Produkcija Romaworld

10/11/2025

Tahirović je danas više od pojedinca, on je simbol nove generacije romskih lidera koji ne pristaju na ćutanje. Njegov glas čuje se i izvan Slovenije. Evropske institucije, od Saveta Evrope do OEBS-a, prepoznale su ga kao relevantnog sagovornika i svedoka stanja ljudskih prava Roma u regionu. Izveštaji Umbrella – Dežnika postali su korektiv zvaničnim narativima, često uljuljkanim u samohvalu. Zato Haris Tahirović nije opcija, već potreba. On je ono što romska zajednica u Sloveniji dugo nije imala glas koji je istinit, hrabar i profesionalan. Njegova borba je poziv na buđenje, ne samo za Rome, već i za celo slovenačko društvo koje mora da odluči da li želi pravednost ili samo privid demokratije. Tišina koja godinama guši romski glas više ne može trajati. Fasada se ruši. A kada neko govori u ime naroda, a ne u svoje ime, taj glas ne prestaje. On prerasta u svedočanstvo. Haris Tahirović je upravo taj glas, glas naroda koji je predugo bio ućutkan. I zato je danas važniji nego ikad.

Haris Tahirović – Glas koji se ne može ućutkati

09/11/2025

Spoštovani poslanke i poslanci,

molim Vas da u razmatranju ovog zakona budete glas razuma i humanosti. Slovenija ima šansu da bude primer inkluzivne Evrope, gde se tragedija jednog ne pretvara u tragediju celog naroda.

Pozivamo Vas da podržite alternativu: inicijative za pravu integraciju, dijalog sa romskim liderima i zaštitu dece od straha.

Spremni smo za saradnju i razgovor – kontaktirajte nas na yuromcentar@sbb. rs za dalje diskusije.

Sa najdubljim poštovanjem i nadom u Vaš mudri sud.

Budite svesni da je sudbina i budućnost Roma u Evropi u vašim rukama. Posle vašeg Zakona , ništa neće biti isto!

Posle vašeg Zakona , ništa neće biti isto!

08/11/2025

U delu izveštaja o Romima navodi se da je položaj ove zajednice i dalje izazovan, te da je potrebno usvojiti novi akcioni plan i obezbediti stabilne uslove rada za lokalne koordinatore, pedagoške asistente i zdravstvene medijatore.

Evropska komisija posebno ističe potrebu da se smanji napuštanje školovanja romske dece, spreče prinudna iseljenja i osiguraju „dostojanstveni uslovi stanovanja“.

Kao pozitivan pomak navodi se nastavak dodele stipendija za romske učenike, dok se kao prioritet postavlja jačanje ekonomskog osnaživanja i pristupa zapošljavanju.

U delu koji se odnosi na izbeglice i raseljena lica, Komisija pozdravlja novu strategiju Vlade Srbije, ali upozorava da su rešenja za romske interno raseljene spora i ograničena.

Potrebni konkretniji rezultati u zaštiti manjina i inkluziji Roma

07/11/2025

Gde su tu Romi?
Fraza „svoj na svome“ se u kontekstu romskih naselja u Srbiji najčešće odnosi na zakonski okvir i inicijative usmerene ka rešavanju stambenog pitanja, pre svega legalizaciji neformalnih romskih naselja i objekata, kako bi Romi dobili pravnu sigurnost vlasništva nad svojim domovima. Mnogobrojna romska naselja u Srbiji su neformalna, što znači da su kuće i objekti izgrađeni bez odgovarajućih dozvola, na zemljištu koje često nije u njihovom vlasništvu. To stvara brojne probleme. Inicijative poput zakona „svoj na svome“ i razne strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja (kao što je Revidirana strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030) imaju za cilj rešavanje ovih problema, da li je u realnosti baš tako! Više od 700 naselja u Srbiji najverovatnije neće biti obuhvaćena novom „legalizacijom objekata“.
Osman Balić je jedan od autora i snažno se zalagao za donošenje posebnog zakona o legalizaciji održivih neformalnih romskih naselja, tzv. „Lex specialis“. Smatrao je da postojeći zakoni o ozakonjenju objekata nisu adekvatni za rešavanje specifičnih problema romskih naselja (često izgrađenih na državnom zemljištu ili neadekvatnim lokacijama).
Glavni cilj predloženog zakona bio je da se naselja koja postoje decenijama (neka i duže od 100 godina) zaštite od rušenja i omogući vlasnicima bespravno izgrađenih objekata da ih ozakone po pojednostavljenoj proceduri i steknu pravo svojine. Na žalost ova inicicijativa je ostala bez odgovora države.
Prijave za evidentiranje i upis prava svojine će se podnositi isključivo elektronski.
1. JMBG lica koje podnosi prijavu
2. Broj katastarske parcele ili adresa
3. Podaci o objektu:
– ID objekta ili oznaka na mapi
– Vrsta objekta, površina, spratnost
– Posebni delovi (ako postoje)
– Fotografije objekta
Dokazi o objektu ako nije evidentiran ili je predmet prijave stan:
– Geodetski elaborat / skica ili drugo
– Ugovor o kupovini, rešenje o ostavini ili dodeljivanju i slično.

