcima glavnih likova, dok istovremeno u svojim životima povlače potpuno suprotne - toliko je veliki. To je jedan od razloga zašto su Hari i Nastasja (opet) na omotu neke moje emisije.

Jedna od pesama koje vam donosi ovaj Gistro FM se zove We’d Make a Good Movie. Ona govori o paru čija ljubav je toliko nesvakidašnja, da je njen autor ubeđen kako bi od toga mogao biti snimljen film koji će dobiti oskara. Autor te pesme je Vili Nelson, hodajuća legenda Teksasa, momak koji je nedavno napunio 93 godine, a ta pesma se nalazi na njegovom novom, 79. studijskom albumu Dream Chaser. Poslednja dva dana ništa nisam slušao toliko kao tu sporu, nedeljnu ploču, pa je sa pravom to prvi album nedelje u emisiji koja nosi naziv po jednoj pesmi sa njega.

Ono što vas još čeka danas je novo izdanje za Pola Makartnija, lagana vožnja sa sveže ploče Kurta Vajla, genijalan novi bend Mildred, kao i novi, setni i pomalo noćni singl kog potpisuje Dea Džanković, a koji zvuči kao muzički susret Slowdive i Anđela Badalamentija. Od noviteta mislim da posebno treba obratiti pažnju na sjajan Indi pop debi Šona Solomona iz Kalifornije, novi singl Robina Gatrija (osnivača Cocteau Twins), kao i fantastičan album nemačkog kompozitora koji se predstavlja kao The Offline. Ako volite Air i Enija Morikonea mislim da nikako ne bi trebalo da preskočite The Offline. Danas slušamo i Wilco, Lusindu Vilijams, The Byrds, The Lemon Twigs, Lars Danijelson Libereto i mnogo toga još.

Ova Gistro FM epizoda je intimna, lična, lagana i nedeljna. Muziku koju danas puštam volim da slušam u miru svoje terase, kada razmišljam o svom životu, ali i onda kada ne razmišljam ni o čemu. Nekad samo sedim, slušam muziku, postojim i ništa više.

Da li će ove pesme na vas imati isti ili sličan efekat, znaćete ako preslušate ovu 984. Gistro epizodu, za koju vas link čeka dole u komentarima.

24/05/2026

Svanulo je još jedno majsko, sunčano, nedeljno jutro u zemlji Potemkinovih sela. Neko će ovog jutra na pijac, neko u selo, neko u krevet, neko na more, neko na posao, neko u tri lepe, a neko nigde. Neko će tugovati, a neko slaviti. Razloga za tugovanje, na mestu na kom se donose zakoni da panduri više ne mogu da budu drugari sa krimosima npr, uvek ima napretek. Za slavlje nešto manje. Možda će danas neko slaviti 85. rođendan Boba Dilana. On sigurno neće. Mogu da se kladim da se stari Bob loži na rođendane koliko i ja na ekonomiju, fudbal i šah. Sve u svemu, bar ako se po jutru dan poznaje, danas bi mogao biti lep dan.

Za tu zgodu, u današnji Gistro FM spakovao sam neke od najlepših pesama koje su objavljene ovih dana. Istina, biće i nekoliko starijih. Jedna od njih otvara emisiju. To je ona stvar koja počinje stihom “I wish that we were always high”, a jedan koji ga prati glasi “You never love if you never trust”. I stvarno je tako, Mark Ajcel je napisao još jednu moju pesmu bolje od mene. Jadan je onaj život koji nema “high” trenutke i još jadnije su ljubavi bez poverenja. Za njih nema mesta u ovom prolećnom jutru, stoga se neću time ni baviti.

Današnji Gistro evergreen je debi izdanje Demijena Rajsa iz 2001. godine. Mislim da muzici nema mnogo ljudi čiji doživljaj ljubavi je toliko blizak mom kao što je Damojanov. To njegovo remek-delo kratkog naziva O me uvek razoruža, naoruža, smiri i zagrli. Upravo to je radio prethodnih nekoliko dana, verovatno po trista devedeseti put u mom životu, pa umesto neke zahvalnice, rešio sam da ga smestim na početak ove emisije.

