http://www.b92.fm/channel/Gistro+FM, http://gistrofm.mojblog.rs/

Gistro FM, Belgrade (2025)

23/11/2025

Hladno je i pada kiša već danima. Da nije tako ne bi bio novembar. Oni sede u baru čiji vlasnik se loži na slike Edvarda Hopera. Jedna stoji na zidu, mada ceo bar odiše hoperovštinom. Njh dvoje su jedini gosti, nikom drugom se ne izlazi napolje po takvom vremenu. On naglas pokušava da shvati zašto se ona tako ponaša, dok ona tvrdi da se tako ne ponaša. Oboje govore tiho, kao da prepričavaju radnju nekog crno-belog filma kog su gledali u Konoteci. Taj mirni ton ne govori o strasti između njih, koliko o činjenici da su vodili slične razgovore mnogo p**a. Zato on pokušava novi pristup.

“Slušaj, svaka beba na ovom svetu zaslužuje da bude prihvaćena, čuvana i voljena. Kada ta beba jednom postane odrasla osoba, koreni mnogih njenih postupaka imaće, nažalost, veze sa time na koji je način, koliko, kojim tempom i da li je uopšte dobijala to što zaslužuje rođenjem. Kažem nažalost jer se niko od nas ne pita da li će nam biti dato to što smo zaslužili dolaskom na ovaj svet.

Neki od nas su u stanju da stave život nekog drugog ispred svog, neki ne znaju da usreće ikog osim sebe, neko može da oduzme nečiji život, neko je prema sebi najstrožiji, neko svesno sebe uništava, neko će zarad svoje komforne zone nekog poslati u smrt, neko laže i vara i spava kao beba, nekom neće san na oči jer je izgubljenog vozača greškom poslao u ulicu levo umesto u onu desno, nekom svakog dana treba potvrda da vredi bez obzira na to koliko ima godina, a neko može da izda istu onu osobu koja bi dala život za nju. U najvećem broju slučajeva sve to zavisi od onoga kako smo prošli na raspodeli ljubavi tokom odrastanja” govorio je dok je prstom kružio po ivici čaše.

“Jasno mi je u koju grupu me svrstavaš, uopšte nije neophodno da crtaš, razumela sam” rekla je upitavši “Nego reci mi šta sad sa time, šta ćemo sad?’

“Ništa. Pusti da ova kiša spere sve, da odnese u slivnik i neka sve oteče u kanalizaciju ispod grada. Znaš i sama da ptica ne može leteti sa jednim krilom, onoliko p**a si pevala One Wing. Ti ne želiš da budeš drugo krilo jer već imaš ekipu za letenje, onu što dve nedelje leti, pa druge dve odlazi na odmor. I naravno da ne mislim da sve ima veze samo sa time što ti tata nije stalno bio tu. Tvoja slabost i neiskrenost imaju korene u drugim stvarima, ali ne želim o tome sada”.

U tom trenutku na radiju se začula poznata bas linija uz koju je on počeo da lupka upaljačem o šank. Pogledao je u oči i rekao:

“Odrastao sam uz ovu pesmu. Ne znam da li je znaš ali sam siguran da nikad ne bi mogla razumeti o čemu je, šta je to što njemu treba. Iz prostog razloga što je to neko drugi, on je pevač neke pesme, nije ti. A možda je i znaš i voliš i misliš da je razumeš, baš kao Pariz, Teksas. Malo šta je tužnije od toga kad se neko u svom životu ponaša kao negativac iz umetničkog dela u koje se kune, i u kome se poistovećuje sa likom koji nema ama baš nikakve veze sa njim”

“E ne seri!” rekla mu je dok joj je dim cagerete išao u oči.

“Važi Travise, neću” odgovorio je sa osmehom.

Ta pesma koja se čula u ovom kišnom baru bila je I Wanna Be Adored grupe The Stone Roses. Prošle nedelje je umro Meni, basista te grupe i čovek čija je baš deonica iz uvoda te pesme ušla u legendu. Baš to je razlog što današnja Gistro FM epizoda počinje upravo tom pesmom.

Muzika koju sam spakovao u ovu emisiju je pogodna za oblačne nedelje ili za oblačne živote. Obeležićemo četiri decenije legendarnog debija Psychocandy škotskih naslednika Velvet Underground, braće Rid iz benda The Jesus & Mary Chain. Slušamo genijalni, sočni, masni i psihodelični živi album kog je krajem osamdesetih snimio Dr Džon, novi bend Waxahatchie i MJ Lendermana, a tu je i najlepša domaća pesma koju sam čuo u poslednje vreme koju potpisuje hrvatski kantautor Voland Le Mat. Kad smo kod novih domaćih pesama koje mi se sviđaju danas slušamo Anu Avramov, ali i beogradski bend Qurdi. Ako vam se sluša muzika koja je idealna za hladni novembarski dan, toplo preporučujem novi album Omara Sose - solo klavir mi dugo nije zvučao lepše. Društvo nam prave Smashing Pumpkins, novi singl Lusinde Vilijams, Fleet Foxes koji obrađuju Eliota Smita, Midlake, novi Drugdealer i mnogo toga još.

