08/05/2026
„Да будем потпуно искрена, нисам ни према коме осетила немир који сам осећала при самој помисли да упознајем нове људе. Нису ми се допадали. Осећала сам се непријатно у њиховој близини. Видела сам како ме вребају с питањима у намери да ме збуне. Плашила сам се њихових осмеха, погледа, а нарочито њихових ћутања. Изазивала су у мени страх.
Разговори су ме замарали, црпели енергију и пружали ми осећање потпуне огољености, као да могу да гледају право унутар мене. Штавише, никад нисам знала шта да кажем, како да започнем разговор, колико треба да причам или ћутим, колико и када треба да се смејем, како да држим руке и шта да радим с њима кад се разговори нагло прекину и делујеш блокирано. „Шта сада радим, шта радим?”, понављала бих себи сваки пут када осетим непријатност која се потура као смрдљива мачка.“
У роману Маске страха Камелије Кавадије, породично насиље не представља само позадину радње, већ силу која обликује читаве животе и поставља питање: шта остаје од детета које одраста у кући где је страх свакодневица?
Ово је и роман о циклусима, о томе како се насиље преноси као сенка, чак и онда када му се супротстављамо, али нас итовремено подсећа колико је важно без маске прекинути тишину.
Више о књизи прочитај на сајту, пиши нам или нас посети у Милетићевој 16 у Новом Саду.