Švedski muzičar Tomas Jonson, poznatiji kao I’m Kingfisher ima novi, šesti album, a na omotu je fotografija Avalskog tornja. Autor fotke je Aleksa Jovanović. Ne znam kako se desilo da Aleksina slika završi na omotu muzičara kog volim godinama, ali nakon slušanja ovog albuma misim da počinjem da pronalazim vezu u atmosferi slike i muzike. Odličan album, za svaku preporuku.

Kada prođe ovo nedeljno jutro, pa podne i popodne, dolazi nedeljno veče, a garantujem da će ono biti lepše ako budete slušali ambijent amerikanu sa novog izdanja njujorškog benda SUSS, noćni elektro džez Dejva Stejpltona i Nilsa Pitera Molvaera, ili sanjivu elektro psihodeliju sa novog albuma kog će u junu objaviti Danijel Lanoa. Btw, Danijel će danas sigurno poslati Bobu poruku za rođendan, oni su stari drugari.

U ovoj epizodi predstavljam još novo klavirsko izdanje Ansambla za drugu novu muziku, nove albume za The Coral, Džeremija Mesersmita, Little Barrie i tajlandsku grupu Khun Narin, a najavljujem i prvi beogradski koncert škotskih legendi Arab Strap. Ove nedelje u Gistru slušamo i Arsena Dedića, Kralja Čačka, Kevina Morbija, Tindersticks i Izabelu Roselini, Džasmin Majru i mnogo toga još.

Ovo će, nažalost, u većoj ili manjoj meri uvek biti zemlja Potemkinovih sela, ali neće baš uvek svitati ovako blaga i topla jutra, a posebno neće uvek imati u pozadini ovako dobru novu muziku.

Ako vas zanima ovo o čemu pričam link za emisiju vas čeka dole u komentarima.

17/05/2026

Kakav dan za neizlaženje iz kreveta i za uživanje u svim onim divnim sitnicama koje zapravo i nisu sitnice! Znao sam da će se maj ovog vikenda pretvoriti u mali novembar, pa sam shodno tome i birao muziku za današnji Gistro FM.

Ključna pesma u ovoj kišnoj epizodi je A Rainy Night in Soho koju je pre četiri decenije napisao Šejn Mekgovan iz The Pogues. To je ona koja se završava stihovima “Now the song is nearly over / We may never find out what it means / Still there's a light I hold before me / You're the measure of my dreams”. Važno je imati meru za snove u životu - na taj način lakše probrodimo svraćanje novembra u proleće i ove guste kišne kapi koje se slivaju niz sveže ozelenelo lišće velikog drveta ispred moje terase. A pored Šejnovog originala, u ovoj epizodi čućemo još dve verzije ovog njegovog besmrtnog hita - jednu je pre mnogo leta snimio Nik Kejv, a drugu je početkom ove godine objavio Brus Springstin. U obe se čuje ljubav koju ova dva velika muzičara gaje prema Šejnu. A jebeš svaki kišni dan u kome nema ljubavi.

Prvi album nedelje potpisuje Kevin Morbi i mislim da je ovaj njegov deveti studijski album jedan od najlepših koje je snimio u celoj karijeri. Drugi album nedelje je snimio Džef Parker, gitarista grupe Tortoise i jedan od trenutno najvažnijih svetskih džez gitarista. Kada smo kod džeza, posebno treba obratiti pažnju na genijalno novo izdanje engleske saksofonistkinje Džasmin Majre sa etikete Gondwana. Njeno nežno muziciranje u susretu sa orkestrom od 13 članova koji je prati, idealan je za dremku po kišnom popodnevu nakon nedeljnog ručka. Ako pak volite soul, tu je fantastični album čoveka koji se zove Brother Wallace. Danas slušamo i pesme sa nove kompilacije nastale u čast Džoni Mičel (posebno divnu obradu pesme Hejira koju su snimili Fleet Foxes). U ovoj emisiji ćete čuti i Lambchop, Violent Femmes, Kralja Čačka, Saint Etienne, Pola Velera, Primus, Fugazi, kao i premijeru novog album odličnog novosadskog benda Gerecki.