Možda ovakav bar sa slike negde postoji, možda su ljudi u njemu stvarni, a možda je sve plod moje mašte. Ono oko čema nema dileme je da je hladna novembarska nedelja tu, a još stvarnija od nje je muzika koje je pun današnji Gistro FM. Link za njega je, kao i uvek, dole u komentarima.

16/11/2025

Dok sedi u ovom kafeu u polumraku, ona posmatra kako na praznoj ulici ispred sporo prolazi nedelja. Vuče se kao da nikada ne bi da ustupi mesto ponedeljku. Sa zvučnika Brus Springstin u stilu Sinatre peva kako je tog jutra jedva ustao iz kreveta, nekako se odvukao do kupatila, mrzovoljno počeo da se brije, prsnuo “a spray of cologne for each sin” i kako nikada nije imao nedeljnu ljubav. Iako joj je toplo i udobno, oseća da je žuljaju misli kao fakira ekseri. One lutaju, prepliću se, tumbaju creva i mame brigu.

Ona razmišlja o tome kako joj je odavno muka da živi u svetu punom komičara operisanih od smisla za humor, nepismenih novinara, glumaca koji lošije glume od svakog preljubnika, pisaca koji isti roman pišu pet p**a, pesnika kojima nisu jasne rime koje su sami napisali, lekara koji se bolje razumeju u ekonomiju, vrste viskija i bombonjere nego u medicinu, psihopata koji su bolničku postelju zamenili klupom u parlamentu, pravnika koji su retko u pravu, buntovnih blogera koji između napada na sistem reklamiraju deterdžent, sportista što ostavljaju srce na terenu i spermu na spuštenoj dasci wc šolje, splava koji tone jer je prenatrpan onima što maštaju da budu sportisti, samouverenih id**ta koji gore od želje da joj uvek nešto objasne i otvore oči, nestručnih stručnjaka, iskrenih lažova i šibicara prerušenih u porodične ljude i dobronamernu gospodu.

Nedelja je obično dan za retrospekciju i planove. Ona ne ume da planira, a od retrospekcije zanima je samo retro. Umesto dubokog razmišljanja o smislu i besmislu, ona se cela izgubila u toj Springstinovoj pesmi, pitajući se kako je moguće da je neko koga nikad nije upoznala toliko dobro poznaje. Iako nema bradu i ne brije se, često je doživljavala da svaka kap njenog parfema predstavlja neki njen greh. Svaki put kada se završi pesma ona odlazi do džuboksa i pušta je opet i opet, baš kao što je Nil Jang u svojim tinejdžerskim godinama to radio sa Four Strong Winds. Njoj se smučilo čovečanstvo, uključujući i samu sebe. Sve što želi je da se izmesti, skloni, pobegne i sakrije. Od ljudi će možda i uspeti, ali od sebe teško.

Ne znam da li Roberto Paljianti imao slične asocijacije kada je pravio ovu sliku, mada nije da je to važno. Dok je gledam osećam baš ovo što sam napisao i čujem baš pesmu Sunday Love Brusa Springstina. Pored toga što mi je to jedna od par najlepših koje sam čuo ove godine, ova slika je još jedan razlog zašto baš ta pesma otvara današnji Gistro FM.

A u njemu vas čeka čak pet sjajnih albuma nedelje, obeležavam dve decenije ploče Alligator grupe The National, na maternjem jeziku slušamo novu akustičnu pesmu Dee Džanković koja je posvećena Džejn Birkin, ali i njenu staru posvećenu Beogradu, tu je prvi singl sa novog EP izdanja za Cat Power, jedna od pet (za mene) najlepših pesama Nila Janga i još neka divna nova soul, džez i gitarska Indi muzika. Što se imena tiče čekaju vas The Mountan Goats, Joyer, Džonatan Džeremaja, Niko Kejs, Pol Keli, The Saxophones, The Jesus and Mary Chain, The Magnetic Fields i mnogi drugi.

Nedelja je dan za svašta, a već 20 i kusur godina dajem sve od sebe dokazujući da je jedna od tih lepih nedeljnih svaštarija i muzika. Link za najnoviju Gistro FM epizodu nalazi se dole u komentarima.

10/11/2025

Prošlog ponedeljka je pljuštalo baš kao i ovog. Priznajem da ne znam adekvatnije vreme za slušanje muzike ispred koje stoji odrednica večernja od ovakvog. Tada sam emisiju Večernja muzika na radio Aparatu započeo klasikom grupe The Carpenters Rainy Days & Mondays - a gle’ ovaj šugavi ponedeljak koji još više odgovara toj pesmi. Pored nje, tada sam puštao mnogo nekih sporih džez pesama, nekoliko klavirskih balada, kao i neke domaće, jesenje, večernje melodije. Između ostalog tu su bili Majls Dejvis, Morphine, Nik Kejv, PJ Harvey, Bohemija, Gregori Porter, a cela epizoda se zove Downtown Lights, po zaboravljenom hitu grupe The Blue Nile sa njihovog remek dela Hats, s kraja osamdesetih. Ko je propustio emisiju, a voleo bi da ovo jesenje veče provede uz muziku koja zvuči kao da je stvorena za kišne noći ponedeljkom, link za nju ga čeka dole u komentarima.

