Gistro FM (2025)

18/08/2025

Iako su mi u pojedinim trenucima nedostajali neki ljudi, veći deo vremena u onih mesec dana kada sam bio na moru, uživao sam u samoći. Tako na primer uveče prostudiram mapu ostrva i rešim da bih sutra mogao da odem na naku plažu na zapadnoj obali. Ujutru se probudim bez alarma, popijem kafu u tišini, dok sa terase gledam plavu pučinu. Spakujem kupaće, peškire, mp3 plejer, Uncut i knjigu, sednem u auto i kažem u sebi “A što moram da idem na zapadnu stranu? Mogao bih ipak na jug danas. Ma da bre, idem na jug.” I odem na jug. Nikom ne moram da objašnjavam zašto na jug, zbog čega sam se predomislio, nema onog “pa jesmo se dogovorili” i slično. Jer more je sloboda.

E pa slično se osećam dok pravim emisiju Velvet Echoes za svoj Patreon kanal. To je ona emisija u kojoj puštam instrumentalnu muziku, bilo da je to lounge, easy listening, elektronska, ambijentalna, džez ili neka šesta vrsta. Nisam ograničen rokom trajanja, čak ni danom i terminom emitovanja, ne zanima me ni najmanje da li muzičar kog puštam ima zvučno ili “bezvučno” ime, a isto tako mogu u poslednji tren da promenim koncept, ako mi se bašćefne. Iako volim da pravim i Gistro FM, uživanje koje imam dok spremam Velvet Echoes je nemerljivo sa bilo čim drugim. U toj emisiji se čak ni ne uključujem svaki čas između pesama, već samo na početku najavim šta vas čeka sledeća dva sata i pustim muziku. U životu sam radio razne poslove, neke bolje, neke gore, ali nikada nisam imao nijedan ni približno tako dobar i inspirativan kao ovaj na Patreonu. Nikad nigde nisam davao više od sebe i nisam bio kreativniji. Tačnije, bolje od ovoga ne mogu i da hoću. I onda te za sve ovo još ljudi nagrade pretplatom, kažu ti da im je baš takva muzika nedostajala I nemaš više neplaćene račune i “kasni mi plata” muke. Kosmička pravda definitivno postoji, bar u mom slučaju.

Iako se emisija Velvet Echoes može slušati samo na Patreonu, rešio sam samo još ovog p**a da napravim izuzetak. Prvo, stvarno mi je žao da ovakva muzika ne dođe do većeg broja ljudi, a s obzirom da su leti na mom Mixcloudu smanjene aktivnosti, poželeo sam da osvežim malo i taj kanal. Ali ono što je sigurno je da je ovo jedna od poslednjih Velvet Echoes epizoda koja je šmugnula van Partreona.

U njoj vas čega dva sata savršene letnje lounge instrumentalne muzike. Neke od ovih pesama su toliko letnje da je jeres slušati ih u nekom drugom godišnjem dobu. Većina njih je lagana, neopterećujuća, orkestrirana, izrazito melodična i asocira na more i daleka ostrva. Baš uz nekoliko pesama sa ove plejliste sam pio prvu kafu kada sam bio tih mesec dana na moru. Sada to radim na svojoj terasi, ali te melodije su još uvek tu. Sve počinje instrumentalnom verzijom Arsenove (i Gabine) pesme Pusti me da spavam, na šta se nadovezuje lounge himna Lujon Henrija Manćinija, da bismo kroz džez, bosanovu i pop prošetali kroz vreme, kontinente i žanrove, završivši sve nekom divnom, japanskom, klavirskom, ambijentalnom melodijom.

Ako me pitate kakvu muziku sam najviše slušao ovog leta, odgovor leži u ovoj Velvet Echoes epizodi. Link za nju vas čeka dole u komentarima.

PLEJLISTA:

Arsen Dedic - Pusti me da spavam
Henry Mancini – Lujon
Henry Mancini – Siesta
Percy Faith - Theme From a Summer Place
Cal Tjader – Spooky
Burt Bacharach - Monterey Peninsula
BBC Orchestra - The Summer Knows
Bert Kaempfert and His Orchestra - Spanish Eyes
Ray Anthony - Samba de Orfeu
Paul Desmond – Circles
A.C.Jobim - Captain Bacardi
Bill Perkins - Little Bird - Little Boat
Lalo Schifrin - Lalo's Bossa Nova
Milt Raskin – Maika
Maston – Swans
The Islanders - Kon-Tiki
The Shadows – Kon-Tiki
Los Indios Tabajaras - Smoke Gets In Your Eyes
Lennie Niehaus - Claudia's Theme
Dorothy Ashby – Games
Keith Mansfield - Morning Broadway
John Barry - Fun City
Homelife - Exotic Interlude
Micksun - Pagliocca (Sad Clown)
OP8 – OP8
Lambchop - Being Tyler
Harley Toberman - Thoughts in Time
Alan Hawkshaw & Brian Bennett - Alto Glide
Air - Casanova 70
M.E.A. Group - Onda Nueva
Fuubutsushi - Shepherd's Stroll