Ako danas ne morate nigde da idete, ako vam je krevet pri ruci i ako vam se sluša neka lepa muzika koja ima veze sa kišnim popodnevima, siguran sam da ćete uživati u novom Gistru.

Koga zanima, link za njega je dole u komentarima.

12/05/2026

Prošlog ponedeljka sam na radio Aparatu celu epizodu Večernje muzike posvetio jugoslovenskom kompozitoru Darku Kraljiću. On je svoju prvu pesmu napisao pre Drugog svetskog rata, a poslednju krajem osamdesetih godina prošlog veka. U tom specijalu sam puštao i te rane, ali i ove poznije. Dugo nisam imao emisiju sa ovoliko pesama (skoro 40), a te Darkove hitove pevaju Arsen Dedić, Gabi Novak, Đorđe Marjanović, Bisera Veletanlić, Duško Jakšić, Đuza Stojiljković, Slađana Milošević, Enio Morikone, Mantovani, Idoli, Josipa Lisac, Duško Gojković, Olivera Marković, Lola Novaković i mnogi drugi. Ako mene pitate, ovi hitovi ne poznaju vreme, a ni doba dana. Ipak, iz nekog razloga meni najviše prijaju u večernjim satima, pa otud u ovoj emisiji. Ona je od danas na Mixcloudu, a koga zanima, link je dole u komentarima.

10/05/2026

I povratna karta, i ona u jednom pravcu, imaju svojih vrlina i mana. No, kako većina nas mnogo češće kupuje ove prve i kako nam je to iskustvo uglavnom poznato, rekao bih par reči o onima koje su u jednom pravcu.

Zašto su tako retke? Zato što menjaju sve iz korena, a osobe koje su spremne za to nećemo sresti iza svakog ćoška. Karta u jednom pravcu podrazumeva mnogo rada, što na sebi, što oko sebe, a znamo koliko je svima pun kufer bilo kakvog rada. To je izlazak iz komforne zone, za koji su spremni samo oni što od života žele mnogo, oni čije ambicije su ogromne. Većini ne treba mnogo, iako često kuka - eventualno malo bolja plata i koji dan više na moru. Nebrojeno je više onih koji će na osnovu tih 10 dana odmora u avgustu posle maštati kako li je živeti na moru dok prekucava onaj glupavi izveštaj za petak, nego onih koji će pokušati da promene taj dosadni posao i život. Neki od njih imaju dobre razloge za to, mada ovo nije priča o tome koja odluka je ispravna. Najlakše je osuditi, a najteže odgovoriti iz tuđih cipela. No, one koji kupe kartu u jednom pravcu gotovo izvesno čeka avantura. Ako toga nema ni malo u vama, baš vas briga za statiku, Paralija u avgustu ionako nigde neće pobeći. Ali ako ima, a i pored toga nemate tu kartu u jednom smeru, jedna od mogućih opcija je maštanje. E tu nastupa Gistro FM.

Ima ta jedna pesma o bekstvu na Lastovo. Ona se završava stihovima “karta je u jednom pravcu”. Ali stihovi koji se čuju u njoj pre tih finalnih čine je jednom od najlepših koje sam čuo u životu. Oni govore o onoj neprestanoj borbi protiv sebe, o tome kako je kada su ti jasniji postupci svih drugih osim svojih, ali i o odnosu oko kog se uvek jedan više lomi i cima. Reč je o poslednjoj pesmi bečejske grupe Eva Braun, ako mene pitate jednoj od najlepših iz cele njihove karijere. Sve to je samo jedan od razloga zašto Gistro FM počinjem baš sa njom i to drugi put u samo nekoliko meseci.