09/11/2025

Nedelja je i njih dvoje je konačno provode zajedno. Seli su u ćošak kafea dok se zubato jesenje sunce pomaljalo kroz izlog. On je predložio da sednu do zida, ali ona je htela baš tu. Rekao je da ne voli da sedi u izlogu jer onda ima osećaj da je na prodaju, na šta ga je ona šeretski upitala ko bi njega takvog kupio. Kroz osmeh joj je odgovorio “I to što kažeš” i prvi je seo za taj sto u uglu kafea.

Nekada su imali sve teme ovog sveta, naivno mislili i vreme, nekada ih je oboje razarala želja, nekada se činio da su oni protiv celog sveta, nekada su čuli jedno drugo, nekada su mislili da mogu trajati duže i od kapitalizma. Onda se isprečio život, dešavanja koja su bila van njihove kontrole, a u svim onim stvarima koje su zavisile od njih zasrali su. I naravno da je jedno mnogo više krivo od drugog i naravno da je jedno više volelo nego ovo drugo. Kako je velika pečurka od dima odavno nastala, pa nestala sa njihovog horizonta, više nije bilo važno ko je manje, a ko više kriv. Karma svakako zna.

Više neće biti problema koji se trpaju pod tepih, trojanskih konja u kojima je sakrivena nada, reči koje nemaju nikakvu težinu, nikakvih kondicionala, a ni imperativa, a sve metafore pretvoriće se u lament nad propuštenim prilikama. Posle ove tople nedeljne kafe zauvek će prestati ono što je odavno trebalo. Svako od njih će otići svojim putem, a p**ari će vešto izbeći da asfaltiraju oba. Čak i pred izbore.

Dok su sedeli i pokušavali poslednji put da razumeju jedno drugo, brkati kelner je pustio radio na kome se čula pesma koju su oboje voleli. On se kiselo nasmejao kad je počela, setivši se dana kada joj se neko njoj blizak zahvalio što mu je otkrila tu pesmu. “Dobro je da si ti nešto nekom otkrila” rekao joj je. Ona ga je cinično pitala da li će sada da zaplače. Nije volela tipove koji plaču i koji je tretiraju sa previše poštovanja. Takvi su uvek budili sadistu u njoj, a priroda njenog karaktera bila je submisivna. To je i jedan od milion i trista razloga zašto im nije išlo. Na refrenu je kelner pojačao pesmu i njihovi glasovi su odlazili u fejd. U jednom trenutku je ona prestala da priča, a on je o gladi za dodirom pevao na plejbek.

Dugo su sedeli tog jutra u tom praznom kafeu. Znali su da nema više i da je to to. Jedno je htelo dobro da osmotri i zapamti crte lica svog dželata, drugo da proba poslednji put da ispuni obećanje po prvi put. Ni jednom ni drugom nije to baš polazilo za rukom. Kafe su im se hladile, šake znojile i odluke im se nisu donosile, a posebno onom krivljem. Kako su bili bliži odlasku, tako je brka puštao muziku glasnije i glasnije. Na kraju je samo ona i ostala. Muzika. Njihove stolice su bile prazne, šoljice kafe napuštene, a pepeljare prepune. Bio je kraj. Zauvek.

Iskreno nemam pojma ko su ljudi sa ove slike Žaklin Ozborn koja je na omotu današnje Gistro FM epizode, ali gledajući ih i slušajući neku novembarsku muziku, pustio sam mašti na volju. Možda su baš ovakvi kakve sam ih zamislio, možda delom liče na njih, a možda nemaju veze sa njima. Možda i ne postoje, baš kao mnogi koje znamo ne postoje. Sika mi se baš sviđa i mislim da je zaslužila trenutak pažnje. Otud ova priča. A nekako je i zgodna za uvod u ovonedeljni Gistro.

Sutra se navršava tačno pola veka od debi albuma Peti Smit Horses. Kako je reč o remek-delu, albumu koji nema prosečnu pesmu, ima logike zašto baš njega prvo predstavljam danas. Istina, pre njega ćemo čuti pesmu Talk to Me grupe Tindersticks, jer njena lepota, ludilo, horor i toplina, tako verno dočaravaju neke duge sate u novembru.

Od noviteta tu je genijalni novi album za Stiva Gana, melanholija na tragu Leonarda Koena u vidu četvrtog izdanja grupe The Saxophones, zarazni indi rok australijskog benda Belair Lip Bombs kog muzička štampa već naziva novim The Strokes, vitalni soul veteranke Mejvis Stejpls, odlični novi albumi za Midlake, Dictaphone, supergrupu Drink the Sea, Khruangbin, Tortoise i mnogo toga još.

