Akademska knjiga

11/05/2026

U najužem izboru za Međunarodnu nagradu za književnost „Aleksandar Tišma“ našli su se pisci:

Georgi Gospodinov (Bugarska)

Miljenko Jergović (Hrvatska)

Huan Gabrijel Vaskes (Juan Gabriel Vásquez, Kolumbija)

Slobodan Šnajder (Hrvatska)

Lea Ipi (Lea Ypi, Albanija)

Međunarodni žiri je radio u sastavu: Ilma Rakuza (Ilma Rakusa), Laslo Marton (László Marton), Matijas Enar (Mathias Énard), Vladislava Gordić Petković i Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß).

Dela svih pisaca objavljivana su u Srbiji. Oni imaju veoma prepoznatljive književne karijere, a neki su ovenčani i prestižnim međunarodnim nagradama za književnost.

Međunarodnu nagradu za književnost „Aleksandar Tišma“ dodeljuje Fondacija „Aleksandar Tišma“ sa ciljem očuvanja i afirmacije književnog nasleđa velikog novosadskog pisca, ali i sa ciljem da našu književnost i kulturu što bolje predstavi svetskim piscima.

Nagrada se dodeljuje svake druge godine za izuzetno književno delo ili celokupan književni opus pisca. U skladu sa pravilnikom Fondacije, nagrađeno delo može biti napisano na bilo kom jeziku, ali mora biti prevedeno i prvi put objavljeno na jednom od evropskih jezika – engleskom, francuskom ili nemačkom – u periodu od dve godine koje prethode godini dodele nagrade.

Žiri će u narednom periodu, do kraja maja, doneti konačnu odluku o izboru laureata, a ceremonija uručenja nagrade dobitniku biće održana po tradiciji 24. juna 2026. u Matici srpskoj.

Dosadašnji dobitnici ovog prestižnog priznanja su: Laslo Darvaši (László Darvasi, 2019), David Albahari (2022) i Sesil Vajsbrot (Cécile Wajsbrot, 2024).

11/05/2026

Uskoro u izdanju Akademske knjige

09/05/2026

U Muzeju Jugoslavije u Beogradu i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu održana su predstavljanja knjige "Partizani" Jožeta Pirjevca

08/05/2026

08/05/2026

Upravni odbor Zadužbine Branka Ćopića, koji čine akademici Matija Bećković, Zlata Bojović, Jovan Delić, Dušan Kovačević i Milosav Tešić (predsednik), odlučio je, na sednici održanoj 28. aprila 2026. godine u SANU, da se nagrade iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti, objavljena prvi put u 2025. godini, dodele:

Milanu Miciću za zbirku priča „Zašto je petao prestao da kukuriče i druge kolonističke priče” (u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada).

Svečanost uručenja nagrada dobitnicima održaće se u utorak, 19. maja, u 12 sati, u Klubu SANU.

U obrazloženju se navodi: „I po temi – vojvođanski kolonisti u istorijskoj stvarnosti – i po književnim junacima, i po humoru, ironiji i grotesci, i po satiričnom usmerenju, i po jeziku, Milan Micić je od svih savremenih srpskih pisaca najbliži Branku Ćopiću. Knjigom pripovedaka fragmentarne kompozicije Zašto je petao prestao da kukuriče i druge kolonističke priče, u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada, potvrdio je visok estetski nivo koji je dostigao knjigom narativne poezije Rakija i rane i proznom knjigom Čudo u Banatu. Njegovi junaci su čudaci, putnici po Americi i Argentini za hlebom, ratnici u oba svetska rata, dobrovoljci koji iz Amerike hrle na Krf preko Rusije i Dobrudže, prezreni „Solunaši“ posle revolucije, sukobljeni sa svetom i sa sobom, ranjavi, otvoreni prema zlu i poroku kao i prema dobru, svedoci i junaci apsurda u svetu i u vremenu, junaci i tragikomične žrtve istorije, otvoreni prema životu, njegovim izazovima i ludilu, presađeni, kao osetljive biljke, sa zavičajnog u drugo i nepoznato tle, prevareni u svojim nadama i iluzijama. Tačna je i dalekosežna rečenica recenzenta ove knjige, prof. dr Dušana Ivanića, da „sapatnički glas Milana Micića nad vrletnim sudbinama kolonista vibrira u rasponima od grube stvarnosti, do smijeha, plača i lirskih oaza, utemeljuje kolonističku priču u savremenoj srpskoj književnosti kao novu vrstu“. Nagrađujemo takav doprinos savremenoj srpskoj prozi i inovacije u njoj.“

Izvor: SANU

08/05/2026

Akademska knjiga će učestvovati na Salonu frankofone knjige koji se održava u Francuskom institutu u Beogradu. Bogat program možete pogledati na: https://www.institutfrancais.rs/knjizevni-susreti-molijerovi-dani-3/

07/05/2026

Jože Pirjevec u Beogradu. Večeras u sedam u Muzeju Jugoslavije

07/05/2026

Novo

Putovanja Zorana Đođića ocrtavaju jedan emotivni atar: njegovi zapisi se oblikuju u knjigovodstvo emocija i utisaka dok putuje i stranstvuje. Njegova proza ima svoj svet (koji više žudi da se napuni novim iskustvima nego što želi da otkrije hartiji ono što je u njemu oduvek postojalo) i splet (stalna ukrštanja racionalnog i logičkog razmatranja sa erupcijama radosti i čuđenja). U njegovoj prozi knjiže se i popisuju osvojene i prisvojene teritorije posmatranja, pamćenja i suđenja.

Krećući se meridijanima, pokrivajući prostor od Kine do Španije, Rusije, Kirgizije, Nemačke, uranjajući u Sankt Peterburg, Šangaj i Minhen, autor ovih zapisa oblikuje feljton putničke intime: a putnička intima podrazumeva mnoštvo senzacija, u njoj se zatekne mnogo koje opažanje koje je neretko sudski egzaktno, forenzičko. […]

U ritmu i stilu najboljih putopisaca, Đođić ujedinjuje emotivne reakcije i telegrafski iskaz. Osluškuje kako muziku gradova i predela, tako i tok svojih misli.

Vladislava Gordić Petković

Knjigu možete naručiti sa popustom na: https://akademskaknjiga.com/katalog/snicla-od-dinosaurusa

07/05/2026

Zbornik radova “Sa one strane granice”, nastao povodom pedesetogodišnjice od objavljivanja knjige “Granice rasta” (1972), u kojoj je tim sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu proučavao način na koji ljudi eksploatišu Zemljina bogatstva, obajvili su nedavno novosadska “Akademska knjiga” i “Ekonomski fakultet” Unoverziteta Crne Gore. Knjgu su uredili Ugo Bardi i Karlos Alvarez Pereira, a sa engleskog prevela Divna Lalević Bosisio.

Dve knjige koje su se ovih dana pojavile, svaka na svoj način, pokušavaju da objasne “neraskidivu povezanost” globalnih fenomena, s jedne strane razapetost modernog društva između potrebe za informacijama i sumnje u njihovu autentičnost, a sa druge, na koji način da se ublaže posledice ne...

06/05/2026

Sutra u Beogradu