A u ovoj epizodi vas čeka nova muzika Rolling Stones i Električnog orgazma i to rame uz rame. Na stranu muzički ukusi, ali šta god da traje toliko dugo (realno skoro ništa) teško da može biti loše. Kada smo kod takvih, danas slušamo i novu pesmu Pola Makartnija, zapravo njegov prvi duet sa Ringo Starom, a tu je i jedan Dilanov klasik kog mnogo volim. Što se tiče klasika, danas slušamo i jednu meni dragu Delčinu pesmu, ali i prvi put u životu sam pustio nešto od grupe Film. Malo li je za jednu regularnu Gistro epizodu? Malo ili ne, to nije sve.

Nakon skoro jedne decenije pauze u petak se vratio kanadski superbend Broken Social Scene. Njihov novi album je toliko dobar i svež da je potpuno dao smisao tom velikom čekanju. Novozelanđanka Aldus Harding ima novo, peto izdanje, koje kritika već sada proglašava najboljim u njenoj karijeri. Čeka vas još nova muzika koju su snimili Father John Misty, Lambchop, Kurt Vajl, te fenomenalni gitarista grupe Tortoise Džef Parker, a Gistro evergreen je debi izdanje nikad prežaljenih Australijanaca The Devastations, koje i posle više od dve decenije zvuči sveže. I to je naravno samo deo onoga što sam spakovao u ovu prolećnu, “lastovačku”, eskapističku epizodu.

Životni vek čoveka je mnogo kratak i greota je bar jednom ne probati sve one blagodeti koje nudi karta u jednom pravcu, bez obzira na sve moguće rizike. Ako pak nemate priliku za njom, možete slušati muziku iz današnjeg Gistra i zamišljati da je ipak imate. Ja često radim takve stvari.

Link za emisiju je dole u komentarima.

03/05/2026

Nemam vikendicu u šumi ispred koje bih raspalio roštilj, a i rano ustajanje nikada nije bilo među mojim omiljenim aktivnostima. Nemam prijatelja koji ima jedrilicu, pa da me poveze na prvomajsko krstarenje po, još uvek studenim talasima, nemam lovu to da platim, a i nisam mnogo dobra riba da bi neki neznanac to možda uradio za dž. Zapravo i nisam neko ko se preterano loži na socijalizaciju bilo koje vrste i priznajem da mnogo volim prazan Beograd početkom petog meseca u godini. Tako sam i ovaj prvi maj proveo tu negde između Geneksa i Ruda, što sam sa sobom, a što sa par bliskih ljudi koje volim.

U tim trenucima soliranja slušao sam novu muziku, od kojih je većina završila u današnjem Gistru. Jedna od pesama kojoj sam se više p**a vraćao je Ride Lonesome, novi singl za Becka. U njoj postoji stih “You know it’s wrong to turn your heart into your worst enemy” i mišljenja sam da Beck dugo nije napisao lepši. Ako ti sopstveno srce postane neprijatelj, tu svi lekari postaju nemoćni. Otud baš taj stih kao naslov današnje epizode.

A u njoj vas čeka brdo noviteta, od kojih je većina kao stvorena za jedan sunčani, majski, nemorajući dan. Pre svega tu je nova kompilacija Pola Velera i to drugi deo njegovih BBC snimaka. On je tu svirao i The Jam pesme, i Style Council i ove iz solo karijere i neverovatno je kako zvuče kao kompaktna celina iako su pank, pop, soul i džez. Malo ljudi tako lepo stari kao Pol Veler.