Prohladne nedelje u novembru su dobre za ćebe, kafu, muziku i ljubav. Nešto od toga vas čeka u najnovijoj Gistro FM epizodi, a link za nju je dole u komentarima.

02/11/2025

Umorio sam se od objašnjavanja istih stvari, od zalivanja veštačkog cveća, od ljudi koji osim laži, podvala i uzimanja ništa drugo ne znaju, od raznih manipulatora, muljatora i od svojih dečećih zabluda. A kada si umoran onda legneš da spavaš ranije nego inače. To znači i da se probudiš ranije, a svemir kao da je to video, pa ti dodelio ovo aprilsko jutro početkom novembra. Komšija u zgradi preko p**a kači veš na terasu, pas iz stana pored ti se umiljava, kafa ti ima ukus novog i svežeg i imaš osećaj kao da nema lepšeg jutra za buđenje u svakom smislu te reči. Svi krediti su ćao, svo strpljenje je ćao, sva obećanja su spakovana u fioku na kojima piše “laže kao pas” kao i razumevanje za šibicare labilnog karaktera. Ovo sunčano nedeljno jutro je idealno za buđenje svake ćelije u telu, pa čak i one koje spavaju decenijama. Zato se ova Gistro FM epizoda zove Awakenings.

Šta se to tačno desi srcu pa se najzad otme iz okova kog je postavio svet što misli da je ljubav samo bla bla, nisam baš siguran. Ali Leonard Koen jeste i on je sve to savršeno opisao u pesmi Happens to the Heart. Pored nje, čućemo i onu njegovu Moving On, što zvuči kao dodir vetra o jedra stare lađe kojom isplovljavaš iz luke što vonja na hemiju i toksiku, a uplovljavaš među one zelene i plave mahovinaste korale. To Koenovo poslednje izdanje Thanks for the Dance je verovatno najlepši posthumni album kog sam čuo u celom životu. Zato je on danas Gistro evergreen.

Od noviteta čeka vas nekoliko relaksirajućih džez albuma koji lepo klize baš po ovakvim sporim nedeljama, novi album Demijena Džurada, a čućemo i prvu pesmu sa nekog albuma iz 2026, snimila ju je Lusinda Vilijams. Čeka vas i jedan novi škotski bend koji podseća na Belle & Sebastian, divan ambijentalni album Džona Porasa, a tu su još Frenk Sinatra, Prefab Sprout, Tortoise, Džon Maus, Guided By Voices, Makaja Mekrejven, The Antlers i mnogo toga još.

Dok se komšijin veš suši na ovom novembarskom suncu slično kao ovaj sa slike, a ja sedam na terasu da uživam u čitanju knjige koju sam juče kupio, predlažem vam da pustite današnji Gistro FM i iskoristite ovaj divan dan baš onako kako vam se ćefne. Link za emisiju vas čeka dole u komentarima.

27/10/2025

O Osijeku sam čuo lepe reči od mnogo ljudi. Nikad nisam bio u tom gradu, a odavno želim. To će se najzad promeniti ove nedelje. Naime u četvrtak 30.10. u 18h, u SKC Osijek desiće se promocija moje zbirke pesama Ponekad se probudiš u Beogradu. Posle razgovora o knjizi, na istom mestu, održaće se GistroPop u okviru kog ću puštati muziku koju volim. Ako ste u Osijeku ili u blizini, bilo bi super ako možete da svratite. Vidimo se u četvrtak!

26/10/2025

Neki manji, neki više, ali većina ljudi najčešće želi da mislite kao oni. U zavisnosti od prirode odnosa, ali i od njihovog karaktera i inteligencije, biće i reakcija na to koliko vam se (ne)poklapaju stavovi i mišljenja. Svet je pun ovakvih i onakvih, svi mučimo neku muku, sve nas razara kapitalizam, većina kuburi sa lovom, vremenom i seksom, pa je onda donekle i razumljiv taj kratak fitilj većine. Očas posla se ljudi koji ne misle isto kao mi trpaju u fioke, lupaju se etikete i osuđuje na ovaj ili onaj način. Daleko od toga da imam neki problem sa time da se idiotu saopšti da je idiot, ali to tako prisutno odsustvo strpljenja, taj niski start sa nalepnicom ispred fioke, a pre svega nesposobnost da se zamislimo u tuđim cipelama, čine me setnim. Gotovo sam siguran da će se zbog te gladi za istomišljenstvom pre desiti da neko dobar završi sa lošom etiketom, nego obrnuto. Šteta je što je to tako.