25/07/2025

Kada dođu vreli letnji meseci, a ja nisam na moru, volim da slušam melodije koje me odvode tamo. Tako sam se početkom ovog veka navukao na staru havajsku muziku. U periodu između 2005. i 2010. postojao je blog na kome je neki lik iz Amerike svakodnevno kačio sve te opskurne, stare, lounge i havajske albume, mahom iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, mahom ripovane sa ploča. Uspeo sam da skinem preko 50 albuma odatle, pre nego što je blog umro. Onda sam nastavio sam da istražujem po internetu i svakog leta sam skinuo bar još desetak takvih albuma. Vremenom, moj havajski/lounge folder se povećao i sada broji oko stotinak albuma. Svega tu ima, od exotica pravca (Martin Deni, Les Bakster i Eskivel), preko bosanove, sve do džeza i neoklasike. Na većini tih albuma se u pozadini muzike čuju zvuci džungle, talasa, egzotičnih životinja i noći. Muzika je ekstremno opuštajuća i čim je čujete jasno vam je zašto se vezuje za leto, more, odmor i hedonizam.

Tako sam rešio da napravim jednu emisiju u kojoj ću puštati isključivo takve pesme. Emisija se zove Velvet Echoes, emituje se samo na mom Patreonu, ali ova deveta, letnja epizoda je toliko unikatna i opuštajuća, da mi je bilo žao da je ne čuje još neko. U poslednja dva dana sam dobio četiri poruke na Patreonu u kojima mi dugogodišnji Gistro FM slušaoci kažu da im je ovo najbolji miks koji sam napravio. Iako mislim da preteruju, činjenica je da ovakvu muziku retko puštam i još veća činjenica je da su ove pesme divne. Mislim i da te njihove fascinacije imaju više ima veze sa samom muzikom, nego sa mnom. Uostalom, ja sam ih samo poređao.

Epizoda se zove Sounds of Vintage Hawaii, traje dva sata i 30 od 35 pesama je stara i instrumentalna muzika sa Havaja, idealna za ove vrele dane i noći. Osim Elvisa Prislija i pesme Blue Hawaii kojom započinje lista, pomenutih Denija i Eskivela, ostala imena uglavnom nisu mnogo poznata. Najveći broj pesama je iz pedesetih i šezdesetih. Ja se uključujem samo jednom, na samom početku, a onda vas ostavljam uz muziku. Imate plejlistu, a imate i shazam za numere koje vas posebno zanimaju.

Kada budete čuli neku od tih pesama, verujem da ćete se isto kao i ja zapitati kako je to moguće. Jer kada bi postojao raj, u njemu bi se slušala baš ovakva muzika. Ove melodiju su more, okean, odmor, krevet, noć, pesak, palme i jedno veliko Nemoranje.

Link za celu emisiju vas čeka dole u komentarima.

PLEJLISTA:

Elvis Presley - Blue Hawaii
The Brothers Cazimero - The Sound of the Sea Surrounds Me
Martin Denny – Exotica
Martin Denny - Beyond the Reef
The Surfmen - Tahiti Sunrise
101 Strings - Moon Of Manakoora
Hawaiii Calls Chorus - Quiet Village
Waikiki Beach Boys - Hawaiian Dreamboat
Big Ben Hawaiian Band - Now Is The Hour
Al Caiola - Sugar Island
Gordon Jenkins - Aloha Oe
Robert Delgado - Sweet Leilani
The Sunday Manoa - Pa'au'au Waltz
Alf Barrie - The Hands I Love
The Hans Jorgenson Orchestra - Carribean Midnight
Michael Giacchino - Medal of Honor
Michael Giacchino - Life & Death
Ìxtahuele – Places
Branko Mataja - Sreo sam te
Kava Kon - Pacifica 66
Ferrante & Teicher - Quiet Village
Luke Leilani & His Royal Hawaiians - Hawaiian Night
Gene Rains Group - Far Across the Sea
Esquivel – Granada
Don Tiki - Exotica '97
The Northern Dance Orchestra - Sounds Like Summer
Billy Vaughn - Theme From a Summer Place
The Sound Breakers – Marooned
Frank Hunter - Lost in the Stars
Walter Wanderley - Summer Samba
Biscaynes with Co-Encidentals - Midnight in Montevideo
Robert Drasnin - Chant of the Moon
The Blue Bells – Atlantis
Tak Shindo - Huts of Kichwamba