Posebno treba obratiti pažnju na bend Setting čiji debi za etiketu Thrill Jockey mi je jedan od najlepših ovogodišnjih albuma. Krautrok, folk i elektronika odavno nisu bolje zvučali zajedno. Ako se ložite na psihodelični rok, Pavement, Velvet Underground, Galaxie 500 ili Real Estate, ne bi trebalo da propustite odlično novo izdanje grupe True Green. Ko voli mešavinu soula i džeza, a posebno fanovi Džajlsa Pitersona, uživaće u novom albumu britanske grupe Nostalgia 77, a ako tražite idealan art pop album za sunčano prolećno popodne, preporučujem novu Vendi Ajzenberg. Kada je u pitanju Gistro evergreen danas predstavljam remek-delo grupe The Mountain Goats iz 2006, po Mol mišljenju jedan od najlepših break-up albuma svih vremena Get Lonely. Pored njih slušamo i Koop, Kralja Čačka, Everything But the Girl, Wilco, nove The Black Keys, Mojave 3, The Junipers i mnogo toga još.

Sve vreme dok sam pakovao muziku za današnji Gistro u glavi sam imao melodije koje su idealne za majsko vreme. Na vama je da procenite koliko sam uspeo u tome.

Link za emisiju je, kao i uvek, dole u komentarima.

26/04/2026

Mnogo onoga što znamo ima veze sa knjigama koje smo pročitali. To je jedan od razloga zašto ih volimo i zašto se nekima vraćamo opet. Ali šta je sa onim knjigama koje smo počeli da čitamo i koje nikad nismo završili? Mnogo je razloga zašto su neke od njih ostale nepročitane: nismo imali vremena, u nekom trenutku su postale dosadne, morali smo da ih vratimo u biblioteku i više ih nikada nismo uzeli ili nam se samo nisu dopale. Što se mene lično tiče, mislim da su gomile onih knjiga koje sam pročitao i onih koje nisam, približno iste visine.

Znanje koje sam stekao o životu, svetu, ljudima, pa i o samom sebi iz pročitanih knjiga nikad mi nije bilo upitno. Upravo zato nikada nisam potcenjivao knjige od kojih sam odustao. Mnoge od njih sam prestao da čitam na pola ili čak nakon pređene dve trećine. To što ih nisam završio i što se ne nalaze na listi mojih omiljenih knjiga nema nikakve veze sa onim što sam saznao iz njih. Štaviše, postoje primeri da sam više naučio iz nekih dopola pročitanih nego iz onih u kojima sam stigao do poslednje korice.

Upravo o takvim knjigama govori jedna pesma koju sam spakovao u današnji Gistro FM. To što nešto nije završeno ne znači da nema vrednost ili da je glupo. Kao što sam rekao, nekada, neki od razloga za odustajanje od knjige nemaju veze sa njenim kvalitetom. Uostalom, postoje i one kojima se posle nekog vremena vratim i uspem da ih svršim. Zato sam rešio da ovonedeljni Gistro FM posvetim baš tim knjigama do čijeg kraja nisam stigao, a koje su bolje od nekih koje sam cele pročitao. Otud i naslov ove epizode Unread Books.

Jednom kada odem odavde dobro znam na koji dan ću misliti. Znam tačno kad je i gde je bio, kakvo je vreme bilo, da li sam ga proveo sam ili sa nekim i zbog čega mi je toliko važan. Pomislim na njega i sad dok još uvek ne planiram odlazak, bar ne onaj finalni. I uvek kada mislim na njega napolju je proleće, sve je zeleno, plavo i žuto oko mene. Tada jako volim da slušam onu divnu pesmu koja govori baš o jednom takvom. Mislim na Zlatni dan, verovatno najpoznatiju pesmu Bisere Veletanlić, koja otvara današnji osunčani Gistro FM.