Ali šteta je i što je dikcija i glasnoća nečijeg govora vezanija za samopouzdanje nego za mozak, šteta je što sa tim (ne)samopouzdanjem češće imaju više veze naši roditelji od nas, šteta je što većina ljudi blage veze nema šta je i za šta služi reciprocitet, šteta je što postoje granice između država, šteta je što su ubili Lenona, šteta je što još uvek postoje zatvarači koji su onim plastičnim sranjem povezani za flašu, šteta je što ne živim na moru i šteta je još mali milion toga. Mogao bih ovako do sutra. Skoro pa da možemo reći da živimo u “šteta je” svetu.

Deo ovih stvari pominje se i u jednoj od par najlepših pesama koje sam čuo ove godine. Nju je napisao, otpevao i odsvirao Robert Forster, nekada lider najboljeg australijskog pop benda The Go-Betweens. On u toj pesmi peva kako ga agent moli da više ne piše pesme koje su s**t, pitajući ga zar ne može, kao i svi ostali, da napravi hit. Na to Robert zaključuje “That’s a good question and it’s a mystery to me / But I’ve come to see it positively as my destiny”. Da li zbog klavira, tuge ili cinizma, imam osećaj da bi ovu pesmu u svom katalogu baš jako poželeo Robertov zemljak Nik Kejv. Doduše, pod uslovom da je ostao ciničan. Pesma Such a Shame mi se toliko sviđa da sam rešio baš sa njom da počnem, ali i da nazovem današnji Gistro FM.

Šteta je i što PJ Harvey odavno ne snima tako dobre albume kao nekad. Pre neki dan se navršilo četvrt veka od njenog remek-dela Stories From the City, Stories From the Sea, koji je za mene još uvek njen poslednji album na koji sam baš odlepio. Kako i ne bih kada PJ zapeva “I can’t believe life’s so complex / When I just wanna sit here and watch you undress”? Ovo je album koji nema lošu pesmu i koji je današnji Gistro evergreen.

Od noviteta mislim da posebno treba obratiti pažnju na veterane eksperimentalne muzike Tortoise. Njihov osmi album Touch jedan je od najboljih koje su snimili u ovom veku, a meni lično možda i najlepši. Samo oni iz devedesetih su mi bolji. Ni to što žive u tri različita grada, ni to što ih i dalje pogrešno trpaju u onu fioku post-rok, ni to što realno svaki od njih ima skoro 60 godina, nije ih moglo sprečiti da snime album na kom se sa lakoćom šetaju po krajnostima, bilo da je to Morikone rok, Brajan Ino ambijentala, Cluster krautrok ili tehno odsviran na živim instrumentima. Slobodno, moderno, melodično i nekonvencionalno su reči kojima bih opisao Touch. Velika je šteta ne čuti ga.

Emisija počinje pločom koja je stvorena za kišnu nedelju krajem oktobra, a reč je o 20. izdanju Boza Skegsa. Ovaj lagani, noćni, laid back jazz ugođaj neće vam pružiti mnogo novih ploča. Ako volite Toma Vejtsa, melanholiju Vana Morisona ili noćnu atmosferu Bila Evansa, nemojte ovo da propustite.

Od noviteta tu je odličan novi album za Holi Golajtli, sjajno novo 70s AM pop izdanje Kejsi Dajnel, povratnički album za The Lemonheads, divna nova Brendi Karlajl, kao i indie lo-fi bend iz Mineapolisa o kome će se tek čuti, a zovu se Good Flying Birds. Društvo nam prave i Nensi Sinatra i Li Hejzelvud, Tindersticks, Mark Išam, Kris Kristoferson, Yo La Tengo i mnogi drugi.

Samo jednom smo ovde i nikad više, pa mislim da bi jedna od svrha tog kratkog ostanka mogla da nam bude da iza sebe ostavimo što manje “šteta je” dana. A čini mi se da bi jedan takav bio onaj u kom se ne čuje baš nijedna pesma iz današnje Gistro FM epizode, koja vas čeka dole u komentarima.

19/10/2025

Imam utisak da mi kauč nikad nije udobniji od oktobarskih nedelja. One su stvorene za mojevštine raznih vrsta. Tada volim da čitam više nego inače, a stvari koje mi ostalih dana padaju teško, tada ih lakše obavljam. Takvih dana se viđam se samo sa onima sa kojima se mnogo volim ili ni sa kim. Baš po takvim jesenjim nedeljama popodnevna dremka pod toplim ćebetom je mnogo više od rituala, a ideje za pisanje koje mi padnu na pamet takvih dana, stoje na mnogo čvršćim nogama nego one iz zimskih sreda, na primer.

Čak i u onom periodu kada mi je lepota vikenda bila ukaljana od strane velikih grešaka, što lično mojih, što onih na dve noge, te jesenje nedelje su prema meni uvek bile nežnije od svih drugih dana. Valjda je zato uvek i muzika koju sam tada slušao bila takva. U ovonedeljnoj Gistro FM epizodi ćete zato pronaći mnogo laganih albuma, mahom instrumentalnih, što džez, što ambijentalnih, što elektronskih, uz koje ovih oktobarskih nedelja volim da odmaram mozak i telo. Nije slučajno zašto današnja emisija ima naslov High, Lonesome and Then Some.

