Prometej Novi Sad

08/05/2026

Дванаест тврђава које вреди посетити овог пролећа 🏰

Ако сте ове сезоне уморни од гужви на границама и тражите нову инспирацију за излет, одговор је можда ближи него што мислите – на обали Дунава.

Монографија „Тврђаве на Дунаву" води вас кроз 12 утврђења која су вековима чувала обалу и уписала се у темеље наше историје. Свако утврђење долази са причом, историјским подацима и фотографијама које ће вас натерати да спакујете торбу.

Сазнаћете како се тврђава Бач нашла на Унесковој листи, која легенда прати настанак тврђаве Рам, и зашто је Петроварадинска тврђава права архитектонска загонетка.

До недеље, 10. маја, наручите две књиге по цени једне. Српско и енглеско издање монографије „Тврђаве на Дунаву“ овог викенда поручите за само 1.800 динара + трошкови доставе.

Српско издање идеално је за вашу библиотеку, док енглеско може бити леп поклон за пријатеље и сараднике из иностранства. Сазнајте више на сајту или нам пишите.

07/05/2026

Задужбинарство је један од најлепших показатеља љубави према својој земљи и свом народу. Искрена жеља да после нас остане нешто више од успомене, вредна је сваког дивљења.

Преко ове повезаности може се сагледати и економска снага, културна, просветна и свеукупна духовна моћ једног народа.

У нашу књижару је управо стигло друго, допуњено издање монографије „Задужбинарство код Срба“. Ова КЊИГА НЕДЕЉЕ биће на попусту од 30% до 10. маја.

Више о књизи сазнајте на сајту, пишите нам или нас посетите у Милетићевој 16 у Новом Саду.

06/05/2026

У суботу, 9. маја, у 11 часова, у галеријском простору издавачке куће Прометеј, позивамо вас да сепридружите чајанци која ће бити посвећена адвокатској каријери Катарине Маринковић Ленголд и њеном доприносу еманципацији жена на војвођанском простору крајем тридесетих година XX века.

Цена улазнице за овај догађај износи 700 динара. Број места је ограничен, а присуство потребно потврдити путем пријавног упитника на сајту prometej.rs

Предавање води историчарка Данијела Томић

04/05/2026

У нашу књижару је управо стигло друго допуњено издање монографије „Задужбинарство код Срба“. Ова КЊИГА НЕДЕЉЕ биће на попусту од 30% до 10. маја.

Задужбинарство је један од најлепших показатеља љубави према својој земљи и свом народу. Искрена жеља да после нас остане нешто више од успомене, вредна је сваког дивљења.

Преко ове повезаности може се сагледати и економска снага, културна, просветна и свеукупна духовна моћ једног народа.

Искористите попуст до недеље, 10. маја и наручите монографију „Задужбинарство код Срба“ на сајту, пишите нам или нас посетите у Милетићевој 16 у Новом Саду.

01/05/2026

Oвог пута искористите ВИКЕНД АКЦИЈУ тако што ћете наручити наслове које сте сами изабрали.

Само до недеље, 3. маја:

- наручите 2 књиге и остварите 20% попуста,
- наручите 3 књиге и остварите 30% попуста,
- наручите 4 књиге и остварите 40% попуста или
- наручите 5 или више књига и остварите 50% попуста

Достава је бесплатна за поруџбине у вредности од 3.500 рсд и више.

Уживајте током празника!

24/04/2026

У оквиру ове ВИКЕНД АКЦИЈЕ наручите две књиге Арчибалда Рајсапо цени једне. Поред добро познате „Чујте, Срби!“, у оквиру едиције Бесмртна претходница припремили смо и његове записе из периода Великог рата под насловом „Шта сам видео и проживео и великим данима“. Само до недеље, 26. априла, заједно ће коштати 1290 динара.

Порулите их на сајту или нам пишите.

23/04/2026

Светски дан књиге обележавамо цитатом Николе Тесле.📖

Напуштање Смиљана и прелазак у Госпић, са шест година и након завршеног првог разреда, Никола је доживео као трагедију. Нарочито му је тешко пао растанак са голубовима и другим животињама. Са свим оним што је чинило свет његовог раног детињства. У новој градској кући осећао се као затвореник. Током времена полако се уклапао у нову средину. Наставио је школовање и стекао нове пријатеље. Шума Јасиковац, пуна птица и ситне дивљачи, била је омиљено излетиште Госпићана и Теслин терен за игру, и поприште бројних авантура.

Сећајући се тог периода Тесла је у својој аутобиографији записао: „Од свих ствари највише сам волео књиге. Мој отац је имао велику библиотеку и кад год бих стигао, покушавао сам да задовољим своју страст за читањем. Он то није дозвољавао и
побеснео би када би ме ухватио на делу. Сакрио је свеће када је схватио да у тајности читам. Није желео да покварим очи. Али набавио сам лој, правио фитиље и изливао танке лојанице и сваке ноћи бих запушио кључаоницу и пукотине и читао, често до зоре, док су остали спавали и моја мајка започињала своје напорне дневне обавезе.

Једном приликом сам набасао на роман под насловом Абафи, српски превод познатог мађарског писца Јожике.

Ово дело је некако пробудило успавану снагу моје воље и почео сам да вежбам самоконтролу. Испрва су се моје одлуке топиле као априлски снег. Али убрзо сам победио слабост и осетио задовољство које никада раније нисам упознао. Радио сам оно што сам желео. Временом је ова енергична ментална вежба постала моја друга природа. На почетку сам обуздавао своје жеље, да би постепено жеље и воља постале једно. Након много година такве дисциплине, постигао сам толико да сам се играо са страстима које би донеле уништење најјачима.”

