13/07/2025
SVET BUDUĆNOSTI
Navršilo se petnaest hiljada godina od poslednje glacijacije. Planeta tek što se malo oporavila. Ali ipak, samo na neko vreme, jer ako je verovati poslednjim klimatskim promenama, radi se samo o prelaznom periodu. Sprema se novo ledeno doba, a s njim se može naslutiti i dolazak oštrih zima i opšti pad nivoa mora širom planete...
Samo što Zemlja nema više potpunu kontrolu nad svojom sudbinom. Jedna čudna životinja dočepala je se i upravo menja tok istorije. Za samo nekoliko stotina godina, ova životinja koja je zapravo Homo sapiens, raširila se po celoj planeti i uspela da njenu površinu pretvori u potpuni haos.
Homo sapiens koji je u početku bio umetnik i lovac, sada počinje da obrađuje zemlju, da uzgaja biljke i životinje i da koristi zemljište za zadovoljavanje svojih uvek rastućih potreba, a na štetu svog prirodnog okruženja... Sve ove aktivnosti se sprovode stihijski i pre liče na pljačku nego na razumno upravljanje raspoloživim resursima. A pošto resursi nisu obnovljivi, vrlo brzo se troše. Sve to ipak nije glavni problem. Frenetična potrošnja primarnih sirovina ili energija praćena je odlaganjem brojnih toksičnih proizvoda u biosferu.
Danas, zapažanje je jasno. Zagađenje je prisutno na svim kontinentima, u svim okeanima, ali isto tako i u atmosferi gde stopa gasova koji izazivaju efekat staklene bašte ne prestaje da raste. Zagrevanje planete, koje industrijalci već duže vremena osporavaju, nije više samo radna pretpostavka nekolicine avangardnih ekologa. Ono je postalo neizbežno...
Zahvaljujući svojoj samoproklamovanoj superiornoj inteligenciji, Homo sapiens očito opisan pogrešnim pridevom, dakle, taj megaloman i superpredator, uspeo je da dovede do izumiranja sve svoje saživotnike. Ma šta on mislio o tome, on ipak nije vlasnik planete. On je tu samo u prolazu, baš kao što su to bili Anomalcaris, Dimetrodon i Quetzalcoatlus. Njegova sudbina je da napusti ovaj svet, ostavljajući za sobom neopisivi haos.
Tačan scenario budućnosti naše planete tek treba da bude napisan. Jer, kako zasad stvari stoje, niko nije kadar da kaže šta će biti. Ipak, ono što znamo jeste da će brojne vrste morati brzo da se prilagode na životnu sredinu koja se menja ili da migriraju kako bi pokušale da pronađu stanište koje im više odgovara.
Zbog toga, te iste vrste će nestati u manje ili više bliskoj budućnosti, kao što su neke već počele da nestaju, ostavljajući za sobom upražnjeno mesto za nove stanare. Možda čak i za životinje i biljke za koje smo mislili da ne mogu stvarno da postoje.
Živeo Marsupilami!*
-----------------------------------------
*Marsupilami, čudnovata živuljka! 🙂
Marsupilami će za nekoliko meseci navršiti 73 godine, a i dalje je jedan od najupečatljivijih i najvoljenijih strip junaka, iako za sve vreme svog postojanja nije izgovorio ništa više od čuvenog "huba-huba"
Žute je dlake, sa kockastim flekama, tela poput majmunskog i sa ušima nalik psećim, a neverovatno dugačak rep kojim barata kao oružjem i oruđem zaštitni mu je znak. Smešan je, hrabar kad zatreba, skoro ljudske inteligencije, pirane jede za doručak… Marsupilami se prvi put pojavio na stranicama stripa u januaru 1952. godine, i to u tada sve popularnijem Spiruu. Ispostavilo se da će njegova slava u nekim aspektima prevazići Spiruovu i biti neraskidivo vezana za karijeru njegovog tvorca.