Za neke ljude nema veće nagrade od one da u životu završe sa osobom koja je slična njima, ali isto tako postoje mnogi za koje je baš to najveća kazna. Sve zavisi od toga da li smo slomljeno staklo na plaži ili šumska mahovina, da li smo dogovor ili izgovor, da li kažemo ili lažemo. To je tema jedne od najlepših pesama u rok muzici koju je pre skoro četiri decenije napisao veliki Džon Prajn. Što sam stariji sve bolje razumem njegove stihove i to je razlog zbog koga baš ta pesma otvara današnju emisiju.

U ovoj epizodi imamo opet pet albuma nedelje. Prvi je snimila grupa Vashy koju čine Milan Glavaški (Rebel Star) i njegov sin Andrej. Njihova mešavina popa, folka i suptilne elektronike, sve to podvučeno Milanovim stihovima koji su svojevrsni lament za generaciju X, čine album Dobili ste vaši jedan od najlepših koje sam ove godine čuo na maternjem jeziku.

Što se džeza tiče, danas predstavljam divan album trija kog predvodi jedan od najvećih živih saksofonista Čarls Lojd, koji zvuči kao stvoren za sporu atmosferu nedeljnog popodneva. Slično se može reći za paihodelični folk/džez grupe Blue Lakes i džez ambijentalu Metjua Sejdža. Sva tri albuma su odlična definicija reči lagano, nepretenciozno i repetativno.

Tu je sjajan novi album novozelandskih indie veterana The Bats, peto izdanje njihovih komšija iz Australije Tame Impala, a slušamo i prvu pesmu grupe Sugar nakon 30 godina pauze…koja zvuči kao da je prošlo tri meseca od njihovog poslednjeg izdanja. Danas vas čeka i drugi ovogodišnji album Brajana Ina, novi The Besnard Lakes, novi singl Stiva Gana, a tu su i Džin Klark, Madder Rose, Ejdrijan Krauli i Liza Hanigan, Kejt Le Bon i mnogi drugi.

Gde god da ste i sa kim god da ste danas i šta god da radite ili ne radite, nadam se da će mnogo uživanja biti uključeno u vaše (ne)aktivnosti. Znam da muzika iz ove Gistro FM epizode može samo da doprinese tome, a link za nju je dole u komentarima.

14/10/2025

Obično veče posle radnog dana. Nigde se ne ide, niko ne dolazi, ne radi se ništa posebno. Jesen je. U kraju se oseća miris pečenih paprika, bašte kafića su sveže zatvorene i sveže je. Od kada znam za sebe po takvom vremenu sam najviše voleo da slušam radio. Ne mogu da tvrdim sa stoprocentnom sigurnošću, ali sam ubeđen da sam se sredinom osamdesetih zaljubio u radio baš u nekoj takvoj jesenjoj večeri. Zbog svega toga sam imao poseban izazov kada sam prošle nedelje spremao oktobarsko izdanje Večernje muzike, emisije koja se svakog prvog ponedeljka u mesecu emituje na radio Aparatu. Spakovao sam neke od najlepših sporih džez pesama koje znam, neke klavirske, ambijentalne i par soul hitova iz sedamdesetih i snimio emisiju koja vas čeka na linku dole u komentarima. Između ostalog puštao sam Ajzaka Hejsa, Vokalni kvartet Predraga Ivanovića, Paola Frezua, Esbjorna Svensona, Smoukija Robinsona, Ferou Sendersa i svašta još. Ako vam se odmara uz neku laganu jesenju muziku, verujem da ćete u ovoj emisiji pronaći nešto što vam prija.

12/10/2025

Izlazak iz komforne zone čine sitnice. Nekad je dovoljno da kliknete na pesmu benda za kog nikad niste čuli da biste se našli u nečem novom i drugačijem. Ali većina ljudi odbija napuštanje svega onog što im je poznato, pa makar ništa ne naučili, makar to poznato bilo loše. Koliko znate ljudi koji su potplaćeni na svom poslu, nesrećni u vezi ili braku, nezadovoljni svojim znanjem o ovome ili onome, a da ništa ne rade da to promene. Čak i ako urade neku sitnicu u svrhu poboljšanja i ona ne da rezultate, najveći broj njih će ostati na loše plaćenom poslu ili u lošoj vezi. To je samo zato što ne žele da se upuste u nepoznato jer to ih plaši, umara, crpi snagu i tera da rizikuju i razmišljaju. Mnogi od njih ne znaju da ih uporno odbijanje da ikada napuste komfornu zonu vodi preuranjeno u grob. Ima i onih koji to znaju, ali bez obzira na to biraju blato i smrad.