Prvi album nedelje je novo izdanje za Kralja Čačka Dobro jutro, ljudi. U pitanju je dupli album, ima 24 pesme i traje skoro sat i po. Na njemu su nas Neša Marić i njegov brat Marko sa stilom provozali kroz šansonu, pop folk balade, kabaretske melodije i tihe, noćne jazzy minijature. Čekao se ovaj treći album Kralja Čačka 7 godina, a sudeći po onom šta čujemo, to čekanje se višestruko isplatilo.

Da je živ, Roj Orbison bi prošle nedelje napunio 90 godina. U to ime, danas predstavljam njegov posthumni album King of Hearts iz 1992, jedan od onih kojima se često vraćam već 34 godine. Mnogo volim Roja, sve njegove faze i svaki čas vrebam neki povod da ga pustim u paketu sa novom muzikom koja mi se sviđa.

A kad smo kod noviteta, danas vas čeka odličan Laurel Canyon pop folk album harfistkinje Mikaele Dejvis, verovatno najlepše izdanje u karijeri za Anđela De Ogastina, dugogodišnjeg saradnika Sufjana Stivensa, nova pesma nekadašnjeg lidera grupe REM Majkla Stajpa, kao i odličan, psihodelični, krautrok-indi debi album Australijanaca Station Model Violence. Ako tražite instrumentalnu muziku koja je idealna za intimnu atmosferu dvoje ljudi koji se vole bez odeće na sebi, toplo preporučujem instrumentalnu verziju poslednjeg albuma dua iz San Franciska The Saxophones. Dugo nisam čuo nešto baš tako senzualno. Pored njih u ovoj epizodi čućete još novog Daga Gilarda, White Fence, novi singl za The Afghan Whigs, kao i proverene hitove za Violent Femmes, Ileni Mandel, Yo La Tengo, Kseniju Erker, The Magnetic Fields i mnoge druge.

Pred nama je još jedan sunčani, prolećni, nedeljni dan. Možda se neko od nas u njemu vrati nekoj knjizi koju nije završio, a možda i ne. Šta god budete radili sasvim sam siguran da će vam više prijati ako pustite najnoviji Gistro FM.

Kao i uvek, link za njega vas čeka dole u komentarima.

19/04/2026

Neka jutra su lepša od drugih. Nekad to ima veze sa načinom buđenja, nekad sa prostorom, nekad sa vremenom, nekad sa raspoloženjem, nekad sa muzikom, a nekad sa društvom. Ima ih raznih…

Postoje prolećna, zelena jutra, pored širom otvorenog prozora, ispred kog je bašta o kojoj se neko stara. Recimo da ona sedi i puši na ivici prozora, duva dim napolje kako se ne bi osetio na zavesama. Gleda ga dok se budi, čeka da otvori oči i da podele njegov prvi pogled tog dana. Dok se to ne desi možda i skokne u radnju, kupi novine, vruć hleb, jogurt, paštetu i paradajz. Nije to neka gozba, ali je proleće, skupa su, gladni jedno drugog, ku’ćeš veće gozbe?

Dok mu miris vrele kafe kroz nozdrve unosi javu u san, ona ga gleda i čeka. Jednom i ona da čeka. Budi se. Iako je u sobi tišina, on čuje muziku. Prvo iz daljini dopire At the Chime of a City Clock od Nika Drejka, a onda je zvuk sve bliži. Ona se smeje i ćuti. Melodija postaje sve jasnija u njegovim ušima, stihovi o ispravnom satu na trgu rasgovetniji i sad je već siguran da ne postoji lepša jutarnja pesma. Čim se završila počela je jedna Elvisova i to nešvilska, pa jedna od Bila Kalahana i tako je tog jutra svaki kraj imao dostojni početak. I njemu su ivice usana bile bliže ušima nego kad je otvorio oči. No uskoro se nije znalo čemu su bliže koje usne, čije su koje i tačno koju melodiju one izvode.