Svoj na svome

07/11/2025

Specijalna priznanja za Atilu Komaromija, Đorđa Jovanovića, Lolu Veljković i Jovana Zdravkovića

Komisija za dodelu Nagrada „Svetislav Milić – mladima od srca“, donela je jednoglasnu odluku da nagradu u oblasti institucija godine podele Palata nauke iz Beograda i ETŠ „Mija Stanimirović“ iz Niša. Palati nauke, priznanje se dodeljuje „za izuzetne rezultate u unapređivanju naučnog obrazovanja, istraživanja i popularizacije nauke u Srbiji i regionu. Kroz jedinstvenu infrastrukturu, inovativne sadržaje i posvećenost obrazovanju svih generacija, Palata nauke je postala centar inspiracije, otkrivanja talenata i promovisanja tehnološkog i naučnog napretka u društvu“. ETŠ „Mija Stanimriović“ dobija priznanje „za izvanredne rezultate u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Škola je postala svetionik znanja i ljubavi, pružajući učenicima ne samo obrazovanje, već i podstičući razvoj njihovih ličnosti“.

Institucije godine za 2025. godinu su Palata nauke iz Beograda i ETŠ „Mija Stanimirović“ Specijalna priznanja za Atilu Komaromija, Đorđa Jovanovića, Lolu Veljković i Jovana Zdravkovića Komisija za dodelu Nagrada „Svetislav Milić – mladima od srca“, donela je jednoglasnu odluku da n...

07/11/2025

Nijedno carstvo nije štitilo ovaj sistem, a ipak je nadživeo sva. Romski jezik nadživeo je Vizantiju, Osmanlije, Habzburge, ruske careve i Sovjete. Svako carstvo gradilo je svoje vojske i birokratije kako bi kontrolisalo narod, i svako je na kraju palo pod sopstvenom težinom. Romi su opstali bez prestonice, trezora i stalne vojske. Naš sistem bio je prenosiv, samokorektivan i decentralizovan. Funkcionisao je kao mreža poverenja koja je potvrđivala legitimnost kroz međusobno razumevanje, a ne kroz državnu vlast.

Romski jezik, kojim govori više miliona ljudi u Evropi i šire, ima geografski domet i istorijski kontinuitet uporediv sa engleskim ili francuskim, iako iza njega nikada nije stajalo carstvo. Iako neki Romi više ne govore tečno, jezik ostaje naša zajednička osnova pripadnosti, politički poredak koji se govori, pamti i prepoznaje preko granica i generacija.

Autor: Mensur Haliti Današnji svet prepun je buke i nesigurnosti. Granice se pomeraju, nacije se spore, a tehnologija govori brže nego što ljudi mogu da misle. Značenje je postalo oružje koje se koristi da razdvaja, a ne da povezuje. Davno pre ovog doba konfuzije, Romi su svoj politički poreda...

06/11/2025

„Dosta kriminala, dosta nasilja!“ Ovim rečima je premijer najavio takozvani Šutarev zakon. Šta on donosi? Više bezbednosti i bolje uslove van i unutar romskih naselja – ili pre svega politički opstanak do izbora? Mnogo je pravnika koji upozoravaju – opasno je brzo i bez ikakve analize pooštravati represivna ovlašćenja i sankcije i koristiti tragičan događaj za promenu pravnog sistema u zemlji. U Tarči smo istraživali brojne slučajeve donošenja odluka državnih organa u slučajevima krivičnih dela, uključujući i seksualne napade na devojčice mlađe od 15 godina.

