Hoplit izdavaštvo

16/09/2025

Roman PREDAH Maria Benedetija zauzima posebno mesto u latinoameričkoj književnosti 20. veka. Napisan u formi intimnog dnevnika, ovaj roman prati Martina Santomea, četrdesetdevetogodišnjeg udovca koji odbrojava dane do penzije. Njegov život obeležavaju rutina, nerazumevanje sa decom i površni odnosi sa ženama i okolinom. Kroz jednostavan stil i slojevitu introspektivnu pripovedačku tehniku, Benedeti gradi sliku svakodnevnog čoveka uhvaćenog između monotonije i nagoveštaja novih osećanja.

Objavljen 1960. godine, Predah je ubrzo postao najznačajniji roman Maria Benedetija. Preveden je na više od dvadeset jezika, a zahvaljujući njemu autor je stekao međunarodnu reputaciju jednog od ključnih latinoameričkih pisaca. Popularnost dela prevazilazi književne krugove – po romanu su snimljena dva filma, a verzija iz 1974. godine bila je nominovana za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma.

12/09/2025

Petak je dan za opuštanje i prijatelje.
S kim biste najradije popili čašicu konjaka?
(Pošto niko od ponuđenih ne izgleda kao da bi pio pivo!)

01/09/2025

Septembar je. I to prvi.

Tim povodom:

/.../Samo pravi i iskreni vaspitači mogu da nam otkriju koji je smisao našeg bića. To se ne može naučiti ni steći obrazovanjem. Do bića je teško doći jer put koji vodi do njega je zamršen, a samo biće je nepokretno. Zato pravi vaspitači i jesu naši jedini oslobodioci, i u tome je tajna svakog vaspitanja i obrazovanja – ono nam ne daje veštačke udove,
nos od voska niti naočare za bolji vid, kao što to danas čini, jer to nije vaspitanje već njegova karikatura. Vaspitanje je oslobađanje, uklanjanje kukolja, čišćenje smeća, tamanjenje gamadi koja navire da proždere nežne izdanke biljaka; vaspitanje je izlivanje svetlosti i topline i nežna rosa nakon noćne kiše, ono je podražavanje prirode i klanjanje prirodi, toj istinski milostivoj majci, ono je dovršenje prirode ukoliko se ukrote njene surove i strašne stihije i preobraze u nešto dobro i blagorodno,
pa koprenom spoznaje pokrije okrutno lice i tragičnu iracionalnost maćehe-prirode./.../

Knjigu možete naći na našem sajtu, u okviru edicije Mala filozofska biblioteka.

29/08/2025

/.../Ne kaže se uzalud da lenština ubija vreme, i zato
bi trebalo da se zabrinemo za epohu koja svoj spas
vidi u javnom mnjenju odnosno u vlastitoj lenjosti,
jer može se desiti da vreme zaista ubijemo – hoću
reći da ono bude izbrisano iz istorije istinskog
oslobođenja života. Kakvo gađenje moraju osetiti
potonji naraštaji dok proučavaju nasleđe epohe
u kojoj nisu gospodarili živi ljudi, već robovi
mišljenja većine! Upravo zato bi nekom budućem
pokolenju ovo naše doba moglo izgledati kao
najmračnije, najzamršenije i ponajmanje ljudsko
poglavlje svetske istorije./.../

ŠOPENHAUER KAO VASPITAČ, Fridrih Niče

25/08/2025

Ako tražite knjigu koja je u stanju da vas izvuče iz postodmorske depresije - ova je prava.
Uživaćete u odličnoj književnosti, a osmeh vam neće silaziti s lica 😊
I da, naravno da može i jedno i drugo!

20/08/2025

Filozofski kutak u Makart Store.
Ništa bez Hoplitovih izdanja 😊

15/08/2025

13/08/2025

Ako vam treba jedna baš, baš posebna knjiga za ovaj avgust (knjiga koja miriše na more sa kojeg ste se upravo vratili), onda su PTICE, ZVERI I ROĐACI pravi izbor 😊
-------------------------------------
Porodica je pila čaj u dnevnoj sobi, i rešio sam da im odmah saopštim svoj problem. Ali, čim sam ušao u sobu nestala je opuštena atmosfera kakvu sam zatekao.
– Margo je vrisnula na sav glas, Lari je ispustio šolju s čajem u krilo, skočio i sakrio se iza stola, Lesli je dograbio stolicu, a Majka je i dalje sedela i zapanjeno me gledala.
Sve u svemu, porodica me nikada nije ovako srdačno dočekala.
„Isteraj to odavde!” zaurlao je Lari.
„Da, oteraj to dođavola”pridružio se Lesli.
„Sve će nas pojesti! ciknula je Margo.
„Uzmi pušku” rekla je Majka upola glasa.
„Uzmi je i spasi Džerija.”
Nije mi bilo jasno šta im je. Onda sam shvatio da razrogačenih očiju gledaju iza mene. Okrenuo sam se i na vratima video Pavla, koji je pohlepno njuškao okrenut ka čajnom stolu. Prišao sam mu i uhvatio ga za brnjicu, a on me je prijateljski dodirnuo njuškom.
„Ovo je Pavlo”predstavio sam ga porodici.
„E vala, neće moći”uzviknuo je Lari.

11/08/2025

Danas idemo u neophodnu nabavku!

