23/08/2025
Postoje pesme koje se ne pišu – one se dogode.
Jedna od takvih je i sevdalinka „Kad sretneš Hanku“, koju je Rade Jovanović iz Goražda ispisao gotovo u jednom dahu. Priča počinje u malom bosanskom mestu. Govorilo se o Hanki Korjenić iz Čajniča, devojci tolikog šarma i lepote da su je prozvali „Carica“. Bila je to ona vrsta ženske lepote koja se pamti i prepričava, ona koja ostavlja trag u sećanju čitave čaršije. Rade je slušao priče o njoj, a onda, u kasne sate, na povratku iz kafane, ugledao staricu, pogrbljenu i umornu, koja je koračala pod teretom godina. U njegovoj pesničkoj duši spojile su se dve slike – nestvarna lepota mladosti i neumoljiva težina starosti. U toj tišini, između čaše rakije i papira, nastali su stihovi: priča o Hanki koja je bila i simbol lepote i simbol prolaznosti. Pesma je čekala svoj glas – a našla ga je u Safetu Isoviću. Kada ju je prvi put otpevao na festivalu u Beogradu 1970. godine, publika je zanemela. Nije to bila samo pesma, već slika života u nekoliko stihova, sevdah pretočen u melodiju. Ljudi su u njoj prepoznali sopstvenu tugu, sopstvenu mladost i svoje zaboravljene uspomene. „Kad sretneš Hanku“ ubrzo je proglašena pesmom decenije, a kasnije i najlepšom posleratnom novokomponovanom narodnom pesmom. Ali njen pravi značaj ne mere nagrade – već tišina i suza u oku svakog slušaoca koji je bar jednom sreo svoju „Hanku“. I tako je jedna pesma, nastala iz noćnog susreta i jednog sećanja, postala večna.
Label and copyright: Extra Music http://bosanskesevdalinke.ba/https://www.facebook.com/pages/Bosanske-sevdalinkeba/420176864759688You Tube distribution: Zabr...