Usvojen Šutarjev Zakon u Sloveniji!

04/11/2025

Iako smo jedan od najmlađih naroda u Evropi ima nas oko 15 miliona, asimilacija, strah od budućnosti, strah za egzistenciju, diskriminacija kao i još milion drugih razloga, mogu dovesti do potpunog gubitka identiteta a samim tim i svog jezika, što bi bila jedna velika katstrofa! Podsećanja radi neki od jezika koji su izumrli su latinski i starogrčki, zar ne? No, ne trebamo zaboraviti da nas je jezik svih ovih godina održao zajedno, dakle to je ta ČHIB – JEZIK, mi nažalost u prošlosti nismo imali pisane tragove naše istorije ili nekih naših bajki, poezije, brzalica, jednom rečju narodnih umotvorina, sve smo to iz generacije u generacije preneli verbalno , dakle na maternjem jeziku. Rromani ćhib. Sačuvajmo naš maternji jezik, bez njega nema ni nas!

Svetski Dan Romskog Jezika 5.Novembar – Da Li Se Gubi Romski Jezik Unutar Porodica?

04/11/2025

Šta znači biti maliciozan?

Maliciozan znači zlonameran ili pakostan.

Kada se za nekoga kaže da je maliciozan, to znači da on ili ona namerno želi da nanese štetu, bol, neprijatnost ili povredu drugoj osobi, bilo kroz reči, dela ili propuste.

Ključne karakteristike malicioznosti su:

Namera: Postoji svestan i voljan izbor da se postupi na štetan način.
Štetnost: Cilj je da se izazove neka vrsta negativnog ishoda (emocionalna povreda, materijalna šteta, narušavanje ugleda itd.).
Odsustvo kajanja: Maliciozna osoba često ne oseća grižu savesti zbog svojih postupaka.
Da li nas ima takvih, na žalost da, a na svu sreću mali broj! Ukoliko se neki kolega/nica prepozna svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna!

Novinarstvo se često naziva „sedmom silom“, profesijom koja teži istini, objektivnosti i javnom interesu. Kodeks novinara Srbije, kao i slični etički dokumenti širom sveta, nalažu profesionalizam, istinitost izveštavanja i poštovanje sagovornika. Međutim, unutar same profesije, ponekad se javlja manje vidljiv, ali izuzetno štetan fenomen: maliciozna pitanja koja novinari postavljaju svojim kolegama. Ova praksa nema za cilj dobijanje relevantnih informacija ili razjašnjavanje činjenica. Umesto toga, radi se o suptilnom (ili manje suptilnom) napadu, diskreditaciji ili pokušaju „miniranja“ tuđeg rada, reputacije ili kredibiliteta.

Fenomen malicioznih pitanja među novinarima

04/11/2025

Sagovornici skupa bili su: Dalibor Nakić predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine , Natasa Tasic Knezevic gradska odbornici u Skupštini grada Beograda, Miloš Mihajlović predsednik stranke Unije Roma Srbije, Ninoslav Jovanovic državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Igor Jovanović zamenik predsednika Skupštine grada Beograda, Dragan Gracanin predsednik Asocijacije romskih kkordinatora, Jelena Jovanović Pokrainska poslanica u Skupštini AP Vojvodina, Goran Vasic predsednik Nacionalna Asocijacija ROmskih Novinara i Milorad Popovic direktor za komunikaciju ispred NARON-a, jasno su istakli jedinstveni stav: romska zajednica zaslužuje medijsko izveštavanje koje je objektivno, odgovorno i oslobođeno diskriminatornih i stereotipnih sadržaja. Romska zajednica zaslužuje objektivno, profesionalno i inkluzivno izveštavanje, bez .

ROMI U MEDIJIMA

04/11/2025

„Romska partija očekuje brzu i odlučnu reakciju tužilaštva u skladu sa ustavnom obavezom zaštite ljudskih i manjinskih prava, kako bi se sprečilo dalje širenje mržnje i diskriminacije u medijima“, naveo je Šajn.

Dodao je da Romska partija pozdravlja činjenicu da je Kurir televizija povukla tu emisiju sa svog zvaničnog sajta, što, prema njegovoj oceni, predstavlja korak u pravcu odgovornijeg medijskog postupanja.