Више читајте у књизи Бранислава Станковића „Тесла; Србин сам“.

22/04/2026

На данашњо дан 1900. године умро је Јован М. Ђорђевић, српски књижевник и културни делатник. Био је оснивач Српског народног позоришта и аутор текста химне Боже правде.

Родио се новембра 1826. године у Сенти, од родитеља, оца Филипа трговца и мајке Ане рођ. Малешевић. Отац се уз трговину радо бавио економијом и пчеларством, чак је и књигу о томе објавио 1860. године. Мајка га је научила да чита и пише пре него што је пошао у школу.

После завршетка основне школе у родној Сенти, учио је гимназију: први разред приватно код куће и наставио у Сегедину (2-4; 6), Новом Саду (5) и Темишвару (7), филозофију у Пешти (8), а 1845. године уписао се на пештански медицински факултет. Три године студија у Пешти провео је као Текелијин стипендиста. Револуционарне 1848. године дефинитивно је прекинуо студије, јер је очево имање пропало, а стипендија од 60 форинти била недовољна. Следеће 1849. године бачки велики жупан, Исидор Николић-Џавер, и сам познати писац, позвао га је к себи у Сомбор. Жупан га је запослио као дијурнисту, (где је провео две и по године) а затим послао у Загреб, да заврши студије и положи испит.

Преломне године у његовој каријери биле су 1860. и 1861. Тада почиње да објављује значајне текстове о позоришту, који су снажно одјекнули међу Србима у Војводини и непосредно допринели оснивању сталног Српског народног позоришта 1861. године, под окриљем Српске читаонице. Исте године, као посланик на Благовештенском сабору, бележио је ток седница, да би те записе касније објавио у књизи „Радња Благовештенског сабора“.

Године 1863. фактички препушта уређивање „Српског дневника“ Светозару Милетићу и све више се окреће позоришту, организујући бројне турнеје.

Цео текст посвећен Јовану Ђорђевићу прочитајте на сајту.

21/04/2026

21/04/2026

Речи академика Дејана Медаковића уче нас одговорности према садашњости. Ако их пажљиво слушамо и читамо видећемо како се лако могу прихватити лепо упаковане заблуде, као и колико дуго се плаћа цена наивног поверења.

Више о Медаковићевим размишљањима сазнајте из његових дневничких записа „Дани, сећања“ или из књиге „Интервјуи, изјаве, прикази, полемике“. Сва дела доступна су на сајту prometej.rs и у Прометејевој књижари у Новом Саду (Милетићева 16).

20/04/2026

Одакле потиче обичај остављања хране на гробљу?

У календару многих народа, колико год се ови разликовали расно и цивилизацијски, можемо наћи посебне годишње празнике мртвих. Доба године кад се обележавају те светковине разликује се на различитим подручјима, али изгледа да је оно нарочито везано за период жетве и јесен, као и за завршетак године, који по рачунању времена пада средином зиме или у рано пролеће.

Народ Бара из источне Африке слави у новембру празник Тијот, који је истовремено благдан општег мира и весеља, захвалности за жетву и сећања на покојнике, при чему се за сваког од потоњих два дана припрема један мали лонац пива, који ће најпосле попити преживели чланови те етничке заједнице.

На крају године хаићански црнци носе храну на гробове да је једу сенке, па је то manger zombi („храна за зомбије“), како они кажу. Римске Фералије и Лемуралије одржавале су се у фебруару и мају. Зороастријанци одржавају своје гозбе за преминуле рођаке у последњих пет или десет дана у години, кад се душе враћају на овај свет да посете живе и приме од њих дарове у храни и одећи.

Према разним казивањима се обичај постављања празних места за душе преминулих рођака на гозби уочи Светог Јована у Европи одржао до XVII века. Пролеће је доба године када се практиковао древни словенски обред полагања хране на гробове мртвих. Бугари одржавају гозбу на гробљу о Цветима, и остављају, након што много тога поједу и попију, остатке хране и пића на гробовима својих пријатеља, који ће их, уверени су у то, појести у току ноћи.

У Русији се такви призори и даље могу видети током два одређена дана, звана Дани родитеља. Виши слојеви су допустили да се тај ритуал сведе на молитву на гробовима преминулих сродника и давање милостиње просјацима који се окупљају по гробљима.

Међутим, руски народ још увек „нариче“ за мртвима и ставља на њихове гробове марамицу као столњак, с медењацима, јајима, кифлицама, па чак и са вотком; када се нарицање заврши, људи једу храну и то посебно тако што одају помен покојнику на руски начин, конзумирајући његов омиљени слаткиш.

Западна црква је у целини преузела овај обичај, и око њега су се природно окупили преживели остаци примитивног ритуала гозбе мртвима.

Оптужбе против раних хришћана да су умиривали сенке покојника пировима налик оним незнабожачким, не би биле неосноване ни данас, 1500 година касније. Унутар хришћанског света уочи Задушница почиње помен мртвима који комбинује елементе маште са остацима анимизма, веровања које ће тешко пасти у запећак у Африци или на острвима Јужног мора.

Књига „Првобитна култура 2“ поставља темеље антропологије и представља спој различитих, али веома повезаних области: митологије, филозофије, религије, вештина и обичаја. Бави се свеобухватним истраживањем културних образаца у раним цивилизацијама и поређењем везе између „примитивних“ и „цивилизованих“ друштава.

Више о књизи истражите на нашем сајту или нам пишите. Само до недеље, 26. априла, куповином оба тома остварићете попуст од 30%.