07/08/2025

Poznate ličnosti se najčešće pojednostavljuju do jednodimenzionalne karikature. Javno mnjenje dopire samo do površne skice njihovih ličnosti i obrisa njihovih duša. Tako je najlakše. Ali osoba je mnogo više od onoga što drugi mogu da vide, i to naročito važi za Čet Bejkera. Ja to kao Četova supruga znam bolje no iko drugi. Čet se ne može opisati isključivo kao muzičar, narkoman, muž ili legenda. On je sve to bio, ali i nešto više; to dokazuje i ova knjiga. Odluku da ove uspomene budu objavljene, donela sam imajući u vidu entuzijazam i neposrednost koje su odlikovale Četa – te divne osobine koje nisam želela da budu zaboravljene, a koje skoro da nisu ni pomenute na prašnjavim stranicama istorija džeza, ili su ostale neprimetne u neadekvatnim i šturim napomenama o muzičaru. Uprošćeni prikazi i priče iz druge ruke nisu dovoljni da bi se shvatilo kakav je bio Čet. Možda to nije moguće ni na osnovu ove knjige. Ali, ona je barem blizu. Ovo su njegove reči, njegove uspomene i njegov pogled na stvari. Ovo je njegova priča. Kada je
Što se tiče mojih uspomena na Četa, bila bi potrebna još jedna knjiga da bih samo zagrebala po površini – o tome kako mu sunce poigrava na isturenim jagodicama dok s blago povijenim rukama drži trubu, i njegovom dubokom pogledu zagledanom u daljinu dok svira. Brze sekvence uspomena na njega neočekivano nadiru i grabe me za gušu. Ali, na kraju krajeva, sva sećanja ovog sveta dosežu samo donekle. Četove reči odlaze dalje. Čitajući ovaj divni miks njegovih misli i impresija, jedino što me brine je da li će uspeti da tačno izraze suštinu Četovog života: neprestani haos s prodorima čiste genijalnosti.

Čet drugačije i nije mogao.

Kerol Bejker

01/08/2025

Ima još 😊

/.../ Iz tvog pisma saznajem da si usled nekog telesnog poremećaja preterano sklon polnim odnosima. Pa, sve dok ne kršiš nijedan zakon i običajne norme, nisi preterano nametljiv prema komšinicama i komšijama, ne iscrpljuješ se telesno i ne trošiš novac radi tog zadovoljstva, možeš to i dalje činiti. Samo, nemoguće je da ne budeš žrtva barem jednog od navedenog.

UMEĆE DOSTIZANJA SREĆE, Epikur

03/05/2025

* Uvek postupaj drugačije *

Nikada isto - kako bi zbunio one koji motre na tebe, a naročito suparnike. Ne ističi uvek svoje namere, jer drugi mogu iskoristiti tvoju predvidljivost i, znajući unapred šta smeraš, osujetiti tvoja dela. Lako je ubiti pticu koja leti pravo, ali nije onu koja krivuda dok leti. No, nemoj uvek ni činiti suprotno od onoga što govoriš, jer će tvoju varku prozreti već nakon što je drugi put izvedeš. Zlo neprestano vreba, pa treba biti veoma lukav da bi ga obmanuo. Vešt igrač nikada ne pomera figuru kojom protivnik očekuje da će odigrati, a još manje vuče potez koji protivnik priželjkuje.

* Ne iznosi pred mnogima svoje mišljenje *

Onaj koji drugačije razmišlja od većine češće će biti razočaran nego što će uspeti da izbegne tu opasnost. To je samo Sokratu polazilo za rukom. Drugačije mišljenje se uglavnom doživljava kao uvreda i osuda onog što misli većina, a te uvrede se umnožavaju ili zbog samog predmeta mišljenja, ili zbog onoga ko to mišljenje iznosi. Istina je za malobrojne, dok je obmana vulgarna i stoga primerenija prostoj svetini. O pametnom čoveku ne možemo steći ispravan sud na osnovu onog što govori u javnosti, jer on tad ne može reći šta zaista misli, već se mora prilagoditi gluposti gomile uprkos tome što se veoma retko slaže s njenim mišljenjem. Pametan čovek izbegava da protivureči drugima i da se nađe u situaciji da drugi protivureče njemu; oni koji su brzi na osudama, spori su kad treba da iznesu svoje mišljenje. Misao je slobodna, do nje se ne može doći na silu, jer ona se povlači u svetost tišine i počiva u senci retkih koji su sposobni za razmišljanje.

* Kako iskoristiti neprijatelja *

Svemu treba umeti prići, ne ka oštrici, jer ona nanosi bol, već ka balčaku, jer ćemo tako biti bezbedni. Ovo se posebno odnosi na zavist. Pametnom čoveku neprijatelji su od veće koristi nego glupom prijatelji. Neprijatelj nas tera da savladamo planine, dok nas prijatelji nikada ne mogu tako podstaknuti. Mnogi su postali veliki ljudi zahvaljujući najopasnijim neprijateljima. Laskanje je štetnije od mržnje, jer mržnja je lek za rane koje laskanje nanosi. Mudar čovek će zlonamernost drugih iskoristiti tako što će steći novo ogledalo u kome će mnogo jasnije videti sve svoje mane i slabosti, pa potom mane ispraviti i ojačati tamo gde je slab. Mere predostrožnosti su neophodne u ovom svetu prepunom zavisti i zlonamernosti.

Prevod: Jovana Živanović