02/05/2025
"U svom terapeutskom radu, za svoje intelektualne pretke ne uzimam toliko velike psihijatre i psihologe s kraja 19. i početka 20. veka... koliko klasične grčke filozofe, a naročito Epikura. Što više saznajem o tom izvanrednom atinskom misliocu, to ga više prepoznajem kao protoegzistencijalnog psihoterapeuta i u celom ovom radu koristiću se njegovim idejama."
- Gledanje u sunce
Epikur - Pismo Menekeju
Drugo, navikni se da je smrt za nas beznačajna, jer mi dobro i zlo osećamo, a u smrti ne postoje osećanja. Stoga, ispravno razumevanje da smrt za nas nema nikakvog značaja naš konačni život čak čini prijatnijim, jer premda nam je jasno da nećemo živeti beskrajno dugo, prestaćemo da žudimo za besmrtnošću. Onaj koji shvati da ne treba da se plaši nepostojanja, ni u životu se neće ničega plašiti. I zato je glupo da se bilo ko pribojava smrti, jer ona neće biti bolna; bol čoveku nanosi njena izvesnost, ali ono što nam ne pričinjava bol kad dođe, ne može biti bolno ni dok ga iščekujemo.
Smrt, to najstrašnije od svih zala, za nas je beznačajna, jer dokle god živimo smrti nema, a kad ona dođe, više nema nas. I zato je ona nevažna i živima i mrtvima, jer za prve ona ne postoji, dok ovi drugi više ne postoje. Većina ljudi, međutim, beži od smrti kao da je ona najveće zlo, mada se ponekad dešava da je neki iščekuju ne bi li se rešili životnih nedaća.
Mudar čovek, pak, niti žudi za životom niti strahuje od smrti. Njemu život nije teret, a okončanje života ne smatra zlom. I kao što radije bira ukusnije jelo nego veliku porciju, tako bi radije da živi što ugodnije a ne što duže.
Prevod: Rade Pajkanović