Postoje ta melodična jutra koja se zvižduću skupa, a postoje i ona užurbana, ona u kojima se trudimo da stignemo tamo gde moramo stići ukoliko želimo novac npr. A postoje i ona lenja, spora, u kojima smo zavaljeni u fotelji ili u besciljnoj šetnji gradom sa savijenim novinama pod miškom. Nisam siguran kakvo je tačno jutro bilo za Sonju Savić na ovoj divnoj slici sa Terazija, ali znam da se ove godine obeležava 4 decenije albuma Distorzija Električnog orgazma. Na njemu ima mnogo hitova, a jedan od većih je Debela devojka koji je posvećen upravo Sonji. Ako imamo to u vidu, te da sam prošle nedelje započinjao dane sa nekim pravim, pravcatim jutarnjim pesmama, to je razlog zašto se današnji Gistro FM zove We Can Make the Morning, zašto su neke od njih u njemu i otkud Sonjino jutro na omotu.

Pored pomenutog albuma Električnog orgazma, današnji drugi Gistro evergreen je izdanje staro tačno dve decenije, poslednji album iz American serije Džonija Keša A Hundred Highways. To je još jedan od onih albuma koje čujem kada zamiriše prva kafa, pa makar ga niko nigde ne pustio. Da biste osetili neku muziku, nije baš svaki put neophodno da je čujete. Sve pesme sa tog albuma koje je Džoni otpevao osećam na različite načine, a možda ponajviše onu od Gordona Lajtfuta i klasik Jana Tajsona Four Strong Winds (takođe drag i u verziji Nila Janga). Otud te pesme na početku ovonedeljne epizode. Jer zašto da buđenje ne bude što ugodnije?

Od noviteta danas vas čekaju fenomenalni novi singlovi za Massive Attack i Toma Vejtsa, Kevina Morbija, Stiva Gana, Broken Social Scene i možda najlepši od svih, onaj sa novog solo albuma pevača grupe Okkervil River, Vila Šefa. Žerar Lav je godinama bio u Teenage Fanclub, a ove godine gostuje na sjajnom solo albumu Denija Džordža Vilsona iz Londona, na kom čujemo vrhunskog singer songwritera na delu. Isto tako mislim da treba obratiti pažnju na fenomenalni drugi album benda Penny Arcade, koji zvuči kao mešavina The Smiths, Spacemen 3, Pixies i Mazzy Star. Danas slušamo i Elvisa Prislija, Pionir 10, Widowspeak, El Ten Eleven, S.G. Goodman, Deary i mnogo toga još.

Mnogo je različitih jutara ali nijedno ne može da se porede sa onim koje ima melodiju, možda baš neku iz današnje, savršenim jutrom inspirisane, Gistro FM epizode. Link za nju je dole u komentarima.

16/04/2026

Čim dođe proleće meni se izuvaju cipele, oblači mornarska majica, ukrcava na brod i putuje po Mediteranu. Kako realno od svega toga mogu samo da se izujem, ostaje mi samo maštanje. Tako sam prošlog ponedeljka na radio Aparatu, u okviru emisije Večernja muzika, puštao neke od najlepših italijanskih pesama koje znam i tako bar u mislima otputovao na Apenine. Povod za emisiju je odavanje poslednjeg pozdrava Đinu Paoliju, a pored njega sam puštao pesme koje su pevali Adrijano Ćelentano, Rita Pavone, Ornela Vanoni, Rafaela Kara, Fabricio de Andre, Arsen Dedić, Dragan Stojnić, Mina, Domeniko Modunjo, Paolo Konte, Don Antonio, Ketrin Spak, Đani Morandi i mnogi drugi. Samo zamislite neki ribarski gradić, sa uskim kamenim ulicama, negde na italijanskoj obali Jadranskog mora, pojačate muziku i više niste ovde. Bar ja tako.

Link za celu epizodu je dole u komentarima.

Gistro FM

07/06/2026

31/05/2026

24/05/2026

17/05/2026

12/05/2026

10/05/2026

03/05/2026

26/04/2026

19/04/2026

16/04/2026

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category

Listing takedown request