10/07/2025

Poslednjih par meseci mi je malo šta tako veliki gušt kao spremanje emisije Velvet Echoes na Patreonu. Reč je o dvosatnoj emisiji koja se emituje jednom nedeljno i u kojoj ne pričam previše. Samo na početku najavim šta vas čeka sledeća dva sata i onda vas ostavljam u muzici – instrumentalnoj i relaksirajućoj. Taj serijal možete pratiti samo na mom Patreonu i nigde više. Ipak, danas sam napravio izuzetak i upravo sam na Mixcloudu zakačio drugu epizodu emisije Velvet Echoes, emitovanu pre mesec i po dana. Naime, muzika iz te epizode mi je toliko draga, prelazi između melodija su tako organski i osećanje koje imam dok slušam ove kompozicije mi je toliko dobro, da nisam odoleo da je ne podelim i sa ljudima van Patreona. Nekako mi je žao da u ovom miksu uživa samo 150 ljudi. A I lista je idealna za odmaranje u letnjoj večeri. No, ovo je izuzetak i ubuduće ćete emisiju Velvet Echoes i dalje moći da slušate samo na Patreonu. Ovog vikenda stiže osma epizoda.

Inače, tokom leta na Patreon se vraća i emisija KindaPop u kojoj ću puštati novu muziku koja se pojavila preko leta. Gistro FM je do septembra na pauzi, ali novi, neki odlični albumi i dalje stižu, pa bi bilo šteta ne podeliti ih ni sa kim. Motaju mi se po glavi i neki specijali posvećeni Eriku Satiju i Eniju Morikoneu, koji će uskoro moći da se slušaju takođe na Patreonu. Tamo vas već sad čekaju i filmske preporuke, emisija kratke forme Najlepše pesme, a redovno objavljujem i svoje stare priče. Neke od njih ste možda već čitali, a neke imaju premijeru upravo na Patreonu. Ispod vas čeka najava za pomenutu Velvet Echoes epizodu koja je od danas svima dostupna na Mixcloudu. Link za nju, ali i za moj Patreon, čeka vas dole u komentarima.

----------------------------------------------

Od svih muzičkih mikseva koje sam napravio u svom životu, ako bih morao da biram samo jedan koji mi je najdraži, onda bi to bio ovaj. Upravo ova mešavina instrumentalnog folka, sporog džeza, klavirske i ambijentalne muzike odražava moj karakter više nego bilo koja druga plejlista koju sam napravio. Ako vam se pluta na muzici, putuje kroz misli i odmara u svakom smislu te reči, garantujem da ćete dva sata uživati u drugoj epizodi emisije Velvet Echoes.

PLAYLIST:

Area Code 615 - Always the Same
Area Code 615 – Sausilito
Ennio Morricone - Il clan dei Siciliani
Tom Waits – Closing Time
Yusef Lateef - First Gymnopedie
Branka Parlic - Metamorphosis Two
Bohren & der Club of Gore – Patchouli Blue
Vega Trails - Spiral Slow
Brian Eno – New Moons
Paddy McAloon - Fall from Grace
Bitchin Bajas – Amorpha
Leftfield – Melt
Forgiveness – Rainbird
Akamatsu - Gymnopedie 8 (4/4)
Hauschka - Chat Noir
Enrico Rava – Amnesia
Paolo Fresu & Uri Caine - Darn That Dream
Sonny Rollins & Herbie Hancock - Round Midnight
Paul Desmond - Body and Soul
Tord Gustavsen Quartet – Suite
Adriano Maria Vitali - Velvet Blue Circles
Hans-Joachim Roedelius - Unter blühenden Bäumen (Beneath Blooming Trees)

29/06/2025

Nemam o sebi baš neko posebno mišljenje. Imam mnogo mana, karakter mi nema mišiće, nestrpljiv sam, često lenj i uprkos iskustvu, solidno lakoveran. Ali čak i meni ovako polovnom nekad dopizdi sve ovo oko nas. Ne mislim tu samo na ovu nesrećnu zemlju, nego na celu planetu. Stvarno ne mogu više da podnesem glupave, samouverene budale iz čijih usta izlaze isprazne reči, ljude koji koriste reč „fašista“ za svakog ko drugačije misli od njih, svet koga nedostatak informacija ne sprečava da pravi podele na ove i one, idiote koji svoje strahove pokušavaju da kamufliraju bahatošću, lažove koji misle da im se veruje samo zato što im glas ne zadrhti i sve one koji su ubeđeni da se Veliki prasak desio samo zbog njih. Tada želim da odem u najgušću šumu na svetu, na najudaljenije ostrvo na okeanu, planinu sa najstrmijom ivicom u Nepalu, a ponajčešće na drugu planetu. Kao što rekoh na početku i sam sam daleko od cvećke, ali ne umem pobeći od sebe. Probao sam, odselio sam se na drugi kraj sveta, ali džaba. Zato mi samo preostaje da maštam kako se nalazim u ovom avionu sa fotografije i kako letim daleko odavde u neku izmišljenu civilizaciju, gde bića imaju još neku aktivnost od insistiranja da drugi misle kao oni i da veruju svemu što kažu. Utopija, znam, ali šta da radim kada ne umem bolje.