Kada je Franken, kao mlada nada frankofonog stripa, preuzeo crtanje Spirua od Žižea, brzo se ispostavilo da se neće zadovoljiti kratkim gegovima i pokojom naivnom avanturom, po čemu je ovaj strip bio do tada pamćen. Prvo za šta se pobrinuo bilo je da proširi stalnu postavku likova, koju su do tada činili Spiru, njegov prijatelj Fantazio i inteligentna veverica Spip. Ekscentrični naučnik Grof od Šampinjaka bio je prvi frankenovski dodatak postavci, a ubrzo posle toga na scenu je stupio Marsupilami i zasenio sve pomoćne junake francuskog humorističkog stripa. Posebno jer Marsupilami nije bio samo vickasta pojava neobičnog izgleda, već mu je Franken udahnuo nesvakidašnji karakter dobroćudne prznice. To čudnovato stvorenje imalo je potencijal da nosi ceo serijal na svojim plećima, samo da nije moralo da statira u tuđem stripu. No, to nije sve. Jer Franken nikada nije bio poput drugih autora i nije se zadovoljavao prostim statusom kvo u stvaralaštvu. Za njega je strip bio više od avanture, morao je da ima smisao i pouku. A Marsupilami je bio savršen katalizator za jedno od najvećih pitanja koje je mučilo Frankena – ekološki opstanak naše planete.
Već među prvim albumima po stupanju Marsupilamija na scenu, Franken mu je posvetio većinu priče, gde je demistifikovao njegovo poreklo i način života u džungli izmišljene južnoameričke parodične zemlje Palombije. U tom „zelenom paklu“, kako ga Franken naziva, prikazan je život Marsupilamija u stilu Opstanka, i to kao satirični manifest posvećen ekologiji i očuvanju prirodnih staništa.
Novi život za čudnovatu živuljku nastupio je 1987. godine, kada Franken sa saradnicima pokreće samostalne avanture marsupilamijâ – ovog p**a porodice ovih životinja u palombijskoj džungli, ne istog onog iz Spirua. Prvo je Franken sa Batemom i Gregom pisao i crtao, a onda je prepustio Janu i Batemu da stvaraju nove priče, koje je strogo nadzirao sve do smrti.
Kao i tri decenije ranije, novi serijal o marsupilamijima bio je namenjen svim uzrastima. Deca su svakako pozitivno reagovala na ilustrativne avanture smešne živuljke nezgodne naravi ali oplemenjene neiskvarenom dobrotom, dok su odrasli svakako videli ono što je Franken stavljao u prvi plan – potrebu da se planeta, priroda i sva njena čuda očuvaju u izvornom obliku. Plemenita je to pouka, ali neispunjena do danas, a Frankena i njemu slične niko nije slušao.
---------------------------------------
....... ovi krajnje složeni procesi, svi zajedno čine grupu uzročnika klimatskih promena koje pogađaju našu planetu od najdavnijih vremena. Globalno otopljenje koje upravo doživljavamo, dakle, može da se posmatra kao jedan istorijski momenat, kao jedan od mnogih događaja u nizu. Ali ovde to nije slučaj, iz jednog vrlo jednostavnog razloga. Danas se više ne radi o prirodi kao uzročniku zagrevanja, već o gasu koji stvara efekat staklene bašte, a koji se oslobađa kao posledica ljudske aktivnosti u trajanju od svega nekoliko desetina godina. Iako su ljudska bića kadra da se prilagode ovim klimatskim promenama kao što su to pokazala u prošlosti u nekoliko navrata i pod različitim okolnostima, danas je gotovo nemoguće da odreaguju toliko brzo. Vreme Zemlje i vreme čoveka ne protiče jednako.......