Mnogo p**a sam pisao o tome kako nema te borbe koja može da se meri sa onom koju vodimo sa sobom. Ako se čovek ne menja, on ne može daleko da dogura ma koliko zdrav život imao. Promena je prirodna i ima veze sa vremenom, karakterom, vaspitanjem, inteligencijom, iskustvom, a pomalo i sa hrabrošću. No, kako živimo u svetu kog čine mahom beskarakterni glupani, licemeri i pičke, jasno je zašto se svaki istup iz zone konfora doživljava kao nešto nesvakidašnje. A to je zapravo samo unapređivanje sebe, voljenje sebe i odbijanje da te na dno povuku loše navike i loši ljudi.

O svemu tome sam razmišljao dok sam pre neki dan slušao pesmu Kristala Menjam se. Mnogo volim tu stvar. Kako nas je pre nedelju dana napustio Dejan Gvozden, lider Kristala, rešio sam da prvu trećinu današnje Gistro FM epizode posvetim njemu. Pustio sam 3 njegove pesme koje mnogo volim, ali i 6 pesama koje je on mnogo voleo. Juče sam se tim povodom čuo sa Željkom Markušom (gitaristom Kristala i Dejanovim drugom iz detinjstva) koji mi je rekao šta je Dejan obožavao da sluša. Iako mi Kristali nikad nisu spadai među najomiljenije bendove oni su nekako uvek bilo tu oko mene i odlazak Dejana sam doživeo kao odlazak nekog svog, iako čoveka nisam poznavao. Zato sam mu posvetio prvih 45 minuta današnje emisije, koja nosi naziv upravo po njegovoj pesmi Menjam se.

Ostatak čine novi albumi. Tu je odlično novo izdanje grupe The Autumn Defense (čine je basista i gitarista benda Wilco), setan, potresan, akustični album Madi Dijaz o raskidu, kao i divan noćni, baladerski album Džoa Henrija i Majka Rida na klaviru i akustičnoj gitari. Tu je još novi projekat Pitera Baka iz grupe REM, novo soul izdanje za St.Paul & the Broken Bones, a danas slušamo i Air, Oasis, Wilco, Eliota Smita, Džoan Baez, The Magnetic Fields i mnogo toga još.

Ako ste kadri da date sve od sebe kako biste postali bolji ljudi nego što jeste, pre svega prema sebi, a onda i prema onima koji to zaslužuju, ako ste rešeni da se promenite u nekim zrelim godinama, onda je ova emisija posvećena baš vama. Gistro FM ionako nikad nije bila emisija za pičke.

Link za ovu epizodu je dole u komentarima.

09/10/2025

Svaka stvar, svako mesto, svako vreme i svaki čovek imaju svoje prednosti i mane. Ako pričamo recimo konkretno o vremenu šezdesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji, mane ćemo ostaviti za neki drugi put. Kada su vrline u pitanju, ono što me najviše fascinira tim vremenom je koliko se novca ulagalo u kulturu, odnosno muziku. Veliki festivali, veliki orkestri, veliko tržište i velika produkcija.

Među svim tim autorima popularnih melodija iskakao je čovek koji se potpisivao kao Igor Krimov. Njegove pesme početkom šezdesetih odskakale su od pesama drugih autora. Dok je većina pevala prilično jednostavne i često banalne stihove, Igorovi su bili ozbiljniji, dublji i mnogo životniji. Ubrzo će se ispostaviti da to zapravo i nije njegovo pravo ime, već pseudonim. Čovek nije bio siguran da će dugo pisati pesme, a malo je sumnjao u to da li valjaju, pa je hteo da sačuva svoje pravo ime od suda javnosti. On tad nije bio čak ni čovek, već momak - kada je napisao prvu pesmu 1960. imao je tek 23 godine. Zvao se Arsen Dedić.

Nedavno sam došao u posed kompilacije koja se bavi ranim Arsenovim radovima, onim koje je snimio između 1962. i 1964. Od četrdesetak pesama odatle nikad pre nisam čuo pola, što je za ovog manijaka i nekog ko sebe smatra velikim ljubiteljem Arsenove muzike ravno otkrivanju zakopanog blaga. Njegov talenat nije nikad bio upitan, ali odela, tj aranžmani u koje su odenute te pesme, bili su potpuno na nivou onoga što se sviralo u mnogo većim i bogatijim zemljama od Jugoslavije. Vi čujete orekstre koji broje na desetine ljudi, duvače i gudače ne možete prebrojati. O svakom detalju je neko vodio računa. Iz ove kaljuge je teško shvatiti kako je to bilo moguće.

Danima ne prestajem da slušam rane Arsenove pesme. Mnoge od njih po prvi put. Kakav početak jeseni, često pomislim ovih dana. Tako sam juče došao na ideju da je greota takvu lepotu ne podeliti sa drugima. I ne budem lenj, izaberem neke od najlepših Arsenovih manje poznatih pesama, neke italijanske i francuske originale, ali i pesme koje je Arsen pisao za druge, kao i one sa ploča iz njegove privatne kolekcije i napravim drugi deo Gistro FM specijala posvećenog njemu. U poslednjih sedam godina, koliko je prošlo od prvog specijala, čuo sam mnogo nekih opskurnih, ali divnih Arsenovih pesma, tako da se ideja o drugom delu sama javila. U toj emisiji je pesma iz filma Višnja sa Tašmajdana, prva pesma koji je Arsen napisao za Gabi Novak, jedna od njegovih omiljenih pesama Leonarda Koena i još svašta. Specijal traje dva sata, moguće ga je čuti samo na mom Patreonu, a koga zanima link je dole u komentarima.