Ima ta divna pesma koja kaže „I’m leaving on a jet plane, don’t know when I’ll be back again“ u koju volim da se sakrijem baš u tim danima kada me sve živo žulja, čak i mene koji sam ovako obao. Baš sa njom sam rešio da počnem i završim današnju Gistro FM epizodu, koja je ujedno i poslednja pred letnju pauzu. Sledeća emisija stiže početkom septembra. Doduše, oni koji su na Patreonu moći će da slušaju novitete i tokom leta.

Brus Springstin je u petak objavio boks set od 7 starih albuma koje nikada pre nismo čuli. Što se mene tiče, ne zna se koji je lepši od kog. Još uvek mi je teško da poverujem da je ovako dobru muziku držao u šteku sve ove godine. Jedan od njih zvuči kao da ga je snimao u saradnji sa Bartom Bakarakom, Morikoneom i Frenkom Siantrom, te da su mu pomagali Skot Voker i Nik Kejv. Vrlo je netipičan Brusov album, ali isto tako jedan od najlepših koje sam čuo. Znali smo da je roker, ali ne i da ume biti crooner. A ume samo tako. Jedva sam se suzdržao da danas ne pustim više od dve pesme sa njega. Nema na ovoj planeti trenutno mnogo većih muzičara od Brusa Springstina.

Danas pravimo mali omaž nedavno upokojenom Lalo Šifrinu, čoveku koji je snimio muziku za preko 200 filmova. Jednu njegovu pesmu su semplovali Portishead u svom prvom hitu. Od noviteta tu je fenomenalan soul album za Durand Jones & The Indications, jedan od najboljih indi pop albuma iz ove godine kog je snimio njujorški bend The Davenports, odlično sedmo izdanje za BC Camplight, kao i nove singlove za Maka Demarka, The Lemonheads, Kurta Vajla i Animal Collective. Posebno obratite pažnju na dva spora, atmosferična, noćna, letnja, ambijentalno-folky lounge albuma, čiji naslovi vam neće mnogo značiti, ali melodije će vas začarati. Društvo nam prave još Weezer, Superchunk, My Morning Jacket, Džon Denver, Pan American i mnogi drugi.

Možda ne možemo pobeći za stalno od svega onog što nas žulja, ali možemo bar na dva sata. Neke od ovih pesama su idealno prevozno sredstvo baš za tu zgodu. Link za celu emisiju je dole u komentarima.

24/06/2025

Bezbroj noći sam proveo na svojoj terasi slušajući neku muziku. Bilo da sam sa nekim ili sam, da nešto čitam ili razmišljam, da se razbuđujem ili sanjarim otvorenih očiju, uvek volim da mi nešto svira. I naravno da je dijapazon te muzike veliki, posebno ako se imaju u vidu godine u kojima uživam na taj način. No ipak, mislim da postoji nešto što sam na terasi slušao više od bilo čega drugog. To je instrumentalna muzika, koja ima osnovu pre svega u džezu, onom astralnom iz sedamdesetih, ali i nekoj nećnijoj elektronici i ambijentalnoj muzici. Upravo takvu muziku objavljuje etiketa Gondwana Records iz Mančestera, koja mi je poslednjih godina omiljena muzička izdavačka kuća. Sva njihova izdanja sam preslušao, obožavam bar dve trećine njih i nema albuma koji nije prošao večernji test na mojoj terasi. Zato sam rešio da skupim neke od najlepših pesama sa te etikete i spakujem ih u jednu celu emisiju. Ko želi da odmara dušu i telo uz ove lagane, večernje zvuke, link za tu dvočasovnu emisiju ga čeka dole u komentarima.

21/06/2025

Još jedno leto je tu. Uskoro stižu lubenice, trešnje su opet preskupe, ponovo kreću šokiranja zbog vrućina usred jula, mačke će opet da se osvežavaju iz barice koje prave komšijske klime, ljetnji Tuđman se vratio, fotke prekrštenih nogu na ležaljkama su već tu, a aranžmani za morske destinacije prodavaće se kao i svakog leta. Novi ratovi, bahati političari, online i offline mudroseri, kao i planeta kojoj nas je odavno pun kufer, neće mnogo uticati na sve one lepe i ružne rituale koji se dešavaju oko nas početkom svakog leta.

Ne znam da li ću ići na more ovog leta. I ako odem, biće to neki septembar ili oktobar. Niti imam love za sezonu, niti me loži da se guram sa milion ljudi. U slučaju da odem, verovatno ću opet ići sam, jer najbolje se putuje, a i piše, kada putuješ sam. Verovatno ću biti kao ovaj sedi deda sa slike koji sam za stolom pije kafu i gleda u pučinu. Jedino ću valjda imati malo manje odeće na sebi od njega. No, pogled u pučinu će biti sasvim izvestan.