Pjerik Graviju i Erik Orsena
----------------------------------------------------
ZAHVALNICA
Prepričati Zemljinu istoriju isto je kao da smo s vama podelili zgode milijardi i milijardi živih bića koja su je nastanjivala i koja su se generacijski smenjivala od samog početka vremena: mikroorganizmi, alge, meduze, artropode, ribe, biljke, reptili, ptice, sisari i tako dalje. Ne bismo mogli sve da ih navedemo ovde i zahvalimo svakom ponaosob. Zadovoljićemo se time da navedemo posebno samo osobe koje su htele da nam pomognu savetom i da nas prate i podrže tokom ovog istraživačkog rada.
Nikola Bost, geolog, egzobiolog, trenutno stanovnik planete Zemlje. Po poslednjim vestima, spazili su ga negde u blizini Andra i Koreza u pratnji supruge Karolin Pažon i njihove unuke.
Sesil Breton, glavna urednica revije
Espece, jednog od retkih časopisa prirodnjačke istorije, ako ne i jedinog i najlepšeg, koji se usuđuje da objavljuje članke o nauci o Zemlji. Kakva odvažnost, kakav talenat!
Nikola Šarl, odnosno Mali Nikola, inženjer u Birou za geološka istraživanja i rudarstvo (BRGM) Autor više vodiča za popularizaciju nauke, takođe učesnik klasifikacije stotinu najznačajnijih geoloških mesta na planeti Zemlji od strane Međunarodne unije geoloških nauka (IUGRS).
Patrik De Vever, paleontolog, profesor emeritus u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju, potpuno posvećen inventiranju i čuvanju geološkog nasleđa kako u Francuskoj, tako i u stranim zemljama. Veliki popularizator nauke i konferansije, takođe je i autor brojnih izdanja namenjenih otkrivanju nauke o Zemlji svim vrstama publike.
Blandin Gurserol, inženjer mineralnih resursa povezanih sa starim zemljištem, uvek u potrazi za novim depozitima toliko dragocenog zlata, bakra i litijuma širom sveta.
Rafael Graviju, jedna od najdaljih potomaka LUCA (Last Universal Common Ancestor) ćelije koja je potekla od bakterija, arheja i svih eukariota. Kakvo putovanje!
Elizabet Le Gof, geolog, kartograf, uvek predana radu, strastveni ljubitelj istorije stena skrivenih u srcu planinskih venaca i posvećenik očuvanja nacionalnog geološkog nasleđa.
Katrin Mansui, paleontolog, naturalista, konzervatorka nasleđa i bivši kustos u Muzeju u Orleanu. Danas trči kroz šume i duž peščanih obala reka u društvu svog vernog prijatelja Avela.
Erve Marten (†), geolog i geohemičar, specijalista za najstarija granitna i vulkanska zemljišta na planeti. Brutalno pokošen na vrhuncu svoje slave nakon brilijantne međunarodne naučne karijere, učestvovao je u različitim pedagoškim projektima, takođe je bio kralj kalambura i svih ostalih vrsta igre reči.
Agnes Noel, novinarka pisane štampe, naučni medijator i urednica časopisa Geosciences u BRGM-u.
Frederik Simian, rod Homo, vrsta Sapiens, bez kog ova knjiga ne bi nikada postojala. Geohemičar po obrazovanju, a dugi niz godina strastveni ljubitelj geološkog nasleđa, trenutno je odgovoran za izdanja BRGM-a, ali isto tako je i autor raznih dela.
Žan Vanije, paleontolog, specijalista za primitivne oblike života, direktor istraživanja u CNRS, ali isto tako i večiti student čiji učenički duh i veliku strast za disciplinom vreme ne može da oslabi.
Viržini Vensanti, koordinatorka evropske mreže Natura 2000 i Prirodnih prostora Korzike, animatorka regionalne komisije geološkog nasleđa na ostrvu Bote.
Veliko hvala svima, fantastičnom Galimarovom timu: Natali Baje, direktorka izdanja; Žan-Fransoa Kolo, izdavač. Hvala grafičarima i svim osobama koje su radile iza scene...
Pariz, oktobar 2023.