Bez obzira na specijal, slušajte Arsena. Njegovi stihovi razumeju čak i one najciničnije među nama, a nekada je čak u stanju da se pogra osećanjem pripadnosti. Posle njegovih pesama doktor će vam sigurno sa spiska skinuti lek ili dva. U mom svetu stvarno nema mnogo većih autora od Arsena Dedića.

05/10/2025

Što sam stariji to sam češće svedok onih zgoda u kojima se ispostavi da svako dobro ima svoju lošu stranu i obrnuto. Pola života provedemo oduševljavajući se ljudima koji nas u drugoj polovini razočaraju, a u životima drugih isto to radimo mi. Mnogo su retki oni koji sa ovog mesta odlaze sasvim neukaljanog obraza. A i ovo mesto je iz svemira izgleda divno, plavo, veliko i tiho, a kad se spustite kroz oblake i vidite ko i kako ovde živi, šta radi i na koji način, shvatite da ovde nije nimalo tiho, a ni baš toliko lepo. Što se tiče plave, od nje ostaje samo ono blue kad pričamo o raspoloženju, i to na engleskom.

Ljudi su divni, ljudi su govna, ljudi ljube, maze i zarivaju nož u leđa, pevaju i plaču, spašavaju mačke i ubijaju decu, daju sve i ne traže ništa, traže sve i ne daju ništa, leče i prenose bolesti, povređuju druge namerno i slučajno, na električnoj stolici oduzimaju život kako bi pokazali da je zabranjeno oduzimati život, neki lažu dok govore istinu, drugi pričaju istinu lažući, a onih nekoliko stvarno govore samo istinu. Ovaj svet je jedno mnogo divno i mnogo odvratno mesto.

Ta pesma grupe Sparklehorse Sad & Wonderful World bila mi je inspiracija za jednu moju pesmu koja je završila u onoj zbirci onomad. Ona je takođe nadahnula Mejvis Stejpls da tako nazove svoj novi album (Sparklehorse pesma, ne moja zbirka), na kom je ova vitalna osamdesetšestogodišnjakinja obradila tu stvar. Baš tom obradom i počinje današnji Gistro FM, koji se, gle čuda, zove Sad & Beautiful World.

Kažu da zlotvori češće dožive duboku starost od dobrih ljudi. Znam mnogo takvih primera, ali desi se vala nekada da i neko divan izgura devedesete. Zato svet i jeste lep i ružan. A kad smo kod divnog, nema mnogo divnijih od Bubiša Simića koji nas je pre neki dan napustio u 102. godini. To je razlog zašto sam danas na početku emisije napravio kratak omaž ovoj legendi, u vidu dve starogradske pesme koje su od njegovih aranžmana postale nove.

Pre nedelju dana navršilo se 40 godina od ploče Rain Dogs Toma Vejtsa. Kako je u pitanju album na kom sam početkom devedesetih prvi put čuo Toma i od tada mnogo zavoleo njegovu muziku, ovaj jubilej sam morao obeležiti. Za danas sam izabrao dve pesme sa Rain Dogs koje najviše volim (uz Time, koju sam mnogo p**a puštao).

Od svih albuma nedelje u ovoj emisiji mislim da posebno treba obratiti pažnju na genijalno četvrto izdanje njujorškog post pank benda Geeze (njihov lider Kameron Vinter jedan je od najtalentovanijih klinaca u indie muzici danas), na novi bolni, break-up album Amande Šajers, na kom je u stilu otpevala “šupičkumaterinu” svom bivšem mužu Džejsonu Izbelu, kao i fenomenalan džez album sa etikete Gondwana, kog je snimio 15-očlani bend iz Lidsa Ancient Infinity Orchestra.

Osim toga, čućemo i jednu od najdražih mi pesama Krisa Kristofersona, Breda Meldaua kako u džez maniru obrađuje Nika Drejka, kanadske power pop veterane Sloan, indi pop sestre iz Škotske The Cords, ali i Arsena Dedića, Evu Braun, Džefa Tvidija, Emu Polok, OP8, Dejvida Birna, Mulatu Astatke i mnogo toga još.

Link za ovu divnu i odvratnu emisiju čeka vas dole u komentarima.

Gistro FM

23/11/2025

16/11/2025

10/11/2025

09/11/2025

02/11/2025

27/10/2025

26/10/2025

19/10/2025

14/10/2025

12/10/2025

09/10/2025

05/10/2025

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category