Postoje mnoga pitanja na koja nemam odgovore, mnoge stvari koje me muče, mnoge odluke koje me cimaju za rukav da ih donesem i mnogi poslovi da se završe ili otpočnu, a za sve te muke niko nema bolji odgovor od pučine. Bar u mom slučaju. Dok posmatram tu nevidljivu liniju koja deli plavo od plavog, sa lakoćom završavam odavno započete priče, davne dileme volšebno dobijaju epilog, zaboravljam one koji žele da budu zaboravljeni, mislim na one koji daju sve od sebe da ne budu zaboravljeni i moj mir sa terase u Jerkoviću tad najzad dobija adekvatan saundtrak u vidu šuštanja slane vode na pustoj plaži. Kad smo kod saundtraka, biće tu i neka muzika svakako. I to baš neka koju puštam u današnjoj Gistro FM epizodi.

Nedavno se pojavila jedna fenomenalna kompilacija Jugoton bosanova u izdanju austrijske etikete Everland Music. Ona je posvećena pop muzici snimljenoj u Jugoslaviji između 1963. i 1983, onoj koja je nastala pod uticajem brazilske bosanove. U pitanju su neke manje ili više opskurne pesme Arsena Dedića, Kiće Slabinca, Gabi Novak, Beti Jurković, Dubrovačkih trubadura, Nina Robića, Višnje Korbar, Džimija Stanića i mnogih drugih. Ako budem išao na more, nju ću spakovati odmah nakon pasoša, to već sad znam. Slušaću je na koje god more odem, ali ako to bude Jadran, sviraće mi glasnije nego u Grčkoj. To je današnji prvi album nedelje.

U fokusu ove emisije biće pesma La Mar koju je napisao i proslavio 1946. francuski šansonjer Šarl Trene. Čućemo je u nekoliko verzija, a njena obrada na engleski nosi naziv Beyond the Sea, po kojoj se i zove cela ovonedeljna epizoda. Iako je tu pesmu ponajviše popularisao Bobi Darin, danas je slušamo u džez verzijama Harija Džejmsa (iz 1947) i Rodžera Vilijamsa (iz 1956), a moja omiljena je akustična, koju je prošle godine snimio besmrtni Kaetano Velozo. Ne mogu da dozvolim početak još jednog leta bez muzičkog omaža moru.

Od noviteta tu je sjajni sedmi album mančesterskog džez benda GoGo Penguin, odlično treće izdanje za njujoršku indi grupu Hotline TNT, kao i najnoviji album za psihodelične Australijance Tropical F**k Storm. Pored njih, danas slušamo i fenomenalni prvi singl sa novog albuma Devida Birna, novog Vana Morisona, ali i Yo La Tengo, Branka Mataju, Four Tet, Fleetwood Mac, Slowdive, Džona Prajna i mnogo toga još.

Dok nas raspižđena planeta ne otrese sa svoje grbače, imamo privilegiju da uživamo u još jednom letu. Onda je nekako red da to proslavimo uz prigodne melodije, one niz koje se cedi so, maslinovo ulje i koje miriše na borovu šumu, mleko za telo, giros i njen omiljeni parfem. Link za ovu emisiju je dole u komentarima. Živeli.

15/06/2025

Postoji ta pesma koja govori o čoveku koji se celog života osećao kao da nigde ne pripada, baš ni na jednom bogovetnom mestu. Svi su se divili njegovom čudesnom umu i govorili mu da je jedinstven, ali on je imao slabe vajde od toga. Srce je bilo i ostalo usamljeni lovac, poput naslova one divne knjige. Ta pesma se zove I Guess I Just Wasn’t Mađe for These Times i nalazi se na antologijskom albumu Pet Sounds. Napisao ju je Brajan Vilson, kome je i posvećen današnji Gistro FM. U onoj Kaliforniji koja je u mom srcu, ove nedelje su zastave spuštene na pola koplja. Otud naslov današnje epizode A Flag Without the Wind. I on je pozajmljen iz jedne Brajanove pesme.

Da je starost vrlo relativna stvar govori i podatak da su dva albuma nedelje u ovoj emisiji potpisali momci koji će ove godine napuniti 80. Jedan je Van Morison. Njegov novi album je nešto najlepše što je Van snimio u ovom veku. Već danima ga ne vadim iz plejera. Drugi mladić se zove Nil Jang. Ruku na srce, nisam mnogo očekivao od njegovog 48. albuma, ali to je samo još jedan dokaz da su očekivanja zaebana stvar. Na toj divnoj ploči nalazi se nekoliko najlepših akustičnih pesama koje je Nil snimio godinama unazad. Idealan je za usamljeno leto.

Danas ćemo poslati poslednji pozdrav i Slaju Stounu, a slušaćemo još nove Pulp, novog Meta Berningera, Evu Braun, Kurtisa Mejfilda, Calibro 35, Teda Lukasa, The Weather Station, Aleksa Čiltona i mnoge druge.

Dok sam pravio ovu epizodu bio sam u Kaliforniji. Kada je budete čuli možda mi dođete i vi. Da ne pripadamo zajedno. Link za emisiju je dole u komentarima.

07/06/2025

Ima jedna pesma koja počinje stihom „I never felt magic crazy as this“. Samo nekoliko p**a u životu sam se osećao baš tako i naravno da se svakog od tih nekoliko p**a jako dobro sećam. Jedan od njih je bio kada sam prvog dana došao u onu moju oazu na grčkom ostrvu Naksos. Ona podseća na kućicu sa ove fotke, samo je još malo lepša. Sav onaj mir kome težim od kad znam za sebe, sve ono za šta živim, pronašao sam na tom mestu. Sada znam da ono nije samo u mojim snovima već da stvarno postoji.

U istoj toj pesmi već sledeći stih glasi „I never saw moons, knew the meaning of the sea“. O njemu sam ramišljao jedne tople oktobarske noći dok sam u tom raju na Naksosu pio limunadu na svom balkonu, slušajući baš tu stvar. Ispred mene je bila pučina obasjana mesečinom. Mesec i more su povezani, plima i oseka su dokaz. Iako je čovek bio i na moru i na Mesecu, oni su i dalje većini ljudi nedokučivi. Oba su velika, misteriozna prostranstva, mahom neistražena, oba znaju mir, ali vala i nemir. Iako to možda na prvi pogled ne izgleda tako, Mesec i more su kao neki blizanci. Zato se ovonedeljni Gistro FM i zove po njima.

Onda slede stihovi „I never held emotion in the palm of my hand or felt sweet breezes in the top of the tree“. Istina da je teško držati emociju u ruci, ali onih baš dobrih dana, par p**a mi je čak i to uspevalo. Nisam te večeri bio na vrhu drveta, ali sam imao lepši pogled. I osećao se povetarac, onaj letnji, iako je samo koji dan pre toga počela jesen. Osećanje koje sam imao te noći na balkonu na Naksosu uz tu melodiju, neprevodivo je. Jedino što mi je tad zasmetalo je što sam bio sasvim sam. Nije bilo nikog sa kim bih mogao da podelim taj nestvarni osećaj. Ne možeš želeti da budeš mesec dana sam na ostrvu iz snova i posle se žaliti što nema nikog pored tebe idiote, prošlo mi je kroz glavu tad. I nisam se žalio, samo sam mislio u sebi.

A onda se začuo stih „But now you’re here, brighten my northern sky“ i sve je opet bilo kako treba. U mom srcu je opet bio mir. Znao sam da je to moje usamljeno stanje tek faza i znao sam da će moje nebo opet biti sunčano, vedro, bez ijednog oblačka. Doduše nisam imao pojma kad, ali jebeš kad. Važno je da hoće. Znam da je to bilo jasno i Niku Drejku koji peva tu pesmu. Ona se zove Northern Sky i za mene je to najlepša pesma koju sam čuo u celom svom životu. Toliko je moja, da iskreno sumnjam da ću čuti lepšu, pa makar i doživeo stotu. Malo je ičega na ovom svetu što je toliko moje.

Današnji Gistro FM je krcat novitetima – imamo čak pet albuma nedelje. Jedan su, nakon skoro četvrt veka, snimili Pulp (i zvuči sve bolje što ga više slušam), jedan sestre iz Kalifornije Aly & AJ (producirao Džonatan Vilson i zvuči kao mešavina Fletwood Mac i War on Drugs), jedan Teksašanin Hejden Pedigo (nežna, akustična, instrumentalna muzika za gledanje u more), jedan Mark Fraj (ako volite Leonarda Koena obratite pažnju), a jedan norveški multiinstrumenatlista Gejr Sundstol (liči malo na Morikonea) za kog legenda kaže da je braći Koen bio inspiracija za jedan lik u filmu Fargo. Danas obeležavamo pola veka od jednog remek-dela Ala Grina, a slušamo još prvi singl sa novog Big Thief albuma, zatim Pavement, novi album Džoša Rauza, Majkla Kivanuku, Rialto, Drugdealer i Wayes Blood i mnogo toga još.

Ovaj osmi jun je nekom običan, a nekom poseban. Bez obzira na to kako ga doživljavate, siguran sam da će vaš zen ovog dana imati više nego adekvatnu muzičku podlogu. Link za emisiju vas čeka dole u komentarima.

01/06/2025

Sunčano nedeljno popodne. Ispred kuće je drvo sa velikom zelenom krošnjom. Ispod njega je drveni sto na kom je karirani stolnjak sa ponekom mrvom hleba i flekama od maslinovog ulja i paradajz salate. Ispod stola leži beli pas koji sporo glođe kosku od bataka. Sit je, koska mu je samo zanimacija za zubi. Ona čita zavaljena u visećoj ležaljci. Pita te da vam skuvaš kafu. Dok u kuhinji čekaš da provri voda, kroz prozor je gledaš kako sa knjigom u ruci, uz neku pesmu, otvara usta na plejbek. Izlaziš iz kuće sa dve kafe, ali vidiš da je u međuvremenu zadremala sa otvorenom knjigom na golom stomaku. Ona voli da je kafa ili vrela, ili ledena. Kada se bude probudila samo ćeš ubaciti kocku leda. Daleko na pučini vidiš plavo-belu Jadroliniju koja se vuče sporije od tebe po onim jutrima kada te na kopnu budi navijeni sat. Ne vide se ljudi na palubi, predaleko su. Nije baš da ti se zagledaju. Vidiš da se ekran na mobilnom telefonu, na drugom kraju stola zasvetleo, verovatno si dobio neku poruku. Ne ustaje ti se, daleko je. A i koga usred sijeste briga za poruke? Čaša u koju si sipao ledenu, mineralnu vodu od vlage se stopila sa stolnjakom. Dok jednom rukom podižeš čašu, drugom pridržavaš stolnjak. Toplo je, mada sve vreme duva maestral.

Iza leđa ti je stara kamena kuća. U pukotinu blago naprslog spoljnjeg zida gurnuo si drveni štapić na koji si zakačio bluetooth zvučnik. Sa njega se čuje muzika Enija Morikonea, Mantovanija, Branka Mataje, Ričarda Holija, balade Petsi Klajn, pesme sa onog opatijskog festivala iz sredine šezdesetih, onda kada je pobedila Berta Ambrož i instrumentali Barta Bakaraka. Prve noći kada ste došli pitala te je da joj pustiš neku muziku za pučinu i za pola sata si spontano napravio tu kompilaciju. Dok si sledećeg jutra plivao, a ona čitala u dvorištu, svirala joj je baš ta muzika. Posle ti je rekla da nije čudo što si za sve nesposoban kada umeš da poređaš takve pesme jednu do druge. Tu ste više od mesec dana i skoro da nije prošlo popodne bez neke pesme sa te kompilacije. Posebno si voleo da je gledaš kako spava u hladovini u dvorištu, sa raširenom knjigom preko pupka, rukom koja visi sa ležaljke, morem u pozadini, dok svira Morikoneova La Califfa ili Spooky od Dasti. Tako si napisao četiri pesme, jednu priču i završio jednu započetu na kopnu. Tog nedeljnog popodneva nisi ništa pisao. Samo si slušao i gledao. I živeo suštinu. Udisao si onaj mir kome si podredio sve u životu. U ovom kupi-prodaj svetu malo toga nema cenu, a mir je jedan od tih par neprocenjivih osećanja.

U refrenu jedne od pesama sa te kompilacije čuju se stihovi „You will come to a crossroad sometime in your life / But you can't put a price on peace of mind“. Ista pesma se čuje i u današnjoj Gistro FM emisiji. Zapravo ona je povod i za naslov ove epizode. Čovek koji je napisao i otpevao zove se Vilijam Prins i jedna od svrha ovonedeljne epizode je da što više ljudi čuje njegov talenat. Ako uz to malo razmisle o svim onim osećanjima koja nemaju cenu, ništa neće da fali.

Teško mi je bilo za današnju emisiju odabrati pesme sa novog solo albuma Meta Berningera, pevača grupe The National. Toliko mi se svideo da sam u prvi mah izabrao čak pet, ali sam nekako ipak uspeo da se zauzdam na tri. U jednoj od njih Met peva „In times of heartache, get drunk / In times of tears, get sunk“ zato što zna. Za sve one koji jure mir ispod velike krošnje, možda ga pronađu na novom albumu grupe Phi-Psonics iz Los Anđelesa. Odavno 15 muzičara nije sviralo u ovakvoj harmoniji. Oni izvode astralni džez, onaj koji opušta svaku ćeliju u telu - većina izdanja etikete Gondwana je baš takva. Ove godine se svojim korenima vratio Alan Sparhouk, do pre par godina lider grupe Low. Njegov novi solo album je svojevrsna oda odrastanju u gradu Dulut u Minesoti. Pored njega, iz tog mesta je i grupa Trampled by Turtles koja ga prati ovde. To što se Bob Dilan rodio u istom mestu samo doprinosi familijarnoj atmosferi. Danas premijerno slušamo dve pesme sa odličnog novog Swans izdanja, kao i klavirsku verziju klasika Somewhere Over the Rainbow koju je 2016. uživo u Beču izveo Kit Džeret. Po ovoj epizodi vrzmaju se još i Nil Jang, Stereolab, Robert Forster, Bart Bakarak i Danijel Tašijan, Mark Ribo, Din Veram i mnogi drugi.

Nije lako pronaći nedeljni mir ni nedeljom, a kamoli drugim danima. No, čemu život bez potrage za nečim neprocenjivim? Možda vam nju olakša baš neka melodija iz ovonedeljne Gistro FM epizode. Kao i uvek, link vas čeka dole u komentarima.

25/05/2025

Bez obzira na to da li je u pitanju čovek, žena, muzika, film, knjiga, grad, ostrvo ili nešto deveto, najviše voim ono čega nema u izobilju, ono što je retko i jedinstveno. Eto jednog od odgovora na pitanje što je seta boja koja preovladava u mom životu. To isto važi kada su u pitanju fotografije. Ne dešava mi se često da kada prvi put vidim fotografiju prestanem sve da radim i umesto toga piljim netremice u nju više desetina minuta. Umeju čak i sati da budu u pitanju. Ali jedna od čari života je što se ipak nekada baš to desi. Kada sam prvi put video ovu fotku to je bio slučaj. Njen autor je Capochiani Armando, a ako je verovati internetu, čovek je vrhunski kuvar, a fotografija mu je hobi.

Ne znam gde je nastala, a iskreno slabo me to zanima. Jedino što računam je osećanje koji imam dok je gledam. Opisivanje tog osećanja je izazov čak i za nekog kome korišćenje reči u svrhu dočaravanja nečeg predstavlja zanimanje. Ali život bez izazova je sličan životu bez snova, praznjikav i pomalo second hand. A jebeš to. Lepo su onomad rekli Jesus & Mary Chain – that second hand living it just won’t do.

Da živim u nekoj od ovih kuća, znam da prozori u prizemlju ne bi imali rešetke. To je samo zato što meni niko ne bi imao šta da ukrade. Mogućnost da stvarni stanari poseduju stvari koje su vrednije od mojih, više je nego izvesna. Rešetke na stranu, ali vrlo lako se mogu zamisliti kako spavam iza ovih drvenih žaluzina. Podne je i oboje smo još u krevetu. Kako i ne bismo kada smo prethodnu noć ostali budni do zore. Nije to bila nikakva luda žurka, ni neke bahanalije, samo spremanje klope, pisanje, slikanje, smejanje i vođenje ljubavi. Ona će se svakako probuditi pre mene, jer se osoba koja ustaje posle mene još uvek nije rodila. Sad ide izmaštavanje mog dana sa njom, doručka u krevetu, odlaska na obližnji pijac, pominjanje mora, izležavanja u hladovini, maslinovo ulje koje se sliva niz bradu, opisivanja nje i mnogo dobre muzike. Te opise ću ovog p**a ipak sebično zadržati za sebe, te ću samo reći da odavno nisam video verodostojnije dočaravanje sijeste od ove fotografije. Mislim da bi se i Ves Anderson složio sa mnom. Ipak, dobru muziku neću zadržati za sebe, jer to bi bila jeres. A ne daj bože da budem bezbožnik.

Današnji Gistro FM je inspirisan ovog fotografijom i u njemu ima nekoliko pesama koje me na razne načine asociraju na sijestu. Jedna je Days grupe Television kojom i počinje emisija. Svaki put kad čujem ovu pesmu meni je proleće, gde god da sam i kakvo god da je vreme. Ali pored nje, u ovoj epizodi vas čeka nekoliko fenomenalnih novih albuma. Tu je pre svega novo izdanje grupe Stereolab koje se čekalo 15 godina. Sudeći po tome koliko je lepo, svaki minut tog čekanja se isplatio. Isto se može reći za 77. album Vilija Nelsona, čoveka koji je dve godine stariji od Elvisa i koji je rođen iste godine kad i Koraks. Novi Vilijev album mi je obojio ovaj maj najlepšim bojama. Takođe ne prestajem da slušam novo izdanje Marka Riboa, njegov prvi album na kome u celosti čujemo Markov glas. Ova njegova mešavina kosmičkog bluza, bosanove i džeza, idealna je za svaku sijestu. Od noviteta tu je i sjajan album Roberta Forstera, kao i pesme sa novih izdanja Saint Etienne (već sad ozbiljan kandidat za singl godine), Nila Janga, Pola Velera i grupe Pulp. Kad pominjem Pulp treba reći da je današnji Gistro evergreen njihovo remek delo Different Class koje ove godine slavi tri decenije postojanja. Po ovoj epizodi se vrzmaju još Wilco, Džoš Rauz, King Gizzard, Boni Prins Bili i mnogi drugi.

To što sam trenutno na kopnu i što moji prozori nemaju drvene žaluzine ne znači da ne mogu imati sijestu. Imam je svaki dan. I uz svaku od tih dremki mi svira neka muzika, a jedan delić nje možete čuti u današnjoj Gistro FM epizodi. Koga zanima, link za nju je dole u komentarima.

Gistro FM

18/08/2025

25/07/2025

10/07/2025

29/06/2025

24/06/2025

21/06/2025

15/06/2025

07/06/2025

01/06/2025

25/05/2025

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share